Sin čovečji jaše na oblacima, deo 2b
Konačan odgovor na neke uobičajene muhamedanske prigovore
Sada dolazimo do poslednjeg dela našeg pobijanja: https://www.samshmnthelogy.net/post/the-son-of-man-rides-the-clouds-pt-2a.
Mnoštvenost u jedinstvu
Čak i ako pođemo od zamenice u množini „njima“ u 27. stihu, to i dalje ne pomaže muslimanima, jer bi to i dalje bila referenca na Svevišnjeg, a ne na svete. Razlog je taj što je aramejska reč za Svevišnjeg zapravo u MNOŽINI!
Aramejski tekst glasi Elyonin, što doslovno znači NAJVIŠI/SVEVIŠNJI (u množini). Stoga zamenica u množini „njima“ ne mora da se odnosi na svete, nego na Svevišnje koji se, prema neposrednom kontekstu, jasno odnose zajedno i na Starca dana i na Sina čovečjeg.
Zapravo, obratimo pažnju na to šta se dešava kada Danila 7:13-14 čitamo u svetlu st. 18, 21-22 i 25-27:
„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti.“ st. 13-14, AV
„I primiće carstvo Sveti Višnjega, i držaće ga u vijek vjekova.“ st. 18, AV — SVEVIŠNJIH (Elyonin)
„Vidjeh, a to rog onaj vođaše rat sa svetima i nadvlada ih, Sve dok ne dođe Starac dana i sud dade Svetima Višnjega, i dođe vrijeme i carstvo zauzeše Sveti.“ st. 21-22, AV — DOK NE DOĐE STARAC DANA; SVEVIŠNJIH (Elyonin)
„I riječi protiv Višnjega će govoriti i Svete Višnjega ugnjetavati; i naučiće da promijeni vremena i zakone, i daće se u ruku njegovu do vremena i vremena i poluvremena. Potom će sud zasjedati i oduzeće mu vlast da uništava i pogubljava do kraja. Carstvo, pak, i vlast i veličanstvo careva koji su pod cijelim nebom dade se Svetima Višnjega, a Carstvo Njegovo je Carstvo vječno, i sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“ st. 25-27, AV — SVEVIŠNJEGA (‘illayah); SVEVIŠNJIH (Elyonin)
Obratite pažnju na činjenicu da u 22. stihu upravo dolazak Starca dana dovodi do trijumfa svetih. To pokazuje da dolazak Sina čovečjeg odgovara dolasku Starca dana, čime se njih dvojica izjednačavaju, i time se objašnjava zašto je Elyonin u množini, tj. množina treba da prikaže i Sina čovečjeg i Starca dana kako zajedno vladaju nad celokupnim stvorenjem.
Dakle, Sin čovečji ne simbolizuje svete, iako ih predstavlja, nego je lik koji se praktično izjednačava sa samim Starcem dana, za koga se kaže da dolazi da spase svete i da im dosudi pravdu. To možda objašnjava zašto Jovan u Otkrivenju prikazuje Isusa kao Sina čovečjeg koji ima isti izgled kao Starac dana kod Danila:
„I obazreh se onamo da vidim glas koji govoraše sa mnom, i obazrjevši se vidjeh sedam svijećnjaka zlatnih, I usred sedam svijećnjaka Nekoga nalik na Sina čovječijega, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim. A glava njegova i kosa bijaše bijela kao bijela vuna, kao snijeg, i oči njegove kao plamen ognjeni; I noge njegove kao sjajni bakar kad se zažari u peći; i glas njegov kao huka velikih voda. I imaše u svojoj desnoj ruci sedam zvijezda, i iz usta njegovih izlažaše mač oštar s obje strane, i lice njegovo bješe kao sunce što sija u sili svojoj. I kad ga vidjeh, padoh k nogama njegovim kao mrtav, i On položi desnu ruku svoju na me govoreći: Ne boj se, ja sam Prvi i Posljednji I Živi; i bijah mrtav i evo živ sam u vijekove vijekova, i imam ključeve od smrti i od pakla.“ Otkrivenje 1:12-18
A sada to uporedimo sa Danilovim prikazom:
„Posmatrao sam dok se ne postaviše prijestoli, i Starac dana ne sjede, i na njemu odijelo bijelo kao snijeg, i vlasi glave Njegove kao čista vuna, a prijesto Njegov plamen ognjeni, točkovi Njegovi oganj plamteći. Rijeka ognjena je proticala ispred Njega, tisuće tisuća su mu služile, i neizbrojno mnoštvo stajalo pred Njim; sud zasjede i knjige se otvoriše.“ Danilo 7:9-10
Iz navedenog je kristalno jasno da Jovan prikazuje Isusa, Sina čovečjeg, kao istovremeno različitog od Starca dana i istovetnog sa njim. To je slično Jovanu 1:1, gde se za Reč kaže da je u isto vreme kod Boga i Bog.
Ono što ovo čini još zanimljivijim jeste činjenica da Danilo u 25. stihu upotrebljava dve reči za Svevišnjeg, naime illaya, što je pridev u jednini, i Elyonin, koje je, kao što sam već primetio, u množini. To pokazuje da je Danilo znao za oblik illaya u jednini i da je mogao da ga upotrebi na svim tim mestima, ali je umesto toga uglavnom birao množinu. Da li je to puka slučajnost kod proroka? Ne, prema sledećem biblijskom naučniku:
„Ova razmatranja vode ka poslednjem zapažanju o načinu na koji Danilo koristi jezik da bi saopštio ono što je video u viziji iz 7. poglavlja. Karagunis (1986: 74) primećuje da, pošto je Danilo video viziju (Danilo 7:1-14), u tumačenju (7:15-28) stoje neobične praznine:
Od elemenata vizije koji nisu protumačeni po imenu, najuočljiviji su Drevni i [onaj koji je nalik sinu čovečjem] … Zašto [onaj koji je nalik sinu čovečjem] nije protumačen? Ili je možda ipak protumačen, mada ne izričito imenovan, nego prećutno, putem asocijacija napravljenih u samom tekstu?
„Karagunis (1986: 75) zatim primećuje da je uobičajeni aramejski izraz kojim se u Danilu Bog naziva ’Svevišnjim’… ‘illaya’ (Danilo 3:26, 32; 4:14, 21, 22, 29, 31; 5:18, 21; 7:25). Nasuprot tome, u izrazu ’sveti Svevišnjega’ (7:18, 22, 25, 27) Danilo uvek koristi oblik… ‘elyonin. Gentri (2003: 73) nadovezuje se na ova Karagunisova zapažanja, napominjući da… (‘illaya‘)
jeste aramejski pridev, određen i u jednini, i može se prevesti kao Najviši ili Svevišnji. Odnosi se na Jahvea, jedinoga Boga Izrailja, i standardan je u aramejskom delu knjige, bilo kao odrednica uz Boga bilo kao titula za Boga … Nasuprot tome, [… ‘elyonin] jeste počasna množina ili množina veličanstva od [… ‘elyon], hebrejskog prideva za „najviši“, uz aramejski nastavak za množinu.
„Danilo ta dva izraza upotrebljava jedan pored drugog u 7:25: ’„I riječi protiv Višnjega će govoriti“ [… ‘illaya’],/ „i Svete Višnjega ugnjetavati“ [… ‘elyonin]’, što navodi Gentrija (2003: 73) da upita:
Zašto pisac u aramejskom odeljku, i to jedan pored drugog sa izrazom koji je u aramejskom standardan, koristi hebrejski izraz (sa aramejskim nastavkom) za Svevišnjega? Izgleda da je posredi namerni pokušaj da se povuče izvesna razlika između božanskog lika povezanog sa svetima, a ipak možda na neki način razlučenog od Jahvea.
„Zbog sličnosti iskaza u Danilu 7:14 i 7:27, možemo biti sigurni da je Svevišnji na koga se ukazuje izrazom (… ‘elyonin) i koji se povezuje sa svetima u izrazu ’sveti Svevišnjega’ upravo ’onaj koji je nalik sinu čovečjem**‘**. Ako ta dva teksta razmotrimo jedan uz drugi, izaći će na videlo njihova sličnost (vidi tabelu 6.2).
„Referent dveju zamenica trećeg lica jednine muškog roda na kraju Danila 7:27, ’njegovo carstvo … slušaće njega‘, jeste Svevišnji [… ‘elyonin]. Reč ’narod’ [… ‘am] takođe je u jednini i stoga bi mogla biti referent tih zamenica trećeg lica, ali je iz sledećih razloga verovatnije da je referent Svevišnji. Prvo, ’Svevišnji’ stoji između zamenica trećeg lica jednine i reči ’narod’, a bliža imenska reč verovatnije jeste referent. Drugo, na ’narod’ se kroz čitav odeljak upućuje množinom ’sveti’ (Danilo 7:18, 22, 25, 27), a ’sveti’ je bliže zamenici nego ’narod’. Kada bi se zamenice odnosile na ’narod svetih’, verovatno bi bile u množini, a ne u jednini. Najzad, ponovna upotreba izraza iz Danila 7:13 u 27. stihu poistovećuje ’onoga koji je nalik sinu čovečjem’ sa ’Svevišnjim’. Danilo 7:14 kaže da će mu narodi, plemena i jezici ’služiti’, a isti hebrejski izraz upotrebljen je u 7:27 (… leh yiplechun) da bi se reklo kako će sve vlasti služiti Svevišnjemu. To je jezik koji se drugde u Danilu koristi za onu vrstu službe koja se prinosi onome što se obožava (up. upotrebu glagola u 3:12, 14, 17-18, 28; 6:17, 21 [MT]), a verovatnije je da bi se takva služba prinosila Svevišnjemu nego narodu. I ovde je Danilo upotrebio hebrejski pridev sa aramejskim nastavkom za množinu (… ‘elyonin****) da bi ’onoga koji je nalik sinu čovečjem’ nazvao Svevišnjim, razlučujući ga od Starca dana, za koga je koristio uobičajeni aramejski izraz (… ‘illaya’****) kada ga označava kao Svevišnjega.
„Doslednom upotrebom ovih različitih oblika za ’Svevišnjega’, Danilo je i Starca dana I ONOGA KOJI JE NALIK SINU ČOVEČJEM ODREDIO KAO SVEVIŠNJEGA, čak i dok ih je međusobno razlučivao. U ovom odeljku Danilo saopštava da će onaj koji je nalik sinu čovečjem biti ustoličen uz Starca dana, da dolazi sa oblacima KAO ŠTO JAHVE ČINI NA DRUGIM MESTIMA (npr. Psalam 18:10; 97:2; 104:3, itd.), da prima službu i obožavanje – opisano izrazima koji se drugde koriste ISKLJUČIVO za opisivanje poklonjenja koje se prinosi božanstvu (Gentri 3003: 72-73), i da će primiti večno carstvo koje neće proći, što je upravo onako kako se opisuje Božije carstvo. Starac dana opisuje se kao Svevišnji jednim izrazom, dok se onaj koji je nalik sinu čovečjem opisuje drugim. A izraz kojim se onaj koji je nalik sinu čovečjem opisuje kao Svevišnji uvek se koristi u sintagmi ’sveti Svevišnjega’, očigledno zato što će sin čovečji iz Psalma 8:5, koji prima vlast nad zverima, i Gospod Davidov iz Psalma 110:1, koji sedi ustoličen sa desne strane Jahveove, biti car nad svetima, njihov predstavnik koji je nekako i poistovećen sa Starcem dana i razlučen od njega, kao što je i Davidov potomak i božanski lik.“ (James M. Hamilton Jr., With the Clouds of Heaven: The Book of Daniel in Biblical Theology (New Studies in Biblical Studies) [IVP Academic, Downers Grove, IL 2014], str. 151-153; masna slova, velika slova i podvlačenje moji su)
Hamiltonove zaključne napomene najneposrednije se tiču naše rasprave, pa ih stoga navodimo u celini:
„U ovom poglavlju tvrdio sam da se nijedno drugo nebesko biće u Danilu ne može pouzdano poistovetiti sa ’onim koji je nalik sinu čovečjem’ u 7:13. Bez takvog poistovećenja, teško je zamisliti da je Danilo nameravao da njegovi slušaoci razumeju kako je lik koji je video u onom prizoru nebeske prestone dvorane u 7. poglavlju isti onaj lik koji je izbavio njegove prijatelje iz ognjene peći u 3. poglavlju ili koji mu se javio u 10. poglavlju. Pošto smo razmotrili način na koji Danilo opisuje ta druga nebeska bića, izuzetne crte 7. poglavlja predstavljaju nam lik koji je i ljudski i božanski, poistovećen sa Starcem dana i razlučen od njega, i koji predstavlja svete kao njihov car.
„U 7. poglavlju Danilo prepričava svoju viziju o načinu na koji će Starac dana biti ustoličen kada četiri carstva odžive svoje određeno vreme i doba, viziju o načinu na koji će Davidov car poraziti mali rog iz četvrtog carstva i primiti večno carstvo sa svojim svetima (7:21-27). Onaj koji je nalik sinu čovečjem naziva se Svevišnjim pomoću izraza drugačijeg od onoga kojim se Starac dana označava kao Svevišnji. On je očigledno Davidov car i očigledno je učesnik u nebeskom prizoru, koji putuje kao što putuje Jahve, na oblacima nebeskim.
„To ne zahteva da je Danilo razumeo Trojstvo onako kako je to učenje postupno otkrivano. Svi su bili iznenađeni kada je Isus počeo da vrši božanske prerogative. Ono što je Danilo video i opisao, međutim, savršeno se uklapa u ono što će kasnije biti otkriveno sa većom jasnoćom. Novi zavet čak govori o Isusu kao rođenom od Oca (1. Jovanova 5:18; up. Jovan 1:14, 18; 3:16, 18; 1. Jovanova 4:9; up. Jovan 5:26), što je još jedan pojam koji se dobro uklapa u to da postoje Starac dana i ’onaj koji je nalik sinu čovečjem’ (up. Karagunis 1986).“ (Isto, str. 153-154; masna slova i podvlačenje moji su)
Toliko o prigovorima muhamedanaca.
U nekom od narednih članaka razmotrićemo Danilovu proročku viziju Sina čovečjeg u svetlu tvrdnji islama, kako bismo pokazali da prorokov prikaz ovog zaista zapanjujućeg lika na kraju dokazuje da je Muhamed bio lažni prorok.
Povezani članci
Danilo 7:13-14 i božanstvo Hrista: odgovor na egzegezu Ibn Anvara
Razmatranje daljih nedoslednosti Abdulaha Kundea, deo 2
Božanstvo Hrista u svetlu Njegovog ustoličenja [Deo 3]
Danilov Sin čovečji kao Mesija