Pre nego što je Adam postao, Isus jeste! 1. deo

U ovom članku ću se pozabaviti tipičnom muslimanskom smicalicom koju islamski davagandisti često iznose kako bi potkopali i pobili Isusovu izričitu tvrdnju o večnom preegzistiranju u Jovanu 8:58:

„A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam.“

Ovde Gospod objašnjava da je postojao i pre nego što je Avram rođen, suprotstavljajući time stvorenost patrijarha sopstvenom nestvorenom, vanvremenom Biću. Isusove reči, dakle, odjekuju ono što je Bog rekao Mojsiju iz gorućeg grma kada je ovaj zatražio njegovo ime:

„A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: Kako mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam onaj što jest. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: Koji jest, on me posla k vama. I opet reče Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama; to je ime moje dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno.“ Izlazak 3:13-15

PRIMEDBA

Evo kako je muslimanski apologeta Jusuf Estes odgovorio neimenovanom hrišćaninu koji je citirao Jovana 8:58 da bi dokazao božanstvo Hrista:

Hrišćanin - Isus je izjavio: „Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam.“

Adam (mir neka je na njega) takođe je bio pre Avrama; isto tako i Enoh, Set, Kain, Avelj, pa čak i Eva i mnogi drugi muškarci i žene. Dakle, da li su svi oni bogovi? Deca bogova?

Zašto nije rekao: „Pre nego što je ADAM rođen, ja jesam“? Ili: „Pre nego što je iko rođen, ja jesam“? Ili zašto jednostavno nije rekao „ja jesam“ i tu stao? Ovo je očigledno još jedan pokušaj prevodioca da opravda druge tvrdnje popularne u vreme nastanka prevoda. (Isus: sluga Božji?)

Muslimanski davagandista i takijista Osama Abdalah iznosi nešto slično:

• Ako je Isus zaista želeo da kaže „JA JESAM“ pozivajući se na Izlazak 3, onda je trebalo da kaže pre Adama ili čovečanstva JA SAM ONAJ KOJI JESAM; a ne Avrama. (Namerni pogrešan prevod Jovana 8:58, gde Isus kaže „JA JESAM“, sa novim dokazima iz grčkog jezika!)

Drugi hristofobični takijista piše:

Zašto ne Adam, nebo i zemlja?

Zašto bi Isus poredio sebe sa Avramom, umesto sa Adamom? Trebalo je da kaže: „Pre Adama, nebesa i zemlje, ja sam bio (JA JESAM).“ Čemu ta neodređenost?

Izjava „JA JESAM“ sinovima Izrailjevim samo objavljuje da je Isus njihov prorok. On im daje do znanja da je, iako su prizivali Avramovo ime, ali ne i njegov karakter ili pobožnost, kao što im je Isus često govorio, upravo on njihov prorok, a ne Avram. Ako je ova izjava zaista potekla od Isusa, onda bi značila: „Ja sam vaš prorok, a ne Avram.“ Ili je Isus hteo da kaže samo: „Pre nego što je Avram rođen, ja sam bio prorok“, u smislu da je Alah odredio Isusa za proroka u svom večnom znanju, pre nego što je Avram rođen, kao što je slučaj sa svim prorocima.

Ovom značenju odgovaraju reči koje je izgovorio dva stiha ranije: „Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se.“ Ovde pomenuto značenje potkrepljuje i ovaj prevod izraza ego eimi: „„prije nego Avraam nastade, Ja jesam.““ (The Twentieth Century New Testament, Fleming H. Revell). (Muslimansko-hrišćanski dijalog: islamski monoteizam nasuprot Trojstvu, Džalal Abualrub, priredio Alaa Menke [Madinah Publishers & Distributors, prvo izdanje 2012], str. 26-27)

Ovi muslimani u suštini tvrde da je Isus, ako je zaista mislio da je Bog ili da je po prirodi večan, tu tvrdnju mogao izneti jasnije i snažnije time što bi rekao da je postojao i pre nego što je Adam stvoren. Upravo na tu tvrdnju ćemo ovde odgovoriti.

ODGOVOR

Za početak, formulacija Jusufa Estesa predstavlja poprilične promašaj, budući da Kuran, u saglasnosti sa Svetim pismom, potvrđuje da Adam nije rođen, nego stvoren (kao odrastao čovek). Zahtevati, dakle, da je Isus trebalo da kaže „Pre nego što je Adam rođen…“, znači protivrečiti suštinskom učenju o stvaranju čoveka. To pokazuje koliko glupi postaju muslimanski argumenti kada svim sredstvima pokušavaju da napadnu Sveto pismo, a da zaista ne razmisle šta rade.

Imajući to na umu, Gospod Isus jeste tvrdio da je postojao pre nego što je Adam stvoren:

„I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.“… „Jer riječi koje si mi dao, dao sam njima; i oni primiše, i poznaše zaista da od tebe iziđoh, i vjerovaše da me ti posla.“… „Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio prije postanja svijeta.“ Jovan 17:5, 8, 24

Evo kako jedan drugi engleski prevod prenosi 5. stih:

„I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.“ New English Translation (NET)

A evo i napomena koje navedeni prevod daje uz ovaj stih:

12 tn Ili „u tvom prisustvu“; grč. „sa samim sobom“. Dvostruka upotreba predloga παρά (para) u ovom stihu upućuje unazad na tvrdnju iz Jovana 1:1 da je Reč (Λόγος [Logos], koji je u 1:14 postao Isus iz Nazareta) bila sa Bogom (πρὸς τὸν θεόν, pro" ton qeon). Šta god drugo da se kaže, izjava u 17:5 snažno potvrđuje preegzistenciju Isusa Hrista.

13 tn grč. „pre nego što je svet bio“. Reč „stvoren“ ne nalazi se u grčkom tekstu, ali je podrazumevana.

sn Važno je primetiti da se Isus, iako se molio za povratak slavi koju je imao uz Oca pre nego što je svet stvoren, nije molio za „de-ovaploćenje“. Njegova ljudska priroda, koju je uzeo na sebe pri ovaploćenju (Jovan 1:14), ostaje, mada je sada proslavljena. (Podebljanje naše)

Kao što stihovi i tekstualne napomene sasvim jasno pokazuju, ovo je primer izričite tvrdnje samog Gospoda Isusa, u kojoj otvoreno svedoči o svom slavnom preljudskom postojanju, ne samo pre nego što je Adam nastao, već i pre nego što je sam svet stvoren!

Gospod Isus odlučno potvrđuje da je postojao uz Oca pre stvaranja sveta, dakle i pre nego što je Adam stvoren, i da je bio (i da i dalje jeste) predmet Očeve savršene, beskonačne ljubavi još pre nego što je svet doveden u postojanje.

Hristos se tu ne zaustavlja, jer ne samo da nastavlja da govori kako je izašao iz Očevog prisustva da bi ušao u svet, već i tvrdi da je u istoj božanskoj slavi postojao sa Ocem još pre stvaranja sveta!

Pogledajmo sada šta nadahnuto Sveto pismo uči o tome da li Jahve svoju slavu deli sa bilo kojim drugim nebeskim bićem:

„Sebe radi, sebe radi učiniću, jer kako bi se hulilo na ime moje? I slave svoje neću dati drugome.“ Isaija 48:11

Jahve se stara da svom narodu jasno stavi do znanja da svoju slavu nikada neće dati nekome drugom.

Zapravo, anđeoske vojske objavljuju i hvale Jahvea zbog njegove slave; one u njoj ne učestvuju:

„Dajte Gospodu, sinovi Božiji, dajte Gospodu slavu i čast. Dajte Gospodu slavu imena njegova. Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti.“ Psalam 29:1-2 New International Reader’s Version (NIRV)

A ipak Isus može da kaže da su on i Otac postojali jedan uz drugog u potpuno istoj slavi pre nego što je svet doveden u postojanje!

Hristos ide čak dotle da kaže da ga Bog proslavlja na isti način na koji Sin proslavlja Boga!

„Kad on iziđe, Isus reče: Sada se proslavi Sin Čovječiji, i Bog se proslavi u njemu. Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će ga proslaviti.“ Jovan 13:31-32

„Ovo izgovori Isus, pa podiže oči svoje nebu i reče: Oče, došao je čas, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe; Kao što si mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si mu dao, daruje im život vječni.“ Jovan 17:1-2

Dovoljno je reći da nijedan običan smrtnik nikada ne bi mogao izgovoriti ove reči, jer Bog se ne bavi proslavljanjem svojih stvorenja u jedinstvu sa samim sobom, budući da bi to dovelo do toga da takvo stvorenje bude obožavano i proslavljeno zajedno sa Bogom, odnosno kao Bog. A ipak Isus može da zahteva da primi takvo proslavljenje od Oca, očigledno zato što nije puko stvorenje, već Bog u telu.

To se vidi iz Isusove tvrdnje da mu je Otac dao vlast nad celim čovečanstvom, kako bi mogao da podari večni život svima onima koje mu Otac daje da ih spase. Hristos bi to mogao učiniti samo ako jeste sveznajući, svemoćan i sveprisutan, budući da mora imati sposobnost da poznaje i večno sačuva svaku pojedinačnu osobu koju je Otac odredio za večni život.

Ovo dodatno naglašava i to što Isus o sebi govori kao o Sinu čovečjem koji je proslavljen, što je jasna aluzija na sledeće Danilovo viđenje:

„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti.“ Danilo 7:13-14 – upor. Isaija 9:6-7; Luka 1:32-33; 24:27; Efescima 1:19-23; Filipljanima 2:9-11; 2. Petrova 1:11; Otkrivenje 5:8-14; 11:15

Ovaj naročiti Sin čovečji koga je prorok video nije stvorenje, jer prima upravo onu slavu koja s pravom pripada Bogu!

Na primer, ova ličnost jaše na oblacima kao što to čini Bog,

„Gle, Gospod sjedeći na oblaku laku doći će u Misir; i zatrešće se od njega idoli Misirski, i srce će se rastopiti u Misircima.“ Isaija 19:1 – upor. Izlazak 13:21-22; 14:19-20, 24-26; 33:7-11; 40:34-38; Brojevi 10:34; 12:4-10; Ponovljeni zakoni 33:26; Psalam 68:4, 33-34; 104:3; Naum 1:3

Zauvek vlada nad neuništivim carstvom, kao što to čini Bog, i čak prima isto obožavanje koje prima Bog!

„Carstvo, pak, i vlast i veličanstvo careva koji su pod cijelim nebom dade se Svetima Višnjega, a Carstvo Njegovo je Carstvo vječno, i sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“ Danilo 7:27

„Tada Darije car napisa svima narodima, plemenima i jezicima, koji življahu po zemlji: Mir da vam se umnoži;“ Danilo 6:26 – upor. 6:16, 20; 3:12, 14, 17-18, 28; Psalam 22:27-30; 86:9-10; 145:13; Isaija 66:23; Zaharija 14:9, 16-17

Tako, dakle, imamo izričito starozavetno svedočanstvo o božanstvu i večnom veličanstvu Mesije!

Ima tu još toga, kao što ćemo videti u sledećem delu našeg odgovora.