Ponovni osvrt na parabolu o farizeju i cariniku
Revisiting The Parable of the Pharisee and the Tax Collector
U jednom od naših ranijih odgovora bavili smo se time kako Pol Bilal Vilijams zloupotrebljava sledeću parabolu ne bi li dokazao da je Isus učio da Bogu nisu potrebne, niti da on zahteva, žrtve ili Hristovu smrt da bi oprostio grešnicima:
„A i nekima koji bijahu uvjereni za sebe da su pravedni, a ostale nipodaštavahu, kaza priču ovu: Dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem. A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grješnome! Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.“ Luka 18:9-14 Holman Christian Standard Bible (HCSB)
U ovom osvrtu želimo da dodamo nekoliko dodatnih zapažanja koja će još čvršće potvrditi činjenicu da je poslednje što je Isus ovom parabolom (ili bilo kojom drugom, kad smo već kod toga) hteo da poruči bilo to da zamensko pomirenje nije središnje niti neophodno za primanje oproštaja.
Prvo što u ovoj parabolI treba primetiti jeste to da se za obojicu — i za fariseja i za carinika — kaže da su otišli u hram da bi se molili, što je veoma značajno:
„Dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik.“ Luka 18:10
Kao što smo pokazali u nekim od naših ranijih odgovora, jevrejski Spisi uče da je hram bio mesto na kome su prinošene žrtve za pomirenje, kako bi Bog imao osnov da prihvati molitve pokajnika i da im oprosti prestupe:
„Ali hoće li doista Bog stanovati s čovjekom na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah. Ali, pogledaj na molitvu sluge svojega i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu kojom ti se danas moli sluga tvoj. Da budu oči tvoje otvorene nad domom ovijem danju i noću, nad ovijem mjestom gdje si rekao da ćeš namjestiti ime svoje, da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga tvoj na ovom mjestu. Čuj molbe sluge svojega i naroda svojega Izrailja, kojima će se moliti na ovom mjestu, čuj s mjesta gdje stanuješ, s neba, čuj i smiluj se.“… „Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša ili medljika, skakavci ili gusjenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo i kakva god bolest, Svaku molbu i svaku molitvu koja bude od koga god čovjeka ili od svega naroda tvojega Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj i podigne ruke svoje u ovom domu, Ti čuj s neba, iz stana svojega, i oprosti i podaj svakome po putovima njegovijem, što znaš u srcu njegovu, jer ti sam znaš srca sinova čovječijih, Da te se boje hodeći putovima tvojim dokle su god živi na zemlji, koju si dao ocima našim.“ 2. Dnevnika 6:18-21, 28-31 HCSB
Izričito nam se kaže da je Bog prihvatio hram kao dom žrtve i kao mesto sa koga će se upućivati molitve za oproštaj:
„I svrši Solomon dom Gospodnji i dom carski, i bi srećan u svemu što bješe naumio da načini u domu Gospodnjem i u domu svom. Potom javi se Gospod Solomonu noću i reče mu: Uslišio sam molbu tvoju i izabrao sam to mjesto da mi bude dom za žrtve. Ako zatvorim nebo da ne bude dažda, ili ako zapovjedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj, I ponizi se narod moj na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje i povrati se od zlijeh putova svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im grijeh njihov, i iscijeliću zemlju njihovu. I oči će moje biti otvorene i uši moje prignute k molitvi s toga mjesta. Jer sada izabrah i posvetih dom taj da bude ime moje tu dovijeka; i biće tu oči moje i srce moje vazda.“ 2. Dnevnika 7:11-16 HCSB
Dakle, odlaskom u hram carinik je priznavao središnji značaj i neophodnost žrtava koje su se tamo prinosile radi oproštenja greha. Carinik se obraćao Bogu na osnovu pomirenja koje su sveštenici vršili na tom mestu, moleći ga da mu pokaže milosrđe i saosećanje.
To nas vodi do naše sledeće tačke. I sama carinikova molitva potvrđuje da Bog oprašta i daruje milosrđe jedino na osnovu pomirenja:
„A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grješnome!“ Luka 18:13 HCSB
Reč hilastheti, koja se u nekim drugim engleskim prevodima prenosi kao „budi milostiv“, znači umilostiviti Boga, odnosno učiniti ga naklonjenim, kako bi njegov gnev bio odvraćen. A to se postizalo upravo kroz žrtve koje su prinošene u hramu. Fusnota koju daje prevod HCSB pomaže da se ovo jasnije uoči:
b. Luka 18:13 Doslovno: Bože, budi mi umilostivljen; = Neka tvoj gnev bude odvraćen ŽRTVOM (Isticanje velikim slovima naše)
A evo kako ovu grčku reč određuju sledeći leksikografski izvori:
hilaskomai: biti umilostivljen, izvršiti umilostivljenje za
Kratka definicija: pokazujem milosrđe prema, opraštam
Definicija: (a) pokazujem milosrđe prema, iskazujem naklonost prema, (b) prel. sa objektom u vidu greha: opraštam, praštam.
Srodna reč: 2433 hiláskomai (srodno sa 2434 /hilasmós, „umilostivljenje, ublažavanje/zadovoljenje božanskog gneva zbog greha“) – u pravom smislu: pružiti umilostivljenje, pokazati milosrđe zadovoljavajući (bukvalno: umilostivljavajući) Božji gnev zbog greha; „izmiriti, ublažiti, umilostiviti (tako u LXX; vidi takođe Thackeray, Gr., 270f, gde se navode natpisi, i Deiss., BS, 224f)“ (Abbott-Smith). Vidi 2434_/hilasmos_ („umilostivljenje“). (Strong’s Concordance)
I:
Strong’s G2433 – hilaskomai
Koren reči (etimologija)
Medij, od iste osnove kao hileos (G2436)
1) učiniti nekoga naklonjenim sebi, ublažiti, izmiriti sa sobom
a) postati umilostivljen, biti smiren ili ublažen
b) biti umilostivljen, biti blagonaklon, biti milostiv
2) okajati, izvršiti umilostivljenje za
Vajnova objašnjavajuća definicija novozavetnih reči
Milostiv (pridev, i glagol „biti“), Milosrđe (imenica, i glagol „imati“ itd.): u profanom grčkom značilo je „izmiriti, ublažiti, umilostiviti, učiniti da bogovi budu izmireni“; njihova dobra volja nije smatrana njihovim prirodnim stanjem, već nečim što najpre treba zaslužiti. Neznabošci su verovali da su njihovi bogovi po svojoj prirodi u osećanjima otuđeni od čoveka. U Novom zavetu ta reč nikada ne znači izmiriti Boga sa sobom; ona označava
(a) „biti umilostivljen, milostiv“, Luka 18:13, u carinikovoj molitvi;
(b) „okajati, izvršiti umilostivljenje za“, Jevrejima 2:17, „izvršiti umilostivljenje“. Da Bog sam po sebi već nije otuđen od čoveka, vidi Jovan 3:16. Njegov stav prema grešniku ne mora da se promeni grešnikovim naporima. Što se tiče grehā, okajanje je neophodno, u skladu sa Božjom svetošću i radi njegove pravednosti, a to okajanje su njegova milost i ljubav obezbedili u žrtvi pomirenja njegovog Sina; čovek, i sam grešnik, s pravom izložen Božjem gnevu (Jovan 3:36), nikada ne bi mogao da pronađe okajanje. Kao što Lajtfut kaže: „kada novozavetni pisci opširno govore o božanskom gnevu, neprijateljstvo se ne predstavlja kao ono koje je na Božjoj strani, već na strani ljudi“. Kroz ono što je Bog izvršio u Hristu, njegovom smrću, čovek, kada se novorodi, izmiče zasluženom Božjem gnevu. Vršenje ovog okajanja [(b) gore], sa svojim učinkom u Božjem milosrđu (a), jeste ono što se izražava rečju hilaskomai. Septuaginta koristi složeni glagol exilaskomai, npr. Postanje 32:20; Izlazak 30:10, 15, 16; 32:30, i često u Levitskoj i Brojevima. Vidi UMILOSTIVLJENJE.
Umilostivljenje:
kod Grka se upotrebljavalo sa značenjem „učiniti bogove naklonjenim, ublažiti, umilostiviti“, utoliko što njihova dobra volja nije shvatana kao njihov prirodan stav, već kao nešto što najpre treba zaslužiti. Takva upotreba reči strana je grčkoj Bibliji kada je reč o Bogu, bilo u Septuaginti bilo u Novom zavetu. Ona se nikada ne koristi za neki čin kojim čovek dovodi Boga u naklonjen stav ili milostivo raspoloženje. Bog je taj koji biva „umilostivljen“ potvrđivanjem svog svetog i pravednog karaktera, čime je, kroz ono što je obezbedio u zameničkoj i okajničkoj žrtvi Hristovoj, tako postupio sa grehom da može da pokaže milosrđe grešniku koji veruje, uklanjajući njegovu krivicu i opraštajući mu grehe.
Tako u Luka 18:13 ona označava „biti umilostivljen“ ili „milostiv prema“ (pri čemu je osoba objekat glagola), a u Jevrejima 2:17 „okajati, izvršiti umilostivljenje za“ (pri čemu su objekat glagola gresi); ovde je prevod RV, „izvršiti umilostivljenje“, važna ispravka prevoda AV, „izvršiti izmirenje“. Kroz Hristovu „umilostivljujuću“ žrtvu, onaj ko veruje u njega biva samim Božjim činom izbavljen od pravedno zasluženog gneva i dolazi pod savez milosti. Nigde se ne kaže da je Bog izmiren, a sama ta činjenica ukazuje na to da neprijateljstvo postoji jedino sa čovekove strane i da je čovek taj koji treba da se izmiri sa Bogom, a ne Bog sa čovekom. Bog je uvek isti i, budući da je sam po sebi nepromenljiv, njegov odnosni stav se menja prema onima koji se menjaju. On može drugačije da postupa prema onima koji mu dolaze verom, i to isključivo na osnovu Hristove „umilostivljujuće“ žrtve, ne zato što se on promenio, već zato što uvek postupa u skladu sa svojom nepromenljivom pravednošću.
Okajničko delo Krsta je, dakle, sredstvo kojim se ruši pregrada koju greh postavlja između Boga i čoveka. Žrtvenim predavanjem svog bezgrešnog života, Hristos poništava moć greha da razdvaja Boga i vernika.
U Starom zavetu jevrejski glagol kaphar povezan je sa kopher, „pokrivač“ (vidi PRESTO MILOSTI), i upotrebljava se u vezi sa žrtvom paljenicom, npr. Levitska 1:4; 14:20; 16:24, sa žrtvom za prestup, npr. Levitska 5:16, 18, sa žrtvom za greh, npr. Levitska 4:20, 26, 31, 35, sa žrtvom za greh i žrtvom paljenicom zajedno, npr. Levitska 5:10; 9:7, sa prinosom od brašna i žrtvom zahvalnicom, npr. Jezekilj 45:15, 17, kao i u drugim slučajevima. Upotrebljava se za ovna prinetog pri posvećenju prvosveštenika, Izlazak 29:33, i za krv koju je Bog dao na žrtveniku da bi se izvršilo „umilostivljenje“ za duše naroda, i to zato što je „život tela u krvi“, Levitska 17:11, i „krv je ta koja vrši pomirenje zbog života“ (RV). Čovek je zbog greha izgubio pravo na svoj život, a Bog je obezbedio jedini put kojim se večni život može darovati, naime dobrovoljnim polaganjem života njegovog Sina, pod božanskom odmazdom. Ranije žrtve koje je Bog odredio bile su predslika toga. (BlueLetterBible Lexicon)
Ono što ovo čini prilično zanimljivim jeste to što grčka verzija Starog zaveta na više mesta koristi hilaskomai i srodne izraze da bi prevela jevrejsku reč koja se upotrebljava za vršenje pomirenja, naime kaphar:
Strong's H3722 – kaphar
1) pokriti, očistiti, izvršiti pomirenje, izvršiti izmirenje, prevući smolom
a) (Qal) premazati ili pokriti smolom
b) (Piel)
1) prekriti, umiriti, umilostiviti
2) prekriti, okajati greh, izvršiti pomirenje za
3) prekriti, okajati greh i osobe putem propisanih obreda
c) (Pual)
1) biti prekriven
2) biti pomiren
d) (Hithpael) biti pokriven (BlueLetterBible Lexicon)
Zapazite, na primer, sledeće slučajeve:
„Ali on bješe milostiv, i pokrivaše grijeh, i ne pomori ih, često ustavljaše gnjev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje.“ Psalam 78:38 HCSB
Evo kako to prenosi grčki tekst:
„Ali on je milosrdan, i izvršiće pomirenje/umilostivljenje za (hilasetai) njihove grehe, i neće [ih] uništiti: štaviše, često će odvraćati svoj gnev i neće raspaliti sav svoj bes.“ Psalam 77:38 LXX
Ponovo:
„Pomozi nam, Bože, spasitelju naš, radi slave imena svojega, izbavi nas i očisti od grijeha naših radi imena svojega.“ Psalam 79:9 HCSB
A sada grčki prevod:
„Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš; radi slave imena tvoga, Gospode, izbavi nas; i izvrši pomirenje za/budi umilostivljen prema (hilasthetai) našim gresima, radi imena svoga.“ Psalam 78:9 LXX
Još jednom:
„Bezakonja me pritiskuju, ti ćeš očistiti grijehe naše.“ Psalam 65:3
I:
„Reči prestupnika nadvladale su nas; ti ćeš izvršiti pomirenje za/biti umilostivljen prema (hilase) našim gresima.“ Psalam 64:4 LXX
Reč hilase upotrebljava se i u sledećem stihu:
„Radi imena svoga, Gospode, budi umilostivljen prema/izvrši pomirenje za (hilase) moj greh; jer je velik.“ Psalam 24[eng. 25]:11 LXX – upor. 2. Carevima 24:4 LXX
Sledeći odlomci koriste složeni oblik exilaskomai da bi preveli kaphar:
„Samo očišćenje neka čini nad rogovima njegovijem Aron jednom u godini; krvlju od žrtve za grijeh u dan očišćenja jednom u godini činiće očišćenja na njemu od koljena do koljena vašega; jer je to svetinja nad svetinjama Gospodu.“ Izlazak 30:10 New American Standard Bible (NASB)
„I jednom u godini Aron će izvršiti pomirenje (exilasetai) na njegovim rogovima; očistiće ga krvlju očišćenja radi vršenja pomirenja (tou exilasmou) za njihove naraštaje: to je najsvetije Gospodu.“ LXX
Konačno:
„A sjutradan reče Mojsije narodu: Vi ljuto sagriješiste; zato sada idem gore ka Gospodu, eda bih ga umolio da vam oprosti grijeh.“ Izlazak 32:30 HCSB
„I dogodi se, pošto [je nastalo] sutradan, da Mojsije reče narodu: Sagrešili ste velik greh; a sada ću se popeti k Bogu, da izvršim pomirenje (exilasomai) za vaš greh.“ LXX
Vidi takođe sledeća mesta u LXX: Brojevi 25:1-13 – upor. Psalam 106:30; Jezekilj 16:63; Malahija 1:9.
Da se grčki izraz hilaskomai (zajedno sa srodnim rečima) i jevrejski kaphar odnose na čin ublažavanja Božjeg gneva kroz pomirenje, lako se može uvideti iz neposrednog konteksta 32. glave Izlaska:
„A kada je narod video da Mojsije odugovlači da siđe sa gore, narod se okupi protiv Arona i reče mu: ’Ustani i načini nam bogove koji će ići pred nama; jer ovaj Mojsije, čovek koji nas je izveo iz zemlje egipatske — ne znamo šta je s njim bilo.’ A Aron im reče: ’Poskidajte zlatne minđuše koje su u ušima vaših žena i kćeri i donesite mi ih.’ I sav narod poskida zlatne minđuše koje behu u njihovim ušima i donese ih Aronu. I on ih primi iz njihovih ruku i oblikova ih dletom; i načini im liveno tele, i reče: ’Ovo [su] tvoji bogovi, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje egipatske.’ I Aron, videvši to, sagradi žrtvenik pred njim, i Aron oglasi govoreći: Sutra [je] praznik Gospodnji. I ustavši rano sutradan, prinese žrtve paljenice i prinese žrtvu zahvalnicu; i narod sede da jede i pije, i ustade da se igra. I Gospod reče Mojsiju: ’Idi brzo, siđi odavde, jer je sagrešio tvoj narod, koji si izveo iz zemlje egipatske; brzo su skrenuli s puta koji si im zapovedio; načinili su sebi tele, i poklonili mu se, i prineli mu žrtvu, i rekli: „Ovo su tvoji bogovi, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje egipatske.“ A sada me pusti, i veoma ću se razgneviti na njih i istrebiti ih, a od tebe ću načiniti velik narod.’ I Mojsije se pomoli pred Gospodom Bogom i reče: ’Zašto se, Gospode, VEOMA GNEVIŠ na svoj narod, koji si izveo iz zemlje egipatske velikom silom i podignutom mišicom svojom? [Pripazi] da Egipćani ne bi kadgod rekli: „Sa zlom namerom ih je izveo, da ih pobije u planinama i da ih istrebi sa lica zemlje“; PRESTANI OD SVOG GNEVNOG BESA, i budi MILOSTIV PREMA (hileos) grehu svoga naroda, sećajući se Avrama i Isaka i Jakova, slugu svojih, kojima si se zakleo sobom i govorio im: „Veoma ću umnožiti tvoje seme kao zvezde nebeske po mnoštvu“, i svu ovu zemlju za koju si govorio da ćeš im dati, da je poseduju doveka. I Gospod se umilostivi (hilasthe) da sačuva svoj narod.“ Izlazak 32:1-14 LXX
Razlog zbog kojeg je Mojsije nastojao da posreduje i izvrši pomirenje za svoj narod bio je taj što je želeo da odvrati Božji gnev od Izrailjaca zbog njihovog greha izrade i obožavanja zlatnog teleta.
Ovo pokazuje da je Božji narod bio potpuno svestan činjenice da je vršenje pomirenja neophodno za oproštenje greha, budući da su znali da Božji pravedni gnev mora biti ublažen pre nego što bi on blagonaklono pogledao na nečiju molitvu i prihvatio njegovo ispovedanje i pokajanje.
Što nas vraća Gospodu Isusu Hristu. Jedan od razloga zbog kojih je Gospod Isus došao na svet bio je taj da sebe preda kao savršenu žrtvu za oproštenje greha:
„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45 HCSB – upor. Matej 20:28
„I uzevši hljeb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: Ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavjet u krvi mojoj, koja se za vas prolijeva.“ Luka 22:19-20 HCSB – upor. Marko 14:22-24; Matej 26:26-28
„Zaista, zaista vam kažem: Koji vjeruje u mene ima život vječni. Ja sam hljeb života. Oci vaši jedoše manu u pustinji, i pomriješe. Ovo je hljeb koji silazi s neba: da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću ja dati za život svijeta. Judejci se pak prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama tijelo svoje da jedemo? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan. Jer tijelo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piće. Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu. Kao što mene posla živi Otac, i kao što ja živim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on će živjeti zbog mene. Ovo je hljeb koji siđe s neba: ne kao što oci vaši jedoše manu, i pomriješe; koji jede hljeb ovaj živjeće vavijek.“ Jovan 6:47-58
Štaviše, novozavetni pisci koriste upravo istu onu reč koju je carinik upotrebio u svojoj molitvi da bi opisali Isusovu zameničku smrt!
„Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i vjeran Prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grijehe naroda.“ Jevrejima 2:17 NIV 1984
a. Jevrejima 2:17 Ili i da bi odvratio Božji gnev, uklanjajući greh
I apostol Pavle i apostol Jovan koriste srodne izraze kada Hristovu smrt nazivaju žrtvom pomirenja:
„Kojega odredi Bog da bude krvlju svojom žrtva pomirenja kroz vjeru, da pokaže pravdu svoju oproštenjem pređašnjih grijeha, U dugotrpljenju Božijem, da se pokaže pravda njegova u sadašnje vrijeme, da je On pravedan i da opravdava onoga koji je od vjere Isusove.“ Rimljanima 3:25-26 HCSB
a. Rimljanima 3:25 Ili kao umilostivljujuću žrtvu, ili kao prinos pomirenja, ili kao presto milosti; 2. Korinćanima 5:21; Jevrejima 9:5
b. Rimljanima 3:26 Ili i opravda, ili i oslobodi krivice
„Dječice moja, ovo vam pišem da ne sagriješite; i ako neko sagriješi, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika. A on je žrtva pomirenja za grijehe naše, i ne samo za naše nego i svega svijeta.“ 1. Jovanova 2:1-2 NIV 1984
a. 1. Jovanova 2:2 Ili On je taj koji odvraća Božji gnev, uklanjajući naše grehe, i to ne samo naše nego i
„U tome se pokaza ljubav Božija prema nama što je Bog Sina svojega Jedinorodnoga poslao u svijet da živimo Njime. U tome je ljubav, ne što mi zavoljesmo Boga, nego što On zavolje nas, i posla Sina svojega, kao žrtvu pomirenja za grijehe naše.“ 1. Jovanova 4:9-10 NIV 1984
a. 1. Jovanova 4:10 Ili kao onoga koji će odvratiti njegov gnev, uklanjajući
Dakle, upravo ona parabola za koju je Vilijams mislio da dokazuje njegov stav na kraju potvrđuje da se oproštenje greha daje jedino na osnovu zameničkog pomirenja, tačnije na osnovu Hristove pomiriteljske smrti, budući da su upravo na nju sve hramovne žrtve u krajnjoj liniji ukazivale.
Ako Gospod Isus da, pripremili smo još odgovora Vilijamsu koji bi trebalo da se pojave na našem sajtu u bliskoj budućnosti.