Šabir dokazuje da je Muhamed bio terorista! 2. deo

Nastavljam odande gde sam stao: Šabir dokazuje da je Muhamed bio terorista! 1b deo.

Setimo se Alijevog drugog kriterijuma, kojim on utvrđuje da li je učenje neke religiozne knjige o ratu pravedno ili nije, naime: da li Knjiga prikazuje svoje junake i uzore kao miroljubive ljude? On primenjuje upravo taj kriterijum da bi pokazao kako su pojedini starozavetni likovi, koji se dovode u vezu sa nasiljem, u Kuranu prikazani kao miroljubivi pojedinci čija nasilna dela nisu zabeležena ili su znatno ublažena.

Šabir Ali tvrdi da je to dokaz da je poruka Kurana muslimanima ta da treba da nastoje da žive u miru sa svima, uključujući i nevernike, i da nikada ne smeju nikoga da povrede ili napadnu samo zato što ne veruje u islam.

Sada ćemo upotrebiti Alijev kriterijum da dokažemo upravo suprotno, pokazujući kako je Muhamed uzeo jednu prilično važnu biblijsku ličnost i preoblikovao njenu priču tako da oponaša Muhamedovo viđenje nevernika, kako bi ostavio varljiv i obmanjujući utisak da su svi istinski Božiji proroci postupali sa nevernicima na potpuno isti način na koji je to činio Muhamed.

Kuranski dokaz

„Davidu i Solomonu smo dali znanje i oni su govorili: „Hvala Allahu Koji nas je odlikovao nad mnogim Svojim slugama vernicima!“ I Solomon nasledi Davida i reče: „O ljudi, dato nam je da razumemo ptičje glasove i svašta nam je dato: ovo je, zaista, prava blagodat!““

„I sakupiše se Solomonu vojske njegove – duhovi, ljudi i ptice, sve četa do čete, postrojeni, i kad stigoše do mravlje doline, jedan mrav reče: „O mravi, ulazite u svoja staništa da vas ne pogaze Solomon i njegove vojske, a da to i ne primete!““

„I on se nasmeši njegovim rečima i reče: „Moj Gospodaru, nadahni me da budem zahvalan na Tvojoj blagodati, koju si ukazao meni i mojim roditeljima, i da činim dobra dela na Tvoje zadovoljstvo, i uvedi me, Svojom milošću, među Svoje dobre sluge!““

„I on izvrši smotru ptica, pa reče: „Zašto ne vidim pupavca, da nije odsutan? Ako mi ne donese valjano opravdanje, teškom ću ga kaznom kazniti ili ću ga zaklati!”“

„I ne potraje dugo, a on dođe, pa reče:“Doznao sam ono što ti ne znaš, iz Sabe ti donosim pouzdanu vest. Video sam da jedna žena njima vlada i da joj je dato svega i svačega, a ima i veličanstveni presto. Video sam da se i ona i njen narod klanjaju Suncu, a ne Allahu, a Sotona im je prikazao njihove postupke lepim i od pravog puta ih odvratio, pa oni ne umeju da nađu Pravi put, pa da se Allahu klanjaju, Koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i na Zemlji i Koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite. Allah je, nema istinskog boga osim Njega, Gospodar Veličanstvenog Prestola!““

„„Videćemo“, reče Solomon, „da li govoriš istinu ili ne. Odnesi ovo moje pismo pa im ga baci, a onda se od njih malo izmakni i pogledaj šta će jedni drugima reći!“ „O velikani“, reče ona, „meni je dostavljeno jedno pismo vredno poštovanja! od Solomona i glasi: ‘U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! Ne budite oholi preda mnom i dođite mi Allahu predani.'“

„„O velikani“, reče ona, „savetujte mi šta treba u ovom slučaju da radim; ja bez vas ništa neću da odlučim!“ „Mi smo vrlo jaki i hrabri“, rekoše oni, „a ti odlučuješ. Pa, gledaj šta ćeš da narediš!““ „„Kad carevi osvoje neki grad“, reče ona, „oni ga razore, a ugledne njegove stanovnike učine poniženim.“ Eto, tako oni rade. „Poslaću im jedan dar i videću sa čime će izaslanici da se vrate.““

„I kad on pred Solomona izađe, ovaj mu reče:“Zar da blagom mene pridobijete? Ono što mi je Allah dao bolje je od onog što je dao vama. Vi se onom što vam se daruje radujete! Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ „O dostojanstvenici, ko će od vas da mi donese njen presto pre nego što mi dođu kao Allahu predani?“ „Ja ću da ti ga donesem“, reče Ifrit, jedan od duhova, „pre nego što sa svog mesta ustaneš, ja sam za to, zaista, snažan i pouzdan.““

„A ja ću da ga donesem“, reče onaj koji je imao znanje iz Knjige,“pre nego što okom trepneš.” I kad Solomon vide da je presto već pred njim postavljen, uzviknu: „Ovo je blagodat moga Gospodara, Koji me iskušava da li ću da budem zahvalan ili nezahvalan. A ko je zahvalan – u svoju korist je zahvalan, a ko je nezahvalan - pa, moj Gospodar je nezavisan i plemenit.“

„Promenite izgled njenog prestola da vidimo hoće li ga ili neće prepoznati!“ I kad ona dođe, bi joj rečeno: „Je li ovakav tvoj presto?“ „Kao da jeste!“ Ona uzviknu. „A nama je dato znanje pre nego njoj, i mi smo Allahu predani.“ A od ispravnog verovanja sprečilo je ono što je obožavala mimo Allaha. Jer je ona narodu neverničkom pripadala.“ „Bi joj rečeno: „Uđi u dvoranu!“ Kad ona pogleda, pomisli da je duboka voda, pa zadiže haljinu uz svoje noge. „Ovaj je dvorac popločan uglačanim staklom!“ Reče on. „Moj Gospodaru!“ Uzviknu ona, „ja sam se prema sebi ogrešila i u društvu sa Solomonom predajem se Allahu, Gospodaru svetova!““ S. 27:15-44 Pickthall

Analiza

Ova bajka pruža nekoliko ključnih uvida u Muhamedov način razmišljanja, jer otkriva da je oduvek nameravao da povede napadački pohod protiv svakoga ko veruje u bilo koju religiju osim islama.

Prvo što treba primetiti jeste to da je kraljica od Sabe potpuno zatečena kada pupavac dostavlja i ubacuje Solomonovo pismo u njenu palatu, što pokazuje da ona nije upućivala nikakve pretnje Solomonu i njegovom narodu. Naprotiv, ona i njen narod gledali su svoja posla kada joj je Solomon navodno poslao pismo u kojem joj preti da ona i njen narod moraju da pređu u drugu veru ili da snose posledice.

Upravo je to ono što je Muhamed činio — slao je preteća pisma raznim kraljevima i narodima, poručujući im da se predaju islamu ako ne žele da navuku na sebe njegov gnev. Muhamed je čak započinjao svoja pisma na isti način na koji je naveo Solomona da započne pismo koje je tobože poslao kraljici od Sabe, naime rečima „U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog“!

Preneto je od Anasa da je Alahov Poslanik pisao Hozroju (persijskom kralju), Cezaru (rimskom caru), Negusu (abisinskom kralju) i svakom drugom despotu, pozivajući ih Alahu Uzvišenom. A taj Negus nije bio onaj za koga je Alahov Poslanik obavio pogrebnu molitvu. (Sahih Muslim, knjiga 019, broj 4382 http://searchtruth.com/book_display.php?book=019&translator=2&start=0&number=4382 )

Takođe:

Poslaniku je bilo naređeno da islam prenese celom čovečanstvu. Alah je rekao (tumačenje značenja):

„Mi smo te poslali svim ljudima da radosne vesti donosiš i da opominješ“

[Saba’ 34:28]

Alahov Poslanik je učinio onako kako mu je naređeno. Najpre je pozvao svoj narod i one koji su bili oko njega, a kada se islam učvrstio u Arabiji i kada su Arapi u masama ušli u Alahovu veru, počeo je da poziva i druge, pa je slao svoje glasnike i izaslanike kraljevima i vladarima.

Muslim (1774) prenosi od Anasa da je Alahov Poslanik pisao Hozroju, Cezaru, Negusu i svakom tiraninu, pozivajući ih Alahu. To nije bio onaj Negus za koga je Poslanik obavio pogrebnu molitvu.

El-Hafiz je rekao u el-Fathu:

Poslanik je pisao Negusu koji je primio islam i za koga je obavio pogrebnu molitvu kada je umro, a zatim je pisao Negusu koji je posle njega došao na presto i koji je bio kafir.

Poslanik je poslao Abdulaha ibn Huzafu Hozroju; Dahju Cezaru, vizantijskom kralju; Salita ibn Amra Havzi ibn Aliju u el-Jemamu; el-Alaa ibn el-Hadramija el-Munziru ibn Savi u Hedžer; Amra ibn el-Asa Džajferu i Abadu, dvojici sinova el-Džulandija u Oman; Šudžaa ibn Vehba Ibn Ebu Šamiru el-Gasaniju; i Hatiba ibn Ebi Beltau el-Mukavkisu. Pisao je Negusu i on je primio islam, a kada je umro, pisao je Negusu koji ga je nasledio i poslao mu Amra ibn Umeju.

Alahov Poslanik ih je pozivao u islam i u obožavanje samo Alaha.

Vidi Zad al-Mead od Ibn el-Kajima (3/688-697), gde navodi Poslanikova pisma i odgovore tih kraljeva.

Tekst pisma Alahovog Poslanika Irakliju, vizantijskom kralju, glasio je ovako:

„U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog. Od Muhameda, Alahovog roba i poslanika, Irakliju, vladaru Vizantije. Mir onima koji slede istinsko uputstvo. Pozivam te pozivom islama. Primi islam i bićeš bezbedan, i Alah će ti dati dvostruku nagradu, ali ako se okreneš, na tebi će biti gresi Arisijina (seljaka, tj. njegovih sledbenika i podanika koji bi ga sledili u kufru).

‘„Reci: „O vi kojima je data Knjiga, dođite da se okupimo uz reči koje mi i vi uzajamno delimo: da nikoga osim Allaha ne obožavamo, da Mu u obožavanju ništa ne pridružujemo, i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne smatramo!“ Pa, ako se oni okrenu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani!““’

[Ali Imran 3:64].“

Prenose el-Buhari, 7; Muslim, 1773.

Nijedan od tih kraljeva nije poverovao osim prvog Negusa, kralja Abisinije (Etiopije), i kralja Omana i njegovog brata.

Iraklije bi primio islam da se nije plašio onoga što bi mu njegov narod učinio. Bojao se da će izgubiti svoje carstvo. Isto je važilo i za ostale, koji su ovosvetski život pretpostavili budućem, pa su na kraju bili gubitnici.

U el-Buhariju i Muslimu, u gore navedenom hadisu, prenosi se da je Iraklije, kada je pitao Ebu Sufjana o osobinama Poslanika i o poruci na koju je pozivao ljude, priznao da je on zaista Alahov Poslanik. Rekao je:

„Ako je istina ono što kažeš, onda je on prorok, i uskoro će zaposesti mesto pod ovim mojim nogama. Znao sam da će se pojaviti, ali nisam mislio da će biti među vama. Kada bih znao da mogu pouzdano da doprem do njega, dao bih sve od sebe da odem i sretnem ga, a da sam s njim, oprao bih mu noge.“

Ovo pokazuje da je znao da ne bi bio bezbedan od ubistva ako bi se iselio Poslaniku. Prenosi se da je rekao: „Znam da je to (tj. ono što su rekli o Poslaniku) tačno, ali ne mogu ništa da učinim. Ako bilo šta učinim, moje carstvo će biti izgubljeno i Rimljani (Vizantinci) će me ubiti.“ Takođe se prenosi da je rekao: „Tako mi Alaha, znam da je on poslanik koji je poslat, ali se plašim Vizantinaca i onoga što bi mi učinili. Da nije toga, sledio bih ga.“

Ibn el-Kajim u Zad al-Meadu (3/694) navodi da je Iraklije, kada je čuo vest da je Negus primio islam, rekao: „Tako mi Alaha, da nije radi očuvanja mog carstva, učinio bih ono što je on učinio.“

Strah za sebe i za svoje carstvo sprečio ga je da primi islam i da se iseli Poslaniku.

Ali da je Iraklije zaista razumeo Poslanikove reči iz pisma koje mu je poslao: „Primi islam i bićeš bezbedan“, i da je to shvatio u opštem smislu, kao nešto što se odnosi i na ovaj svet i na budući, bio bi bezbedan od svega čega se plašio da je primio islam. Ali uputstvo je u Alahovoj ruci. Negus, kralj Abisinije, primio je islam i ostao na vlasti.

Vidi Fath al-Bari, komentar hadisa br. 7; Šerh Muslima od en-Nevevija, hadis br. 1773. (Islam Question and Answer, 36861: Poslanikova pisma kraljevima: https://islamqa.info/en/36861; podebljano isticanje je moje)

Navodna Iraklijeva reakcija slična je navodnom odgovoru kraljice od Sabe i stoga naglašava činjenicu da je, baš kao i u slučaju njene reakcije na Solomonovu pretnju, vizantijski car bio zatečen Muhamedovim pismom.

Sve to pokazuje da Iraklije i drugi vladari kojima je Muhamed pisao nisu učinili ništa čime bi Muhameda isprovocirali na rat. Muhamed je bio taj koji je započeo pretnje i neprijateljstva prema nevernicima, a ne obrnuto.

To dodatno potvrđuje ono što Muhamed stavlja Solomonu u usta kao odgovor na kraljičin odgovor na njegovo preteće pismo:

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ S. 27:37 Muhamed Asad

Solomon preti da će napasti kraljicu i njen narod sve dok ne budu prognani iz svoje zemlje u poniženju, kako bi se pokazalo koliko su zaista prezreni.

Uporedite to sa načinom na koji sledeći engleski prevodi Kurana prenose ovaj odlomak:

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ T. B. Irving

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Safi Kaskas

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Abdel Haleem

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Aisha Bewley

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Muhamed Mahmud Gali

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Muhamed Taki Usmani

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Sahih International

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ dr Muhamed Tahir-ul-Kadri

„Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Muhamed Šafi

(Pupavcu je rekao:) „Vrati se njima! Mi ćemo da dovedemo vojske kojima neće moći da se odupru i isteraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene.“ Khalifa

Ovi prevodi pomažu da se osvetli ono što je Muhamed zaista mislio i šta je zaista osećao prema nevernicima.

Zapravo, ono što ovaj stih čini još važnijim za razotkrivanje Muhamedovog viđenja nevernika i onoga što je nameravao da im učini čim bude imao prevagu jeste to što se sama reč za poniziti, omalovažiti itd., koja se ovde pojavljuje, naime saghiroona, nalazi i u Kuranu 9:29, a to je upravo onaj odlomak u kojem je Muhamed pozvao na poniženje i podjarmljivanje Jevreja i hrišćana!

Evo nekoliko prevoda tog konkretnog teksta:

„Borite se protiv onih kojima je data Knjiga, a koji ne veruju ni u Allaha ni u onaj svet, oni ne smatraju zabranjenim ono što Allah i Njegov Poslanik zabranjuju i ne ispovedaju istinsku veru - sve dok ne daju glavarinu poslušno i pri tom budu ponizni.“ Hasan Al-Fatih Qaribullah

Ono što ovo čini još zanimljivijim jeste to što se ova arapska reč saghir upotrebljava u kontekstu u kojem Alah sramoti i ponižava Satanu zato što nije poslušao njegovu zapovest:

(Alah) je rekao: „„Onda silazi iz Raja.“ Reče Allah. „Nije ti dozvoljeno da se u Raju oholiš; silazi, ti si, zaista, među prezrenim!““ S. 7:13 Hilali-Khan

Dakle, muslimani treba da postupaju sa nevernim Jevrejima i hrišćanima na isti način na koji Alah postupa sa Satanom!

Alijeva dilema

Zahvaljujući Alijevom sopstvenom kriterijumu otkrili smo da je Muhamed zaista bio nasilan čovek koji je oduvek nameravao da napadne nevernike kako bi ih prisilio da postanu muslimani ili, u slučaju Jevreja i hrišćana, da plate izvesnu svotu novca kao znak da su ih Muhamed i njegove horde podjarmili/ponizili/potčinili/osramotili. Kao što je to rekao jedan poznati muslimanski učenjak i komentator:

Plaćanje džizje je znak kufra I SRAMOTE

Alah je rekao…

„dok ne daju glavarinu“, ako ne izaberu da prihvate islam…

„poslušno“, u porazu i potčinjenosti…

„i pri tom budu ponizni“, OSRAMOĆENI, PONIŽENI I OMALOVAŽENI. Stoga muslimanima nije dozvoljeno da odaju počast ljudima zimme niti da ih uzdižu iznad muslimana, JER SU ONI BEDNI, OSRAMOĆENI I PONIŽENI. Muslim prenosi od Ebu Hurejre da je Poslanik rekao…

<<Nemojte prvi nazivati selam Jevrejima i hrišćanima, a ako nekog od njih sretnete na putu, PRITERAJTE GA U NJEGOV NAJUŽI DEO.>>

Zbog toga je vođa vernih Umar ibn el-Hatab, neka je Alah zadovoljan njime, zahtevao da hrišćani ispune njegove poznate uslove, TE USLOVE KOJI SU OBEZBEĐIVALI NJIHOVO TRAJNO PONIŽENJE, DEGRADACIJU I SRAMOTU. Učenjaci hadisa prenose od Abdur-Rahmana ibn Ganma el-Ašarija da je rekao: „Zapisao sam za Umara ibn el-Hataba, neka je Alah zadovoljan njime, uslove mirovnog ugovora koji je sklopio sa hrišćanima Šama:

‘U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog. Ovo je dokument upućen Alahovom sluzi Umaru, vođi vernih, od hrišćana tog i tog grada. Kada ste vi (muslimani) došli k nama, zatražili smo bezbednost za sebe, svoju decu, svoju imovinu i sledbenike naše vere.

Postavili smo sebi uslov da u našim krajevima nećemo podizati manastir, crkvu niti isposnicu za monaha, niti obnavljati bilo koje bogoslužbeno mesto kojem je potrebna obnova, niti ih koristiti radi neprijateljstva prema muslimanima.

Nijednog muslimana nećemo sprečavati da se odmori u našim crkvama, bilo da dođu danju ili noću, i otvaraćemo vrata [naših bogomolja] putniku i prolazniku.

Muslimani koji dođu kao gosti uživaće konak i hranu tri dana.

Nećemo dozvoliti da uhoda protiv muslimana uđe u naše crkve i domove, niti ćemo kriti prevaru [ili izdaju] protiv muslimana.

Nećemo učiti našu decu Kuranu, niti javno ispoljavati postupke širka, niti bilo koga pozivati u širk, niti sprečavati bilo koga od naših da prihvati islam, ako to izabere.

Poštovaćemo muslimane, USTAĆEMO SA MESTA NA KOJIMA SEDIMO AKO ONI ZAŽELE DA NA NJIMA SEDNU.

Nećemo oponašati njihovu odeću, kape, turbane, sandale, frizure, govor, nadimke i titule, niti ćemo jahati na sedlima, nositi mačeve o ramenu, skupljati oružje bilo koje vrste niti nositi to oružje.

Nećemo urezivati naše pečate na arapskom, niti prodavati alkoholna pića.

Prednji deo kose ćemo šišati, nosićemo našu uobičajenu odeću gde god da se nalazimo, nosićemo pojaseve oko struka, uzdržavaćemo se od podizanja krstova sa spoljne strane naših crkava i od njihovog isticanja, kao i od javnog isticanja naših knjiga na muslimanskim prolazima i pijacama.

Nećemo zvoniti u našim crkvama, osim tiho, niti podizati glas dok čitamo naše svete knjige u našim crkvama u prisustvu muslimana, niti podizati glas [u molitvi] na našim sahranama, niti paliti baklje u pogrebnim povorkama na muslimanskim prolazima ili njihovim pijacama.

Nećemo sahranjivati naše mrtve pored muslimanskih mrtvih, niti kupovati sluge koje su muslimani zarobili. Bićemo vodiči muslimanima i uzdržavaćemo se od narušavanja njihove privatnosti u njihovim domovima.’

Kada sam predao ovaj dokument Umaru, on mu je dodao: ‘Nećemo tući nijednog muslimana. Ovo su uslovi koje smo postavili sami sebi i sledbenicima naše vere U ZAMENU ZA BEZBEDNOST I ZAŠTITU. Ako prekršimo bilo koje od ovih obećanja koja smo za vaše dobro postavili sami sebi, onda je naša zimma (obećanje zaštite) prekršena i vama je dozvoljeno da sa nama učinite ono što vam je dozvoljeno da učinite sa ljudima prkosa i pobune.’“ (Tefsir Ibn Kesir, Kuran 9:29: http://www.qtafsir.com/index.php?option=com_content&task=view&id=2566&Itemid=64; isticanje velikim slovima i podvlačenjem je moje)

Upravo zato je Muhamed namerno preoblikovao Solomonov lik da liči na njegov sopstveni, prikazujući ovog istinskog proroka i pomazanog izrailjskog kralja tako da oponaša Muhamedov sopstveni stav prema nevernicima i njegovo postupanje sa njima. Muhamed je to očigledno učinio kako bi ubedio svoje sledbenike da su Božiji istinski izaslanici oduvek upravo tako postupali sa nevernicima.

Ipak, prikazujući Solomona na takav način, Muhamed je otkrio svoj pravi stav i svoje želje, razotkrivši činjenicu da je od samog početka njegova namera bila da napada nevernike sve dok ne bude imao potpunu vlast nad njima, kako bi im potom mogao nametnuti svoju volju.

Stoga, ako Ali želi da bude dosledan i pošten, nema drugog izbora nego da prihvati činjenicu da je, prema njegovom sopstvenom kriterijumu, Muhamed bio zli tiranin čija je želja oduvek bila da nasilno podjarmi nevernike, budući da nije mogao da podnese to što ljudi slede religiju drugačiju od njegove.

Tako, umesto da opravda Muhameda, Alijeva metodologija ga zapravo osuđuje kao nepravednog i opakog varalicu čija je predstava o miru značila da svako mora ili da postane musliman ili da dođe pod njegovu potpunu kontrolu i vlast. U Muhamedovom umu, to je bio jedini način na koji se istinski mir može postići i postati stvarnost.

Zato želimo lično da zahvalimo Aliju što je proizvoljno smislio kriterijum koji nam je na kraju pomogao da razotkrijemo njegovog lažnog proroka kao zlo i podlo ljudsko biće kakvo je zaista bio. Iskreno cenimo Alijevu pomoć u jačanju naše argumentacije protiv njegovog proroka i nadamo se da će nastaviti svoj posredni džihad protiv Muhameda, jer ćemo mi biti upravo ovde i čekati da dođe sa još argumenata koje ćemo iskoristiti protiv njegovog lažnog proroka.