Pouzdanje u Jahveovog božanskog carskog Sina [Deo 2]
Trusting in Yahweh’s Divine Royal Son [Part 2]
Pouzdanje u Jahveovog božanskog carskog Sina, 2. deo
Nastavljamo tamo gde smo stali.
Da li se takve stvari mogu reći za Davida ili za bilo kog drugog izrailjskog cara?
Dela apostolska 4:25-26 identifikuju Davida kao autora 2. psalma. U svetlu ovog pripisivanja, opravdano se može postaviti pitanje da li je ovaj psalam, u svom istorijskom kontekstu, bio upućen Davidu i da li su sva Božja obećanja koja se u njemu pominju data u vezi s njim.
Istina je da bi predmet psalma bio David i da je sve što je u njemu izrečeno prvobitno bilo upućeno njemu, tj. on je taj koga je Bog usvojio kao svog sina i postavio za svog pomazanog vladara kome je trebalo da se pokore svi carevi zemlje.
Međutim, postoji nekoliko naznaka koje jasno pokazuju da je psalam bio namenjen i tome da nadiđe Davida i da svoje konačno ispunjenje nađe u nekome drugom ko treba da dođe.
Na primer, ni David ni bilo ko od njegovih potomaka nikada nisu iskusili blagoslove koje je Bog obećao da će podariti svom pomazaniku. Nijedan izrailjski car nikada nije vladao nad narodima, niti se njihova vlast ikada prostirala nad celom zemljom. Niti su carevi zemlje ili narodi ikada došli da se poklone pred izrailjskim carem priznajući njegov jedinstveni status i vrhovnu vlast nad njima.
Štaviše, carevi poput Davida i Solomona počinili su i gnusne grehe protiv Boga, što je za posledicu imalo da ih snađu ukor i sud (up. 2. Samuilova 11-12; 1. Carevima 10-11). Stoga bi polaganje potpunog poverenja i nade u takve nesavršene, pogrešive grešnike bilo promašeno i predstavljalo bi jasno kršenje biblijske zabrane takvog postupanja. Za detalje pogledajte prethodni deo naše rasprave.
A kao što smo videli u 1. delu, Psaltir pripisuje Jahveovom Pomazanom Sinu određene funkcije i počasti koje su po svojoj prirodi očigledno božanske. To opet ukazuje da ono što je rečeno u Psalmu 2 nadilazi Davida i da je trebalo da bude ispunjeno u nekome mnogo većem od njega ili bilo kog drugog, samo ljudskog izrailjskog cara.
Zapravo, sam položaj ovog psalma, i drugih njemu sličnih, ukazuje na to da su Izrailjci došli do uvida da obećanja koja se kroz Psalme nalaze o Jahveovom postavljenom Vladaru upućuju na buduću ličnost, koju su nazvali Mesijom. Kao što jedan komentator objašnjava:
„Položaj Psalma 2 daje perspektivu na kraj zlih. Mesijanski posrednik zadužen je odgovornošću da pokori zle i sve strukture moći koje se suprotstavljaju Božjim namerama. Psalam 2 slavi mogućnost sveta bez zločinaca. Ova perspektiva ohrabruje pobožne u uverenju da je Bog pravedan (1:6).
„Ali položaj Psalma 2 posle Psalma 1 i pre Psalma 3 ukazuje na to da je nadahnuti priređivač postavio idealizovanu sliku Božje brige za pobožnog čoveka (vidi Ps 1) kao model za Davidovu dinastiju. Čitalac nije samo u položaju da razazna sopstveni rast u pobožnosti; on ili ona može takođe da proceni Davidove potomke kako bi utvrdio u kojoj meri žive ili su živeli u skladu sa duhovnim i društvenim idealima, kao i koliko su bili uspešni u ostvarivanju svoje božanski poverene misije. Suprotstavljanje Psalma 3 Psalmima 1 i 2 stvara osećaj nesklada. Psalam 3 i Davidovi psalmi tužbalice pokazuju da on nije uspeo u svojoj misiji, jer vapije Gospodu za izbavljenjem. On sam umalo ne podleže nevoljama i protivnicima. Osim toga, psalmi takođe svedoče o tome da je David svojim gresima i buntovnošću sam sebi navlačio nevolju (19:13; 25:7, 18; 31:10; 32:3-5; 38:3-4, 18; 40:12; 41:4; 51:1-2).
„Kanonsko razumevanje neuspeha Davida i Davidove dinastije otvara pitanje budućnosti Davidove dinastije. Kanonsko razumevanje Psaltira jednako je pesimistično (vidi Ps 89). Odakle dolazi nada? Davidove tužbalice preusmeravaju nadu pobožnih sa Davida na Gospoda, koji je Davidu dao obećanja. Jedino Jahve može i hoće da izbavi. To je takođe u središtu Novog zaveta. Otac je poslao Sina u misiju da ostvari sve što je očekivao od Davida i njegovih sinova: poslušnost, vernost, čestitost, pravdu i pravednost. Nadalje, Isus je hodio stopama svojih predaka poistovećujući se sa njihovim nevoljama i tužbalicama. On je svoju misiju sagledavao u svetlu celog Psaltira, i nije podbacio (vidi Uvod).“ (The Expositor’s Bible Commentary: Revised Edition, Tremper Longman III i David E. Garland (glavni urednici) [Zondervan, Grand Rapids, MI 2008], tom 5: Psalms, str. 90; podebljanje naše)
I:
„Teološki značaj Psalma 2 leži u nadi koju on nosi. Pomazani car vlada po Božjem postavljenju. Mudar odgovor pokajanja jeste pobeda za Mesiju (st. 12) i predznak konačne pobede nad njegovim neprijateljima, protivnicima Božjeg carstva (up. Otk 19:19-21; 20:7-10). Iz perspektive tipologije, Isus je ispunjenje ovog psalma (up. R. T. France, Jesus and the Old Testament [London: Tyndale, 1971], 85-86). On je rođen iz Davidove loze (Mt 1:1; Lk 2:4, 11), ima pravo na Davidov presto (Lk 1:32), Sin je Božji na jedinstven način (Mt 3:17; Lk 9:35; Jev 1:5), i na kraju će pokoriti sve neprijatelje pod svoje noge (1Kor 15:25-27; Jev 2:5-8). „Idealno“ Božje carstvo najbolje se može sagledati kroz carstvo u Izrailju, tj. iz perspektive razvoja Božjeg obećanja kroz Davidovu lozu do dolaska Mesije.“ (Isto, str. 91; podebljanje naše)
Stoga je ovaj neuspeh Davidovih careva u ispunjavanju obećanja naveo Božji narod da ove psalme tumači u mesijanskom smislu, npr. postali su svesni da obećanja čekaju dolazak Mesije da bi se ostvarila u svoj svojoj punini:
„… Pozitivan ton Psaltira biva pomućen potonjim „Davidovim“ psalmima, sa formulom „blagoslova“ i bez nje. Psalmi bez formule blagoslova otkrivaju Davidovog potomka koji ne vlada svojom situacijom i potpuno zavisi od Gospoda za izbavljenje (Ps 3-7). Psalmi sa formulom blagoslova otkrivaju Davidovog potomka koji je sagrešio (32:3; 40:12; 41:4), koji je tvrdoglavo odbijao da ispovedi svoje grehe, kome je potrebno božansko oproštenje, koji prima pomilovanje od svog Boga (32:3-5), koji žudi za Božjim izbavljenjem i koji je podložan Gospodu u donošenju spasenja. Ispostavlja se da je moćni Davidov potomak iz Psalma 2 podložan silama izvan svoje kontrole. On je takođe krhak zbog svoje grešnosti i smrtnosti… U tom smislu, Psaltir podstiče eshatološko čitanje. Na kraju će Gospod pokazati svoju pravdu tako što će opravdati svoje svete i osvetiti se zlima (1:6). On takođe podstiče hristološko čitanje, jer se vidi da je Isus Hristos sve ono što Psaltir očekuje od Izrailjaca i Davidovih potomaka. On je bez greha, živeo je životom apsolutne vernosti Ocu, pretrpeo je sudbinu psalmista, bio je izbavljen od Oca iz Šeola, i primio je božansku odštetu kroz vaskrsenje, svoje uzašašće u slavu i sedenje s desne strane Oca. Štaviše, osposobljen je da održava sve one koji nalaze radost u Gospodu. Ono što David i Davidovi potomci nisu uspeli da ostvare, Isus Hristos hoće; stoga nas prva dva psalma podstiču da Psaltir čitamo hristološki i eshatološki.“ (Isto, str. 98; podebljanje naše)
Ovo je perspektiva koju su zauzeli Hristos i njegovi sledbenici, budući da su izričito objavljivali da je sva obećanja koja je Bog dao preko svojih nadahnutih proroka trebalo da nađu svoje istinsko i potpuno ispunjenje u Mesiji koji dolazi, naime u Isusu, našem vaskrslom Gospodu i Spasitelju:
„A on im reče: O bezumni i sporoga srca za vjerovanje u sve što govoriše proroci! Nije li trebalo da Hristos to pretrpi i da uđe u slavu svoju? I počevši od Mojseja i od sviju Proroka, razjasni im što je u svim Pismima o njemu pisano.“ „A njima reče: Ovo su riječi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da se mora sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsejevu i u Prorocima i u Psalmima. Tada im otvori um da razumiju Pisma. I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih trećega dana, I da se u njegovo ime propovijeda pokajanje i oproštenje grijehova po svim narodima, počevši od Jerusalima.“ Luka 24:25-27, 44-47 – up. 20:41-44
„Filip nađe Natanaila i reče mu: Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, iz Nazareta.“ Jovan 1:45
„Istražujete Pisma, jer vi mislite da u njima imate život vječni; a upravo ona svjedoče o meni; I nećete da dođete k meni da imate život.“ Jovan 5:39-40
„I sad, braćo, znam da iz neznanja ono učiniste, kao i starješine vaše. A Bog ono što je predskazao ustima sviju svojih proroka, da će Hristos postradati, tako je i ispunio. Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od grijehova svojih, Da dođu od lica Gospodnjega vremena utjehe, i da pošlje unaprijed naznačenoga vam Hrista Isusa, Kojega treba da primi nebo do vremena vaspostavljanja svega o čemu je Bog govorio ustima sviju svetih proroka svojih od vajkada. Jer Mojsej ocima reče: Gospod Bog vaš podignuće vam Proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu što god vam kaže. I biće da će se svaka duša, koja ne posluša toga Proroka, istrijebiti iz naroda. A i svi proroci od Samuila i dalje koji god govoriše, takođe najaviše ove dane. Vi ste sinovi proroka i zavjeta koji učini Bog s ocima vašim govoreći Avraamu: U sjemenu tvojemu blagosloviće se sva plemena na zemlji. Vama prvo Bog podigavši Sina svojega Isusa, posla ga da vas blagoslovi i odvrati svakoga od zlih djela vaših.“ Dela apostolska 3:17-26
„Za njega svjedoče svi proroci da će Imenom njegovim primiti oproštenje grijeha svako ko vjeruje u njega.“ Dela apostolska 10:43 – up. 1:16-20; 2:25-36
Zapravo, Novi zavet ide čak dotle da kaže da je zaista Hristos bio taj koji je, svojim Svetim Duhom, govorio prorocima kada je, preko njih, prorekao svoja stradanja i proslavljenje:
„O kojem spasenju ispitivaše i istraživaše proroci, koji proricaše o vama podarenoj blagodati; Ispitujući u koje ili kakvo vrijeme javljaše Duh Hristov koji bješe u njima, unaprijed svjedočeći za Hristova stradanja i za slave poslije toga. Njima se otkri da ne sebi, nego vama služahu u onom što vam se sad javi preko onih koji vam propovjediše Jevanđelje Duhom Svetim poslanim s neba, u što anđeli žele zaviriti.“ 1. Petrova 1:10-12
To znači da kada David u Psalmu 2:7 kaže da mu je Jahve rekao da je on njegov sin, treba da razumemo da je zapravo Hristos izgovorio ove reči, koristeći Davida kao svoje glasnogovornike posredstvom Svetog Duha:
„Moglo bi se, naravno, reći da mnogi psalmi posredno govore o Davidu, budući da su mnogi od njih Davidovi i da u njima on govori o sebi. U tom pogledu, treba da primetimo način na koji je rana crkva gledala na Psaltir. U svom delu O telu Hristovom, crkveni otac Tertulijan je o Davidovim psalmima rekao sledeće: ‚On nam peva o Hristu, i kroz njega Hristos peva o sebi.‘ Tertulijanova izjava čvrsto je ukorenjena u onome što je sam vaskrsli Isus rekao (Luka 24:44). Hengel ukazuje na to da su najvažnije titule koje se u Novom zavetu daju Isusu ‚već bile date ili nagoveštene u pesmarici Izrailja.‘ On navodi ‚Sin (Božji)‘ (Ps. 2:7), ‚prvorođeni‘ (Ps. 89:27), ‚Gospod‘ (Ps. 110:1), pa čak i ‚Bog‘ (Ps. 45:6), čemu možemo dodati ‚Mesija‘ ili ‚Hristos‘ (Ps. 2:2) i ‚Sin čovečji‘ (Ps. 8:4), premda je primarni starozavetni izvor za Sina čovečjeg Danilo 7:13-14.
„Ukratko, Novi zavet ne sadrži pesmaricu, ali to je zato što su iz hrišćanske perspektive već imali jednu: knjigu Psalama. Za rane hrišćane, Psalmi su govorili o njihovom Gospodu i Spasitelju Isusu Hristu. Bilo koje pesme, himne ili psalmi koje su rani hrišćani mogli sastaviti o Hristu ili Hristu, samo su dopunjavali nadahnutu pesmaricu Izrailja, koju je crkva sada prisvojila kao sopstvenu zbirku himni o Hristu. Tada, kao i sada, Isus Hristos bio je središte crkvene religiozne muzike – ali na način koji nikada nije umanjivao Božju slavu niti kompromitovao biblijski monoteizam.“ (Robert M. Bowman Jr. i J. Ed Komoszewski, Putting Jesus In His Place: The Case For The Deity Of Christ [Kregel Publications, Grand Rapids, MI 2007], 1. deo: The Devotion Revolution: Jesus Shares the Honors Due to God, 4. poglavlje. Sing to the Lord, str. 60; podebljanje naše)
Jevrejska egzegeza Psalma 2
Da ne bismo bili optuženi da učitavamo svoju hrišćansku teologiju u tekst Psalma 2 kako bismo ga uskladili sa učenjem Novog zaveta, odlučili smo da navedemo neke jevrejske izvore da bismo pokazali da su čak i Jevreji koji ne veruju tumačili ovakve psalme u odnosu na Mesiju koji dolazi.
Jevreji koji su proizveli svitke sa Mrtvog mora verovali su da se Psalam 2 odnosi na vreme kada će Mesija doći. Oni čak navode 2. Samuilovu 7:12-14 i Amosa 9:11 kao proroštva koja će Mesija ispuniti kada dođe:
10 I 2Sam 7:12-14 <<JHVH ti obja[vljuje] da će ti sazidati dom. Podignuću tvoje seme posle tebe i utvrdiću presto njegovog carstva 11 [dove]ka. Ja ću mu biti otac i on će mi biti sin.>> Ovo se (odnosi na) <
I rabinski izvori su Psalam 2 razumeli mesijanski:
Naši rabini su učili: Sveti, blagosloven neka je On, reći će Mesiji, sinu Davidovom (Neka se otkrije brzo u naše dane!): ‚Traži od mene bilo šta, i daću ti‘, kao što je rečeno: Kazaću o odluci itd. danas te rodih, traži od mene i daću ti narode u nasledstvo.14 Ali kada bude video da je Mesija sin Josifov ubijen, reći će Mu: ‚Gospodaru sveta, tražim od Tebe samo dar života‘. Što se tiče života‘, odgovorio bi mu On, ‚Tvoj otac David je već prorekao ovo o tebi‘, kao što je rečeno: Život je iskao od tebe, dao si mu ga, [čak dužinu dana doveka].15
(14) Ps. II, 7 i 8.
(15) Ps. XXI, 5. (Vavilonski Talmud, Sukkah 52a)
Sledeća referenca je prilično izuzetna:
9. Kazaću o odluci Gospodnjoj. On mi reče: ‚Ti si moj sin‘ (Ps. 2:7): Sinovi Izrailjevi proglašeni su sinovima u odluci Zakona, u odluci Proroka i u odluci Spisa: U odluci Zakona pisano je Ovako govori Gospod: Izrailj je moj sin, moj prvenac (Izl. 4:22). U odluci Proroka pisano je Gle, sluga moj biće srećan, biće uzvišen i podignut i vrlo visok (Isa. 52:13), a takođe je pisano Gle, sluga moj, koga podupirem: izabranik moj, koji je mio duši mojoj (Isa. 42:1). U odluci Spisa pisano je: „Sedi mi s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim“ (Ps. 110:1), a takođe je pisano Videh u noćnim viđenjima, i gle, s oblacima nebeskim dolažaše neko kao sin čovečji, i dođe do Starca danima, i privedoše ga preda nj. I dade mu se vlast i slava i carstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici (Dan. 7:13, 14).
U drugom komentaru, stih se čita Kazaću o odluci: Gospod mi reče: Ti si moj sin… Traži od mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske u posed (Ps. 2:7, 8). R. Judan je rekao: Sva ova dobra obećanja nalaze se u odluci Cara, Cara nad carevima, koji će ih ispuniti za gospodara Mesiju. (The Midrash on Psalms, William G. Braude (prevodilac) [Yale University Press, New Haven 1959], Yale Judaica Series, tom XIII, Leon Nemoy (urednik), prva knjiga, Psalam 2:9; podebljanje naše)
U ovom navodu, Psalam 2:7-8 kombinuje se sa Psalmom 110:1, Isaijom 42:1, 52:13 i Danilom 7:13-14, sve u odnosu na Mesiju!
Razlog zbog kojeg kažemo da je izuzetno jeste taj što su to upravo neki od tekstova na koje se novozavetni pisci (i hrišćani uopšte) pozivaju ili aludiraju kako bi pružili proročki dokaz da je Mesija ovaploćeni Bog kome će se klanjati svi narodi dok on vlada nad celim stvorenjem doveka (up. Matej 12:15-21; 28:16-18; Marko 12:35-37; 14:62; Jovan 5:27; Dela apostolska 2:29-36; 5:31; 7:55-56; 1. Korinćanima 15:24-28; Efescima 1:19-23; Jevrejima 1:1-14; 5:5-6; 8:1-2; 10:12-13; 12:2; 1. Petrova 3:22; Otkrivenje 1:12-18; 14:14-16; 22:1-3).
Gorenavedeno rabinsko tumačenje navelo je poznatog jevrejsko-hrišćanskog naučnika i apologetu dr Majkla L. Brauna da uzvikne:
„Kakva uzvišena ličnost!
„Sada da sve to sastavimo: prema ovom Midrašu, opravdanje za nazivanje cara sinom Božjim zasniva se na: (1) Bogu koji Izrailj naziva svojim prvencem; (2) proroštvima iz Isaije koja se odnose na vernog slugu Gospodnjeg, očigledno mesijanskim referencama; (3) carskom psalmu u kome Bog kaže caru: ‚Sedi mi s desne strane‘, i slavnom proroštvu o ‚sinu čovečjem‘ iz Danila. Da ovo nisam sam pročitao na hebrejskom u Midraš Tehilimu, pomislio bih da je neki mesijanski Jevrejin sastavio ove stihove. To su neki od najčešćih tekstova koje mi navodimo, svi u vezi sa Isusom Mesijom. A ovde ih rabini povezuju sa Davidovim carem kao sinom Božjim. Zapravo, rabin Judan izričito tvrdi da se reči ‚ti si moj sin‘ odnose na Mesiju.
„U našoj istoriji bilo je više Davidovih careva, od kojih su neki bili veliki, kao David, Solomon, Jezekija i Josija, i svaki od njih bi bio nazvan ‚Božjim sinom‘. Ali nijedan od njih nije seo Bogu s desne strane (Psalam 110), nijedan od njih nije bio (niti jeste) obožavan i slavljen od ljudi svakog naroda i jezika (Danilo 7), i jedino će se Ješua, koji je sebe nazivao i ‚Sinom čovečjim‘ i ‚Sinom Božjim‘, vratiti na oblacima nebeskim (opet, Danilo 7). On ispunjava ono što je proročki bilo rečeno o Davidovom caru, pomazaniku (mašiah) Gospodnjem, u Prorocima i Psalmima.
„Zapravo, prema Psalmu 45 i Isaiji 9, ovaj pomazani car je čak bio nazvan ‚Bogom‘…“ (Brown, Answering Jewish Objections to Jesus [Baker Books, Grand Rapids, MI 2000], tom drugi: Theological Objections, 3.3. God doesn’t have a son, str. 42; podebljanje naše)
Kakva uzvišena ličnost zaista! Mesija je, najblaže rečeno, uistinu neverovatna ličnost.
Zaključne napomene
Prema Psalmu 2, Jahve je zapovedio svim carevima narodâ da se pokore vlasti njegovog Pomazanika. Jahve im dalje zapoveda da obožavaju njegovog postavljenog Vladara i da se u njega uzdaju, da ih Božji Car ne bi uništio u svom gnevu i jarosti.
Psalam 2 dalje prikazuje Jahvea kako prihvata Mesiju kao svog jedinstvenog Sina i Naslednika kome je dao sve narode, zapravo celu zemlju, kao njegov posed i nasledstvo.
Novi zavet objavljuje da je ovaj Car, o kome Psalam 2 govori, niko drugi do Gospod Isus Hristos. On je Božji jedinstveni Sin i Naslednik koga svi narodi moraju obožavati i kome se moraju pokoriti. Novozavetni spisi dalje upozoravaju na odbacivanje Sina Božjeg, budući da je Hristos postavljeni Sudija koji će sići s neba da spase svoj narod i uništi sve one koji odbijaju da se u njega pouzdaju.
Ovo je još jedan slučaj u kome se Stari i Novi zavet savršeno slažu jedan s drugim u pogledu prirode i dela Mesije, dok protivreče poruci Kurana koji, iako potvrđuje da je Isus Mesija, poriče da je Hristos Božji jedinstveni Sin i večni Car koga svi narodi moraju obožavati, budući da su oni njegov večni posed.
Muslimani stoga moraju prihvatiti činjenicu da se poruka Božjih istinskih proroka i apostola izravno protivi Muhamedovim učenjima. Treba da donesu svesnu odluku o tome da li će nastaviti da veruju u lažnog proroka, ili će poslušati Jahveove reči okrećući se i uzdajući se u njegovog jedinstvenog voljenog Sina, Gospoda Isusa Hrista. Naša molitva je da izaberu ovo drugo, jer je to jedina nada spasenja koju imaju:
„Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. Svi koji god dođoše prije mene kradljivci su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata; ako ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. Kradljivac ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju.“ Jovan 10:7-10
„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:1-6
„Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mogli spasti“ Dela apostolska 4:12
„I zahvaljujem Hristu Isusu Gospodu našemu koji mi dade moć, što me za vjerna primi, postavivši na služenje Mene, koji sam ranije bio hulnik i gonitelj i prkosnik, ali bih pomilovan, jer to iz neznanja učinih, u nevjerovanju; Ali se još više umnoži blagodat Gospoda našega sa vjerom i ljubavlju u Hristu Isusu. Istinita je riječ i svakoga primanja dostojna da Hristos Isus dođe u svijet da spase grješnike od kojih sam prvi ja. Ali zbog toga bih pomilovan da bi Isus Hristos pokazao na meni prvome sve dugotrpljenje, za primjer onima koji će vjerovati u njega za život vječni.“ 1. Timoteju 1:12-16
„I kao što ljudima predstoji jedanput umrijeti, a potom sud (Božiji), Tako i Hristos jedanput prinese sebe na žrtvu da ponese grijehe mnogih. A drugi put će se pojaviti ne zbog grijeha, nego za spasenje onih koji ga čekaju.“ Jevrejima 9:27-28
Amin! Dođi, Gospode Isuse, dođi! Božjom milošću položili smo svu svoju veru i pouzdanje u tebe, verujući da si ti jedinstveni Sin Božji i suvereni Gospod stvorenja koji vlada doveka. Molimo se i nadamo da ćemo te uvek voleti i obožavati, o vaskrsli Gospode slave! Amin!
Srodni članci
Da li hrišćani zloupotrebljavaju ovaj psalam?
Mesija: 12. Prigovori na 2. i 22. psalam