Prevara po imenu Ali Ataie, 3. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

SATANSKI STIHOVI

Dolazimo do poslednjeg nastavka u ovoj seriji: PREVARA PO IMENU ALI ATAIE, 2. DEO.

Ovde ću navesti razna predanja o satanskim stihovima, od kojih se mnoga zasnivaju na sahih, to jest verodostojnim lancima prenosilaca.

MUSLIMANSKI TUMAČI O KURANU 22:52 I 17:73-75

… Zatim im je Alahov apostol, neka ga Alah blagoslovi, prišao i približio im se (Kurejšijama), a i oni su se približili njemu. Jednog dana sedeo je na njihovom skupu kraj Kabe i proučio: „Tako Mi zvezde kad zalazi,“, sve dok nije stigao do: „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“. Satana ga je naveo da ponovi ove dve rečenice: Ovi idoli su uzvišeni i njihovo posredovanje se očekuje. Alahov apostol, neka ga Alah blagoslovi, ponovio ih je, i nastavio da uči celu suru, a zatim je pao ničice, i narod je pao ničice s njim. Al-Walid Ibn Al-Mughirah, koji je bio starac i nije mogao da padne ničice, prineo je šaku prašine svome čelu i na njoj se poklonio. Kaže se: Abu Uhayhah Sa‘id Ibn al-‘As, budući starac, uzeo je prašinu i na njoj se poklonio. Neki ljudi kažu: al-Walid je bio taj koji je uzeo prašinu; drugi kažu: bio je to Abu Uhayhah; a treći kažu: obojica su to učinili. Bili su zadovoljni onim što je Alahov apostol, neka ga Alah blagoslovi, izgovorio. Rekli su: Znamo da Alah daje život i uzrokuje smrt. On stvara i daje nam opskrbu, ali će naša božanstva posredovati kod Njega, a u onome što si im pripisao, mi smo s tobom. Te reči su ubole Alahovog apostola, neka ga Alah blagoslovi. Sedeo je u svojoj kući, a kada je palo veče, došao mu je Gavrilo, mir neka je na njega, i PREPRAVIO suru. Tada je Gavrilo rekao: Zar sam ja doneo ove dve rečenice? Alahov apostol, neka ga Alah blagoslovi, rekao je: Pripisao sam Alahu ono što On nije rekao. TADA MU JE ALAH OBJAVIO: „I zamalo da te oni odvrate od onoga što ti Mi objavljujemo, da bi protiv Nas nešto drugo izneo, i tada bi te oni kao prijatelja prihvatili.“

„A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio,“

„i tada bismo ti, zaista, dali da iskusiš dvostruku patnju u životu i dvostruku patnju posle smrti; tada ne bi nikoga našao da te od Nas spasi.“

… Za to padanje ničice saznao je narod, sve dok vest nije stigla do Abisinije i do drugova Alahovog apostola, neka ga Alah blagoslovi, da su stanovnici Meke pali ničice i pristupili islamu, uključujući i al-Walida … Ljudi su rekli: Kada su takvi ljudi pristupili islamu, ko još ostaje u Meki? Rekli su: Naši srodnici su nam dragi. I tako su se vratili. Kada su bili na sat hoda od Meke, susreli su neke konjanike iz plemena Kinanah. Raspitali su se o Kurejšijama i njihovim prilikama. Konjanici su rekli: MUHAMED JE LEPO GOVORIO O NJIHOVIM BOŽANSTVIMA, PA SU GA SLEDILI, ali su potom otpali. On je počeo da vređa njihove bogove, a oni su počeli da mu nanose zlo. Ostavili smo ih u toj borbi. Razmatrali su da se vrate u Abisiniju, ali su onda rekli: Već smo stigli dovde, pa hajde da uđemo (u grad), vidimo Kurejšije, posetimo svoje porodice, a zatim se vratimo. (Ibn Sa’ad, Kitab Al-Tabaqat Al-Kabir, engleski prevod S. Moinul Haq, M.A., PH.D, uz pomoć H.K. Ghazanfar M.A. (Kitab Bhavan Exporters & Importers, 1784 Kalan Mahal, Daryaganj, New Delhi- 110 002 India), tom I, delovi I i II, str. 237-238; podebljano isticanje i velika slova su moji)

I nismo poslali pre tebe nijednog poslanika rasūl — a to je prorok kome je zapoveđeno da prenese Poruku — niti proroka nabī — onoga kome nije zapoveđeno da bilo šta prenese — a da mu, kada bi učio Pismo, Satana ne bi ubacio u njegovo učenje ono što nije iz Kurana, ali što bi onima kojima je on, prorok, bio poslat bilo ugodno. Prorok s je, na skupu kurejšijskih velikaša, nakon što je proučio sledeće stihove iz sūrat al-Nadžm „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ 5319-20 dodao, usled toga što ih je Satana bacio na njegov jezik a da on, Prorok, toga nije bio svestan, sledeće reči: ‘ono su visokoleteći ždralovi al-gharānīq al-‘ulā i zaista se njihovom posredovanju treba nadati’, i tako su oni, kurejšijski velikaši, time bili oduševljeni. Gavrilo ga je, međutim, kasnije obavestio, njega Proroka, o tome što je Satana bacio na njegov jezik, i on se zbog toga ožalostio; ali je potom bio utešen ovim stihom koji sledi, da bi bio uveren u Božje zadovoljstvo time: Bog ukida poništava ono što je Satana bacio, a zatim Bog potvrđuje Svoje objave. A Bog je Onaj koji zna za Sataninu ubačenu stvar koja je pomenuta, Mudar u tome što mu, Satani, omogućava da čini takve stvari, jer On čini šta hoće. (Tafsir al-Jalalayn, Kuran 22:52: https://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=22&tAyahNo=52&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljano isticanje je moje)

„Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio.“ [22:52]. Komentatori Kurana su rekli: „Kada je Alahov poslanik video da ga njegov narod izbegava, ožalostio se zbog njihovog odbacivanja poruke koju im je doneo, i potajno je poželeo da mu Alah, uzvišen je On, objavi nešto što bi njega i njegov narod približilo jedno drugom, budući da je žarko želeo da ih vidi kako prihvataju veru. Jednog dana seo je na jedno od okupljanja Kurejšija koje je privuklo veliki broj njihovih pripadnika, i poželeo je da mu Alah, uzvišen je On, toga dana ne objavi ništa što bi ih odbilo od njega. Alah, uzvišen je On, objavio mu je tada suru al-Nadžm „Tako Mi zvezde kad zalazi,“ [sura 53]. Alahov poslanik ju je učio, ali kada je stigao do „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ [53:19-20], đavo mu je stavio na jezik ono što je POTAJNO ŽELEO I ČEMU SE NADAO, te je rekao: ‘Ovo su moćni ždralovi (gharaniq) i njihovom posredovanju se treba nadati’. Kada su Kurejšije to čule, bile su veoma zadovoljne. Alahov poslanik je nastavio da uči do kraja sure, a zatim je pao ničice. Svi muslimani su učinili isto i pali ničice, a pali su ničice i svi prisutni idolopoklonici. Svi koji su bili prisutni, bilo musliman bilo nevernik, pali su ničice, osim al-Walida ibn al-Mughiraha i Abu Uhyahaha Sa’ida ibn al-‘Asa, koji su bili previše poodmakli u godinama i nisu mogli da padnu ničice, ali su obojica zgrabili šaku prašine i na nju stavili svoja čela. Kurejšije su se zatim razišle, radosne zbog onoga što su čule. Rekle su: ‘Muhamed je pomenuo naše idole pohvalnim rečima. Znamo da Alah daje život i oduzima ga, On stvara i daje opskrbu, ali će ovi naši idoli posredovati za nas kod Njega. Sada kada ih je Muhamed PRIDRUŽIO NJEMU, svi smo uz njega’. Te večeri Gavrilo je otišao Alahovom poslaniku i rekao: ‘Šta si to učinio? Proučio si ljudima ono što ja nisam doneo od Alaha, slavljen je On, i rekao si ono što ti ja nisam rekao’. (‘Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul, Kuran 22:52: https://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=22&tAyahNo=52&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljano isticanje i velika slova su moji)

Alahov poslanik se veoma ožalostio i silno se uplašio Alaha. I tako je Alah, uzvišen je On, objavio ovaj stih, na šta su Kurejšije rekle: ‘Muhamed je zažalio zbog onoga što je rekao o položaju naših idola u odnosu na Alaha’. I postale su još neprijateljskije nego pre“. Abu Bakr al-Harithi nas je obavestio> Abu Bakr Muhammad ibn Hayyan> Abu Yahya al-Razi> Sahl al-‘Askari> Yahya> ‘Uthman ibn al-Aswad> Sa’id ibn Jubayr, koji je rekao: „Alahov poslanik je proučio „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ na šta mu je đavo nabacio na jezik: ‘Ovo su moćni ždralovi i njihovom posredovanju se treba nadati’. Idolopoklonici su bili zadovoljni. Rekli su: ‘Pomenuo je naše idole’. Zatim je Gavrilo došao Alahovom poslaniku i rekao: ‘Prouči mi ponovo Alahov govor’. Kada mu ga je proučio, Gavrilo je rekao: ‘Što se ovoga tiče, to ja nisam doneo; ovo je od đavola’. I tako je Alah, uzvišen je On, objavio „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči,““. (Isto: https://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=22&tAyahNo=52&tDisplay=yes&Page=2&Size=1&LanguageId=2; podebljano isticanje i velika slova su moji)

Prenosi se od Muhammada Ibn Ka’ba Al-Qurathija da je Alahov poslanik učio suru An-Najm do Alahovih reči (u značenju): „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ [An-Najm, stihovi 19-20] TADA GA JE SATANA NADAHNUO DA KAŽE: „Ono su uzvišene boginje čije se posredovanje očekuje“. Zatim je Alah objavio ono što znači: „I zamalo da te oni odvrate od onoga što ti Mi objavljujemo, da bi protiv Nas nešto drugo izneo, i tada bi te oni kao prijatelja prihvatili. A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio,“ [Al-Isra’, stihovi 73-74] Alahov poslanik je potom ostao ožalošćen sve dok Alah nije objavio (ono što znači): „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči, a Allah sve zna i mudar je.“ [Al-Hajj, stih 52] [Abu Ash-Shaykh] (Jalal Al-Din Al-Suyuti, Reasons and Occasions of Revelation of the Holy Qur’an (Lubab An-Nuqul Fi Asbab An-Nuzul), preveo dr Muhammad Mahdi Al-Sharif [Dar Al-Kotob Al-Ilmiyah, Bejrut 2015], Kuran 17:73, str. 235-236; isticanje velikim slovima je moje)

Prenosi se od Sa’ida Ibn Jubayra da je Alahov poslanik učio suru An-Najm do Alahovih reči (u značenju): „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ [An-Najm, stihovi 19-20] TADA GA JE SATANA NADAHNUO DA KAŽE: „Ono su uzvišene boginje čije se posredovanje očekuje“. Politeisti su rekli: „On (Muhamed) nikada pre ovoga dana nije lepo govorio o našim bogovima“. Zatim je pao ničice, I ONI SU PALI NIČICE S NJIM. Tom prilikom je Alah objavio ovaj kuranski stih. [Ibn Abu Hatim; Ibn Jarir i Ibn Al-Mundhir]

Isto se prenosi OD IBN ‘ABBASA. [Al-Bazzar i Ibn Mardawayh] (Isto, Kuran 22:52, str. 260; isticanje velikim slovima je moje)

Dalje u Tafsir Dur al-Manthur čitamo:

Al-Bazaar i Al-Tabarani i Ibn Mardaweh i al-Ziya’ preneli su preko lanca sastavljenog od samih pouzdanih (Thiqa) prenosilaca putem Saida Ibn Jubayra, od Ibn Abbasa, da je Prorok reči sure Najm proučio na sledeći način:

„„Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ Ovo su uzvišeni (idoli), zaista se njihovo posredovanje traži.“

Idolopoklonici su se obradovali čuvši to od proroka i rekli da su i njihovi idoli pomenuti u Kuranu. Tada je došao Gavrilo i rekao proroku:

„Prouči istu objavu i Kuran koji sam ja doneo.“ Prorok je ponovo proučio reči:

„„Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ Ovo su uzvišeni (idoli), zaista se njihovo posredovanje traži.“

Gavrilo je rekao: „Ja nisam doneo ove reči, one su od Satane.“ Tada je objavljen sledeći stih:

„Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči, a Allah sve zna i mudar je.“ (Isto, tom 6, str. 65, o Kuranu 22:52: http://islamport.com/d/1/tfs/1/11/521.html)

Pažljivo zapazite da su, prema al-Suyutiju, svi prenosioci navedenoga bili pouzdani.

Ima toga još:

Kada je Božji poslanik bio u Meki, proučio im je [qara’a]: „Tako Mi zvezde kad zalazi,“ Kada je stigao do: „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“, rekao je: „Zaista, njihovom posredovanju se treba nadati [inna shafa ‘ata-ha turtaja]“ – Božji poslanik je to učinio nesvesno [wa-saha rasul Allah].

Mushrikun, „za one u čijim srcima je bolest“ [alladhina fi qulub-him marad], sreli su ga i pozdravili i bili su time veoma zadovoljni. On im je rekao: „Ali to je bilo od Satane! [inna-ma dhalika min al-shaytan].“ I Bog je objavio: „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio,“

Gornja verzija pojavljuje se u Tafsiru al-Tabarija, 17:189, sa sledećim lancem prenosa: Yunus b. ‘Abd al-A’la al-Misri

(170-264) – ‘Abd Allah b. Wahb al-Misri (125-197) – Yunus b. Yazid al-Ayli (u. 160) – Muhammad b. Shihab al-Zuhri (51-124) – Abu Bakr b. ‘Abd al-Rahman b. al-Harith (23-95).

Navodi ga i Abu Ja’far al-Nahas al-Misri (u. 328) u al-Naskh wa al-mansukh (1:448-449 i 2:527-528) sa sledećim lancem: Al-Layth b. Sa’d al-Misri (94-175) – Yunus b. Yazid – al-Zuhri – Abu Bakr b. ‘Abd al-Rahman.

Ono što gornje predanje čini značajnim za našu raspravu jeste to što se ono smatra sahih mursal izveštajem, to jest izveštajem u kome su prenosioci pouzdani, ali koji ne seže do nekog Muhamedovog druga, već do jednog od njihovih sledbenika.

Al-Suyuti ga je naveo od al-Tabarija, a i od ‘Abda b. Humayda al-Kissija/al-Kishshija/al-Kashshija al-Samarqandija (170-e–249) (Al-Durr, 6:66), navodeći da su mursal sahih al-isnad.

Vodeći hadiski učenjak 9. veka Ibn Hajar al-‘Asqalani dao je isti sud (Fath al-bari fi Sahih al-Bukhari [Shirkat al-Taba’ah al-Fanniyyah al-Muttahidah, Kairo, Egipat], 18:40).

Čak je i pokojni čuveni selefijski hadiski učenjak Al-Albani, Majaniq, 9, prihvatio taj sud, iako je odbacio njegovu istoričnost zbog toga što je reč o mursal izveštaju.

A evo i druge verzije istog događaja:

Božji poslanik je proučio [qara’a]: „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ a Satana mu je bacio na jezik [fa-alqa al-shaytan ‘ala lisani-hi]: „Ono su (visoko) leteći ždralovi: njihovom posredovanju se treba nadati! [tilka al-gharaniq al-‘ula wa shafa’atu-hunna turtaja].“

A Mushrikun su time bili veoma zadovoljni i rekli su: „Pomenuo je naše bogove.“

Tada mu je došao Gavrilo i rekao: „Prouči mi [iqra’ ‘alayya] ono što sam ti doneo!“ I on je proučio: „„Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ Ono su visokoleteći ždralovi: njihovom posredovanju se treba nadati!“ On (Gavrilo) je rekao: „Ovo ti ja nisam doneo! Ovo je od Satane [ma ataytu-ka bi-hadha hadha ‘an al-shaytan]“; ili je rekao: „Ovo je od Satane! Ovo ti ja nisam doneo“ [aw qala hadha min al-shaytan lam ati-ka bi-ha].

I Bog je objavio: „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio.“ do kraja stiha.

Ovo predanje navedeno je iz Tafsira Ibn Mardawayha (323-410. po Hidžri) u kasnijoj zbirci hadisa, naime u Mukhtarah al-Diya’ al-Maqdisija (537-634), sa lancem koji seže do Ibn Abbasa:

Ahmad b. Musa Ibn Mardawayh al-Isbahani – njegov otac, Musa b. Mardawayh al-Isbahani (u. 360) – Ibrahim b. Muhammad b. Mattawayh al-Isbahani (u. 302) – Muhammad b. ‘Ali al-Muqri’ al-Baghdadi (u. 300) – Ja’far b. Muhammad al-Tayalisi al-Baghdadi (u. 282) – Ibrahim b. Muhammad b. ‘Ar’arah al-Basri al-Baghdadi (u. 231) – Abu ‘Asim al-Nabil al-Dahhak b. Makhlad al-Makki al-Basri (u. 212) – ‘Uthman b. al-Aswad al-Makki (u. 150) – Sa’id b. Jubayr – Ibn ‘Abbas. (Diya’ al-Din Abu ‘Abd Allah Muhammad b. ‘Abd al-Wahid b. ‘Abd al-Rahman al-Hanbali al-Maqdisi, al-Ahadith al-mukhtarah aw al-mustakhraj min al-ahadith al-mukhtarah mim-ma lam yukhrij-hu al-Bukhari wa Muslim fi sahihay-hima, priredio ‘Abd al-Malik b. Abd Allah b. Duhaysh [Maktabat al-Nahdah al-Hadithah, Meka], str. 1990-1993).

Al-Suyuti takođe navodi ovaj hadis i neposredno od Ibn Mardawayha, tvrdeći da je njegov lanac sastavljen od pouzdanih prenosilaca (sanad rijalu-hu thiqat; upor. al-Durr 6:65), i iz navoda Ibn Mardawayha kod al-Diya al-Maqdisija.

Zapravo, Ja’far b. Muhammad al-Tayalisi al-Baghdadi, Ibrahim b. Muhammad b. ‘Ar’arah al-Basri al-Baghdadi, Abu ‘Asim al-Nabil al-Dahhak b. Makhlad al-Makki al-Basri i ‘Uthman b. al-Aswad al-Makki smatraju se neospornim prenosiocima i izgleda da su bili muhaddithun (hadiski učenjaci). ‘Uthman b. al-Aswad bio je poznat i po tome što je učio kod dvojice istaknutih mufassiruna (komentatora), naime kod Mujahida b. Jabra i ‘Atiyyaha b. Sa’da al-‘Awfija.

Štaviše, Ibn Hajar al-Asqalani je baš ovaj prenos smatrao najpouzdanijim od svih lanaca koji prenose satanske stihove (upor. Takhrij ahadith al-Kashshaf, str. 114).

Sledeći izveštaji još su značajniji, budući da ne samo da dodatno potkrepljuju to da je Satana naveo Muhameda da izgovori satanske stihove, već i dokazuju da je Muhamed obožavao ove lažne boginje. Ta predanja dodatno dovode u pitanje čitavo Muhamedovo spasenje:

Zatim su se oni koji su prvi put otišli (u Abisiniju) vratili pre (odlaska) Ja’fara b. Abi Taliba i njegovih drugova. Tada je Bog objavio suru u kojoj kaže: „Tako Mi zvezde kad zalazi,“ Mushrikun su bili rekli: „Kada bi ovaj čovek samo lepo govorio o našim bogovima [yadhkuru alihata-na bi-khayr], obezbedili bismo njega [aqrarna-hu] i njegove drugove. Ni o jednom Jevrejinu ili hrišćaninu koji se protivi njegovoj veri on ne govori sa uvredama i pogrdama [al-shatm wa al-sharr] kojima govori o našim bogovima.“

Kada je Bog objavio suru u kojoj pominje „Tako Mi zvezde“, on (Prorok) je proučio [qara’a]: „Šta mislite o Latu i Uzau?! I onom trećem, Menatu?!“ U tom trenutku je Satana ubacio u nju (suru al-Najm) [alqa al-shaytanu fi-ha ‘inda dhalika] pomen zlih [dhikr al-tawaghit], i on (Prorok) je rekao [fa-qala]: „Zaista, oni su visokoleteći ždralovi! I zaista, njihovom posredovanju se treba nadati! [inna-hunna la-min al-gharaniq al-‘ula wa inna shafa’ata-hum (sic) la turtaja]“; to je bila Satanina rimovana proza [saj’] i primer njegove smutnje [min fitnati-hi].

Te dve rečenice usadile su se u srce svakog Mushrika; njihovi jezici bili su njima uniženi, radovali su im se [dhallat bi-ha alsinatu-hum wa istabsharu bi-ha] i govorili: „MUHAMED SE VRATIO SVOJOJ PRVOBITNOJ VERI I VERI SVOGA PLEMENA [qad raja’a Muhammad ila dini-hi al-awwal wa din qawmi-hi]“…

Što se tiče Mushrikuna, njihovi umovi su se smirili u pogledu Proroka i njegovih drugova kada su čuli ono što je Satana ubacio u umniyyah Proroka [lamma sami‘u al-ladhi alqa al-shaytan fi umniyyat al-nabi]. Satana im je rekao da ih je (satanske stihove) Božji poslanik proučio dok je bio u sajdi, pa su i oni učinili sajdah u počast svojim bogovima…

Božji poslanik je time bio veoma ožalošćen [wa kabura dhalika ‘ala rasul Allah]. Uveče mu je došao Gavrilo. On (Prorok) mu se požalio [fa-shaka ilay-hi], pa mu je on (Gavrilo) naredio (da prouči suru) i on (Prorok) mu je proučio [fa-qara’a ‘alay-hi]. Kada je on (Prorok) stigao do njih (satanskih stihova) [fa-lamma balagha-ha] (ILI: kada ih je on (Gavrilo) čuo [sami’a] (satanske stihove)), Gavrilo se odrekao svake odgovornosti za njih [tabarra’a min-ha] i rekao: „Bože me sačuvaj od ovoga! Moj Gospod ih nije spustio, niti mi je tvoj Gospod njima zapovedio! [ma’adh Allah min hatayni ma anzala-huma rabb-i wa la amara-ni bi-hima rabbu-ka].“ Kada je Božji poslanik to video, bio je veoma potresen [shaqqa ‘alay-hi] i rekao: „POSLUŠAO SAM SATANU I GOVORIO NJEGOVE REČI, I ON JE POSTAO MOJ SUDRUG U BOŽJOJ STVARI [ata’tu al-shaytana wa takallamtu bi-kalami-hi wa sharika-ni fi amr Allah].“

Tako je Bog uklonio ono što je Satana ubacio [fa-nasakha Allahu ‘azza wa jalla ma alqa al-shaytan] i objavio mu: „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči, a Allah sve zna i mudar je. Da bi ono što je Sotona ubacio učinio iskušenjem za one u čijim srcima je bolest i za one čija su srca okorela. A zaista su nevernici u beskrajnoj neslozi.“

Navedeni izveštaj na razne su načine preneli sledeći muslimanski autoriteti:

Muhammad Mustafa al-A’zami, Maghazi rasul Allah li-‘Urwah ibn al-Zubayr bi-riwayat Abi al-Aswad ‘an-hu (al-nuskhah al-mustrakhrajah, Maktab al-Tarbiyah al-‘Arabi li-Duwal al-Khalij, Rijad, 1981, str. 160-161.

Abu al-Qasim Sulayman b. Ahmad al-Tabarani preneo ga je sa sledećim lancem: Muhammad b. ‘Amr b. Khalid al-Harrani al-Misri (u. 292. po Hidžri) – ‘Amr b. Khalid al-Harrani al-Misri (u. 229) – ‘Abd Allah Ibn Lahi’ah al-Misri (97-174) – Muhammad b. ‘Abd al-Rahman Abu al-Aswad al-Madani al-Misri (u. 136/7) – ‘Urwah b. al-Zubayr al-Madani (23-94). (al-Mu’jam al-Kabir, priredio Hamdi ‘Abd al-Majid al-Salafi [Wizarat al-Awqaf wa al-Shu’un al-Diniyyah, Bagdad, 1971], 9:34-36)

Abu Bakr Muhammad b. ‘Ali al-Muttawi’i al-Ghazi al-Naysaburi al-Makki navodi sledeći lanac:

Abu al-‘Abbas Ahmad b. al-Hasan b. Bundar al-Razi al-Makki (u. 409) – Abu al-Qasim Sulayman b. Ahmad al-Tabarani – Muhammad b. ‘Amr b. Khalid al-Harrani al-Misri – ‘Amr b. Khalid al-Harrani al-Misri – ‘Urwah b. al-Zubayr. (Kitab man sabara zafira, str. 77b-78b)

Čak je i neko tako čuven kao Ibn Kathir morao da prizna činjenicu da su mnogi muslimanski komentatori navodili ovu priču o tome kako je Đavo prevario Muhameda da veliča lažne boginje Arabije, uprkos tome što je on lično odbacivao taj događaj:

Na ovom mestu su MNOGI učenjaci tefsira pomenuli priču o Gharaniqu i o tome kako su se mnogi od onih koji su se iselili u Etiopiju vratili kada su pomislili da su idolopoklonici iz Kurejša postali muslimani, ali sva ta predanja dolaze kroz Mursal lance prenošenja i ne mislim da se ijedno od njih može smatrati sahih. A Alah najbolje zna… (Tafsir Ibn Kathir: https://www.alim.org/quran/tafsir/ibn-kathir/surah/22/52/; podebljano isticanje i velika slova su moji)

ZASNOVANO NA SAHIH LANCIMA

Kao što je već ranije napomenuto, mnogi izveštaji zasnivaju se na sahih, to jest verodostojnim lancima prenošenja, čime se pobija laž muhamedanaca poput Ali Ataiea da se ovaj događaj zasniva na slabim ili izmišljenim hadisima.

Na primer, Jalauddin as-Suyuti je zabeležio različita predanja o satanskim stihovima, i sva su se zasnivala na verodostojnim lancima:

„Ibn Jarir i Ibn al-Munder i Ibn Abi Hatim i Ibn Mardawayh preneli su preko Sahih lanca putem Saida Ibn Jubayra, koji je rekao…“

„Ibn Jarir, Ibn Al Munzir i Ibn Abi Hatim preneli su sa Sahih lancem od Abi Al ‘Aliyaha…“

„Abd bin Hamid i Ibn Jarir, putem Yunisa, od Ibn Shahaba preneli su… sa Mursal Sahih lancem.“

Qadhi Thanaullah Pani Patti Uthmani, u svom komentaru gorepomenutog stiha, iako sumnja u istinitost ovog događaja, ipak priznaje da se događaj zasniva na višestruko posvedočenim i snažnim predanjima:

„… Međutim, predanje koje smo ranije pomenuli od Saida bin Jubayra kod Bazara, Ibn Mardawayha i Tabaranija zaista je uzastopno (mutawatur) i snažno (qawi). Ibn Hajar Asqalani je izjavio da se iz obilja prenetih predanja smatra da u tome ima nečega istinitog…“

Evo šta je Ibn Hajar al-Asqalani zapravo napisao:

لكن كثرة الطرق تدل على أن للقصة أصلاً مع أن لها طريقين صحيحين

„Međutim, brojne verzije pokazuju da priča ima svoju osnovu, iako postoje dve verodostojne verzije.“ (Fatah al-Bari Sharh Sahih al-Bukhari, tom 8, str. 439)

Ibn Abi Bakar al-Haythami je još jedan sunitski učenjak koji je potvrdio da je događaj sa satanskim stihovima Sahih:

رواه البزار والطبراني وزاد إلى قوله : { عذاب يوم عقيم } يوم بدر ورجالهما رجال الصحيح

„Al-Bazar i Tabarani su ga preneli i dodali ‘„patnja u strahovitom Danu“’ na dan Bedra. Prenosioci su prenosioci Sahiha.“ (Majma al-Zawadi, tom 7, str. 248, broj 11376)

Sada navodim neke od mnogih islamskih izvora koji beleže Muhamedov pad u idolopoklonstvo pod uticajem Satane:

Tafsir al-Tabari, tom 17, str. 186.

Tafsir al-Qurtubi, tom 12, str. 80.

Tafsir al-Kashaf, tom 3, str. 164.

Ahkam al-Quran, tom 3, str. 246.

Tafsir Dur al-Manthur, tom 4, str. 367, o Kuranu 22:52.

Tafsir Gharaib al-Quran, tom 17, str. 109, autor Nizamuddin Nishapuri.

Tafsir Mazhari (urdu), tom 8, str. 94, autor Qadhi Thanaullah Pani Patti.

Ghanyatul Talibeen, str. 172, autor Shaykh Abdul Qadir Gilani.

Irshad al Sari Sharh Sahih al-Bukhari, tom 7, str. 194, autor al-Qastalani.

Fatah ul Bari Sharh Sahih al-Bukhari, tom 8, str. 349.

Minhaj as Sunnah, tom 2, str. 409, autor Ibn Tamiyyah.

Majma al-Zawadi, tom 7, str. 248, broj 11376

IBN TAYMIYYAH PRIHVATA SATANSKE STIHOVE!

Štaviše, i ljubimac selefijskih muslimana, to jest Ibn Tamiyyah, verovao je da su se „satanski stihovi“ dogodili, i pogrešno je mislio da to zapravo dokazuje da je Muhamed bio istinski prorok!

Ono što se dogodilo sa suratul-Najm (Kuran 53) i sa njenim učenjem, ‘Ovo su uzvišeni (idoli), zaista se njihovo posredovanje traži’, dobro je poznato među Selefom****; to jest, da je to proučio Alahov poslanik, a da je Alah to zatim ukinuo.“ (Minhaj Sunnah, tom 2, str. 409: https://web.archive.org/web/20090329200908/http://arabic.islamicweb.com/Books/taimiya.asp?book=365&id=967)

Sledeći savremeni muslimanski pisac otvoreno priznaje:

S obzirom na tu pozadinu i s obzirom na doslednu tvrdnju kroz ceo Kuran da samo Boga treba obožavati, mnogi muslimanski učenjaci odbacili su verodostojnost izveštaja o takozvanim „satanskim stihovima“. Taj izveštaj tvrdi da je Prorok, zbog nevolje koju je osećao usled teškog progona svojih sledbenika, bio podložan Sataninom navođenju da u suru al-Najm ubaci stih koji nagoveštava da su nebeske boginje al-Lat, al-‘Uzza i Manat „visokoleteći ždralovi čije je posredovanje odobreno“. Rečeno je da je to potvrđivanje verovanja Mekanaca njima ugodilo, tako da su prestali da progone muslimane. Međutim, Gavrilo se ukazao Proroku, upozorio ga na njegovu grešku i objavio stih:

Za većinu muslimanskih učenjaka ovaj izveštaj ne zadovoljava merilo koje je ustanovila kritika hadisa, jer mu nedostaje valjan isnad, a njegov sadržaj protivreči verovanju većine muslimana da su proroci bezgrešni. Manjina učenjaka, međutim, ponajpre sirijski hanbelijski učenjak Ibn Taymiyya (u. 728/1328), prihvata verodostojnost ovih izveštaja.

Ibn Taymiyya se slagao sa većinom da su svi proroci bezgrešni; međutim, tu bezgrešnost nije razumeo kao sprečavanje proroka da ikada počine greške, već kao sprečavanje da u njima istraju kada ih jednom počine. Činjenje takvih grešaka deo je Božje mudrosti, da bi im se pružila prilika za pokajanje i usavršavanje karaktera. (Ingrid Mattson, The Story of the Qur’an: Its History and Place in Muslim Life [Wiley-Blackwell, drugo izdanje 2013], str. 54-55; podebljano isticanje je moje)

Čak i čuveni profesor islamistike i preobraćenik na islam dr Jonathan Brown priznaje da je Ibn Taymiyya branio istoričnost toga da je Muhamed izgovorio satanske stihove:

Prema toj priči, ubrzo potom Gavrilo je obavestio Muhameda da poslednji stih nije objavio Bog. Naprotiv, Satana je PREVARIO Proroka da poveruje kako je reč o božanskoj objavi. Stih je uklonjen iz Kurana i zamenjen stihom koji sledi nakon stiha 53:20 u Kuranu kakav danas poznajemo: „To su samo imena koja ste kipovima nadenuli vi i vaši preci; Allah o njima nije poslao nikakav dokaz“ (53:21-3). Bog je zatim utešio Muhameda objavivši: „Pre tebe, Mi nijednog poslanika i verovesnika nismo poslali a da Sotona nije, kad bi on kazivao, u njegovo kazivanje nešto ubacio. Allah bi uklonio ono što bi Sotona ubacio, a zatim bi učvrstio Svoje reči, a Allah sve zna i mudar je.“ (Kuran 22:52).

Priča o satanskim stihovima pojavljuje se u Siri Ibn Ishaqa, kao i u većini ranih dela kuranskog komentara (tafsir). Zapadni istoričari prihvatili su je kao istinitu na osnovu načela istorijsko-kritičkog metoda da izveštaji koji izgleda da protivreče pravoverju moraju biti istiniti (ko bi ih izmišljao?). Kako Watt primećuje, priča o satanskim stihovima je ‘toliko čudna da mora biti istinita u svojoj suštini’.

Zaista, čini se da priča potkopava središnje stubove Muhamedove tvrdnje o proroštvu: njegov status nepogrešivog kanala objave i potpunu pouzdanost Kurana. Sa muslimanskog stanovišta, ako je Satana mogao da se umeša u objavu svete knjige, kako znamo da i drugi stihovi nisu bili izmenjeni?? Sa stanovišta nemuslimana koji procenjuje Muhamedove tvrdnje o proroštvu, njegova ‘greška’ u objavi čini da on izgleda kao običan smrtnik koji je najpre politikantski nastojao da zadobije mekansku podršku, a zatim pokušao da prikrije grešku.

Moramo, međutim, biti oprezni sa prevelikim oslanjanjem na načela istorijsko-kritičkog metoda. To što mi mislimo da neka priča baca loše svetlo na pravovernu tradiciju ne znači da su je učesnici te tradicije doživljavali na isti način. Veliki istoričar Prorokovih pohoda, al-Waqidi (u. 822), izveštava da je, kada je Muhamed poslao Khalida bin al-Walida da uništi idol ‘Uzze, on oživeo u obliku nage crne žene duge, razbarušene kose. I to izgleda protivreči pravovernom viđenju islama. Kuran više puta izjavljuje da idoli ne mogu ni da govore ni da se brane (vidi, na primer, Kuran 21:58-67).

Moramo uzeti u obzir mogućnost da su rani muslimani priču o satanskim stihovima, kao i priče o živim idolima, videli kao potpuno saglasnu sa svojom verom. Svakako, većina muslimanskih učenjaka je kasnije odbacila priču o satanskim stihovima kao jeres. Španski muslimanski učenjak Qadi Iyad (u. 1149) tvrdio je da priča nije mogla biti istinita jer nijedan Muhamedov kritičar iz redova Kurejšija nikada nije iskoristio taj događaj da potkopa njegove tvrdnje o proroštvu. Ali drugi muslimanski učenjaci prihvatili su satanske stihove kao činjenicu. Neki, poput Ibn Taymiyye (u. 1328), objašnjavali su ih tvrdnjom da je Prorok i dalje bio potpuno pouzdan kao posrednik objave, jer bi ga Bog ispravio kad god bi ga Đavo zbunio. U kasnoantičkom svetu u kome je Bog neprestano zadirao u živote Svojih proroka, satanski stihovi ne bi delovali neumesno. (Brown, Muhammad: A Very Short Introduction [Oxford University Press Inc., New York 2011], str. 97-99; podebljano isticanje je moje)

Ovo me sada dovodi do moje sledeće tačke.

MUHAMED ČINI ŠIRK!

Muhamed je svesno počinio neoprostivi greh širka, to jest pridruživanja drugih bogova/boginja Alahu, kada ga je Satana naveo i da prizna postojanje triju paganskih boginja i da ih veliča kao veoma uzvišene posrednice.

Muhamed je to učinio iako ga je njegov bog strogo upozorio da će time sav njegov dotadašnji trud biti ništavan i da će zbog toga biti svrstan među gubitnike koje bi Alah teško mučio:

„Koji vam je Zemlju posteljom, a nebo zdanjem učinio; Koji s neba spušta vodu i s njom izvodi plodove, opskrbu vašu.“ „Zato ne pripisujte Allahu druga božanstva, a znate to.“. S. 2:22 Abdullah Yusuf Ali

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo“; „a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Y. Ali

„To je Naš čvrst dokaz koji smo dali Avramu protiv njegovog naroda. Mi na više stepene uzdižemo one koje hoćemo. Tvoj Gospodar je, uistinu, mudar i sve zna. I Mi smo mu darovali Isaka i Jakova; i svakog uputismo - a Noja smo još pre uputili - i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna, i Jova, i Josifa, i Mojsija, i Arona - eto, tako Mi nagrađujemo one koji dobra dela čine; i Zaharija, i Jovana, i Isusa, i Iliju - svi su oni bili među čestitima – i Jišmaela, i Jeliseja i Jonu i Lota - i svima smo prednost nad ostalim svetovima dali – I neke njihove pretke i njihove potomke i njihovu braću - odabrali smo ih i na Pravi put im ukazali. To je Allahova uputa kojom On upućuje one koje želi od slugu Svojih.“ „A da su oni pored Allaha druge obožavali, sigurno bi propalo ono što su radili.“. S. 6:83-88 Y. Ali

„O Verovesniče, boj se Allaha,“ „a nevernike i licemere ne slušaj“: „Allah, uistinu, sve zna i mudar je!“ S. 33:1 Y. Ali

„A tebi, i onima pre tebe, je objavljeno“ „„Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao“ „tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima.““. S. 39:65 Y. Ali

I sam Muhamed je shvatio da je Satanu pretvorio u Alahovog sudruga i ortaka kada je izgovorio reči koje mu je đavo stavio u usta u pohvalu takozvanih Alahovih kćeri (banat Allah):

Kada je Božji poslanik to video, bio je veoma potresen [shaqqa ‘alay-hi] i rekao: „POSLUŠAO SAM SATANU I GOVORIO NJEGOVE REČI, I ON JE POSTAO MOJ SUDRUG U BOŽJOJ STVARI [ata’tu al-shaytana wa takallamtu bi-kalami-hi wa SHARIKA_-ni fi amr Allah_].“

Kao takav, Muhamed je osuđen kao lažni prorok rečima svog sopstvenog božanstva, čime je dokazano da je Muhamed u paklu, gde mu je i mesto.

ZAKLJUČAK

U ovoj seriji objava pokazao sam da se, nasuprot lažima i obmanama muhamedanca Ali Ataiea, satanski stihovi zasnivaju na verodostojnim, pouzdanim lancima prenosilaca, kao što priznaju neki od najvećih islamskih učenjaka i istoričara. Najraniji izvori jednoglasno svedoče da je Satana naveo Muhameda da počini širk, pri čemu je hvalio i veličao tri paganske boginje koje je volelo i obožavalo njegovo pagansko pleme. Time je Muhamed razotkrio sebe kao šarlatana i lažnog proroka koji nije umeo da razlikuje poruku od Satane od one koju je navodno primao od istinitog Boga.

Zaključujem navodeći izjave pokojnog Shahaba Ahmeda, koji je verovatno bio vodeći muslimanski učenjak po pitanju satanskih stihova, budući da je o toj temi najviše istraživao.

Ahmed je svoje istraživanje zaključio ovako:

Događaj sa satanskim stihovima predstavljao je uobičajen element istorijskog pamćenja muslimanske zajednice u prvih 150 godina islama, i zabeležili su ga gotovo svi istaknuti učenjaci koji su radili u oblastima tafsira i sirah-Maghazija. (The Satanic Verses Incident in the Memory of the Early Muslim Community – An Analysis of the Early Riwayahs and their Isnads, doktorska disertacija odbranjena na Univerzitetu Prinston, 1999, str. i; podebljano isticanje je moje)

[Više puta smo] datovali izveštaje o događaju sa satanskim stihovima u kasni 1. i rani 2. vek; drugim rečima, u ono što je izgleda bio najraniji period sistematskog prikupljanja i organizovanja građe istorijskog pamćenja u muslimanskoj zajednici. Što se tiče rasprava čiji su deo ti izveštaji bili, utvrdili smo da su sve izveštaje preneli učenjaci sirah-maghazija i tafsira kasnog 1. i ranog 2. veka. (Isto, str. 258; podebljano isticanje je moje)

Satanski stihovi prenosili su se u gotovo svakom važnom intelektualnom središtu Dar al-Islama: u Medini, Meki, Basri, Kufi, Bagdadu, Misisi, Reju, Balhu, Samarkandu, San’i, Fustatu i Kajravanu. (Isto, str. 260; podebljano isticanje je moje)

Događaj sa satanskim stihovima prenet je u brojnim izveštajima (između 18 i 25, zavisno od toga kako se računa samostalna riwayah) rasutim po literaturi sirah nabawiyyah i tafsira koja potiče iz prva dva veka islama. Sve upućuje na to da je taj događaj činio prilično uobičajen element istorijskog pamćenja rane muslimanske zajednice o životu njenog osnivača. (Ibn Taymiyyah and the Satanic Verses, Studia Islamica, br. 87, 1998, str. 70; podebljano isticanje je moje)

Toliko o tvrdnjama davagandiste Ali Ataiea i o tome da je Muhamed istinski Božji prorok i prorok poput Mojsija.

ZA DALJE ČITANJE

DODATAK: ALI ATAIE I SATANSKI STIHOVI

Muhamed i Alahove kćeri: sažetak dokaza za satanske stihove

VISOKOLETEĆI ŽDRALOVI: MUHAMEDOVO SATANSKO NADAHNUĆE, 2. DEO