Ponovo o izvrtanju Justina Mučenika kod Šabira Alija, 2. deo

Nastavljam svoj odgovor na obmanjujuće tvrdnje Šabira Alija o pogledima ranohrišćanskog apologete i svetitelja Justina Mučenika na Božanstvo: Ponovo o izvrtanju Justina Mučenika kod Šabira Alija, 1. deo.

Pošto se Šabir Ali poslužio delom Sirila K. Ričardsona Early Christian Fathers, i ja ću isto tako koristiti Ričardsonov prevod Prve apologije Justina Mučenika. Činim to s izričitim ciljem da pobijem Alijevu nepoštenost u vezi sa našim tobožnjim propustom da se pozabavimo navodnim Justinovim priznanjem da hrišćani obožavaju anđele zajedno sa Ocem, Sinom i Svetim Duhom. Sav naglasak podebljanjem, kurzivom i/ili podvlačenjem biće moj.

OBOŽAVATI JEDINO BOGA

Da treba obožavati JEDINO Boga pokazao nam je kada je rekao: „Najveća zapovest jeste: Obožavaj Gospoda Boga svoga i Njemu jedinome služi svim srcem svojim i svom snagom svojom, Gospodu koji te je stvorio.“90 I: „Kada mu je neko prišao i rekao: Učitelju blagi, on je odgovorio i rekao: Niko nije blag osim jedinoga Boga koji je sve stvorio.“91 (Ričardson, Glava 16, str. 217)

17. Više nego drugi trudimo se da plaćamo poreze i namete onima koje vi postavljate, kao što nas je On i naučio. Jer su jednom u Njegovo vreme neki došli k Njemu i pitali da li je pravo plaćati porez caru. A On je odgovorio: „Recite mi, čiji je lik na novcu.“ Rekoše: „Carev.“ A On im opet odgovori: „Onda dajte carevo caru, a Božje Bogu.“94 Zato obožavamo JEDINO Boga, ali vam u ostalim stvarima rado služimo, priznajući vas za careve i vladare ljudi i moleći se da se uz vašu carsku vlast u vama nađe i zdrav razum. Ako ne obratite pažnju na naše molitve i na naše otvorene izjave o svemu, to nama neće naškoditi, jer verujemo — ili, tačnije, čvrsto smo uvereni — da će svaki čovek stradati u večnom ognju prema kakvoći svojih dela i da će isto tako biti pozvan da položi račun za sposobnosti koje je primio od Boga, kao što nam je Hristos rekao kada je govorio: „Kome je Bog dao više, od njega će se više tražiti.“95 (Isto, str. 218)

„… Jer za ovog đavola, kada je [Isus] izišao iz reke Jordana, u času kada mu je glas progovorio: ’Ti si Sin moj: ja te danas rodih’, u sećanjima apostola zapisano je da je došao k Njemu i kušao Ga, čak dotle da Mu je rekao: ’Obožavaj mene’; a Hristos mu je odgovorio: ’Idi od mene, sotono: obožavaj Gospoda Boga svoga, i Njemu jedinome služi.’ Matej 4:9-10…“ (Dijalog s Trifonom Judejcem, Glava 103. Fariseji su bikovi: lav koji riče jeste Irod ili đavo Glave 89-108)

OBOŽAVANJE I BLAGOSILJANJE TROJSTVA

Evo šta Ričardson kaže povodom Justinove potvrde da je hrišćansko obožavanje bilo očigledno trojstveno:

… Nije odveć teško razlučiti ono što Justin iznosi kao hrišćansko predanje od njegovih sopstvenih pokušaja tumačenja ili objašnjenja. Tako je Sveto Ime koje su hrišćani poštovali bilo očigledno ime Oca, Sina i Svetoga Duha, u koje su i kršteni. Justin, nesumnjivo ne jedini, nastoji da to protumači kada kaže da su hrišćani poštovali, posle Boga Oca i Gospoda svih, Njegovog Sina, a na trećem mestu sveti proročki Duh.36 Slično tome, u Dijalogu pokušava da razvije formalno učenje o Reči kao o „drugom božanskom entitetu“ (deuteros theos)…“ (Ričardson, str. 200)

A evo i Justina njegovim sopstvenim rečima:

… Isus Hristos je taj koji nas je ovome naučio, budući rođen radi toga i raspet pod Pontijem Pilatom, koji je bio prokurator u Judeji u vreme cara Tiberija. Pokazaćemo da Ga poštujemo u skladu s razumom, pošto smo naučili da je On Sin samoga istinitog Boga, i držeći Ga na drugom mestu, a proročkog Duha na trećem stepenu. Zbog toga nas optužuju za ludilo, govoreći da drugo mesto, posle nepromenljivog i večno postojećeg Boga i roditelja svega, dajemo raspetom čoveku, ne poznajući tajnu koja je u tome, na koju vas molimo da obratite pažnju dok vam je izlažemo. (Isto, Glava 13, str. 214-215)

Hrišćansko obožavanje

61. Objasniću kako smo se posvetili Bogu kada smo obnovljeni kroz Hrista, jer bi moglo izgledati nepravedno kada bih to izostavio iz svog izlaganja. Oni koji su ubeđeni i veruju da je istinito ono što učimo i govorimo, i koji obećavaju da mogu tako da žive, poučavaju se da se mole i da uz post mole Boga za oproštaj svojih pređašnjih grehova, dok se mi molimo i postimo zajedno s njima. Zatim ih vodimo tamo gde ima vode i oni se ponovo rađaju istim onim načinom ponovnog rođenja kojim smo i mi sami ponovo rođeni; jer se tada peru u vodi u ime Boga Oca i Gospodara svih, i našeg Spasitelja Isusa Hrista, i Svetoga Duha. Jer Hristos je rekao: „Ako se ko ne rodi ponovo, neće ući u Carstvo nebesko.“190… Da ne bismo ostali deca nužnosti i neznanja, nego [da postanemo sinovi] slobodnog izbora i znanja, i da bismo dobili oproštaj grehova koje smo već počinili,192 nad vodom se izgovara, nad onim ko je izabrao da se ponovo rodi i pokajao se za svoja grešna dela, ime Boga Oca i Gospodara svih.

Oni koji vode na pranje onoga ko treba da bude opran prizivaju [Boga] jedino ovim 283 izrazom.193 Jer niko ne može dati lično ime neizrecivom Bogu, a ako bi se neko usudio da tvrdi da ono postoji, taj je beznadežno lud.194 Ovo pranje se naziva prosvetljenjem, jer se oni koji uče ove stvari prosvetljuju iznutra. Onaj koji se prosvetljuje takođe se pere **u ime Isusa Hrist**a, koji je raspet pod Pontijem Pilatom, i u ime Svetoga Duha, koji je preko proroka unapred objavio sve o Isusu. (Isto, str. 242-243)

Obratite pažnju na Justinovo izričito svedočanstvo da se hrišćansko krštenje vršilo u ime Boga Oca, Isusa Hrista i Svetoga Duha. I:

67. Posle ovih [bogosluženja] neprestano jedni druge podsećamo na ove stvari. Oni koji imaju više priskaču u pomoć onima koji oskudevaju, i stalno smo zajedno. Nad svim što primamo blagosiljamo Tvorca svega kroz Njegovog Sina Isusa Hrista i kroz Svetoga Duha.211 A na dan koji se zove nedelja, na jednom mestu se okupljaju svi koji žive po gradovima ili po selima, i čitaju se sećanja apostola ili spisi proroka, koliko vreme dopušta. Kada čtec završi, predstojatelj u besedi opominje i poziva [nas] na podražavanje tih uzvišenih stvari. Zatim svi zajedno ustajemo i uznosimo molitve. I, kao što je već rečeno, kada završimo molitvu, donosi se hleb, i vino i voda, a predstojatelj isto tako uznosi molitve i zahvaljivanja koliko god može, a zajednica se saglašava govoreći: Amin; zatim se vrši razdavanje i svako prima osvećene [darove], a odsutnima ih šalju đakoni. Oni koji su imućni i koji to žele, prilažu, svaki onoliko koliko sam izabere.212 Ono što se sakupi predaje se predstojatelju, a on se stara o siročadi i udovicama, i o onima koji oskudevaju zbog bolesti ili iz nekog drugog razloga, i o onima koji su u okovima, i o strancima koji borave među [nama]; ukratko, on je zaštitnik svih onih koji su u nevolji. Svi ovaj zajednički sabor držimo u nedelju, jer je to prvi dan, u koji je Bog, preobrazivši tamu i materiju, stvorio svet, a Isus Hristos, naš Spasitelj, istoga dana vaskrsao iz mrtvih. Jer su Ga raspeli u dan 288 pre subote, a u dan posle subote,213 On se javio svojim apostolima i učenicima i naučio ih onome što sam i vama predao na ozbiljno razmatranje. (Isto, str. 246-247)

JUSTIN POTVRĐUJE DA JE ISUS JEHOVA NAD VOJSKAMA, ANĐEO I REČ BOŽJA KOJI SE JAVLJAO PATRIJARSIMA, MOJSIJU I OSTALIM PROROCIMA

23. Da bih vam ovo razjasnio, izneću dokaze da je ono što govorimo, kao učenici Hrista i proroka koji su došli pre Njega, jedina istina i 257 starije od svih pisaca koji su ikada živeli; i molimo da budemo prihvaćeni, ne zato što govorimo isto što i oni, nego zato što govorimo istinu — [drugo] da je jedino Isus Hristos zaista rođen kao Sin Božji, budući Njegova Reč i Prvorođeni i Sila, i postavši čovek po Njegovoj volji naučio nas je ovim stvarima radi pomirenja i obnovljenja ljudskog roda — i [treće] da su, pre nego što je došao među ljude kao čovek, postojali neki koji su, zbog već pomenutih zlih demona, preko pesnika pripovedali kao već zbile mitove koje su izmislili, baš kao što su i sada odgovorni za klevete i bezbožna dela koja nam se pripisuju, a za koja nema ni svedoka ni dokaza.107 (Ričardson, str. 221)

Čujte kako je trebalo da uzađe na nebo, kao što je prorečeno. Ovo je bilo rečeno: „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave?“ **„Gospod krjepak i silan, Gospod silan u boju.“**167 A da će doći s neba u slavi, čujte šta je u tom smislu rečeno preko proroka Jeremije, ovako: „Gle, kako Sin čovečji dolazi na oblacima nebeskim, i anđeli Njegovi s Njim.“168 (Isto, Glava 51, str. 236)

62… Jer u vreme kada je Mojsiju naređeno da siđe u Egipat i izvede narod Izrailjaca koji je tamo bio, dok je u zemlji arabijskoj napasao ovce svoga ujaka, naš Hristos mu se obratio u obliku ognja iz grma i rekao: „Izuj svoje sandale, pristupi i slušaj.“ Kada ih je izuo i prišao, čuo je [da treba] da siđe u Egipat i izvede tamošnji narod Izrailjaca, i primio je veliku silu od Hrista, koji mu je govorio u obliku ognja.196 Sišao je i izveo narod pošto je učinio velika čudesa — ako želite da saznate o njima, možete to potanko naučiti iz njegovih spisa.

63. I sada svi Jevreji uče da je sam neimenovani Bog govorio Mojsiju. Zbog toga je proročki Duh, osuđujući ih, rekao preko Isaije, gore284 pomenutog proroka, kao što je već navedeno: „Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razumije.“197 Isto tako je i Isus Hristos, budući da Jevreji nisu znali šta je Otac a šta Sin, sam rekao osuđujući ih: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“198 **A Reč Božja je Njegov Sin, kao što sam već rekao. On se naziva i „Anđeo“ i „Apostol“, jer [kao Anđeo] objavljuje ono što je potrebno znati, a [kao Apostol] biva poslat da posvedoči ono što je objavljeno,199 kao što je i sam naš Gospod rekao: „Ko vas sluša, mene sluša, i ko se vas odriče, mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onoga koji je mene poslao.“**200 Ovo se može razjasniti iz Mojsijevih spisa, u kojima se nalazi ovo: „I Anđeo Božji progovori Mojsiju u plamenu ognjenom iz grma i reče: Ja sam Onaj koji jeste, Bog Avramov, Bog Isakov, Bog Jakovljev, Bog otaca tvojih; siđi u Egipat i izvedi moj narod.“201 Ko želi, može naučiti šta je posle toga usledilo; jer nije moguće sve zapisati na ovim [stranicama]. Ali ove reči su izgovorene da bi se pokazalo da je Isus Hristos Sin Božji i Apostol, koji je najpre bio Reč, i koji se javljao čas u obliku ognja, čas u liku bestelesnih bića. Sada je, međutim, postavši čovek po volji Božjoj radi ljudskog roda, pretrpeo sva stradanja koja su demoni preko bezumnih Jevreja uspeli da na Njega navuku. Jer oni imaju jasno rečeno u Mojsijevim spisima: „I Anđeo Božji progovori Mojsiju u plamenu ognjenom u grmu i reče: Ja sam Onaj koji jeste, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev“,202 a ipak kažu da je Onaj koji je to rekao bio Otac i Sazdatelj svemira. Isus je opet, kao što smo naveli, kada je bio s njima rekao: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“203 Tako su Jevreji, i dalje misleći da je Otac svemira govorio Mojsiju, dok je to bio Sin Božji, koji se naziva i Anđelom i Apostolom, koji mu je govorio, s pravom bili prekoreni i od proročkog Duha i od samoga Hrista, jer nisu poznavali ni Oca ni Sina. Jer oni koji poistovećuju Sina i Oca osuđeni su, kao oni koji niti poznaju 285 Oca niti priznaju da Otac svemira ima Sina, koji je, budući Reč i Prvorođeni Božji, takođe božanski. Nekada se javljao Mojsiju i drugim prorocima u obliku ognja i u liku bestelesnog bića. Ali sada, u vreme vaše vladavine, On je, kao što rekoh, postao čovek od device po volji Očevoj radi spasenja onih koji veruju u Njega, i podneo je prezir i stradanje, da bi umirući i vaskrsavajući pobedio smrt. Ono što je Mojsiju rečeno iz grma: „Ja sam Onaj koji jeste, Bog Avramov i Bog Isakov i Bog Jakovljev i Bog otaca tvojih“, bilo je znak da oni, iako mrtvi, i dalje postoje i da su Hristovi ljudi. Jer oni su bili prvi od svih ljudi koji su se posvetili traženju Boga,204 pri čemu je Avram bio otac Isakov, a Isak Jakovljev, kao što je i Mojsije zapisao. (Isto, str. 243-245)

Glava 36. DOKAZUJE DA SE HRISTOS NAZIVA GOSPODOM NAD VOJSKAMA

Trifon: Neka bude tako kako kažeš — naime, da je bilo prorečeno da će Hristos stradati i da će se nazvati kamenom; i da će posle svog prvog javljanja, u kome je bilo objavljeno da će stradati, doći u slavi, i biti najzad Sudija svima, i večni Car i Sveštenik. Sada pokaži da li je ovaj čovek Onaj o kome su ta proroštva izrečena.

Justin: Kako želiš, Trifone, doći ću na te dokaze koje tražiš na odgovarajućem mestu; ali sada mi dopusti da najpre navedem proroštva, što želim da učinim da bih dokazao DA SE HRISTOS NAZIVA I BOGOM I GOSPODOM NAD VOJSKAMA, i Jakovom, u pritči, preko Svetoga Duha; a vaši tumači su, kako Bog kaže, bezumni, jer kažu da se to odnosi na Solomona a ne na Hrista, kada je unosio kovčeg svedočanstva u hram koji je sagradio. Psalam Davidov glasi ovako:

„Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vaseljena i sve što živi na njoj. Jer je on na morima osnova, i posred rijeka utvrdi je. Ko će izaći na goru Gospodnju, i ko će stati na svetom mjestu njegovu? U koga su čiste ruke i srce bezazleno, ko ne izriče imena njegova uzalud i ne kune se lažno. On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milost od Boga spasa svojega. Takav je rod onijeh koji ga traže, i koji su radi stajati pred licem tvojim, Bože Jakovljev! Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krjepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave. Ko je taj car slave? Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Prema tome, pokazano je da Solomon nije Gospod nad vojskama; nego kada je naš Hristos vaskrsao iz mrtvih i uzašao na nebo, vladarima na nebesima, po naredbi Božjoj, zapoveđeno je da otvore vrata nebeska, DA UĐE ONAJ KOJI JE CAR SLAVE, i da, pošto je uzašao, sedne s desne strane Oca dok ne položi neprijatelje za podnožje nogama Njegovim, kao što je objavljeno drugim psalmom. Jer kada su vladari nebeski videli Njega neuglednog i obeščašćenog izgleda, i neslavnog, ne prepoznavši Ga, upitali su: „Ko je taj Car slave?“ A Sveti Duh im, bilo u ime Njegovog Oca, bilo u svoje sopstveno ime, odgovara: „Gospod nad vojskama; on je Car slave.“ Jer svako će priznati da se niko od onih koji su nadgledali vrata hrama u Jerusalimu ne bi usudio da za Solomona, iako je bio tako slavan car, ili za kovčeg svedočanstva kaže: „Ko je taj Car slave?“

Glava 37. Isto se dokazuje i iz drugih psalama

Justin: Štaviše, u diapsalmu četrdeset šestog psalma OVAKO SE UPUĆUJE NA HRISTA: ’BOG UZAĐE UZ KLICANJE, GOSPOD UZ GLAS TRUBE. Pojte NAŠEM BOGU, pojte: pojte caru našem, pojte; jer je Bog car sve zemlje: pojte razumno. Bog caruje nad narodima. Bog sedi na svetom prestolu svome. Vladari naroda okupiše se sa BOGOM AVRAMOVIM, jer su silni Božji veoma uzvišeni na zemlji.’ A u devedeset osmom psalmu Sveti Duh vas prekoreva I PRORIČE DA ĆE ONAJ KOGA VI NE ŽELITE ZA CARA BITI CAR I GOSPOD, i Samuilov, i Aronov, i Mojsijev, i, ukratko, svih ostalih. A reči psalma su ove:

„Gospod caruje: neka strepe narodi; sjedi na heruvimima: nek se drma zemlja! Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima narodima. Neka slave veliko i strašno ime tvoje; da je sveti! Neka slave silu cara koji ljubi pravdu. Ti si utvrdio pravdu; sud i pravdu ti si uredio u Jakovu. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovu; da je sveti! Mojsije i Aron, sveštenici njegovi, i Samuilo jedan od onijeh koji prizivlju ime njegovo“ Prizivahu (kaže Pismo) Gospoda, i On ih usliši. „U stupu od oblaka govoraše njima; oni čuvaše zapovijesti njegove i uredbu koju im dade. Gospode, Bože naš, ti si ih uslišio; ti si im bio Bog blag i plaćao za djela njihova. Uzvisujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se na svetoj gori njegovoj, jer je sveti Gospod Bog naš.“ (Dijalog s Trifonom Judejcem, Glave 31-47)

Glava 56. BOG KOJI SE JAVIO MOJSIJU razlikuje se od Boga Oca

Justin: Mojsije, dakle, blaženi i verni sluga Božji, izjavljuje da je Onaj koji se javio Avramu kod hrasta u Mamriji BOG, poslat sa dvojicom anđela u svojoj pratnji da sudi Sodomu OD DRUGOGA KOJI VAZDA OSTAJE U NADNEBESKIM PROSTORIMA, nevidljiv svim ljudima, ne opšteći lično ni sa kim, a za koga verujemo da je Tvorac i Otac svega; jer ovako govori: „Poslije mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskoj kad sjeđaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oči svoje, pogleda i, gle, tri čovjeka stajahu prema njemu. I ugledavši ih, potrča im u susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje“ Postanje 18:1-2 „A sjutradan rano ustavši Avram, otide na mjesto gdje je stajao pred Gospodom; I pogleda na Sodom i Gomoru i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peći.“

A kada sam završio s navođenjem ovih reči, upitao sam ih da li su ih razumeli. A oni rekoše da jesu razumeli, ali da navedeni odlomci ne pružaju nikakav dokaz da postoji bilo kakav drugi Bog ili Gospod, niti da Sveti Duh tako govori, osim Tvorca svega.

Justin: Pokušaću da vas uverim, budući da ste razumeli Sveto pismo, [u istinitost] onoga što govorim, naime da postoji, I DA ĆE POSTOJATI, DRUGI BOG I GOSPOD potčinjen Tvorcu svega; KOJI SE TAKOĐE NAZIVA ANĐELOM, ZATO ŠTO LJUDIMA OBJAVLJUJE SVE ONO ŠTO Tvorac svega — iznad koga nema drugog Boga — ŽELI DA IM OBJAVI…

Justin: Kada vam iz Svetog pisma ne bih mogao dokazati da je jedan od one trojice BOG, I DA SE NAZIVA ANĐELOM, ZATO ŠTO, KAO ŠTO SAM VEĆ REKAO, DONOSI PORUKE ONIMA KOJIMA Bog, Tvorac svega, ŽELI [da poruke budu donete], onda bi u pogledu Onoga koji se javio Avramu na zemlji u ljudskom obliku, isto kao i dvojica anđela koji su došli s Njim, I KOJI JE BIO BOG I PRE STVARANJA SVETA, bilo razumno da gajite isto verovanje kakvo gaji ceo vaš narod…

Justin: Vraćajući se na Sveto pismo, nastojaću da vas uverim da se Onaj za koga se kaže DA SE JAVIO AVRAMU, I JAKOVU, I MOJSIJU, I KOJI SE NAZIVA BOGOM, razlikuje od Onoga koji je sve stvorio — brojčano, mislim, a ne [različit] po volji. Jer tvrdim da On nikada nije učinio ništa što Onaj koji je stvorio svet — iznad koga nema drugog Boga — nije želeo da On i učini i da se time bavi…

Justin: Pismo koje sam upravo naveo učiniće vam ovo jasnim. Glasi ovako: „I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, I zatre one gradove i svu onu ravan“ Postanje 19:23…

Justin: (Posle još jedne stanke.) A sada, zar niste zapazili, prijatelji moji, da je jedan od one trojice, KOJI JE I BOG I GOSPOD, i koji služi Onome koji je na nebesima, Gospod dvojici anđela? Jer kada su [anđeli] pošli u Sodom, On je ostao i razgovarao s Avramom rečima koje je Mojsije zapisao; a kada je posle razgovora otišao, Avram se vratio na svoje mesto. A kada je došao [u Sodom], dvojica anđela više nisu razgovarala s Lotom, nego On sam, kao što Pismo jasno pokazuje; A ON JE GOSPOD KOJI JE PRIMIO NALOG OD GOSPODA KOJI [ostaje] NA NEBESIMA, to jest od Tvorca svega, da na Sodom i Gomor navede [sudove] koje Pismo ovako opisuje: „Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomoru od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja“…

Glava 61. Premudrost je rođena od Oca, kao oganj od ognja

Justin: Daću vam još jedno svedočanstvo, prijatelji moji, iz Svetog pisma, da je Bog rodio PRE SVIH TVARI Početak,

[koji je bio] izvesna razumna sila [koja proishodi] OD NJEGA SAMOGA, A KOJU SVETI DUH NAZIVA ČAS SLAVOM GOSPODNJOM, ČAS SINOM, PA PREMUDROŠĆU, PA ANĐELOM, ZATIM BOGOM, A ZATIM GOSPODOM I LOGOSOM; A DRUGOM PRILIKOM ON SAM SEBE NAZIVA VOJVODOM, KADA SE U LJUDSKOM OBLIKU JAVIO ISUSU NAVINU (NUNOVOM). Jer On se može nazvati svim tim imenima, budući da služi volji Očevoj i budući da je rođen od Oca činom volje; baš kao što vidimo da biva i među nama: jer kada izgovorimo neku reč, mi rađamo reč; ipak ne odsecanjem, tako da bi se umanjila reč [koja ostaje] u nama, kada je izgovorimo; i baš kao što vidimo da biva i u slučaju ognja, koji se ne umanjuje kada je zapalio [drugi], nego ostaje isti; a onaj koji je od njega zapaljen isto tako izgleda da postoji sam po sebi, ne umanjujući onaj od koga je zapaljen. Reč Premudrosti, KOJA JE I SAMA OVAJ BOG ROĐEN OD OCA SVEGA, i Reč, i Premudrost, i Sila, i Slava Roditelja, posvedočiće mi kada progovori preko Solomona ovako: (Trifon, Glave 55-68)

BOŽANSKI DUH

… [Bilo je] sve do javljanja Isusa Hrista, našeg učitelja i tumača neshvaćenih proroštava, kao što je preko Mojsija prorekao božanski i sveti proročki Duh, da vladar neće nestati od Jevreja dok ne dođe Onaj kome je Carstvo pripremljeno… Posle toga je bio raspet, da bi se ispunilo ostalo od proroštva. Jer pranje Njegove haljine u krvi grožđa bilo je nagoveštaj Stradanja koje je trebalo da pretrpi, čisteći svojom krvlju one koji u Njega veruju. Jer ljudi koji veruju u Njega, u kojima obitava seme Božje, Reč, jesu ono što božanski Duh preko proroka naziva haljinom. Krv grožđa o kojoj je bilo reči bila je znak da će Onaj koji treba da se javi imati krv, ali ne od ljudskog semena nego božanskom silom. Prva Sila posle Boga Oca i Gospodara svih, naime [Njegov] Sin, jeste Reč — kako je postao telo i postao čovek opisaćemo niže. Kao što krv grožđa nije načinio čovek, nego Bog, tako je posvedočeno da [Njegova] krv neće doći od ljudskog semena, nego od božanske sile, kao što smo već rekli. Isaija, drugi prorok, proričući isto to drugim rečima, reče: „Zvezda će izaći iz Jakova, i cvet će niknuti iz korena 263 Jesejevog, i u Njegovu mišicu narodi će se uzdati.“122 Zablistala je zvezda i izrastao je cvet iz korena Jesejevog — to je Hristos. Jer On je silom Božjom začet od device iz semena Jakovljevog, koji je bio otac Judin, oca Jevreja, kao što je objašnjeno; Jesej je bio Njegov predak, prema proroštvu, a On je bio sin Jakovljev i Judin po pravoj lozi. (Glava 32, str. 225-226)

ZAKLJUČAK

Da sažmemo Justinova učenja, naučili smo:

Jedino Boga treba obožavati.
Otac, Sin i Sveti Duh se obožavaju, što pokazuje da su oni jedan istiniti Bog koga svi vernici obožavaju.
Isus je večna Reč Božja koja je postojala pre svega stvorenja i jedinorodni je Sin koga je Otac upotrebio da privede u postojanje celokupno stvorenje.
Isus je Jehova Bog nad vojskama i Anđeo Jehovin koji se javljao patrijarsima i prorocima hebrejske Biblije.
Sveti Duh je božanski proročki Duh koji je govorio preko proroka, osposobljavajući ih da prorokuju dolazak Gospoda Isusa Hrista.

Prema tome, teško da išta može biti više trinitarno od ovoga! Toliko o Alijevom besramnom izvrtanju Justina Mučenika, koji je bio trinitarni apologeta i sveti mučenik vaskrslog Gospoda slave, Isusa Hrista.

DALJE ČITANJE

Svedočanstvo Justina Mučenika o suštinskom i večnom božanstvu Hristovom

Da li su rani crkveni oci verovali u Trojstvo?