Satana u gornjem delu nosa

Analiza očigledne posramljenosti jednog muslimana
učenjima svog proroka

Neće se naći veći dokaz da Muhamed nije bio pravi prorok i da islam nije religija istinitog Boga od onoga što nalazimo zabeleženo u hadiskoj literaturi.

Hadiske zbirke sadrže prilično posramljujuće naučne greške i grube istorijske propuste, kao i neke od najbizarnijih i najapsurdnijih priča ikada zabeleženih. Hadisi svakom racionalnom čoveku prilično otežavaju da poveruje da je Muhamed zaista bio poslanik koji je primao objave od sveznajućeg, svemoćnog bića.

Reći da su hadisi glavni izvor poniženja za muslimane bilo bi krajnje ublažavanje.

Jedno takvo bizarno učenje jeste Muhamedova tvrdnja da Satana bukvalno noću boravi u gornjem delu čovekovog nosa i da ga treba isterati šmrkanjem vode u nos i iz nosa tri puta!

Abu Hurejra je preneo: Alahov Poslanik je rekao: Kada se neko od vas probudi iz sna i uzme abdest, mora tri puta očistiti nos, jer đavo provodi noć u unutrašnjosti njegovog nosa. (Sahih Muslim, Knjiga 002, Broj 0462)

I:

Prenosi Abu Hurejra:
Prorok je rekao: „Ako se neko od vas probudi iz sna i uzme abdest, treba da opere nos tako što će u njega staviti vodu i zatim je izduvati tri puta, jer je Satana čitave noći boravio u gornjem delu njegovog nosa.“ (Sahih al-Buhari, Tom 4, Knjiga 54, Broj 516)

Fusnota uz ovaj konkretni hadis kaže:

(1) (H. 3295) Treba da verujemo da Satana zaista boravi u gornjem delu čovekovog nosa, iako ne možemo shvatiti kako, jer se ovo odnosi na nevidljivi svet o kome ne znamo ništa osim onoga što nam Alah kaže preko svog Poslanika. (Dr Muhamed Muhsin Kan, The Translation of the Meanings of Sahih Al-Bukhari [Darussalam Publishers & Distributors, jul 1997], Tom 4. Hadisi 2738 do 3648, 59 – Knjiga o početku stvaranja, (11) POGLAVLJE. Osobine Iblisa (Satane) i njegovih vojnika. str. 312; podebljanje i kurziv naši)

Ovo apsurdno uputstvo pokazalo se suviše ponižavajućim čak i za jednog od vodećih islamskih propagandista. U svojoj debati sa dr Robertom Morijem, koja je održana 9. novembra 1996. godine, dr Džamal Badavi bio je primoran da se osvrne na ovo prilično posramljujuće predanje nakon što ga je Mori pomenuo u svom uvodnom izlaganju. Evo šta je Badavi rekao:

„E sad, dr Mori, opet na svoj uobičajeni način, ne razume suptilnosti arapskog jezika, samo uzima stvari iz tuđih prevoda. Kada Prorok kaže satana… da, postoji hadis koji kaže da satana noću spava u gornjem delu nosa. On ne razume, ne razume da je reč satana, ili ženski i muški satane kako se prenosi u drugim hadisima, ukazivanje na nešto štetno. Baš kao kada takođe kažemo da je to vetar iz paklene vatre – nešto štetno. Zato što je sve što je štetno zapravo negativno, i to je zaista najbliža stvar šejtanu. Nije rečeno bukvalno… činjenica da je prevodilac hadisa to tako razumeo, to je njegov problem. To nije tekst hadisa, tako da moramo biti otvoreni i analitičniji kada gledamo na ove stvari.

„Zapravo, Ibn Hadžer al-Askalani u 14. veku, koji je komentarisao Buharija i objašnjavao Buharija, rekao je jedno od tih [sic] objašnjenja, rekao je ‚da‘, jer je to nešto štetno što treba očistiti. I, zapravo, pitajte bilo kog lekara, kada se probudite i uzmete abdest za molitvu i ispirete nos vodom, vi zapravo ne isterujete fizičkog satanu, već to znači da uklanjate nešto što bi vam moglo naškoditi, i to je prilično korisno.“ (Da li je Kuran reč Božja?)

Ono što Badavijev odgovor čini prilično ironičnim jeste to što se prevodiočeve izjave zasnivaju na stvarnom, doslovnom čitanju hadisa! Tekst izričito pominje Satanu, a ne nešto štetno. Tvrditi da hadis ne kaže ono što prevodilac tvrdi samo zato što Badavi želi da reč Satana protumači metaforički tako da znači nešto štetno, jasan je pokazatelj Badavijevog očaja i posramljenosti zbog ovog hadisa.

Štaviše, zar nije tačno da štetne stvari ulaze u nos i tokom dana, a ne samo noću? Zapravo, čak i više, budući da smo mnogo više izloženi pesku, prašini, dimu i slično dok smo budni i krećemo se, nego kada spavamo i zaštićeni smo šatorom ili čak kućom. Zašto onda ovi hadisi izričito navode noćno vreme ako reč Satana upućuje na nešto štetno? Zar nije očigledno iz upućivanja na noć da je Muhamed mislio da je Satana lično zaista boravio u nečijem nosu? A šta bi moglo biti štetnije od toga da Satana živi unutar vašeg nosa?

Osim toga, da je Muhamed mislio na stvari poput sasušenih sekreta u nosu, mogao je reći da se nos izduvava dok sekret ne nestane – na kraju krajeva, sposobni smo da osetimo da li ga ima ili ne. Ponekad je dovoljno jedno izduvavanje, ponekad su potrebna četiri ili pet da biste očistili nos; naročito kada ste prehlađeni i nos vam je zapušen. Međutim, Muhamed nije rekao da se to radi dok se nos ne očisti, već daje „magično uputstvo“ da se to učini „tri puta“. Ta formula ima smisla budući da Muhamed nije govorio o nečemu što se može osetiti, već o nevidljivom svetu, tj. o samom Satani. On ne daje zdravorazumsko uputstvo da izduvate nos ako se u njemu nešto nalazi (zašto bi vam za to bio potreban prorok?), već daje „religijsko uputstvo“ da se vernici zaštite od Satane. To je čitava poenta ovih predanja.

Na kraju, i još važnije, Badavijeva tvrdnja da je Ibn Hadžer al-Askalani, komentator Sahih al-Buharija iz 14. veka, rekao da reč Satana znači nešto štetno, jednostavno je pogrešna. Ibn Hadžer je bio mišljenja da je Satana lično doslovno boravio u nečijem nosu.

Evo šta je ovaj komentator napisao u vezi sa ovim pitanjem:

Hadis br. 3121

Ibrahim bin Hamza je rekao, Ibn Abi Hazim mi je rekao, preneo od Jezida, preneo od Muhameda bin Ibrahima, preneo od Ise bin Talhe, preneo od Abi Hurejre:

Prorok je rekao: „Ako se neko od vas probudi iz sna i uzme abdest, treba da opere nos tako što će u njega staviti vodu i zatim je izduvati tri puta, jer je Satana čitave noći boravio u gornjem delu njegovog nosa.“

Komentar na hadis – Fath Al Bari fi Šarh Sahih Al-Buhari:

„… iz ovog hadisa proizlazi da se ova situacija dešava svakoj osobi dok spava, ali je moguće da se odnosi samo na onoga ko nije pazio da se zaštiti od Satane recitovanjem svetih tekstova... kao što je stih o prestolu (ajat al-kursi)… a moguće je da ovo znači da Satana ne može da dopre do (čovekovog) srca, te stoga boravi u nosu da bi se probio do srca čim se osoba probudi. Izduvavanjem vode iz nosa čovek sprečava Satanu da uđe, stoga je hadis namenjen svakoj osobi koja se budi.“ (Ibn Hadžer al-Askalani)

Izjave Ibn Hadžera sasvim jasno pokazuju da je i on verovao da se Satana lično nastanjuje u nečijem nosu i da ga je stoga trebalo isterati šmrkanjem vode u nos i iz nosa. To znači da Badavi nije bio sasvim iskren niti otvoren prema svojoj publici.

Sledeće predanje pruža dodatnu potvrdu da je Muhamed zaista verovao da Satana lično zaista boravi u gornjem delu čovekovog nosa.

Prenosi Ali bin Al-Husein (od Safije, Prorokove žene):
Prorokove žene bile su s njim u džamiji (dok je bio u itikafu), a zatim su otišle, i Prorok je rekao Safiji bint Hujej: „Ne žuri, jer ću te otpratiti“ (a njeno prebivalište bilo je u kući Usame). Prorok je izašao, a u međuvremenu su ga srela dvojica ensarija; pogledali su Proroka i prošli pored njega. Prorok im je rekao: „Dođite ovamo. Ovo je (moja žena) Safija bint Hujej.“ Oni odgovoriše: „Subhan Alah, (kako bismo se usudili da pomislimo na zlo) o Alahov Poslaniče! (nikada od tebe ne očekujemo ništa loše).“ Prorok odgovori: „Satana kruži kroz ljudsko biće kao što krv kruži kroz telo, i pobojao sam se da Satana ne ubaci zlu misao u vaše umove.“ (Sahih al-Buhari, Tom 3, Knjiga 33, Broj 254)

Budući da je Muhamed mislio da Satana kruži kroz čovekovo telo, ne treba da čudi što bi takođe verovao da Satana bukvalno boravi u čovekovom nosu tokom noći. Muhamed je možda smatrao da Satana putuje unutar čovekovog tela tokom čitavog dana, ali se onda noću smesti u čovekov nos kako bi se malo odmorio za naredni dan, kada bi ponovo počeo da kruži kroz telo.

U svetlu ovog prilično blesavog i apsurdnog Muhamedovog učenja, želeli bismo da Badavi (ili bilo koji drugi musliman, kad smo već kod toga) odgovori na sledeća pitanja.

Da li Satana boravi u desnoj ili u levoj nozdrvi?

Kako Satana može biti u toliko mnogo noseva, a da ne bude sveprisutan?

Ako je sveprisutan, zar to ne bi značilo da je božanski?

Ako je zaista božanski, zar to ne bi impliciralo da deli Alahove božanske atribute?

A ako nije božanski, zar to ne bi ukazivalo na to da je Muhamed kriv za širk jer pripisuje Satani, ograničenom stvorenju, jedno od Alahovih božanskih svojstava?

Na kraju, kako voda, koja je materijalna supstanca, može isterati biće koje nije načinjeno od iste materijalne građe od koje je načinjena zemlja? Ima li to uopšte smisla?

S druge strane, Muhamed je možda zaista mislio da je Satana načinjen od iste, ili barem slične, zemaljske supstance, budući da je pogrešno verovao da Đavo zapravo prdi i mokri ljudima u uši!

Prenosi Abu Hurejra:
Alahov Poslanik je rekao: „Kada se prouči ezan, Satana bežeći uzmiče i tokom svog bekstva bučno ispušta vetrove kako ne bi čuo ezan. Kada se ezan završi, on se vraća i ponovo bežeći uzmiče kada se prouči ikamet, a nakon njegovog završetka opet se vraća sve dok ne šapne u srce čoveka (da mu odvrati pažnju od molitve) i navede ga da se seti stvari kojih se pre molitve nije prisećao, i to ga navodi da zaboravi koliko se pomolio.“ (Sahih al-Buhari, Tom 1, Knjiga 11, Broj 582)

Prenosi Abdulah:
Pred Prorokom je pomenut jedan čovek i rečeno mu je da je spavao sve do jutra i da nije ustao na molitvu. Prorok je rekao: „Satana mu je mokrio u uši.“ (Sahih al-Buhari, Tom 2, Knjiga 21, Broj 245)

Muhamed je čak mislio da Satana, za koga je pogrešno verovao da je džin (up. Kuran 18:50), jede fizičku hranu, kao što je ono što se može naći na kostima i u životinjskom izmetu!

Prenosi Abu Hurejra:
Da je jednom bio u društvu Proroka noseći posudu s vodom za njegov abdest i za čišćenje njegovih intimnih delova. Dok ga je pratio noseći je (tj. posudu), Prorok je rekao: „Ko je ovo?“ On reče: „Ja sam Abu Hurejra.“ Prorok reče: „Donesi mi kamenje da očistim svoje intimne delove, i nemoj donositi nikakve kosti ni životinjski izmet.“ Abu Hurejra nastavlja pripovedanje: Tako sam doneo nekoliko kamenova, noseći ih u skutu svoje odore, sve dok ih nisam stavio pored njega i otišao. Kada je završio, hodao sam s njim i upitao: „Šta je s kostima i životinjskim izmetom?“ On reče: „Oni su hrana džina. Izaslanstvo džina iz (grada) Nasibina došlo mi je – a kako su ti džini bili ljubazni\– i zatražilo od mene ostatke ljudske hrane. Zamolio sam Alaha za njih da nikada ne prođu pored kosti ili životinjskog izmeta, a da na njima ne nađu hranu.“ (Sahih al-Buhari, Tom 5, Knjiga 58, Broj 200)

Usput rečeno, zar nije bilo tako ljubazno od Muhameda da se moli u ime džina, da bi Alah osigurao da na tim kostima uvek bude nešto mesa? Ovo nas ipak ostavlja da se pitamo kakvu je to hranu Muhamed mislio da će džini zapravo naći NA životinjskom izmetu? Na kraju krajeva, hadis ne kaže da jedu sam izmet, niti same kosti, već da jedu hranu NA njima.

Budući da je Muhamed mislio da Satana može da jede hranu, ispušta vetrove i mokri ljudima u uši, možda je verovao da je Satana zapravo telesno biće slično nama. To bi moglo objasniti zašto je smatrao da se voda može upotrebiti da ga se istera iz ljudskih noseva!

Zaključno, očigledno je da je Badavi bio prilično posramljen učenjem svog proroka da Satana bukvalno boravi u gornjem delu čovekovog nosa tokom noći. Ipak, umesto da postupi pošteno i prizna da je ovo bizarna izreka, Badavi je odlučio da dezinformiše svoju publiku smišljajući objašnjenje za koje je mislio da će imati smisla za nemuslimane koji su ga slušali.

Međutim, ako je neko primoran da laže o učenjima svoje religije kako bi ih učinio prihvatljivijim za nevernike, da li su takva verovanja uopšte vredna sleđenja? Ako je Badavi primoran da laže i pogrešno tumači svoja predanja kako bi prevario ljude da postanu muslimani, budući da zna da nijedan razuman čovek nikada ne bi poverovao u tako blesava i posramljujuća učenja, zašto je on i dalje musliman? Zašto ne postupi pošteno i ne napusti islam?

Još važnije, zašto muslimani koji čitaju ovaj članak i vide kakvu je besmislicu njihov prorok učio, i dalje slede takvog čoveka?