Ponovno razmatranje Muhamedovog oblačenja u žensku odeću

Muslimanski davagandista obmanjuje svoje čitaoce pokrivajući istinu

Muslimanski propagandista Džalal Abualrub odlučio je da ponovo objavi i dopuni svoj članak u kojem pokušava da opovrgne optužbu da se njegov prorok oblačio u žensku odeću.

Podstičemo čitaoce da pregledaju naše odgovore na njegovu prvobitnu verziju (1, 2, 3). Budući da svojoj novijoj verziji zaista nije dodao ništa suštinsko, neće biti potrebe da se njome bavimo.

On je, međutim, napisao i drugi odgovor u kojem zaista pokušava da se pozabavi nekim našim tačkama (*). U svetlu toga odlučili smo da odgovorimo na njegove kritike kako bismo videli da li je Džalal uspeo da opovrgne optužbu protiv svog proroka da se oblačio u žensku odeću.

Kao što smo već navikli od njegove pseudonaučne argumentacije i plitkog istraživanja, Džalal je ponovo proizveo osamnaestostraničnu tiradu koja nije opovrgla nijednu moju tačku. Najveći deo članka proveo je pokušavajući da dokaže da se thawb ne odnosi nužno na žensku odeću. Zatim izvrće moje reči kako bi ostavio pogrešan utisak da sam navodno tvrdio da thawb znači isključivo žensku odeću, što je gruba laž koju ću, Božjom milošću, sada raskrinkati. Ovde ću pokazati da je Džalalovo osamnaestostranično naklapanje samo klasičan udžbenički primer argumentacije protiv strašila, kao i vežba u krajnjem očaju i uzaludnosti.

Džalal je izneo spisak stihova iz arapskog prevoda Svetog pisma u kojima se za muškarce – poput njegovog istinskog Gospoda i Učitelja Isusa Hrista – kaže da su nosili thawb, kako bi pokazao koliko je apsurdna moja tvrdnja o tome da je Muhamed nosio žensku odeću, jer bi to značilo da je i Isus Hristos, njegov Sudija i Vladar, takođe nosio žensku odeću!

On takođe iznosi mnoštvo islamskih predanja da bi pokazao da se thawb može odnositi na odeću, pokrivač i mrtvački pokrov koje nose muškarci.

Džalal tvrdi:

Ovi odabrani hadisi svi koriste Thaub u kontekstu muške odeće, pokrivača, čak i u kontekstu mrtvačkog pokrova. Izgleda da Arapi ne samo da nisu poznavali sopstveni jezik, već su njihovi muškarci nosili žensku odeću i koristili žensku odeću da u nju umotaju svoje muške pokojnike. To je moćno otkriće do kojeg je jedino AnsweringIslam mogao da dođe. Još bolje – i to je zaista istina – AnsweringIslam je lažljiv i podmukao tim, a njihova tvrdnja da se „thawb zaista odnosi na žensku odeću” jeste očigledna laž.

Dalje piše:

Mirt i Thaub imaju različite kontekste, uključujući rodno neutralne odevne predmete koje nose i muškarci i žene, kao i rodno neutralne posteljne pokrivače. AnsweringIslam insistira da se „mirt i thawb zaista odnose na žensku odeću”. Pa, ako AnsweringIslam misli da tako dokazuje da je prorok Muhamed nosio žensku odeću, onda oni takođe dokazuju da je Isus nosio žensku odeću. Ili lažu u oba slučaja – i to je, zaista, istina.

Ovde ću citirati sopstveni članak koji Džalal tvrdi da pobija, kako bih razotkrio njegovo namerno izvrtanje mojih reči. Sav naglasak je moj:

Ono što njegovo „pobijanje” čini prilično zabavnim jeste to što je, uprkos svojim tiradama i bunilu protiv naših tvrdnji o tome da je Muhamed nosio ženske odevne predmete, Abualrub morao da prizna da se reči korišćene u hadisu ODNOSE NA ODEĆU. Zapazite, na primer, šta piše o terminima thawb i kisaa:

A nakon citiranja nekoliko kuranskih odlomaka napisao sam:

U svim prethodnim primerima thawb se jasno odnosi na to da se čovek nečim ODEVA, bilo stvarnim odevnim predmetima koje nosi, bilo nošenjem nečega u metaforičkom smislu, poput odevenosti u vatru…

Zanimljivo je da Abualrub priznaje da ove određene reči MOGU ZNAČITI ODEĆU, kao i nešivene odevne predmete, budući da nešiveni odevni predmet ne mora nužno da označava ćebe, već se zapravo može odnositi na ženski odevni predmet, poput haljine.

Kasnije sam napisao:

Napomena: U svojoj žurbi da me „opovrgne”, Abualrub još jednom završava tako što potvrđuje moju tačku. Odgovarajući na isto ovo predanje, Abualrub ponovo priznaje da thawb znači odeću:

Ponovo:

Jedna kratka napomena. Abualrub se opet slaže da se reči poput izar i thawb odnose na odeću, konkretno na ODEĆU OKO STRUKA i dugu košulju NEKE OSOBE.

A evo šta sam rekao o primeni ove reči na žensku odeću:

Za Abualruba stvari postaju još gore. Sada iznosimo izjave muslimanskih autoriteta koji ne samo da priznaju da se mirt i thawb zaista odnose na žensku odeću, već i potvrđuju da upotreba upravo ovih reči u konkretnim hadisima koje smo naveli definitivno dokazuje da je Muhamed zaista nosio ženske odevne predmete.

Ponovo:

Štaviše, izneli smo stavove autentičnih muslimanskih izvora koji priznaju da se termini poput mirt i thawb odnose na ženske odevne predmete, čime se potkrepljuje da hadisi zaista tvrde da je Muhamed nosio odeću svojih žena. Drugim rečima, Muhamed je prema islamskim izvorima oblačio žensku odeću i time potpada pod osudu Tore, koja prekoreva svakog muškarca koji nosi ženske haljine i obrnuto.

Kao što čitaoci mogu i sami da vide, nikada nisam rekao da se thawb odnosi ISKLJUČIVO na žensku odeću! Moja svrha je bila da pokažem da se thawb odnosi na odeću koju osoba nosi i da se stoga, po produžetku, može odnositi i odnosi se na žensku odeću.

Takođe sam u dodatku naveo nekoliko leksičkih izvora da bih dokazao da thawb znači odeću uopšte, nikada je ne ograničavajući na žensku odeću. Zapravo, sami kuranski stihovi koje sam naveo u svom odgovoru, da bih dokazao da se reč odnosi na odeću uopšte, trebalo je da budu signal Džalalu da nisam tvrdio da thawb znači samo odeću koju nose žene, budući da neki od tih kuranskih odlomaka uključuju i muškarce.

Dakle, ovo nije ništa drugo do očigledna laž sa Džalalove strane i dokazuje da nije bio u stanju da opovrgne moje stvarne argumente te je zato odlučio da napadne strašilo.

Čitaoci se možda pitaju: budući da se ta reč može odnositi i na mušku odeću, kako onda mogu biti tako siguran da je Muhamed nosio žensku odeću? Odgovor dolazi iz jednog od samih hadisa koje sam naveo:

… Tako je Um Selema otišla i razgovarala sa prorokom, ali joj on nije odgovorio. Kada ju je grupa upitala šta je prorok rekao, rekla im je da joj nije odgovorio. Zato su je zamolili da ode i ponovo razgovara s njim dok joj ne odgovori… tada joj je prorok rekao: „Ne vređaj me zbog Aiše, jer mi nadahnuće nije dolazilo dok sam bio U ŽENSKOJ ODEĆI (fee thawb imra’ah) OSIM u Aišinoj.” (Sahih al-Buhari, hadis broj 2393)

Gore navedeno predanje jasno precizira da je Muhamed nosio ŽENSKI thawb, odnosno haljinu, i to konkretno odevni predmet svoje maloletne neveste.

U svetlu navedenog, ovo znači da je Muhamed bio kriv za kršenje zapovesti istinitog Boga, koja izričito zabranjuje muškarcima da nose ŽENSKI thawb, odnosno žensku odeću. Evo biblijskog teksta kako se pojavljuje u Džalalovom „pobijanju”:

„niti čovjek da se oblači u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako čini.“ (Ponovljeni zakoni 22:5).

Sada bih mogao jednostavno da završim svoje pobijanje, budući da ovo dovoljno pokazuje da Džalal nije mogao da opovrgne moje stvarne tačke te je zato odlučio da najveći deo svog „odgovora” provede napadajući strašilo, pobijajući argument koji nikada nisam izneo.

Ipak, postoje i neke druge tačke koje je pokrenuo, a kojima bih želeo da se pozabavim. Na primer, Džalal tvrdi da K. 11:5 dokazuje da je Aišin mirt, koji je Muhamed nosio, bio njen posteljni pokrivač!

„Eto, oni svoja prsa okreću da bi se od Njega sakrili. A i kad se u odeću svoju zaogrću, On zna ono što skrivaju i ono što pokazuju - On, uistinu, zna šta se u grudima krije.“

On piše:

Prvo, imati polni odnos pod pokrivačem, tj. Thuab, ćebetom. Nisu voleli da se razgolite bez pokrivača između sebe i neba, pa su koristili posteljni pokrivač, Thiyab, da pokriju svoju golotinju. Bilo bi prilično besmisleno da se neko razgoliti skidajući odeću, a onda se ustručava da ima polni odnos bez pokrivača između sebe i neba, pa da ponovo obuče svoju odeću. Tako bi se „pokrivali svojim … (thiyabahum)”, tj. pokrivali bi se svojim posteljnim pokrivačem dok imaju polni odnos. Normalni muškarci, bilo vernici ili nevernici, mogu se u krevetu pokriti posteljnim pokrivačem dok imaju polni odnos. Isto tako, prorok Muhamed je odlazio pod posteljni pokrivač svojih žena, uključujući Aišu, kada je bio u krevetu sa nekom od njih.

Ovaj ajet dokazuje moju tvrdnju da Aišin Mirt nije bio ženska haljina, već njen posteljni pokrivač. Prorok je noć provodio sa svojom ženom u njenom krevetu, pokriven njenim ćebetom. To je ono što normalni muškarci rade. Normalan muškarac ne bi odbijao da noću spava pod ćebetom svoje žene iz straha da će ga čovek koji sebe naziva Esther optužiti da nosi žensku haljinu.

Zapravo, ovaj ajet dokazuje upravo suprotno i pokazuje da je Muhamed doista nosio haljinu, odnosno odeću svoje maloletne neveste. Kao prvo, ajet ne koristi reč mirt, već thiyab, množinu od thawb. Dakle, Džalal ovde postupa obmanjujuće.

Drugo, Džalal pretpostavlja da se stih odnosi na ljude koji imaju polni odnos, što je neizvesno budući da sam tekst nigde izričito ne kaže da je to objašnjenje. Zapravo, ni sami muslimanski komentatori nisu bili sigurni da li je to značenje stiha, kao što ćemo videti.

Treće, čak ni oni koji su prihvatili da se ovaj odlomak odnosi na „stidljivost” koju su muslimani osećali tokom polnog odnosa nisu tumačili thiyab kao posteljinu, već su to objasnili u odnosu na stvarnu odeću koju su te osobe nosile dok su bile u svojim posteljama!

Zapazite, na primer, kako su neki muslimanski tumači izlagali ovaj tekst:

Alah je Svestan svih stvari

Ibn Abas je rekao: „Nisu voleli da svojim stidnim delovima budu okrenuti ka nebu, naročito tokom polnih odnosa. Zato je Alah objavio ovaj stih.” Al-Buhari je zabeležio, preko Ibn Džurejdža, koji je preneo od Muhameda ibn Abada ibn Džafera, koji je rekao: „Ibn Abas je proučio: (أَلَا إِنَّهُمْ تَثْنَونِي صُدُورُهُمْ) „Eto, oni svoja prsa okreću“ Pa sam rekao: ‚O Abu al-Abase! Šta znači „oni svoja prsa okreću“?’ On je rekao: ‚Čovek je imao polni odnos sa svojom ženom, ali bi se stideo; ili je vršio nuždu (na otvorenom), ali bi se stideo. Zato je ovaj stih…

<„Eto, oni svoja prsa okreću“> objavljen.’” U drugoj verziji ovog predanja Ibn Abas je rekao: „Bilo je ljudi koji su se stideli DA SKINU SVOJU ODEĆU dok su vršili nuždu na otvorenom prostoru i tako bili nagi izloženi nebu. Takođe su se stideli da imaju polne odnose sa svojim ženama iz straha da budu izloženi prema nebu. Tako je ovo objavljeno o njima.’” Al-Buhari je preneo da je Ibn Abas rekao da …

<„se u odeću svoju zaogrću“> znači da pokrivaju svoje glave. (Tefsir Ibn Kesira; velika slova i podvlačenje naši)

Kao što prenosi al-Buhari [putem isnada] od Ibn Abasa, sledeće je objavljeno o onima koji su se stideli da se povuku [radi vršenja nužde] ili da imaju polni odnos [BEZ SVOJE ODEĆE] i tako budu izloženi nebu. Kaže se i: [da je objavljeno] o licemerima: Gle, oni savijaju svoje grudi da bi se sakrili od Njega, to jest [od] Boga; gle, u trenutku kada se pokrivaju svojom odećom, umotavajući se u nju, On, Bog, uzvišen neka je, zna šta kriju i šta obelodanjuju, te im njihovo skrivanje ništa ne koristi. Zaista On zna šta je u grudima [ljudi], to jest, šta je u srcima. (Tefsir al-Dželalejn; podebljanje i podvlačenje naši)

Konačno:

(Gle, sada oni) tj. Ahnes ibn Šurejk i njegovi sledbenici (savijaju svoje grudi) kriju u svojim srcima mržnju i neprijateljstvo prema Muhamedu (da bi se sakrili od njega) da bi od Muhameda sakrili svoju mržnju i neprijateljstvo tako što mu prave društvo i pretvaraju se pred njim da ga vole. (Baš u trenutku kada se pokrivaju svojom odećom) u trenutku kada svojom odećom pokrivaju glave, (Alah zna ono što kriju) među sobom, kao i ono što skrivaju u svojim srcima (i ono što obelodanjuju) o borbi i mržnji; kaže se i da se to odnosi na ono što obelodanjuju o ljubavi i druženju. (Gle, On zna šta je u grudima (ljudi)) bilo to dobro ili zlo. (Tenvir al-Mikbas min Tefsir Ibn Abasa; podebljanje i podvlačenje naši)

Dakle, daleko od toga da dokazuje Džalalovu tezu, ova kuranska referenca zapravo potvrđuje našu tačku da je Muhamed nosio thawb, odnosno odeću svoje maloletne neveste, dok je bio u njenoj postelji!

Samo neko sa Džalalovim umom može da uzme tekst koji se izričito odnosi na muškarce koji se pokrivaju svojom odećom i da time nekako dokazuje kako Muhamed nije nosio odeću svoje maloletne žene!

Džalal je dalje rekao da niko pre nas nikada nije došao do zaključka da je Muhamed nosio žensku odeću:

1. Niko pre tog opakog tima nikada nije došao do zaključka da je prorok Muhamed nosio žensku odeću.

2. Nijedan nemusliman koji je video proroka Muhameda nikada nije rekao da je nosio žensku odeću.

Ovo je još jedna bezočna laž, jer je istina da su hrišćani koji govore arapski postavljali pitanje Muhamedovog oblačenja u žensku odeću mnogo pre nego što sam ja odlučio da pišem o toj temi. Zapravo, na ovaj argument sam prvi put naišao kod svoje arapske hrišćanske braće i sestara u njihovim raspravama sa muslimanima!

A nedavno je otac Zakarija Botros to pomenuo u jednoj od svojih emisija na arapskoj satelitskoj televiziji. Evo nekoliko izvoda iz komentara jednog od pisaca sajta www.jihadwatch.org koji je gledao program:

U ovoj epizodi započeo je „transvestitskim” sklonostima proroka. Čitao je iz nekoliko hadisa, uključujući Sahih Buhari – otac Botros tvrdi da u islamskim knjigama postoji ne manje od 32 različite reference na ovu pojavu – u kojima Muhamed često leži u postelji obučen u žensku odeću, konkretno u odeću svoje maloletne neveste Aiše.

Otac Botros: „Možda muslimani misle da se oblačio samo u Aišinu odeću? Budući da je ona bila njegova ‚miljenica’, možda bi, nakon intimnosti s njom, jednostavno legao u postelju u njenoj odeći?” (Ovde je sveštenik zario lice u dlanove žaleći što mora da govori o tako sramnim stvarima.)

Zatim je izneo zanimljiv i otkrivajući hadis, iz Sahih Buharija (2/911), koji beleži Muhamedove reči: „Objave [tj. Kuran] nikada mi ne dolaze kada sam obučen u žensku odeću – osim kada sam obučen u Aišinu”, što implicira da je proroku bila neka vrsta navike da se oblači u žensku odeću.

Otac Botros je zatim prešao na neke komentare u Tefsiru al-Kurtubija – autoritativnoj egzegezi u islamu. Pročitao je jednu anegdotu u kojoj Aiša kaže da je jednog dana, dok je Muhamed ležao nag u postelji, Zejd pokucao na vrata; Muhamed je, ne obukavši se, otvorio vrata i „zagrlio ga i poljubio” – nag. Na drugom mestu Kurtubi zaključuje da je „prorok – neka su na njemu molitve i blagoslovi – bio neprestano zaokupljen ženama”. (Otac Zakarija Botros o „Perverznim seksualnim navikama Proroka”, III deo, preveo Rejmond Ibrahim; podvlačenje naše)

Kako je zanimljivo videti da otac Zakarija koristi upravo neke od istih hadisa koje smo i mi naveli da bismo dokazali da je Muhamed nosio žensku odeću! Ovo pokazuje da nemuslimani koji govore arapski jasno vide da hadisi zaista uče da je Muhamed nosio žensku odeću. Muslimanski Arapi poput Džalala su ti koji se previše stide da to priznaju te moraju da smišljaju alternativna objašnjenja i značenja kako bi spasli ugled svog proroka.

Sada prelazimo na neka druga pitanja koja je Džalal pokrenuo, a koja treba raščistiti.

Ozbiljne moralne posledice Muhamedovog braka sa maloletnom nevestom

Džalal je uvređen što „zabadamo nos” u Muhamedov brak sa maloletnicom:

Zašto ijedno normalno ljudsko biće ne bi bilo uvređeno Šamunom i njegovim saradnicima iz AnsweringIslama zato što ‚zabadaju nos’ između čoveka i njegove žene? Izgleda da im mržnja prema proroku Muhamedu zaslepljuje vid i um kao što im je zaslepila i srca. Zašto je čudno što bi prorok Muhamed oženio mladu devojku uz saglasnost njenih roditelja i nje same, njenog i njegovog plemena? Rečeno mi je da se i sopstvena baka Sema Šamuna udala u mladosti, a on se ipak ne stidi da koristi takve uvredljive reči koje bi se lako mogle upotrebiti protiv njegovog sopstvenog dede. Koristi sve za šta misli da blati Muhameda, čak i ako, po svojoj bolesnoj logici, blati sopstveno lažno božanstvo i sopstvene bake i dede.

Razlog zbog kojeg to smatramo svojom stvari jeste to što Muhamed treba da bude moralni uzor koji njegovi sledbenici oponašaju. Kao posledica svog suživota sa mladom devojčicom koja još nije ušla u pubertet, Muhamed je uspostavio presedan da drugi odrasli muškarci žene fizički nezrele maloletnice, koje potom mogu biti razvedene i ponovo udate za nekog drugog odraslog muškarca nakon isteka njihovog perioda čekanja, odnosno iddeta:

„A one vaše žene, koje su izgubile nadu u mesečno pranje - ako sumnjate - one treba da čekaju tri meseca, a i one koje ga još nisu dobile! Vreme čekanja za trudne žene jeste porođaj. A onome ko se Allaha boji, On će mu u svemu olakšati.“ S. 65:4 Šer Ali

Evo kako Ibn Kesir objašnjava ovaj stih:

<„vi ih razvedite u vreme kad su čiste, i računajte to vreme“>, „Iddet se sastoji od perioda čistote i menstrualnog perioda.” Tako je razvodi dok je jasno da je trudna, ili je ne razvodi zato što je imao odnos s njom, ili zato što ne zna da li je trudna ili nije. Zato su učenjaci rekli da postoje dve vrste razvoda: jedan koji je u skladu sa sunetom i drugi novotarski. Razvod u skladu sa sunetom jeste onaj u kojem muž izriče jedan razvod svojoj ženi kada ona nema menstruaciju i kada nije imao polni odnos s njom nakon što je menstruacija završena. Čovek može razvesti svoju ženu kada je jasno da je trudna. Što se tiče novotarskog razvoda, on se dešava kada neko razvede svoju ženu dok ona ima menstruaciju, ili kada, nakon što menstruacija prestane, ima polni odnos s njom pa je onda razvede, iako ne zna da li je ostala trudna ili nije. Postoji i treća vrsta razvoda, koja nije ni sunetska ni novotarska, kada neko razvede MLADU ŽENU KOJA JOŠ NIJE POČELA DA DOBIJA MENSTRUACIJU, ženu koja je prošla godine u kojima se dobija menstruacija, kao i razvod žene pre nego što je brak konzumiran. (*; podebljanje i velika slova naši)

Iddet onih u menopauzi i onih koje nemaju menstruaciju

Uzvišeni Alah pojašnjava period čekanja žene u menopauzi. A to je ona kojoj je menstruacija prestala zbog poodmaklih godina. Njen iddet je tri meseca umesto tri menstrualna ciklusa za one koje imaju menstruaciju, što se zasniva na ajetu iz (sure) Al-Bekare. [vidi 2:228] Isto važi i za MLADE, KOJE NISU DOSTIGLE GODINE MENSTRUACIJE…

<„A one vaše žene, koje su izgubile nadu u mesečno pranje - ako sumnjate - one treba da čekaju tri meseca, a i one koje ga još nisu dobile! Vreme čekanja za trudne žene jeste porođaj.“> Ibn Abi Hatim je zabeležio jednostavnije predanje od ovog, od Ubeja ibn Kaba, koji je rekao: „O Alahov Poslaniče! Kada je objavljen ajet iz sure Al-Bekare koji propisuje iddet razvoda, neki ljudi u Medini rekli su: ‚Ima još žena čiji iddet nije pomenut u Kuranu. Tu su MLADE, stare kojima je menstruacija prestala, i trudne.’ Kasnije je objavljen ovaj ajet… (*; podebljanje i velika slova naši)

Mora se imati na umu da Kuran uči da nema perioda čekanja za brakove koji nisu konzumirani:

„O vernici, kad se oženite vernicama, a onda ih, pre stupanja u bračni odnos, razvedete, one nisu dužne da čekaju određeno vreme koje ćete vi da brojite, već ih darujte i lepo ih otpremite.“ S. 33:49

Ovo pokazuje da bi period čekanja mogao biti primenjiv jedino ako je muškarac zaista spavao sa mladom devojčicom koja nije ušla u pubertet! Drugim rečima, islam dozvoljava muškarcima da imaju seks sa maloletnicama, zakonski odobravajući pedofiliju!

U svetlu navedenog, kako Džalal može da ne bude zgrožen i uvređen time što se pedesetčetvorogodišnji muškarac ženi detetom? Kako može da ne bude uznemiren time što Kuran odobrava da odrasli muškarci žene maloletnice koje nisu ušle u pubertet? Kako može da ne progovori protiv fizičkih, psiholoških i emocionalnih šteta koje takvi odnosi nanose mladim devojčicama? Sledeći linkovi daće čitaocima predstavu o vrsti štete koju takvi odnosi nanose tim jadnim nevinim maloletnicama:

http://www.answeringmuslims.com/2009/01/child-brides-in-nigeria.html
http://www.answeringmuslims.com/2009/02/child-bride-debacle-continues.html

A ako je islam zaista došao da ukaže čast ženama i da ih oslobodi, zašto onda Muhamed nije zabranio svojim sledbenicima da se žene decom? Zašto se i sam nije uzdržao od toga da devetogodišnju nevestu, koja se još igrala lutkama, odvede u svoju postelju i tako postavi primer da odrasli muškarci ne treba da se žene maloletnicama? Na taj način mogao je da spase bezbroj mladih nezrelih muslimanskih devojčica od sve štete i zla koje im takvi odnosi nanose.

Što se tiče moje bake, njen muž nije bio prorok koji je trebalo da bude moralni uzor drugima za oponašanje; niti je imao pedeset četiri godine kada ju je oženio! Dakle, Džalalovo pozivanje na moje bake i dede samo je još jedan primer njegovog krajnjeg očaja u odbrani neodbranjivog.

Silovanje i ponižavanje žena u islamu

Džalal ne može da se uzdrži od huljenja na istinitog Boga i od izvrtanja onoga što njegova nadahnuta Sveta pisma zapravo uče. U ovom „pobijanju” ponovo pokreće pitanje devica koje su pošteđene u Brojevima 31:17-18 i u taj čin milosrđa učitava najgnusnije namere. Takođe pominje da je Bog zapovedio istrebljenje čitavih naroda, što nije ništa drugo do dimna zavesa kojom se pažnja skreće sa grube nemoralnosti i nasilnih učenja Muhameda.

Iako je na sve ovo već mnogo puta u potpunosti odgovoreno:

http://www.reasonablefaith.org/site/News2?page=NewsArticle&id=5767
http://www.christian-thinktank.com/midian.html
http://www.christian-thinktank.com/qamorite.html
http://www.christian-thinktank.com/rbutcher1.html
http://www.christian-thinktank.com/virginity.html
http://answering-islam.org/Shamoun/q_amalekites.htm
http://answering-islam.org/Responses/Osama/pedophilia.htm
http://answering-islam.org/Responses/Osama/zaatri_amalikites.htm

Džalal nije zainteresovan da se pozabavi argumentima jer zna da to ne može. Radije provodi vreme izvrćući i pogrešno tumačeći poruku Svetog pisma i žaleći se kako su ljudi opaki što ispituju krajnje upitne moralne aspekte života njegovog proroka.

Čitaoci ne treba da se iznenade što davagandista poput Džalala tumači određene biblijske tekstove u najgorem mogućem svetlu. To se i očekuje od čoveka koji sledi demonizovanog, opčinjenog i samoubilački nastrojenog proroka koji je odobravao silovanje zarobljenica, čak i dok su njihovi muževi bili živi,

„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu. To vam je Allahov propis! A ostale su vam dozvoljene, ako želite da im venčane darove date i da se njima oženite, a ne da činite blud! A suprugama vašim sa kojima imate bračne odnose dajte venčane darove kao što je propisano. I nije vam greh ako se, posle određenog venčanog dara, sa njima nagodite. Allah, zaista, sve zna i mudar je.“ S. 4:24 J. Ali

Evo kako su muslimanski džihadisti sproveli ovu uredbu u praksu:

Abu Sirma je rekao Abu Saidu al-Hudriju: O Abu Saide, da li si čuo Alahovog Poslanika (neka je mir na njega) kako pominje al-azl? On je rekao: Da, i dodao: Izašli smo sa Alahovim Poslanikom (neka je mir na njega) u pohod na Beni al-Mustalik i zarobili neke izvrsne arapske žene; i poželeli smo ih, jer smo patili zbog odsustva svojih žena, (ali istovremeno) smo želeli i otkup za njih. Zato smo odlučili da imamo polni odnos sa njima, ali uz primenu azla (povlačenje muškog polnog organa pre izlivanja semena radi izbegavanja začeća). Ali rekli smo: Činimo nešto dok je Alahov Poslanik među nama; zašto ga ne bismo pitali? Pa smo upitali Alahovog Poslanika (neka je mir na njega), a on je rekao: Nije važno ako to ne činite, jer će se svaka duša koja treba da se rodi do Dana vaskrsenja i roditi. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3371)

Abu Said al-Hudri je rekao: Alahov poslanik poslao je vojni pohod na Evtas povodom bitke kod Hunejna. Sreli su svog neprijatelja i borili se s njim. Porazili su ih i zarobili. Neki od drugova Alahovog poslanika ustezali su se da imaju odnos sa zarobljenicama u prisustvu njihovih muževa koji su bili nevernici. Zato je Alah, Uzvišeni, objavio kuranski stih: „I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“. To jest, one su im dozvoljene kada završe svoj period čekanja. (Sunan Abu Davud, tom 2, broj 2150)

Ibn Kesir je napisao:

<„osim one koje su u vašem vlasništvu“> osim onih žena koje steknete u ratu, jer su vam takve žene dozvoljene nakon što se uverite da nisu trudne.

Imam Ahmed je zabeležio da je Abu Said al-Hudri rekao: „Zarobili smo neke žene iz oblasti Evtasa koje su već bile udate, i nije nam bilo po volji da imamo polne odnose s njima jer su već imale muževe. Zato smo upitali Proroka o tome, i objavljen je ovaj ajet…

<„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“> Posledično, imali smo polne odnose sa tim ženama.” Ovo je formulacija koju su zabeležili at-Tirmizi, an-Nesai, Ibn Džerir i Muslim u svom Sahihu... (Tefsir Ibn Kesira (skraćeno), tom 2, delovi 3, 4 i 5 (sura Al-Bekare, stih 253, do sure An-Nisa, stih 147), skratila grupa učenjaka pod nadzorom šejha Safijur-Rahmana al-Mubarakpurija [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Hjuston, Njujork, Lahore; prvo izdanje, mart 2000], str. 422; podebljanje naše)

Ovde vidimo da su Muhamedovi drugovi imali više časti i dostojanstva nego čak i njihov sopstveni bog i prorok, budući da su se stideli da siluju zarobljene žene čiji su muževi još bili živi. Muhamed i njegov bog, međutim, nisu imali stida, jer su otišli dotle da su takvo silovanje i preljubu odobrili i dozvolili.

Ovakva nemoralna učenja nisu nalik onome što nalazimo u Svetom pismu, koje izričito zabranjuje silovanje zarobljenica i u potpunosti osuđuje preljubu. Evo šta istinita Božja Reč kaže o postupanju sa ženama zarobljenim u ratu:

„Kad otideš na vojsku na neprijatelje svoje, i preda ih Gospod Bog tvoj u ruke tvoje i zarobiš ih mnogo. I ugledaš u roblju lijepu ženu, i omili ti da bi je htio uzeti za ženu, Odvedi je kući svojoj; i neka obrije glavu svoju i sreže nokte svoje; I neka skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena, i neka sjedi u kući tvojoj, i žali za ocem svojim i za materom svojom cio mjesec dana; potom lezi s njom, i budi joj muž i ona nek ti bude žena. Ako ti poslije ne bi bila po volji, pusti je neka ide kuda joj drago, ali nikako da je ne prodaš za novce ni da njom trguješ, jer si je osramotio.“ Ponovljeni zakoni 21:10-14

Muhamed je takođe dozvolio svojim ljudima da bludniče sa ženama pod vidom privremenog braka (poznatog kao mut’a) samo zato što nisu bili u stanju da kontrolišu svoje polne požude.

Prenosi Džabir ibn Abdulah i Selema ibn al-Akva: Dok smo bili u vojsci, došao nam je Alahov Poslanik i rekao: „Dozvoljeno vam je da činite mut’u (brak), pa je činite.” Selema ibn al-Akva je rekao: Alahov Poslanik je rekao: „Ako se muškarac i žena dogovore (da se privremeno venčaju), njihov brak treba da traje tri noći, a ako žele da nastave, mogu; ako pak žele da se raziđu, mogu i to.” Ne znam da li je to bilo samo za nas ili za sve ljude uopšte. Abu Abdulah (al-Buhari) je rekao: Alija je jasno rekao da je Prorok rekao: „Mut’a brak je ukinut (učinjen nezakonitim).” (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 52)

Prenosi Abdulah:
Učestvovali smo u svetim bitkama koje je vodio Alahov Poslanik, a nismo imali ničega (nijedne žene) sa sobom. Pa smo rekli: „Da se uškopimo?” On nam je to zabranio i zatim nam dozvolio da se ženimo ženama uz privremeni ugovor, i proučio nam je: -- „O vi koji verujete, ne zabranjujte sebi ono što je lepo, što je Allah dozvolio, i ne prelazite Allahove granice!“ (5.87) (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 13o)

Ovo nije ništa drugo do prostitucija, čisto i jednostavno.

Muhamedove seksualne privilegije

Povrh svega, Muhamedov bog dodelio je svom poslaniku određene seksualne povlastice koje nije dozvolio nikome drugom, poput uzimanja žene drugog čoveka i nametanja sebe ženama protiv njihove volje!

وَأَمَّا مَا أُحِلَّ لَهُ صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَجُمْلَته سِتَّة عَشَرَ : الْأَوَّل : صَفِيّ الْمَغْنَم . الثَّانِي : الِاسْتِبْدَاد بِخُمُسِ الْخُمُس أَوْ الْخُمُس . الثَّالِث : الْوِصَال . الرَّابِع : الزِّيَادَة عَلَى أَرْبَع نِسْوَة . الْخَامِس : النِّكَاح بِلَفْظِ الْهِبَة . السَّادِس : النِّكَاح بِغَيْرِ وَلِيّ . السَّابِع : النِّكَاح بِغَيْرِ صَدَاق . الثَّامِن : نِكَاحه فِي حَالَة الْإِحْرَام . التَّاسِع : سُقُوط الْقَسْم بَيْن الْأَزْوَاج عَنْهُ , وَسَيَأْتِي . الْعَاشِر : إِذَا وَقَعَ بَصَره عَلَى اِمْرَأَة وَجَبَ عَلَى زَوْجهَا طَلَاقهَا , وَحَلَّ لَهُ نِكَاحهَا . قَالَ اِبْن الْعَرَبِيّ : هَكَذَا قَالَ إِمَام الْحَرَمَيْنِ , وَقَدْ مَضَى مَا لِلْعُلَمَاءِ فِي قِصَّة زَيْد مِنْ هَذَا الْمَعْنَى . الْحَادِيَ عَشَرَ : أَنَّهُ أَعْتَقَ صَفِيَّة وَجَعَلَ عِتْقهَا صَدَاقهَا . الثَّانِي عَشَرَ : دُخُول مَكَّة بِغَيْرِ إِحْرَام , وَفِي حَقّنَا فِيهِ اِخْتِلَاف . الثَّالِث عَشَر : الْقِتَال بِمَكَّة . الرَّابِع عَشَر : أَنَّهُ لَا يُورَث . وَإِنَّمَا ذُكِرَ هَذَا فِي قِسْم التَّحْلِيل لِأَنَّ الرَّجُل إِذَا قَارَبَ الْمَوْت بِالْمَرَضِ زَالَ عَنْهُ أَكْثَرُ مِلْكه , وَلَمْ يَبْقَ لَهُ إِلَّا الثُّلُث خَالِصًا , وَبَقِيَ مِلْك رَسُول اللَّه صَلَّى اللَّه عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى مَا تَقَرَّرَ بَيَانه فِي آيَة الْمَوَارِيث , وَسُورَة " مَرْيَم " بَيَانه أَيْضًا . الْخَامِسَة عَشَر : بَقَاء زَوْجِيَّته مِنْ بَعْد الْمَوْت . السَّادِس عَشَر : إِذَا طَلَّقَ اِمْرَأَة تَبْقَى حُرْمَته عَلَيْهَا فَلَا تُنْكَح .

" أَنْ يَسْتَنْكِحهَا " أَيْ يَنْكِحهَا , يُقَال : نَكَحَ وَاسْتَنْكَحَ , مِثْل عَجِبَ وَاسْتَعْجَبَ , وَعَجِلَ وَاسْتَعْجَلَ . وَيَجُوز أَنْ يَرِد الِاسْتِنْكَاح بِمَعْنَى طَلَب النِّكَاح , أَوْ طَلَب الْوَطْء .

„i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi, a ne ostalim vernicima“

Što se tiče onoga što je Alah proroku darovao i učinio zakonitim, to je 16 pitanja…

Drugo: Da (prisilno) uzme petinu petine ili čitavu petinu (ratnog plena)…

Četvrto: Da uzme više od četiri žene.

Peto: Da oženi, jestenkih (ili ima odnos sa) ženom koja usmeno izgovori svoje posvećenje (proroku).

Šesto: Da oženi, jestenkih, bez prisustva (ili dozvole) zakonskog staratelja.

Sedmo: Da oženi, jestenkih, bez miraza.

Osmo: Da oženi (i ima odnos) tokom stanja obrednog posvećenja i pročišćenja.

Deveto: Poništenje zakletve koju bi dao svojim ženama.

Deseto: Ako Muhamed pogleda ženu (i poželi je), ONDA JE NEOPHODNO DA JE NJEN MUŽ RAZVEDE I DA JE MUHAMED OŽENI. Ibn al-Arabi je rekao: „To je ono što je rekao i sluga dveju svetih džamija, kao što je učenjacima bilo jasno IZ PRIČE O ZEJDU, koja je takođe imala ovo značenje.”

Jedanaesto: Da je prorok oslobodio Safiju (iz njenog zarobljeničkog statusa) i njeno oslobođenje smatrao njenim mirazom.

Dvanaesto: Da uđe u Meku a da nije u stanju obrednog pročišćenja.

Trinaesto: Da se bori u Meki.

Četrnaesto: Da ga niko uopšte ne nasleđuje. Ovo je pomenuto u odeljku o oprostu, jer kada se čovek usled bolesti približi smrti, većina njegovih poseda mu se oduzima, tako da mu ne ostaje više od trećine. Ali posedi proroka ostali su njegovi, kao što je posvedočeno u stihu o nasleđivanju, a i sura „Merjem” to takođe pojašnjava.

Petnaesto: Njegov brak se i nakon njegove smrti smatra važećim.

Šesnaesto: Ako razvede ženu, ona ostaje zabranjena svima i ne može biti udata, nikah, ni za koga drugog.

Jestenkih dolazi od reči jankah. Jer se kaže u različitim oblicima nekaha i istenkeha, baš kao što se kaže adžab i istadžab… Dozvoljeno je koristiti reč istenkeha u značenju onoga ko traži brak ili onoga ko traži polni odnos. (Tefsir al-Kurtubija, K. 33:50; podebljanje i velika slova naši)

و من القسم الثالث القبلة في الصوم مع وجود الشهوة. فقد كان (صلّى الله عليه و سلّم) يقبل عائشة رصى الله تعالى عنها و هو صائم و يمص لسانها، و لعله (صلّى الله عليه و سلّم)لم يكن يبلع ريقه المختلط بريقها. والخلوة بالأجنبية، وأنه (صلّى الله عليه و سلّم) إذا رغب في امرأة خلية كان له أن يدخل بها من غير لفظ نكاح أو هبة ومن غير ولي ولا شهود ، كما وقع له (صلّى الله عليه و سلّم) في زينب بنت جحش رضي لله تعالى عنها كما تقدم ، ومن غير رضاها ، وأنه إذا رغب امرأة متزوجة يجب على زوجها أن يطلقها له (صلّى الله عليه و سلّم) ، وأنه إذا رغب في أمة وجب على سيدها أن يهبها له. وله أن يتزوج المرأة لمن يشاء ب غير رضاها ، وله أن يتزوج في حل إحرامه ، و من ذلك نكاح ميمونة على ما تقدم. وأن يسطفي من الغنيمة ما شاء قبل القسمة من جارية أو غيرها.

„A iz trećeg dela [dozvoljeno je Muhamedu] da ljubi tokom posta pred svedocima, jer je [Muhamed] ljubio Aišu dok je postio i sisao njen jezik. A možda [Muhamed] nije gutao svoju pljuvačku koja je bila sjedinjena s njenom. I [dozvoljeno je Muhamedu] da bude nasamo sa tuđom ženom. A ako bi poželeo ženu koja je neudata, onda mu je dozvoljeno da uđe k njoj [da ima polni odnos] a da joj ne kaže da želi da ima polni odnos, ili bez dara i bez dozvole njenog staratelja i bez svedoka; baš kao u slučaju Zejneb bint Džahš, koji je pomenut, [koju je uzeo] protiv njene volje. A ako bi poželeo udatu ženu, onda njen muž mora da je razvede i da mu je preda. A ako bi poželeo robinju, onda njen gospodar mora da mu je preda. I može udati ženu za koga hoće protiv njene volje. I može se ženiti u ihramu, što se dogodilo kada je imao polni odnos sa Mejmunom, što je pomenuto. I može uzeti koju god robinju poželi i druge stvari, čak i pre nego što je ratni plen podeljen.” (Nur al-Din al-Halabi, As-Sira al-Halabija, tom 3, str. 419: ISBN: 2-7451-3370-5)

Budući da je Džalal natopljen gnusnim i nemoralnim učenjima Muhameda, nije iznenađujuće što takvu islamsku prljavštinu može da učitava u biblijski tekst. On jednostavno projektuje ono što je pročitao iz života i primera svog proroka u nadahnutu i svetu Božju Reč.

Čak i Džalal duboko u sebi zna koliko su ova učenja zaista prljava i opaka, jer sumnjamo da bi ikada prihvatio da neko dođe njegovoj majci, sestri ili ćerki i ponudi im novac da ih oženi samo na kratko vreme, radi seksa s njima. Prilično smo sigurni da bi ga takva ponuda veoma uvredila, jer čak i on može da vidi da to znači prostituisanje njegovih ženskih srodnica za neku svotu novca kako bi se zadovoljile polne požude čoveka koji ne može da kontroliše svoje telesne prohteve.

Niti bi mu bilo drago da neki čovek zahteva da razvede svoju ženu kako bi je on oženio i spavao s njom!

A ipak, Džalal bi hteo da napustimo sveta učenja Gospoda Isusa Hrista i njegovih blaženih apostola, poput Pavla, da bismo sledili njegovog proroka koji je dozvoljavao brakove sa maloletnicima, preljubu, silovanje udatih i neudatih žena, kao i prostituciju koju je pokušao da predstavi kao privremeni brak. Bože sačuvaj da ikada učinimo tako nešto!

U zaključku, želim da zahvalim Džalalu na jednoj stvari. Cenim sve izvore koje je naveo da bi dokazao da reč thawb znači odeću, jer su te reference pružile dodatnu potvrdu za moju tačku! Džalalovi navodi potkrepili su činjenicu da, kada hadis kaže da je Muhamed bio u thawbu svoje maloletne neveste, to može značiti jedino da je zaista nosio njenu odeću i da je time bio kriv za oblačenje u žensku odeću!

Ako Gospod Isus da, uskoro će uslediti još odgovora na Džalalovo naklapanje i izvrtanje istine.