Rano svedočanstvo posle Novog zaveta o Trojstvu i božanstvu Hrista

Sledeći citati su svi uzeti iz izvora koje su pisali ili oni koji su lično poznavali Hristove apostole ili njihovi sledbenici posle njih. Ovi navodi nam daju neprekinut lanac prenosa do apostola našeg vaskrslog Gospoda i pokazuju da su svi istinski sledbenici Isusovih učenika verovali i potvrđivali trojstvenu prirodu Boga, apsolutno božanstvo Hrista, njegovu smrt za naše grehe i njegovo slavno telesno vaskrsenje.

Trudićemo se da naše komentare svedemo na najmanju meru, budući da citati govore sami za sebe.

**
Didahi (oko 65-120. n. e.)**

A što se tiče krštenja, krštavajte ovako. Pošto ste sve prethodno rekli, krstite u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u tekućoj vodi. Ako pak nemate tekuću vodu, krstite u nekoj drugoj vodi. A ako ne možete krstiti u hladnoj vodi, upotrebite toplu. Ako pak nemate ni jedno ni drugo, izlijte vodu na glavu tri puta u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. 7,1-3

I ne postite svoje postove sa licemerima. Jer oni poste drugog i petog dana u sedmici, a vi treba da postite četvrtog i šestog dana. Niti se molite kao licemeri_, nego kako je Gospod zapovedio u svom jevanđelju_, molite se ovako: „Oče naš koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe carstvo tvoje. Neka bude volja tvoja kako na nebu tako i na zemlji. Hleb naš nasušni daj nam danas. I oprosti nam dug naš, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim. I ne uvedi nas u iskušenje, nego izbavi nas od zla. Jer je tvoja sila i slava doveka.“ Molite se ovako tri puta dnevno. 8,1-3

A što se tiče Evharistije, zahvaljujte ovako. Najpre, u pogledu čaše: „Zahvaljujemo ti, Oče naš, za sveti čokot Davida, sluge tvoga, koji si nam obznanio kroz Isusa, slugu tvoga. Tebi neka je slava doveka.“ A u pogledu prelomljenog hleba: „Zahvaljujemo ti, Oče naš, za život i znanje koje si nam obznanio kroz Isusa, slugu tvoga. Tebi neka je slava doveka. Kao što je ovaj prelomljeni hleb nekada bio rasejan po planinama, pa je, pošto je sabran, postao jedno, tako neka se i tvoja Crkva sabere sa krajeva zemlje u tvoje carstvo. Jer tvoja je slava i sila kroz Isusa Hrista doveka.“ I neka niko ne jede niti pije od vaše Evharistije osim onih koji su kršteni u ime Gospodnje. Jer je i Gospod o tome rekao: „Ne dajte svetinje psima.“ 9,1-5

A kada se dovoljno najedete, zahvaljujte ovako: „Zahvaljujemo ti, Sveti Oče, za sveto ime tvoje, koje si učinio da prebiva u našim srcima, i za znanje, veru i besmrtnost koje si nam obznanio kroz Isusa, slugu tvoga. Tebi neka je slava doveka. Ti, Svemogući Vladaru, stvorio si sve stvari radi imena svoga, i dao si i hranu i piće ljudima za njihovo uživanje, da bi ti zahvaljivali. A nama si milostivo dao duhovnu hranu i piće i večni život kroz slugu tvoga. Iznad svega ti zahvaljujemo jer si moćan. Tebi neka je slava doveka. Seti se, Gospode, Crkve svoje, da je izbaviš od svakoga zla i da je usavršiš u ljubavi svojoj. I saberi je sa četiri vetra u carstvo svoje koje si joj pripremio. Jer tvoja je sila i slava doveka. Neka dođe milost i neka prođe ovaj svet. Osana Sinu Davidovom. Ako je ko svet, neka dođe; ako neko nije, neka se pokaje. Maranata. Amin.“ 10,1-6

Budite budni za svoj život. Ne dopustite da vam se svetiljke ugase ni da vam se haljine razdreše, nego budite spremni. Jer ne znate čas kada dolazi naš Gospod. Sabirajte se često, tražeći ono što je korisno za vaše duše; jer vam sve vreme vaše vere neće koristiti, ako se ne nađete savršeni u poslednje vreme. Jer u poslednjim danima umnožiće se lažni proroci i zavodnici, i ovce će se pretvoriti u vukove, i ljubav će se pretvoriti u mržnju; i jer će se bezakonje umnožiti, mrzeće jedni druge, i goniće jedni druge, i predavaće jedni druge; i tada će se Zavodnik sveta pojaviti kao Sin Božji, i činiće znake i čuda, i zemlja će biti predana u njegove ruke; i činiće nezakonita dela, kakva se nikada nisu dogodila od početka sveta. Tada će rod ljudski doći na ognjeno iskušenje, i mnogi će se sablazniti i propasti; ali oni koji ostanu u svojoj veri biće spaseni samim tim kamenom spoticanja. A tada će se pojaviti znaci istine; najpre znak pojave na nebu, zatim znak zvuka trube, i treće, vaskrsenje mrtvih. Ali ne svih mrtvih, jer je rečeno: „Gospod će doći i svi sveti njegovi s njim.“ Tada će svet ugledati Gospoda kako dolazi na oblacima nebeskim.“ 16,1-8 (Naglašavanje kurzivom naše)

Komentari

U ovom dokumentu se upućuje na reči i zapovesti Gospoda Isusa koje se nalaze u njegovom Jevanđelju koje je predao svojim učenicima. Citati koji slede pokazuju da je Jevanđelje koje je pisac (ili pisci) imao na umu bilo Matejevo. Dokument takođe pominje Gospodnju večeru, Gospodnju molitvu i trojstveno krštenje, tj. krštenje koje treba da se izvrši u jedninskom imenu tri različite Božanske Osobe.

O Hristu se govori kao o Božjem Sinu i sluzi, i uzastopno se naziva Gospodom. U jednom određenom kontekstu starozavetni citat se neposredno primenjuje na Hrista i njegov drugi dolazak:

Budite budni za svoj život. Ne dopustite da vam se svetiljke ugase ni da vam se haljine razdreše, nego budite spremni. Jer ne znate čas kada dolazi naš Gospod… Ali ne svih mrtvih, jer je rečeno: „Gospod će doći i svi sveti njegovi s njim.“ Tada će svet ugledati Gospoda kako dolazi na oblacima nebeskim.“ 16,1.7-8

Upućivanje na Gospoda koji dolazi sa svim svojim svetima jeste neposredan citat iz sledećeg starozavetnog teksta:

„Gle, doći će dan za Jahvea kada će se plen deliti usred tebe. I sabraću sve narode protiv Jerusalima u boj: grad će biti zauzet, kuće opljačkane, žene obeščašćene; polovina grada otići će u izgnanstvo, ali ostatak naroda neće biti odstranjen iz grada. Tada će Jahve izaći i ratovati protiv tih naroda, boreći se kao u dan bitke. Toga dana NJEGOVE NOGE stajaće na Maslinskoj gori, koja je naspram Jerusalima, na istoku. Maslinska gora raspukla će se nadvoje od istoka do zapada vrlo dubokom dolinom, i polovina gore pomeriće se na sever, a polovina na jug. I dolina Jahveove gore biće ispunjena kada dolina tih dveju gora dosegne svoju ivicu; biće ispunjena kao što je bila ispunjena zemljotresom u dane Ozije, cara Judinog. Tada će doći Jahve, Bog moj, i svi sveti njegovi s njim. Toga dana neće više biti hladnoće ni mraza.“ Zaharija 14:1-6

Ono što ovaj citat čini još zapanjujućim jeste to što Novi zavet uči da će sam Isus sići na Maslinsku goru sa svim svojim svetima!

„Kada je ovo rekao, dok su oni gledali, bi podignut i oblak ga uze ispred njihovih očiju. I dok su netremice gledali u nebo kako on odlazi, iznenada dva čoveka u belim haljinama stadoše pored njih. Rekoše: ‘Ljudi Galilejci, zašto stojite i gledate u nebo? Ovaj Isus, koji je od vas uznet na nebo, doći će isto onako kao što ste ga videli da odlazi na nebo.’ Tada se vratiše u Jerusalim SA GORE KOJA SE ZOVE MASLINSKA, koja je blizu Jerusalima, udaljena koliko se sme putovati u subotu.“ Dela apostolska 1:9-12

Prema ljudima u belim haljinama, Isus će se vratiti na isti način na koji je otišao na nebo, tj. Hristos će sići na Maslinsku goru, budući da je to mesto sa kojeg se uzneo na nebo. I:

„A sam Bog, Otac naš, i Gospod naš Isus neka upravi naš put k vama, i neka Gospod učini da uzrastate i obilujete u ljubavi jedni prema drugima i prema svima, kao i mi prema vama, da bi utvrdio vaša srca, da budu besprekorna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa sa svim svetima njegovim. (Amin.)“ 1. Solunjanima 3:11-13

Ovo pokazuje da su nadahnuti novozavetni pisci i pisac (ili pisci) Didahija verovali da je Zaharija, kada je video kako Jahveove noge dodiruju Maslinsku goru, zapravo gledao Hrista kako silazi sa neba u svom vaskrslom, proslavljenom fizičkom telu!

Štaviše, upućujući na Gospoda koji dolazi na oblacima nebeskim, Didahi takođe poistovećuje Isusa sa Božanskim Sinom Čovečjim za koga je prorok Danilo rekao da mu se klanjaju svi narodi:

„U svojoj noćnoj utvari gledao sam, i gle, preda mnom beše neko kao Sin Čovečji, koji dolazi sa oblacima nebeskim. Priđe Starcu danima i bi doveden pred njega. Dade mu se vlast, slava i carsko gospodstvo; svi narodi, plemena i ljudi svakoga jezika obožavahu ga. Njegovo gospodstvo je večno gospodstvo koje neće proći, i njegovo carstvo je ono koje se nikada neće razoriti.“ Danilo 7:13-14

Dakle, Didahi naziva Isusa Sinom Božjim, poistovećuje ga sa Božanskim Sinom Čovečjim koga obožavaju svi narodi dok on nad njima vlada zauvek, potvrđuje da on deli jedno Božansko ime sa Ocem i Svetim Duhom, i naziva ga Jahveom!

Čitaoci mogu sami da prouče Didahi na sledećim linkovima:

http://www.earlychristianwritings.com/didache.html
http://www.carm.org/christianity/miscellaneous-topics/didache

Polikarp (69-155. n. e.)

Pozdrav

Polikarp i prezviteri sa njim, Crkvi Božjoj koja boravi u Filipima: Milost vam i mir od Boga Svemogućeg i od Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja našeg, da se umnoži.

Poglavlje 1. Pohvala Filipljanima

Veoma sam se radovao sa vama u našem Gospodu Isusu Hristu, jer ste sledili primer istinske ljubavi [kako ju je pokazao Bog] i pratili ste, kako vam i priliči, one koji su bili okovani lancima, dostojnim ukrasima svetih, koji su zaista dijademe istinskih izabranika Boga i Gospoda našeg; i zato što snažni koren vaše vere, o kome se govorilo u davno prošlim danima, traje čak i do sada i donosi plod našem Gospodu Isusu Hristu, koji je za naše grehe pretrpeo čak i smrt, [ali] koga je Bog vaskrsao iz mrtvih, razrešivši okove groba. U koga, iako ga sada ne vidite, verujete, i verujući radujete se radošću neiskazanom i punom slave; u koju radost mnogi žele da uđu, znajući da ste milošću spaseni, ne od dela, nego voljom Božjom kroz Isusa Hrista.

Poglavlje 6. Dužnosti prezvitera i drugih

I neka prezviteri budu saosećajni i milostivi prema svima, vraćajući one koji lutaju, posećujući sve bolesne, i ne zanemarujući udovicu, siroče ili siromaha, nego uvek starajući se za ono što je dolično pred Bogom i ljudima; uzdržavajući se od svakog gneva, pristrasnosti prema licima i nepravednog suda; držeći se daleko od svake gramzivosti, ne verujući brzo [zloj glasini] protiv bilo koga, ne strogi u sudu, znajući da smo svi pod dugom greha. Ako, dakle, molimo Gospoda da nam oprosti, i mi sami treba da opraštamo; jer smo pred očima NAŠEGA GOSPODA I BOGA (tou kyriou kai theou), i svi moramo stati pred sudijsku stolicu HRISTOVU, i svaki mora dati račun za sebe. Služimo mu, dakle, sa strahom i sa svim poštovanjem, kao što nam je i sam zapovedio, i kao apostoli koji su nam propovedali Jevanđelje i proroci koji su unapred objavili dolazak Gospodnji [koji su nas isto tako učili]. Budimo revni u traženju onoga što je dobro, čuvajući se od uzroka sablazni, od lažne braće i od onih koji u licemerju nose ime Gospodnje i odvlače prazne ljude u zabludu. (Poslanica Filipljanima; naglašavanje kurzivom naše)

„Zato se pripremite za delovanje i služite (douleusate) Bogu u strahu“ i istini, ostavljajući za sobom prazno i besmisleno govorenje i zabludu mnoštva, i „verujući u onoga koji je vaskrsao“ našeg Gospoda Isusa Hrista „iz mrtvih i dao mu slavu“ i presto sa svoje desne strane; kome je sve na nebu i na zemlji potčinjeno, KOME SVAKO STVORENJE KOJE DIŠE SLUŽI (latreuei), koji dolazi kao „Sudija živima i mrtvima“, za čiju će krv Bog pozvati na odgovornost one koji mu ne slušaju. (Poslanica Polikarpova Filipljanima, 2. poglavlje, The Apostolic Fathers, Greek Texts And English Translations, priredio i revidirao Michael W. Holmes [Baker Books, Grand Rapids, MI 1999], str. 207, 209; podebljano naglašavanje i velika slova naši)

**
Kliment Rimski (umro 100. n. e.)**

Poglavlje 16. Hristos kao primer poniznosti.

Jer Hristos pripada onima koji su ponizna uma, a ne onima koji se uzvisuju nad njegovim stadom. Gospod naš Isus Hristos, Žezlo veličanstva Božjeg, nije došao u sjaju oholosti ili nadmenosti, iako je to mogao učiniti, nego u poniznom stanju, kao što je Sveti Duh o njemu objavio. Jer on kaže_…_

Poglavlje 21. Poslušajmo Boga, a ne začetnike pobune.

Pazite, voljeni, da nas njegove mnoge dobrote ne odvedu u osudu svih nas. [Jer tako mora biti] ukoliko ne hodimo dostojno njega i jednodušno ne činimo ono što je dobro i ugodno pred njegovim očima. Jer [Pismo] kaže na jednom mestu: „Duh Gospodnji je svetiljka koja pretražuje skrivene delove utrobe.“ Razmislimo koliko je on blizu i da nijedna od misli ili razmišljanja kojima se bavimo nije od njega sakrivena. Pravo je, dakle, da ne napuštamo mesto koje nam je njegova volja dodelila. Radije uvredimo one ljude koji su nerazumni, nepromišljeni i naduveni, i koji se ponose ohološću svoga govora, nego [da uvredimo] Boga. Poštujmo Gospoda Isusa Hrista, čija je krv data za nas; cenimo one koji nas predvode; poštujmo starije među nama; odgajajmo mlade ljude u strahu Božjem; upravimo naše žene ka onome što je dobro. Neka pokazuju divan navik čistote [u svom celokupnom vladanju]; neka pokazuju iskrenu sklonost ka krotosti; neka svojim načinom govora očituju vlast koju imaju nad svojim jezikom; neka ispolje svoju ljubav ne dajući prednost jednome nad drugim, nego pokazujući jednaku naklonost prema svima koji pobožno strahuju od Boga. Neka vaša deca budu učesnici istinskog hrišćanskog odgoja; neka nauče koliko je poniznost vredna pred Bogom — koliko duh čiste naklonosti može kod njega postići — kako je izvrstan i velik strah od njega, i kako on spasava sve one koji u njemu hode čistim umom. Jer on je Ispitivač misli i želja [srca]: njegov dah je u nama, i kada mu bude ugodno, on će ga uzeti.

Poglavlje 23. Budite ponizni i verujte da će Hristos ponovo doći.

Svemilostivi i dobrotvorni Otac ima utrobu [samilosti] prema onima koji ga se boje, i blago i s ljubavlju daruje svoje milosti onima koji mu prilaze prostim umom. Zato ne budimo dvoumni; niti neka se naša duša uznosi zbog njegovih izuzetno velikih i slavnih darova. Daleko od nas neka bude ono što je napisano: „Jadni su oni koji su dvoumnog uma i sumnjičavog srca; koji kažu: Ovo smo čuli još u vreme naših otaca; ali, gle, ostarili smo, a ništa nam se od toga nije dogodilo.“ Vi bezumni! uporedite sebe sa drvetom; uzmite [na primer] lozu. Najpre ona odbacuje lišće, zatim pupi, zatim izbacuje lišće, a onda cveta; posle toga dolazi kiselo grožđe, a zatim sledi zreo plod. Vidite kako za kratko vreme plod drveta dozreva. Zaista, brzo i iznenada ispuniće se njegova volja, kao što i Pismo svedoči, govoreći: „Brzo će doći i neće okasniti“; i: „GOSPOD ĆE IZNENADA DOĆI U SVOJ HRAM, I TO SVETI, KOGA VI IŠČEKUJETE.“

Poglavlje 49. Pohvala ljubavi.

Ko ima ljubav u Hristu, neka drži zapovesti Hristove. Ko može opisati [blaženu] vezu ljubavi Božje? Koji je čovek u stanju da iskaže izvrsnost njene lepote, kako bi trebalo da se iskaže? Visina na koju ljubav uzdiže neizreciva je. Ljubav nas sjedinjuje s Bogom. Ljubav pokriva mnoštvo grehova. Ljubav sve podnosi, u svemu je dugotrpeljiva. Nema ničeg niskog, ničeg oholog u ljubavi. Ljubav ne poznaje raskole: ljubav ne izaziva pobune: ljubav sve čini u skladu. Ljubavlju su svi izabranici Božji učinjeni savršenima; bez ljubavi ništa nije ugodno Bogu. U ljubavi nas je Gospod uzeo k sebi. Zbog ljubavi koju je prema nama imao, Isus Hristos, Gospod naš, dao je svoju krv za nas po volji Božjoj; svoje telo za naše telo, i svoju dušu za naše duše.

Poglavlje 58. Pokornost kao preteča spasenja.

Bežimo, dakle, od pretećih opomena koje Mudrost izriče neposlušnima, i pokorimo se njegovom presvetom i slavnom imenu, da bismo svoje pouzdanje položili u najsvetije ime njegovog veličanstva. Primite naš savet, i nećete se kajati. Jer, kao što je živ Bog, i kao što su živi Gospod Isus Hristos i Sveti Duh — i vera i nada izabranih — onaj ko je u poniznosti uma, sa neprekidnom blagošću i bez kajanja, držao uredbe i odredbe koje je Bog dao — taj isti dobiće mesto i ime u broju onih koji se spasavaju kroz Isusa Hrista, kroz koga je njemu slava u vekove vekova. Amin.

Poglavlje 64. Blagoslovi koji se traže za sve koji prizivaju Boga.

Neka Bog, koji sve vidi i koji je Vladar svih duhova i Gospod svakoga tela — koji je izabrao našeg Gospoda Isusa Hrista i nas kroz njega da budemo naročit narod — podari svakoj duši koja priziva njegovo slavno i sveto ime veru, strah, mir, strpljenje, dugotrpeljivost, samosavladavanje, čistotu i trezvenost, na ugodnost njegovom imenu, kroz našeg Prvosveštenika i Zaštitnika, Isusa Hrista, kroz koga neka je njemu slava, veličanstvo, sila i čast, i sada i doveka. Amin. (Poslanica Korinćanima; naglašavanje velikim slovima i kurzivom naše)

Komentari

U 23. poglavlju Kliment je reči iz Malahije 3:1 primenio na Isusov drugi dolazak:

„‘Gle, poslaću glasnika svoga, koji će pripraviti put preda mnom. Tada će iznenada doći u svoj hram Gospod (ha adon) koga tražite; glasnik saveza, za kojim čeznete, doći će,‘ kaže GOSPOD nad vojskama.“

U starozavetnim Pismima reči ha adon nikada se ne koriste ni za koga drugog osim za Jahvea. Da je Gospod ovde Jahve Bog dalje se vidi iz činjenice da stih kaže da će on doći u svoj hram. Prema hebrejskoj Bibliji, hram je bio sagrađen za Jahvea i pripada njemu. Dakle, primenjujući ovaj konkretan citat na Hristov povratak sa neba, Kliment je u suštini poistovetio Isusa sa Jahveom Bogom!

Ignjatije Antiohijski (107-112. n. e.)

Poglavlje 6. Čuvajte slogu

Budući, dakle, da sam u prethodno pomenutim osobama sagledao celo vaše mnoštvo u veri i ljubavi, opominjem vas da nastojite da sve činite u božanskoj slozi, dok vaš episkop predsedava na mestu Božjem, a vaši prezviteri na mestu sabora apostola, zajedno sa vašim đakonima, koji su mi najdraži i kojima je poverena služba Isusa Hrista, koji je bio sa Ocem PRE POČETKA VREMENA, a na kraju je bio otkriven. Činite, dakle, svi, podražavajući isto božansko vladanje, poštujte jedni druge, i neka niko ne gleda na svog bližnjeg po telu, nego neprestano ljubite jedni druge u Isusu Hristu. Neka među vama ne postoji ništa što bi vas moglo razdvojiti; nego budite sjedinjeni sa svojim episkopom i onima koji vas predvode, kao obrazac i svedočanstvo vaše besmrtnosti. (Poslanica Magnežanima; naglašavanje velikim slovima i kurzivom naše)

Poglavlje 3. Opomene

Neka vas ne ispune strahom oni koji izgledaju dostojni poverenja, ali uče čudna učenja. Stojte čvrsto, kao nakovanj koji se udara. Deo je plemenitog atlete da bude ranjen, a ipak da pobedi. A naročito treba da sve podnosimo radi Boga, da bi i on podneo nas. Postajte uvek revniji nego što jeste. Pažljivo odmeravajte vremena. Očekujte onoga koji je IZNAD SVAKOG VREMENA, VEČNOG I NEVIDLJIVOG, a koji je ipak postao vidljiv radi nas; neopipljivog i nepodložnog stradanju, a koji je ipak postao podložan stradanju radi nas; i koji je na svaki način stradao radi nas. (Poslanica Polikarpu; naglašavanje velikim slovima i kurzivom naše)

Pozdrav

Ignjatije, koji se naziva i Teofor, Crkvi koja je u Efesu, u Aziji, zasluženo najsrećnijoj, blagoslovenoj u veličini i punini Boga Oca, i predodređenoj pre početka vremena da uvek bude na trajnu i nepromenljivu slavu, sjedinjenoj i izabranoj kroz istinsko stradanje voljom Oca, i Isusa Hrista, NAŠEG BOGA: Obilna sreća kroz Isusa Hrista i njegovu neokaljanu milost…

Poglavlje 1. Pohvala Efescima

Upoznao sam se sa vašim imenom, veoma voljenim u Bogu, koje ste stekli navikom pravednosti, po veri i ljubavi u Isusu Hristu, našem Spasitelju. Budući sledbenici Boga, i podstičući sami sebe KRVLJU BOŽJOM, savršeno ste izvršili delo koje vam je priličilo. Jer, čuvši da sam došao okovan iz Sirije radi zajedničkog imena i nade, uzdajući se da će mi kroz vaše molitve biti dopušteno da se borim sa zverima u Rimu, da bih tako mučeništvom zaista postao učenik onoga koji je sebe dao za nas, kao prinos i žrtvu Bogu, [požurili ste da me vidite]. Primio sam, dakle, celo vaše mnoštvo u ime Božje, kroz Onisima, čoveka neizrecive ljubavi i vašeg episkopa po telu, koga vas molim Isusom Hristom da volite i da svi nastojite da budete poput njega. I blagosloven neka je onaj koji vam je, budući da ste dostojni, dao da dobijete tako izvrsnog episkopa…

Poglavlje 7. Čuvajte se lažnih učitelja

Jer neki imaju običaj da ime Isusa Hrista nose sa zlom prevarom, dok ipak čine ono što je nedostojno Boga, od kojih morate bežati kao od divljih zveri. Jer oni su grabljivi psi koji ujedaju kradom, od kojih morate biti na oprezu, jer su to ljudi koji se teško mogu izlečiti. Postoji jedan Lekar koji poseduje i telo i duh; i načinjen I NENAČINJEN (gennetos kai agennetos – „nastao i nenastao“, „stvoren i nestvoren“, „rođen i nerođen“); BOG KOJI POSTOJI U TELU; istinski život u smrti; i od Marije i od Boga; najpre podložan stradanju, a zatim nepodložan stradanju — čak Isus Hristos, Gospod naš…

Poglavlje 9. Niste obraćali pažnju na lažne učitelje

Ipak, čuo sam za neke koji su odatle prošli k vama, imajući lažno učenje, kojima niste dopustili da seju među vama, nego ste zapušili svoje uši, da ne biste primili ono što su oni sejali, kao kamenje hrama Očevog, pripremljeno za građevinu Boga Oca, i podignuto uvis spravom Isusa Hrista, koja je krst, koristeći Svetog Duha kao uže, dok je vaša vera bila sredstvo kojim ste se uspinjali, a vaša ljubav put koji je vodio gore ka Bogu. Vi ste, dakle, kao i svi vaši saputnici, bogonosci, hramonosci, hristonosci, nosioci svetosti, ukrašeni u svakom pogledu zapovestima Isusa Hrista, u kome se i ja radujem što sam smatran dostojnim da posredstvom ove Poslanice razgovaram i radujem se sa vama, jer u pogledu svog hrišćanskog života ne volite ništa osim jedino Boga.

Poglavlje 18. Slava krsta

Neka se moj duh smatra ništavnim radi krsta, koji je kamen spoticanja onima koji ne veruju, ali nama spasenje i život večni. Gde je mudrac? Gde je prepirač? Gde je hvalisanje onih koji se nazivaju razboritima? Jer NAŠ BOG, ISUS HRISTOS, po naredbi Božjoj, začet je u utrobi od Marije, od semena Davidovog, ali Svetim Duhom. Rođen je i kršten, da bi svojim stradanjem očistio vodu.

Poglavlje 19. Tri slavne tajne

A devičanstvo Marijino bilo je sakriveno od kneza ovoga sveta, kao i njeno porođenje i smrt Gospodnja; tri slavne tajne, koje je Bog izvršio u tišini. Kako se, dakle, on objavio svetu? Zvezda je zasijala na nebu iznad svih drugih zvezda, čija je svetlost bila neizreciva, dok je njena novost zapanjila ljude. I sve ostale zvezde, sa suncem i mesecom, sačinile su hor ovoj zvezdi, a njena svetlost bila je izuzetno velika iznad svih njih. I nastalo je uznemirenje o tome odakle dolazi ovaj novi prizor, tako nesličan svemu drugom [na nebesima]. Otuda je svaka vrsta magije uništena, i svaka veza zla je nestala; neznanje je uklonjeno, i staro carstvo ukinuto, budući da se sam Bog objavio u ljudskom obliku radi obnove večnog života. I tada je započelo ono što je Bog pripremio. Otada je sve bilo u stanju previranja, jer je on nameravao ukidanje smrti.

Poglavlje 20. Obećanje drugog pisma

Ako mi Isus Hristos milostivo dopusti kroz vaše molitve, i ako to bude njegova volja, ja ću u drugom malom delu koje ću vam napisati dalje razjasniti [prirodu] domostroja o kome sam počeo [da govorim], u pogledu novog čoveka, Isusa Hrista, u njegovoj veri i u njegovoj ljubavi, u njegovom stradanju i u njegovom vaskrsenju. Naročito [ću to učiniti] ako mi Gospod obznani da se sabirate čovek po čovek zajednički kroz milost, pojedinačno, u jednoj veri, i u Isusu Hristu, koji je bio od semena Davidovog po telu, budući i Sin čovečji i Sin Božji, tako da slušate episkopa i prezviterijum nepodeljenim umom, lomeći jedan i isti hleb, koji je lek besmrtnosti i protivotrov koji nas sprečava da umremo, nego [koji čini] da živimo doveka u Isusu Hristu. (Poslanica Efescima; naglašavanje velikim slovima i kurzivom naše)

Pozdrav

Ignjatije, koji se naziva i Teofor, Crkvi koja je zadobila milost kroz veličanstvo Svevišnjeg Oca i Isusa Hrista, njegovog jedinorodnog Sina; Crkvi koja je voljena i prosvećena voljom onoga koji hoće sve što je po ljubavi Isusa Hrista, NAŠEG BOGA, koja takođe predsedava na mestu oblasti Rimljana, dostojna Boga, dostojna časti, dostojna najveće sreće, dostojna hvale, dostojna da dobije svaku svoju želju, dostojna da se smatra svetom, i koja predsedava ljubavlju, koja se naziva po Hristu i po Ocu, koju i ja pozdravljam u ime Isusa Hrista, Sina Očevog: onima koji su sjedinjeni, i po telu i po duhu, sa svakom njegovom zapovešću; koji su nerazdvojno ispunjeni milošću Božjom i očišćeni od svake strane ljage, [želim] obilje sreće besprekorno, u Isusu Hristu, NAŠEM BOGU.

Poglavlje 3. Molite se radije da postignem mučeništvo

Nikada niste nikome zavideli; druge ste poučavali. Sada želim da se ono što u svojim poukama nalažete [drugima] potvrdi [vašim vladanjem]. Samo tražite za mene i unutrašnju i spoljašnju snagu, da ne samo govorim, nego [istinski] i hoću; i da ne budem samo nazvan hrišćaninom, nego da se zaista i nađem takvim. Jer ako se zaista nađem [hrišćaninom], mogu i biti tako nazvan, i tada biti smatran vernim, kada više ne budem izgledao pred svetom. Ništa vidljivo nije večno. Jer ono što se vidi vremenito je, a ono što se ne vidi večno je. Jer NAŠ BOG, Isus Hristos, sada kada je sa/u Ocu, još je više otkriven [u svojoj slavi]. Hrišćanstvo nije stvar samo tišine, nego i [očitovane] veličine. (Poslanica Rimljanima; podebljano naglašavanje, velika slova i kurziv naši)

**
Melito Sardski (oko 180)**

I tako je bio podignut na drvo, i natpis je bio pričvršćen koji je označavao Onoga koji je bio ubijen. Ko je on bio? Bolno je reći, ali je strašnije ne reći. Zato slušajte i drhtite zbog onoga zbog koga je zemlja zadrhtala.

Onaj koji je obesio zemlju u prostoru, sam je obešen.

Onaj koji je učvrstio nebesa na njihovom mestu, sam je pričvršćen na mesto (nabijen).

Onaj koji je čvrsto utvrdio sve stvari, sam je čvrsto pričvršćen na drvo.

Gospod je vređan.

BOG JE UBIJEN.

Car Izrailja je uništen izrailjskom rukom.

O užasno ubistvo! O nečuvena nepravdo! Gospod je unakažen i nije smatran dostojnim ni ogrtača za svoje golo telo, da ne bi bio viđen razgolićen. Zbog toga su se zvezde okrenule i pobegle, i dan je postao sasvim mračan, da bi se sakrila naga osoba koja visi na drvetu, zatamnjujući ne telo Gospodnje, nego oči ljudi.

Da, iako narod nije zadrhtao, zemlja je umesto njega zadrhtala; iako se narod nije uplašio, nebesa su se uplašila; iako narod nije razderao svoje haljine, anđeli su razderali svoje; iako narod nije naricao, Gospod je zagrmeo sa neba, i Svevišnji je pustio svoj glas.

Zašto je bilo tako, o Izrailju? Nisi zadrhtao za Gospoda. Nisi se bojao za Gospoda. Nisi naricao za Gospodom, a naricao si za svojim prvencem. Nisi razderao svoje haljine pri raspeću Gospodnjem, a razderao si svoje haljine za svoje koji su bili ubijeni. Ostavio si Gospoda; nisi bio nađen od njega. Bacio si Gospoda na zemlju; i ti si takođe bačen na zemlju, i ležiš sasvim mrtav.

Ali on je ustao iz mrtvih i uzašao na visine nebeske. Kada se Gospod obukao u čovečanstvo, i stradao radi onoga koji strada, i bio vezan radi zatočenoga, i bio suđen radi osuđenoga, i sahranjen radi onoga koji je sahranjen, ustao je iz mrtvih, i povikao je ovim glasom: Ko je taj koji se sa mnom prepire? Neka stane naspram mene. Ja sam oslobodio osuđenoga; ja sam dao život mrtvome; ja sam podigao onoga koji je bio položen u grob.

Ko je moj protivnik? Ja sam, kaže on, Hristos. Ja sam onaj koji je uništio smrt, i pobedio neprijatelja, i pogazio Had, i vezao jakoga, i odneo čoveka na visine nebeske, ja sam, kaže on, Hristos.

Zato dođite, sve porodice ljudske, vi koji ste okaljani gresima, i primite oproštenje za svoje grehe. Ja sam vaše oproštenje, ja sam Pasha vašeg spasenja, ja sam jagnje koje je za vas žrtvovano, ja sam vaš otkup, ja sam vaša svetlost, ja sam vaš Spasitelj, ja sam vaše Vaskrsenje, ja sam vaš Car, ja vas vodim na visine nebeske, ja ću vam pokazati večnog Oca, ja ću vas podići svojom desnicom.

Ovo je Onaj koji je načinio nebesa i zemlju, i koji je u početku stvorio čoveka,

Onaj objavljen kroz Zakon i Proroke,

Onaj otelovljen u devici,

Onaj obešen na drvo,

Onaj sahranjen u zemlji,

Onaj vaskrsnut iz mrtvih, i koji je uzašao na visine nebeske,

Onaj koji sedi sa desne strane Oca,

Onaj koji ima svu vlast da sudi i da spasava sve,

Kroz koga je Otac stvorio sve što postoji od početka vremena.

Ovaj je Alfa i Omega,

Ovaj je Početak i Kraj – neopisiv početak i nepojmljiv kraj.

Ovaj je Hristos.

Ovaj je car.

Ovaj je Isus.

Ovaj je Vođa.

Ovaj je Gospod.

Ovaj je Onaj koji je ustao iz mrtvih.

Ovaj je Onaj koji sedi sa desne strane Oca.

On nosi Oca i Otac ga nosi.

Njemu neka je slava i sila doveka. Amin. (Beseda o Pashi; naglašavanje velikim slovima i kurzivom naše)

Da biste pročitali različite engleske verzije Melitove besede, idite ovde:

http://www.reformedfellowship.net/articles/dennison_melito_sardis_apr03_v53_n04.htm
http://www.crossroadsinitiative.com/library_article/817/On_the_Passover_Melito_of_Sardis.html
http://www.cogwriter.com/melitohomily.htm

Iako postoji mnogo drugih ranohrišćanskih pisaca koje bismo mogli citirati, npr. Justin Mučenik, Irinej, Tertulijan, Teofil itd., ovi citati dovoljno dokazuju da su najraniji hrišćani, a time i istinski Hristovi sledbenici, oduvek potvrđivali trojičnu prirodu Boga, savršeno božanstvo i čovečanstvo Hrista, njegovu zamensku smrt na krstu i njegovo slavno telesno vaskrsenje iz mrtvih.

**
Dodatna literatura**

http://www.jude3.net/were_early_christians_trinitarians.htm
http://www.letusreason.org/Trin1.htm
http://www.carm.org/christianity/christian-doctrine/early-trinitarian-quotes