Šabir dokazuje da je Muhamed bio terorista! 1b deo

Nastavljamo tamo gde smo stali: Šabir Ali dokazuje da je Muhamed bio terorista!

Šabir Ali ili nije svestan (što je prilično malo verovatno) ili pokušava da podmuklo sakrije činjenicu da sam Kuran potvrđuje da je ove starozavetne ratove odobrio sam Bog, posebno pokolj Hananaca, kao i Saulov rat protiv Amaličana:

„„O narode moj, setite se Allahove blagodati prema vama kada je neke od vas učinio verovesnicima, i kada vas je učinio vladarima, i dao vam ono što nije dao nijednom narodu. „O narode moj, uđite u blagoslovljenu zemlju koju vam je Allah dodelio, i ne posrćite nazad pa da se vratite kao gubitnici.“ Oni rekoše: „O Mojsije! U njoj je nemilosrdan narod i mi u nju nećemo da uđemo dok god oni iz nje ne izađu; pa, ako oni iz nje izađu, mi ćemo onda sigurno da uđemo.“ Dva čoveka koja su se bojala Allaha i kojima je On darovao Svoju blagodat - rekoše: „Navalite na njihovu kapiju, pa kad kroz nju prođete, bićete sigurno pobednici; a u Allaha se pouzdajte, ako ste vernici.“ "O Mojsije", rekoše oni, "dok god su oni u njoj, mi nećemo u nju da ulazimo! Idite ti i Gospodar tvoj pa se borite, a mi odavde nećemo da se pomerimo!" „Moj Gospodaru“, reče Mojsije, „ja osim sebe imam moć samo nad svojim bratom; zato presudi između nas i grešnih ljudi!“ „Četrdeset godina oni će zemljom da lutaju“, reče On, „jer će Sveta zemlja da im bude zabranjena, a ti ne tuguj za grešnim narodom.““ Sura 5:20-26, Pickthall

Ovde imamo Muhameda kako prepričava priču o tome kako Bog zapoveda Izrailjcima da uđu u obećanu zemlju i pobiju njene stanovnike, bez ijedne negativne reči o navodnoj Božjoj nepravdi što im je to naredio. I dalje:

„Zar ne znaš kada su prvaci sinova Izrailjevih, nakon Mojsija, kazali svome verovesniku: "Postavi nam kralja da se na Allahovom putu borimo!" "Možda se vi nećete boriti, ako vam borba bude propisana?'' Reče on. "Zašto da se ne borimo na Allahovom putu?'' Rekoše. "A mi smo iz zemlje naše prognani i od sinova naših odvojeni!" A kada im borba bi propisana, oni, osim nekolicine, okrenuše se. A Allah dobro zna nepravednike. „Allah vam je Saula za vladara odredio“, reče im njihov verovesnik. „Odakle da nam on bude vladar kada smo mi preči od njega da vladamo? Njemu ni veliko bogatstvo nije dato!“, rekoše oni. „Zaista je Allah njega da vlada vama izabrao“, reče on, „i velikim znanjem i telesnom snagom ga obdario. Allah daje vlast kome On hoće. Allah je neizmerno darežljiv i sve zna! „Zaista, znak njegove vlasti“, reče im verovesnik njihov, „biće kovčeg koji će da vam stigne. U njemu će da bude smiraj za vas od vašeg Gospodara, i ostatak onoga što su Mojsije i Aron ostavili. Nosiće ga anđeli. U tome je, zaista, znak za vas, ako ste vernici!“ I kad Saul izađe s vojskom, reče: "Allah će sigurno da vas stavi na iskušenje jednom rekom, pa ko se napije iz nje, nije moj, a ko se ne napije, on je moj, izuzev ako šakom zahvati gutljaj!" I oni se, osim nekolicine, napiše, a kad je oni koji su s njim verovali pređoše, neki rekoše: "Mi danas ne možemo izaći na kraj s Golijatom i vojskom njegovom." Oni koji su čvrsto verovali da će susresti Allaha, rekoše: "Koliko su puta malobrojne čete savladale mnogobrojne čete Allahovom dozvolom." A Allah je sa strpljivima. I kada iziđoše pred Golijata i njegovu vojsku, oni rekoše: "Gospodaru naš, nadahni nas izdržljivošću i učvrsti noge naše i pomozi nam protiv naroda koji ne veruje!" I oni ih, Allahovom dozvolom, poraziše, i David ubi Golijata, i Allah mu podari vlast i mudrost, i nauči ga onome čemu je On hteo. A da Allah ljude ne suzbija jedne drugima, na Zemlji bi zaista nered nastao! Ali, Allah je darežljiv svim svetovima.“ Sura 2:246-251, Y. Ali

Kuran prepričava priču o tome kako narod Izrailja traži cara od proroka Samuila, o Saulovom postavljanju za cara, o Saulovim ratovima i o tome kako David ubija Golijata (upor. 1. Samuilova 8-17). Zanimljivo je u svemu tome to što Kuran, iako pretpostavlja biblijski izveštaj o Božjem nalogu da se istrebe Amaličani, nigde ne osuđuje tu Božansku odredbu.

On ne kaže da je Saulovo ubijanje žena i dece bilo zlo delo, niti da su Izrailjci izmenili tu priču zato što se nije tako odigrala; niti poriče da se sve to dogodilo. Već sam pomen toga u Kuranu, bez ikakve ograde, pretpostavlja da autor(i) i/ili priređivač(i) Kurana nisu imali baš nikakav problem sa ovim ratovima, budući da su verovali da ih je Bog odobrio.

Zašto onda Ali ide protiv učenja sopstvene knjige (koliko god ona bila lažna) i napada Sveto pismo zbog nečega što su Kuran i njegov lažni prorok potvrdili?

Ima toga još. Obratite pažnju na to šta sledeći izveštaj kaže o Muhamedovom viđenju bitaka proroka Isusa Navina protiv Božjih neprijatelja:

Prenosi Abu Hurejra: Prorok je rekao: „Jedan prorok među prorocima krenuo je u sveti vojni pohod, pa je rekao svojim sledbenicima: ’Ko se oženio ženom i želi da izvrši bračno sjedinjenje, a to još nije učinio, neka ne polazi sa mnom; niti čovek koji je sagradio kuću, a nije joj dovršio krov; niti čovek koji ima ovce ili kamile pa čeka da se okote.’ I tako je prorok izveo pohod, a kada je stigao do onoga grada u vreme ikindijske molitve ili blizu tog vremena, rekao je suncu: ’O sunce! Ti si pod Alahovom zapovešću i ja sam pod Alahovom zapovešću. O Alahu! Zaustavi ga (tj. sunce) da ne zađe.’ I bi zaustavljeno dok mu Alah nije dao pobedu. Zatim je sakupio ratni plen, i vatra dođe da ga sažeže, ali ga ne sažeže. On reče (svojim ljudima): ’Neko od vas je ukrao nešto od plena. Zato neka mi po jedan čovek iz svakog plemena položi zakletvu na vernost rukovanjem sa mnom.’ (Tako i učiniše, i) ruka jednog čoveka se zalepi za ruku njihovog proroka. Tada taj prorok reče (tom čoveku): ’Krađu je počinio tvoj narod. Zato neka mi svi ljudi iz tvog plemena polože zakletvu na vernost rukovanjem sa mnom.’ Ruke dvojice ili trojice ljudi zalepiše se za ruku njihovog proroka, i on reče: „Vi ste počinili krađu.’ Zatim doneše glavu od zlata, nalik na kravlju glavu, i staviše je onde, i vatra dođe i proguta plen. Prorok je dodao: Tada Alah vide našu slabost i nemoć, pa nam učini plen dozvoljenim.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 53, broj 353 http://searchtruth.com/book_display.php?book=53&translator=1&start=0&number=353)

Ovde Muhamed stapa nekoliko biblijskih priča, naime, Mojsijevo uputstvo iz Ponovljenih zakona 20:1-9 i pohode Isusa Navina protiv Gaja i cara jerusalimskog (upor. Isus Navin 7 i 10). Upravo su to pohodi u kojima je Bog zapovedio Isusu Navinu i Izrailjcima da istrebe sve što diše!

Dakle, budući da je jednoglasan stav sunitske učenosti da je al-Buharijeva zbirka hadisa verodostojna, to znači da ovo nije predanje koje Ali može prosto da odbaci u stranu, naročito zato što sam Kuran svedoči da je deo Muhamedove misije bio da potvrdi tekstualnu ispravnost i božanski autoritet upravo onih spisa koje su Jevreji i hrišćani imali u svom posedu u Muhamedovo vreme.

Stoga Ali nema izbora nego da se pomiri sa činjenicom da njegov sopstveni lažni prorok nije imao baš nikakav problem sa Božjim naredbama Izrailjcima da unište sve što diše, uključujući žene, decu i stoku.

Pa zašto onda Ali ima problem?

Alijeve nevolje tek počinju, kao što ćemo videti u sledećem delu našeg pobijanja: Šabir dokazuje da je Muhamed bio terorista! 2. deo.