Protivrečnosti i nedoslednosti Šabira Alija, deo 3c

Stižemo do završnog dela naše analize.

Prema proroku Zahariji, Mesija će biti Pastir kojega Jahve postavlja da čuva njegove ovce. Zaharija takođe opisuje Mesiju kao čoveka koji je Jahveu najbliži srodnik, čoveka kojega bi Jahve udario radi ovaca:

„Maču, ustani na pastira mojega i na čovjeka druga mojega, govori Gospod nad vojskama, udari Pastira, i ovce će se razbjeći, ali ću okrenuti ruku svoju k malima.“ Zaharija 13:7

Isus je ovo proročanstvo primenio na sebe u noći svoje izdaje i hapšenja:

„Svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći; jer je pisano: Udariću pastira i ovce će se razbjeći. Ali po vaskrsenju mojemu ići ću pred vama u Galileju.“ Marko 14:27-28 – uporedi Matej 26:31-32

Zanimljivo je u ovom stihu to što se hebrejska reč prevedena kao „Moj drug“ (Amiti) uvek upotrebljava za bliskog srodnika, za nekoga iste suštine i prirode. To dakle znači da prorok u suštini poistovećuje Mesiju sa Bogočovekom, Onim koji je istovremeno potpuno Bog i potpuno čovek. Sledeći biblijski tumači pomažu da se ovo jasnije uoči:

i na čoveka koji je drug moj, govori Gospod nad vojskama; ljudska priroda Hrista označena je izrazom „čovek“; ne da je on zaista bio čovek pre svog ovaploćenja, nego samo u nameri i savezu Božjem; i budući da se često javljao u ljudskom obličju; i pošto Sveto pismo o budućim stvarima govori kao o sadašnjima; premda se ovde na njega odnosi u danima njegovog tela i kao na onoga koji strada: njegova božanska priroda izražena je time što je „drug“ Gospoda nad vojskama; ne samo što mu je blizak po mestu i ljubavi, već mu je i ravan, budući da je istinski božanska Ličnost; iste prirode, slave i veličanstva s njim (x), premda različit od njega; i stoga podoban da bude Pastir stada: (Tumačenje cele Biblije Džona Gila; podebljanje naše)

A sada, obrnuto, Bog o Pastiru koji je bio ubijen govori kao o „Mome drugu“, sjedinjenom po Prirodi s Njim samim, premda nije Isusovo čovečanstvo, koje je stradalo, nego Božanstvo, sjedinjeno s njim u jednoj Ličnosti, bilo jednosuštno s Njim samim. Ime bi se možda najtačnije moglo predati rečju „srodan po prirodi“. : „Kada se, dakle, taj naziv upotrebi za odnos pojedinca prema Bogu, jasno je da taj pojedinac ne može biti puki čovek, nego mora biti neko sjedinjen s Bogom jedinstvom Bića. Srodnik Gospodnji nije niko drugi do Onaj koji je u jevanđelju rekao „Ja i Otac jedno smo.“ Jovan 10:30, i koji je označen kao „Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca“ Jovan 1:18. Reč je, čini se, bila naročito odabrana, budući da se u Petoknjižju upotrebljava samo u zakonima protiv nanošenja štete bližnjem čoveku. Prorok time ističe prividnu protivrečnost između zapovesti Gospodnje, „Maču, ustani na pastira mojega“, i onih iz Njegovog sopstvenog zakona, po kojima niko ne sme da povredi svoga druga. (Beleške o Bibliji Alberta Barnsa; podebljanje i podvlačenje naši)

Drug moj, ili meni ravan, koji je oduvek bio sa mnom, i radost moja, Priče Solomonove 8:30. Čovek drug moj govori o Hristu kao čoveku s nama i Bogu sa svojim Ocem, o Bogočoveku u jednoj ličnosti. Udari pastira; ovaj veliki i dobri Pastir biće udaren, to jest umreće za moje ovce, a pre nego što umre mnogo će postradati za njih. (Komentar Metjua Pula; podebljanje i podvlačenje naši)

„…Čovek koji je drug moj. Reč prevedena kao „čovek“ pre znači „silan čovek“; ona prevedena kao „drug“ često se javlja u Levitskoj, ali nigde drugde (Levitska 5:21; 6:2; 19:11, 15, 17, itd.), i obično se prevodi kao „bližnji“; ona podrazumeva nekoga ko je s drugim sjedinjen zajedništvom prirode, prava i povlastica. Bog je mogao govoriti samo o Jednome koji mu je tako pridružen, to jest o onome koji je mogao reći: „Ja i Otac jedno smo.“ (Jovan 10:30). Izraz se u prevodima različito prenosi. Septuaginta, Ανδρα = πολίτην μου: Akvila, Ανδρα σύμφυλον μου: Vulgata, Virum cohaerentem mihi. Da je Pastir Mesija dokazuje Hristova primena naredne rečenice na samoga sebe (Matej 26:31)…“ (Pulpit Commentary; podebljanje i podvlačenje naši)

čovek koji je drug moj — doslovno, „čovek moga sjedinjenja“. Hebrejska reč za „čoveka“ jeste „silan čovek“, onaj koji je čovek u svom najuzvišenijem idealu. „Moj drug“, to jest „moj saradnik“. „Meni ravan“ ([De Wette]; izuzetno priznanje jednog racionaliste). „Moj najbliži srodnik“ [Hengstenberg], (Jovan 10:30; 14:10, 11; Filipljanima 2:6). (Biblijski komentar Džejmisona, Foseta i Brauna; podebljanje naše)

A evo još nekoliko:

„… Osoba protiv koje mač treba da izvrši svoju smrtonosnu misiju opisana je kao Jehovin pastir, što se prirodno odnosi na jednoga ili drugoga od pastira pomenutih u Zahariji 11. Neki pretpostavljaju da se misli na ludog pastira (11:15, 17) (Grocijus, Evald, Maurer, Hicig), ali to ne sledi nužno iz toga što ga mač probada, budući da je u Isaiji 53. Jehova prikazan kako lomi svoga pravednog slugu na kome ne nalazi krivice. Štaviše, to je isključeno narednom rečenicom, čovek drug moj, koja se ni po kakvom razumnom shvatanju ne bi mogla primeniti na nedostojnu osobu. גֶּבֶר עַמִיתי se u prevodima veoma različito prenosi — LXX, sugrađanin; Akvila, srodnik; Simah, iz moga naroda; sirijski, prijatelj; Targum, saradnik koji je poput njega; Vulgata, koji prianja uz mene; Teodotion, bližnji. Reč עמית nalazi se samo ovde i u Levitskoj, gde se javlja jedanaest puta (19:11, 15, 17, itd.), i to uvek sa zameničkim sufiksom i kao konkretna imenica. Njeno opšte značenje pokazuje se u 25:15, gde se upotrebljava naizmenično sa rečju brat. Po svom obliku ona je svakako apstraktna imenica i mnogi je tako i prevode (Gezenijus, First), ali je jednoobrazna upotreba u Levitskoj protiv toga odlučujuća. Mojsije očigledno upotrebljava taj izraz da označi blisku i prisnu vezu. Možda nema bližeg engleskog ekvivalenta od onoga u E. V. — fellow (drug). גֶבֶֹר nije uobičajena reč za čoveka, nego reč izvedena iz korena koji znači biti jak, mada je sumnjivo treba li na tu okolnost stavljati naglasak (Nojman); jedva je pak sumnjivo da taj izraz skreće pažnju na činjenicu da je onaj koji je Jehovin drug ujedno i čovek (Jov 16:21). Ko je, dakle, to osobeno biće? Nije Juda Makabejac (Grocijus), ni Fekaj (Bunsen), ni Joakim (Maurer), ni Josija kao predstavnik Davidove loze (Presel), niti čitavo telo vladara uključujući i Hrista (Kalvin), nego Mesija (crkveni oci, reformatori i većina modernih tumača). Jedinstvo označeno izrazom drug nije samo jedinstvo volje ili druženja, još manje službe, nego prirode ili suštine. Uobičajeno je protiv ovog gledišta prigovoriti da je strano području Starog zaveta, koji ne zna ništa o trojstvu ličnosti u Božanstvu, tako jasno otkrivenom u Novom. Ali to unapred pretpostavlja ono što tek treba dokazati. A ako se prizna da se u kasnijim Spisima jasno uči o mnoštvu ličnosti, najprirodnije je moguće da se u ranijem otkrivenju nađu naznake koje upućuju u tom pravcu — ne dokazni tekstovi, niti neposredne tvrdnje, već izjave poput onih u Psalmima 2:110; itd., koje su nama, iako su možda bile tajanstvene onima koji su ih prvi čitali ili „slušali, osvetljene zracima odbijenim od Svetlosti sveta. Kad bi i bilo ikakve sumnje, ona bi bila uklonjena izričitim ukazivanjem našega Gospoda u Mateju 26:31, 32, Marku 14:27, gde on drugu polovinu stiha primenjuje na sebe i na svoje učenike. Ipak, taj deo se ne može odvojiti od onoga što mu prethodi. Oba moraju imati zajednički subjekat…“ (Langeov komentar Svetog pisma; podebljanje i podvlačenje naši)

„… čovek koji mi je najbliži. Jehovin pastir, kojega Jehova opisuje kao čoveka koji mu je najbliži (bližnji), ne može, naravno, biti loš pastir, koji je Jehovi nemio i uništava stado, niti ludi pastir pomenut u Zahariji 11:15-17, kako pretpostavljaju Grocijus, Umbrajt, Ebrard, Evald, Hicig i drugi; jer izraz „čovek koji mi je najbliži“ podrazumeva mnogo više od jedinstva ili zajedništva poziva, ili od toga da je trebalo da pase stado kao Jehova. Nijedan vlasnik stada niti gospodar stada ne bi najamnog ili kupljenog pastira nazvao svojim ‛âmith. I tako Bog ovaj epitet ne bi primenio ni na kakvog pobožnog ili bezbožnog čoveka kojega bi postavio za pastira nad nekim narodom. Pojam najbližega (ili druga) ne uključuje samo sličnost u pozivu, nego i zajedništvo telesnog ili duhovnog porekla, prema kome onaj kojega Bog naziva svojim bližnjim ne može biti puki čovek, nego samo neko ko učestvuje u božanskoj prirodi, odnosno ko je suštinski božanski. Jehovin pastir, kojega mač treba da udari, stoga nije niko drugi do Mesija, koji se i u Zahariji 12:10 poistovećuje sa Jehovom; ili dobri pastir, koji o sebi kaže: „Ja i Otac jedno smo.“ (Jovan 10:30)…“ (Kajl i Delič, komentar Starog zaveta; podebljanje i podvlačenje naši)

Kakvo zaista zadivljujuće proročanstvo o Mesiji!

Sažetak Alijevih nevolja

Evo šta smo otkrili ispitujući Mesijin identitet prema izabranim odlomcima iz hebrejske Biblije i prema potonjem jevrejskom tumačenju tih odlomaka.

Mesija je suvereni Gospod Davidov koji sedi Bogu s desne strane u sve vekove.

Mesija je Bog čiji presto traje doveka i kojega će svi narodi hvaliti.

Mesija je dete za koje je prorok Isaija rekao da će se jednoga dana roditi da doveka vlada na Davidovom prestolu kao Bog silni i Otac večni.

Mesija je slavni Sin Čovečji kojega je video prorok Danilo, Onaj koji prima neuništivo carstvo i kojega svi narodi moraju doveka obožavati i služiti mu.

Mesija je Čovek kojega je prorok Zaharija opisao kao Jahveu ravnog, koji ima istu suštinu i prirodu kao Bog, i koji će biti udaren radi Božjeg naroda.

A budući da se Mesija lično razlikuje od Jahvea, to znači da su starozavetni proroci znali i svedočili o činjenici da Jahve nije jednoličnosno biće. Naprotiv, Božjim nadahnutim glasnogovornicima bilo je obznanjeno da jedini istiniti Bog postoji kao višeličnosno Biće i da Mesija u potpunosti deli jedinstveni božanski identitet samoga Jahvea.

Šabir Ali se sada suočava sa ozbiljnom dilemom, budući da je njegov prorok poricao sve gore navedene otkrivene istine o Mesiji. Iako se Muhamed slagao da je Isus Mesija o kome su govorili proroci, protivio se shvatanju da je Mesija večno vladajući Bog koji je postao čovek i kojega svi narodi moraju hvaliti i obožavati u sve vekove. Kao takav, Muhamed pada na Alijevom sopstvenom kriterijumu saglasnosti sa hebrejskom Biblijom i stoga je lažni prorok kojega Ali mora izbegavati i raskrinkati kako bi sprečio ljude da slede čoveka koji je protivrečio samom nadahnutom otkrivenju Božjem datom preko njegovih nadahnutih proroka i poslanika.

Ovim se za sada završava naša rasprava. Ako Gospod da, u ne tako dalekoj budućnosti imaćemo još članaka u ovoj seriji. U međuvremenu, obavezno pročitajte dodatak ovom delu serije.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi citati iz Svetog pisma uzeti su iz prevoda New Revised Standard Version (NRSV) Svete Biblije.