Šabir Ali dokazuje da je Muhamed bio terorista!
Poznati muslimanski davagandista Šabir Ali proizvoljno je smislio sopstvene kriterijume koje je počeo da primenjuje u svojim debatama o pitanju nasilja i mira u Svetom pismu i Kuranu, kako bi obmanuo ljude i naveo ih da pomisle da Sveto pismo navodno ne poziva jasno vernike da žive miroljubivo sa drugima, dok Kuran to čini.
1. Da li Knjiga poziva na miroljubiv život?
Šabir Ali tvrdi da je Sveto pismo dvosmisleno po ovom pitanju jer, iako Novi zavet zaista poziva svoje sledbenike na miroljubiv život, hebrejska Biblija to ne čini budući da odobrava masovno ubijanje naroda, tačnije sedam naroda koji su živeli širom hananske zemlje.
2. Da li Knjiga svoje junake i uzore prikazuje kao miroljubive ljude?
Na osnovu drugog kriterijuma Šabir Ali je tvrdio da Kuran uopšte ne pominje najnasilnije likove Starog zaveta, što nije ništa drugo do argument iz ćutanja i pokazatelj Muhamedovog neznanja o postojanju tih ličnosti. Šabir dalje tvrdi da su neki starozavetni likovi koji se dovode u vezu sa nekim oblikom nasilja u Kuranu predstavljeni kao miroljubivi ljudi čije se nasilje uopšte ne pominje.
3. Da li nasilje propisano u Knjizi odgovara onome što nazivamo teorijom pravednog rata?
Šabir Ali tvrdi da kuransko učenje o ovom predmetu jeste u skladu sa teorijom pravednog rata, dok hebrejska Biblija to nije.(1)
Nakon svega rečenog, pokazaću kako Šabirovi kriterijumi, posebno njegov drugi kriterijum, na kraju dokazuju da je Muhamed bio nasilni terorista koji je svoje sledbenike pozivao da nasilno pokore sve one koji su odbili da prihvate njegovo proroštvo. Pre toga, međutim, želim da se usredsredim na to šta je Muhamed verovao o hebrejskoj Bibliji, kako bismo videli da li je Šabirova kritika starozavetnih spisa u skladu sa onim što je učio njegov sopstveni prorok.
Muhamedov pogled na Toru
Prema Kuranu, Muhamed je došao da potvrdi božansko poreklo i tekstualnu verodostojnost upravo onih spisa koje su i Jevreji i hrišćani posedovali u to vreme:
„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate? Zar se opametiti nećete!?“ S. 2:40-44
„Oni govore: "Naša srca su obložena!" A nije tako, nego je Allah njih prokleo zbog neverovanja njihovog, a malo je njih koji veruju. I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike!“… „A kada im se kaže: "Verujte u ono što Allah objavljuje!" Oni odgovaraju: "Mi verujemo samo u ono što je nama objavljeno", i neće da veruju u ono što se objavljuje posle, a to je Istina, koja potvrđuje da je istinito i ono što oni imaju.“ S. 2:89, 91
„A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući da je istinito ono što već imaju, deo onih kojima je Knjiga data Allahovu Knjigu odbacuju, kao da ne znaju.“ S. 2:101
„O vi kojima je data Knjiga, verujte u ovo što objavljujemo potvrđujući ono što već imate, pre nego što crte lica izbrišemo i vratimo ih nazad, ili ih prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu poštovali subotu, a Allahova zapovest biva izvršena.“ S. 4:47
Pošto su to upravo isti nadahnuti spisi koje i danas posedujemo, to znači da je Muhamed u suštini posvedočio o božanskom nadahnuću i pouzdanosti Svetog pisma. Kuran takođe tvrdi da su Jevreji i hrišćani Muhamedovog vremena proučavali i recitovali Knjigu, čime se podrazumeva da su posedovali izvorne, neiskvarene spise:
„Jevreji govore: „Hrišćani nisu na pravom putu!“, a hrišćani kažu: „Jevreji nisu na pravom putu!“, a oni čitaju Knjigu.“ S. 2:113
„Oni kojima smo objavili Knjigu, pa je čitaju onako kako treba, to su oni koji u nju veruju. A oni koji u nju ne budu verovali, to su sigurni gubitnici.“ S. 2:121
„Nije primereno čoveku da mu Allah da Knjigu, i mudrost, i verovesništvo, a zatim da govori ljudima: „Mene obožavajte, a ne Allaha!“ Nego: „Budite učeni i pobožni, zato što Knjizi podučavate i što je i sami proučavate!"“ S. 3:79
„To su oni kojima smo Mi dali Knjigu i mudrost i verovesništvo. Pa ako oni u to ne veruju, Mi smo to poverili ljudima koji to ne negiraju. Njih je Allah uputio, i zato sledi njihov put. Reci: „Ja od vas ne tražim nagradu za Kur'an, on je samo pouka svetovima.“ Oni ne poznaju Allaha kako treba, kad govore: „Nijednom čoveku Allah nije ništa objavio!“ Reci: „A ko je objavio Knjigu koju je doneo Mojsije kao svetlo i uputu ljudima, koju na listove stavljate i pokazujete, a mnogo i krijete, i podučeni ste onome što ni vi ni preci vaši niste znali?“ Reci: „Allah!“ Zatim ih ostavi, neka se lažima svojim zabavljaju. A ova Knjiga, koju objavljujemo, blagoslovljena je, ona potvrđuje one pre nje“ (ar. musaddiqu alathee bayna yadayhi – doslovno: potvrđujući ono što je između njegovih/njenih ruku), „i da upozoriš Mekku majku gradova i sve oko nje. A oni koji u Budući svet veruju - veruju i u nju i o molitvama svojim brinu.“ S. 6:89-92
„U Mojsijevom narodu ima zajednica ljudi koji se upućuju Istinom i koji prema njoj pravedno sude.“… „I posle njih ostale su generacije koje su Knjigu nasledile i koje su uzimale prolazna dobra ovog materijalnog sveta, i govorile: „Biće nam oprošteno!“ A ako bi im opet dopalo šaka tako nešto, opet bi to prihvatili. Zar od njih nije uzet zavet u Knjizi da će o Allahu samo istinu da govore - a oni čitaju ono što je u njoj. Budući svet je bolji za one koji nastoje da se sačuvaju; pa zar ne razumete? A oni koji se čvrsto drže Knjige i koji obavljaju molitvu - pa, Mi, zaista, nećemo da dopustimo da propadne nagrada onima koji čine dobra dela.“ S. 7:159, 169-170
Muhamed je čak pozivao Jevreje i hrišćane da sude po svojim spisima, što opet pretpostavlja da su te zajednice posedovale izvorna, verodostojna Božja otkrivenja.
„Zar ne vidiš one kojima je dat udeo u Knjizi?! Pozivaju da im se po Allahovoj Knjizi sudi, a zatim se neki od njih, okrećući se od toga, udaljavaju.“ S. 3:23
Evo kako su muslimanski tumači objasnili ovaj konkretan tekst:
Zar nisi video one kojima je dat deo, udeo, Knjige, Tore, koji se pozivaju Božjoj Knjizi (yud‘awna, „koji se pozivaju“, jeste okolnosna odredba), da ona presudi među njima, a onda se jedna skupina njih okrenula, usprotivila? prihvatanju njenih propisa. Ovo je objavljeno povodom Jevreja: dvoje njih počinilo je blud i oni [Jevreji] zatražiše od Poslanika da presudi u tom slučaju. On presudi da budu kamenovani, ali oni [Jevreji] to odbiše. KADA JE TORA DONETA I KADA SE U NJU POGLEDALO, nađena je ista presuda, pa su njih dvoje kamenovani, ali oni [Jevreji] se razgneviše. (Tafsir al-Jalalayn: http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=3&tAyahNo=23&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje, verzal i podvlačenje moji)
(„Zar ne vidiš one kojima je dat udeo u Knjizi?!“) 3:23. Postoji razilaženje u pogledu povoda objave ovog stiha. Al-Suddi je rekao: „Kada je Poslanik pozvao Jevreje da prihvate islam, al-Nu‘man ibn Awfa mu reče: ’Hajde, o Muhamede, neka rabini presude među nama’. On reče: ’Neka Alahova Knjiga presudi među nama’. Oni rekoše: ’Ne! Neka rabini presude’. I tako je Alah, uzvišen je On, objavio ovaj stih“. S druge strane, Sa‘id ibn Jubayr i ‘Ikrimah prenose da je Ibn ‘Abbas rekao: „Alahov Poslanik ušao je među skupinu Jevreja u jevrejskom mestu za učenje i pozvao ih Alahu. Nu‘aym ibn ‘Amr i al-Harith ibn Zayd mu rekoše: ’O Muhamede, koje si ti vere?’ On reče: ’Vere Avrahamove’. Oni rekoše: ’Ali Avraham je bio Jevrejin’. Alahov Poslanik reče: ’U tom slučaju, hajdemo Tori i neka ona presudi među nama’. Oni odbiše. I Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih“. Al-Kalbi je rekao: „Ovo je objavljeno o onima koji su počinili blud u Hajberu i o Jevrejima koji su pitali Poslanika o propisanoj kazni za blud“. Razrada ovoga doći će u suri al-Ma’idah, ako Alah, uzvišen je On, htedne“. (‘Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab Al-Nuzul, prev. Mokrane Guezzou: http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=3&tAyahNo=23&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje i podvlačenje naši)
Ostali kuranski stihovi koji Jevrejima i hrišćanima nalažu da sude po svojim knjigama uključuju sledeće:
„Svaka hrana bila je dozvoljena Izrailjevim sinovima, osim one koju je Izrailj sam sebi zabranio pre nego što je Tora bila objavljena. Reci: „Donesite Toru i čitajte je, ako govorite istinu!“ A oni koji o Allahu iznose laži i posle toga, oni su, zaista, nepravednici.“ S. 3:91
„A otkud da oni traže od tebe da im sudiš kad imaju Toru, u kojoj su Allahovi propisi? Oni ni posle tvoje presude ne bi bili zadovoljni, i oni nisu vernici. Mi smo objavili Toru u kojoj je uputa i svetlo. Po njoj su Jevrejima sudili verovesnici koji su bili poslušni Allahu, i pobožni ljudi, i učeni, od kojih je traženo da čuvaju Allahovu knjigu, i oni su nad njom bdeli. Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne zamenjujte Moje reči za nešto što malo vredi! A oni koji ne sude prema onom što je Allah objavio, oni su, zaista, nevernici. Mi smo im u njoj propisali: glava za glavu, i oko za oko, i nos za nos, i uvo za uvo, i zub za zub, i za rane je odmazda, a onaj ko od odmazde odustane, biće mu to iskupljenje od greha. Oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, zaista, su nepravednici. Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega“ (ar. musaddiqan lima bayna yadayhi minal-tawrati – potvrđujući ono što je između njegovih ruku od Tore) „a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega“ (ar. wa’musaddiqan lima bayna yadayhi minal-tawrati****), „u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima, i sledbenicima Jevanđelja smo bili naredili da sude prema onome što je objavio Allah u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je objavio Allah - zaista su prema Allahu nepokorni.“ S. 5:43-47
Očigledno pitanje koje se ovde postavlja glasi: zašto bi, zaboga, Muhamed pozivao Jevreje i hrišćane da sude po iskvarenim tekstovima koji više ne odražavaju ono što su izvorna otkrivenja zaista učila? Zar ovo ne pobija uobičajenu muslimansku tvrdnju da su prethodni spisi bili iskvareni i da ih Jevreji i hrišćani stoga više nisu imali u svom posedu?
U svetlu ove činjenice, obratite pažnju na to kako je Ibn Kesir, jedan od najvećih muslimanskih učenjaka koji su ikada živeli, protumačio upravo ovaj tekst:
„… Poslanik je proučio…
<<„Donesite Toru i čitajte je, ako govorite istinu!“>> Pa su doneli Toru i čitali iz nje sve dok čitač nije stigao do stiha o kamenovanju. Tada je stavio ruku na taj stih i pročitao ono što je bilo pre i posle njega. ‘Abdullah bin Salam, koji je bio sa Alahovim Poslanikom, reče: „Naredi mu da skloni ruku“, i on skloni ruku a ispod nje beše stih o kamenovanju. Tako je Alahov Poslanik naredio da preljubnici budu kamenovani, i oni su kamenovani. ‘Abdullah bin ‘Umar je rekao: „Bio sam među onima koji su ih kamenovali i video sam čoveka kako svojim telom zaklanja ženu od kamenja“. Abu Dawud je zabeležio da je Ibn ‘Umar rekao: „Neki Jevreji dođoše Alahovom Poslaniku i pozvaše ga da pođe u predeo Quff. Tako on ode u kuću Al-Midras, a oni rekoše: ’O Abu Al-Qasime! Jedan čovek od nas počinio je preljubu sa ženom, pa presudi u njihovom slučaju.’ Pripremiše jastuk za Alahovog Poslanika i on sede na njega i reče…
<
<<Dovedite mi svog najučenijeg čoveka.>> Pa mu dovedoše mladića… a zatim je naveo ostatak priče koju je Malik preneo od Nafi‘a. Ovi hadisi pokazuju da je Alahov Poslanik doneo odluku koja je saglasna sa propisom u Tori, ne da bi ukazao čast Jevrejima u onome u šta oni veruju, jer je Jevrejima bilo naređeno da slede samo Muhamedov Zakon. Naprotiv, Poslanik je to učinio zato što mu je Alah naredio da tako postupi. Pitao ih je o propisu o kamenovanju u Tori da bi ih naveo da priznaju šta Tora sadrži i šta su se udružili da sakriju, poreknu i sve to vreme izuzmu iz primene. Morali su da priznaju šta su učinili, iako su to činili znajući za ispravan propis… (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 5:41: http://www.qtafsir.com/index.php?option=com_content&task=view&id=776&Itemid=60; podebljanje, verzal i podvlačenje moji)
Obratite pažljivo pažnju na to sa kakvim je poštovanjem Muhamed postupao prema primerku Tore koji su Jevreji imali u svom posedu. Umesto da Jevrejima kaže da je ono što imaju manjkav, iskvaren primerak izvorne Tore, Muhamed zapravo hvali njihov sopstveni primerak, ispovedajući svoje potpuno poverenje u njegovu tekstualnu verodostojnost i autoritet! Evo i poslednjeg odlomka:
„A da oni kojima je data Knjiga veruju i čuvaju se, Mi bismo prešli preko njihovih ružnih postupaka i sigurno bismo ih uveli u rajske bašte uživanja. Da se oni pridržavaju Tore i Jevanđelja i onoga što im objavljuje njihov Gospodar, imali bi opskrbu od onoga što je iznad njih i od onoga što je ispod njihovih nogu. Ima ih i postojanih, ali ružno je ono što većina njih radi.“… „Reci: „O vi kojima je data Knjiga, vi niste ni na čemu ako se ne budete pridržavali Tore i Jevanđelja i onoga što vam objavljuje vaš Gospodar. A to što ti objavljuje tvoj Gospodar pojačaće, uistinu, kod mnogih od njih osionost i neverovanje, ali ti ne očajavaj zbog naroda koji ne veruje.““ S. 5:66-68
Muslimanski biograf Ibn Ishak navodi navodni istorijski kontekst „objave“ prethodnih stihova:
Rafi b. Haritha i Sallam b. Mishkam i Malik b. al-Sayf i Rafi b. Huraymila dođoše kod njega [Muhameda] i rekoše: ’Zar ne tvrdiš da slediš Avrahamovu veru i da veruješ u Toru KOJU MI IMAMO i da svedočiš da je ona istina od Boga?’ On odgovori: ’SVAKAKO, ali vi ste sagrešili i prekršili savez SADRŽAN U NJOJ i sakrili ono što vam je naređeno da jasno objavite ljudima, a ja se ograđujem od vašeg greha.’ Oni rekoše: ’Mi se držimo ONOGA ŠTO IMAMO. Živimo po uputstvu i istini, i ne verujemo u tebe i nećemo te slediti.’ Tako je Bog objavio o njima: „Reci: „O vi kojima je data Knjiga, vi niste ni na čemu ako se ne budete pridržavali Tore i Jevanđelja i onoga što vam objavljuje vaš Gospodar. A to što ti objavljuje tvoj Gospodar pojačaće, uistinu, kod mnogih od njih osionost i neverovanje, ali ti ne očajavaj zbog naroda koji ne veruje.““ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Guillaumea [Oxford University Press, Karači, deseto izdanje 1995], str. 268; podebljanje i verzal moji)
Ovo je bila Muhamedova prilika da Jevrejima otvoreno kaže da su iskvarili tekst Tore. Umesto toga, Muhamed im sasvim jasno kaže da potpuno veruje u Toru koju su posedovali.
Nakon svega rečenog, spremni smo da pređemo na drugi odeljak prvog dela našeg odgovora: Šabir dokazuje da je Muhamed bio terorista! 1b deo.
Fusnote
(1) Ironično, u završnoj reči svoje debate sa dr Daglasom Džejkobijem, Šabir Ali je izneo sledeći prigovor:
„Kada smo, s druge strane, došli do Novog zaveta, a tačnije do Starog zaveta, videli smo da Biblija zapravo ne ispunjava kriterijume pravednog rata, jer nijedan kriterijum pravednog rata neće opravdati vaš upad na tuđu teritoriju i preuzimanje zemalja drugih ljudi. Dag je rekao da je ta zemlja zapravo pripadala Izrailjcima. Ali ko je rekao da je zemlja pripadala Izrailjcima? Hananci su već bili posednici te zemlje, a posedovanje je devet desetina prava. Međutim, Izrailjci su došli i rekli: ’Bog nam je rekao da zemlja pripada nama i da moramo da vas pobijemo da bismo je preuzeli, i to je ono što ćemo učiniti.’ Ovo očigledno nije opravdano ni u jednom moralnom sistemu bilo gde u svetu i ne odgovara teoriji pravednog rata.“ (Violence, the Qur’an, and the Bible (Q & A Session – 4 of 4): https://www.youtube.com/watch?v=ciQHuTTuAMo&t=2140s)
Da bismo odgovorili na pitanje Šabira Alija, čak je i njegov sopstveni prorok Muhamed potvrdio da je sam Svemogući Bog dao zemlju Hananaca Izrailjcima!
„A kad Mojsije reče svom narodu: „O narode moj, setite se Allahove blagodati prema vama kada je neke od vas učinio verovesnicima, i kada vas je učinio vladarima, i dao vam ono što nije dao nijednom narodu. „O narode moj, uđite u blagoslovljenu zemlju koju vam je Allah dodelio, i ne posrćite nazad pa da se vratite kao gubitnici.“ Oni rekoše: „O Mojsije! U njoj je nemilosrdan narod i mi u nju nećemo da uđemo dok god oni iz nje ne izađu; pa, ako oni iz nje izađu, mi ćemo onda sigurno da uđemo.“ Dva čoveka koja su se bojala Allaha i kojima je On darovao Svoju blagodat - rekoše: „Navalite na njihovu kapiju, pa kad kroz nju prođete, bićete sigurno pobednici; a u Allaha se pouzdajte, ako ste vernici.“ "O Mojsije", rekoše oni, "dok god su oni u njoj, mi nećemo u nju da ulazimo! Idite ti i Gospodar tvoj pa se borite, a mi odavde nećemo da se pomerimo!" „Moj Gospodaru“, reče Mojsije, „ja osim sebe imam moć samo nad svojim bratom; zato presudi između nas i grešnih ljudi!“ „Četrdeset godina oni će zemljom da lutaju“, reče On, „jer će Sveta zemlja da im bude zabranjena, a ti ne tuguj za grešnim narodom.““ S. 5:20-26 Pickthall
„I Mi objavismo Mojsiju: „Kreni noću sa Mojim slugama, ali bićete gonjeni.“ I faraon posla sakupljače po gradovima. „Zaista su ovi mala skupina, i rasrdili su nas, a svi smo spremni!“ I Mi ih izvedosmo iz vrtova i reka, iz riznica i divnih dvoraca. Tako je bilo, i Mi smo dali da to naslede Izrailjevi sinovi,“ S. 26:52-59 Hilali-Khan – upor. Kuran 17:4-8
Obratite pažnju na to kako su neki muslimanski tumači protumačili Kuran 5:20-26:
(„O narode moj, uđite u blagoslovljenu zemlju koju vam je Allah dodelio“) prečišćeni Damask, Palestinu i delove Jordana („koju vam je Allah dodelio“) koju vam je Alah DAROVAO i učinio je zaveštanjem vašeg oca Avrahama. („ne posrćite nazad“) uzmičući, („pa da se vratite kao gubitnici“) koji su kažnjeni: Alah će vam oduzeti prepelice i med: (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs: http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=5&tAyahNo=21&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje, verzal i podvlačenje moji)
… Alah zatim navodi da je Musa podsticao sinove Izrailjeve da vode džihad i uđu u Jerusalim, koji je bio pod njihovom vlašću u vreme njihovog oca Ya‘quba. Ya‘qub i njegova deca kasnije su se sa svojom decom i ukućanima preselili u Egipat u vreme poslanika Yusufa. Njegovo potomstvo ostalo je u Egiptu sve do izlaska sa Musaom. U Jerusalimu su zatekli moćan i snažan narod koji ga je prethodno bio zauzeo. Musa, Alahov poslanik, naredio je sinovima Izrailjevim da uđu u Jerusalim i bore se protiv svog neprijatelja, i obećao im je pobedu i trijumf nad tim moćnim narodom ako to učine. Oni su odbili, pobunili se i prkosili njegovoj naredbi, pa su bili kažnjeni četrdesetogodišnjim lutanjem po zemlji, ne znajući kuda da idu. To je bila njihova kazna zbog prkošenja Alahovoj zapovesti. Alah je rekao da im je Musa naredio da uđu u Svetu zemlju…
(„koju vam je Allah dodelio“) to jest, koju vam je Alah obećao rečima vašeg oca Isra’ila, da je ona nasledstvo onih među vama koji veruju… („ne posrćite nazad“) u bekstvu od džihada.)…
(„„O narode moj, uđite u blagoslovljenu zemlju koju vam je Allah dodelio, i ne posrćite nazad pa da se vratite kao gubitnici.“ Oni rekoše: „O Mojsije! U njoj je nemilosrdan narod i mi u nju nećemo da uđemo dok god oni iz nje ne izađu; pa, ako oni iz nje izađu, mi ćemo onda sigurno da uđemo.““) Njihov izgovor je bio ovaj: u samom tom gradu u koji si nam naredio da uđemo i borimo se protiv njegovog naroda nalazi se moćan, snažan i opak narod koji ima izuzetnu telesnu građu i fizičku snagu. Nismo u stanju da se odupremo tim ljudima niti da se borimo protiv njih. Zato su rekli: nismo u stanju da uđemo u ovaj grad sve dok su oni još u njemu, ali ako ga oni napuste, mi ćemo ući. U protivnom, ne možemo im se suprotstaviti. (Tafsir Ibn Kathir: http://www.qtafsir.com/index.php?option=com_content&task=view&id=795&Itemid=60; podebljanje i podvlačenje moji)
Ovo znači da je, prema argumentu Šabira Alija, Muhamed morao biti veoma nemoralan čovek zato što je verovao da je Izrailjevo osvajanje Hananaca radi preuzimanja njihove zemlje bilo potpuno pravedno, budući da je taj pohod odredio Bog! Upravo zbog ovakvih argumenata kažem da je Šabir Ali jedan od najprevrtljivijih i najnepoštenijih muhamedanskih polemičara koji postoje, budući da je pokazao da je spreman da laže i/ili izvrće ono što uče njegovi sopstveni verski izvori, kako bi osvojio jeftine poene u debati i naveo svoju publiku da prihvati njegovog lažnog proroka.