Ponovni osvrt na Ajšin uzrast, 3. deo
Nastavljamo tamo gde smo prethodno stali (https://www.samshmnthelogy.net/post/revisiting-the-age-of-aisha-pt-2).
Uzor za sva vremena
Iako se Braun poziva na kulturne norme kako bi opravdao Muhamedov brak sa nedozrelom maloletnicom, zaboravlja da pomene činjenicu da bi njegov prorok trebalo da bude uzor svim narodima u svim vremenima. Zašto bi, dakle, Muhamed ne samo odobravao, nego i sam upražnjavao takav kulturni običaj, s obzirom na to da bi trebalo da bude milost čovečanstvu?
„tebe smo poslali samo kao milost svetovima“ S. 21:107 Hilali-Khan
Zar, dakle, ne bi bilo milosrdnije da je Braunov moralni i duhovni uzor ukinuo ovu praksu ženidbe i seksualnog opštenja sa emocionalno i fizički nezrelim devojčicama? Zašto onda ustanoviti i lično upražnjavati tako gnusnu praksu, koja devojčice ostavlja traumatizovanim seksualno, emocionalno i fiziološki?
Ukidanje ustanove pune ljubavi i samilosti
Uostalom, zar Muhamed nije ukinuo usvajanje, koje donosi korist i siročadi i parovima koji ne mogu imati sopstvenu decu?
Zašto onda ukinuti tako humanu praksu, koja tolikim ljudskim životima donosi veliko emocionalno isceljenje i ljubav, a istovremeno ozakoniti seksualno zlostavljanje maloletnica?
Ovo postaje utoliko uznemirujuće kada pročitamo razlog koji islamski izvori navode za to što se Braunov prorok rešio usvajanja. Prema muslimanskoj tradiciji, Kuran 33:4-5 i 40 „objavljeni“ su kao odgovor na to što su nevernici ismevali Muhameda zato što je oženio ženu svog usvojenog sina:
„… Ovaj stih je objavljen povodom Zejda ibn Harise. On je bio rob Alahovog Poslanika, ali ga je on oslobodio i usvojio pre nego što je poslat kao Poslanik. Kada se Poslanik oženio Zejnebom bint Džahš, koja je bila razvedena žena Zejda ibn Harise, Jevreji i licemeri rekoše: ’Muhamed se oženio ženom svoga sina, a drugim ljudima to zabranjuje!’ I tako Alah, uzvišen neka je, objavi ovaj stih. Sa’id ibn Muhamed ibn Ahmed ibn Nu’ajm al-Iškabi nas obavesti> al-Hasan ibn Ahmed ibn Muhamed ibn ’Ali ibn Mahled> Muhamed ibn Ishak al-Sakafi> Kutejba ibn Sa’id> Jakub ibn ’Abd al-Rahman> Musa ibn ’Ukba> Salim> ’Abd Alah ibn ’Umar, koji je govorio: ’Zejda ibn Harisu nismo nazivali nijednim drugim imenom osim Zejd ibn Muhamed, sve dok Kuran nije objavio („Zovite ih po njihovim očevima, to je kod Allaha pravednije!“) [33:5]’. Ovo je preneo Buhari> Mu’ala ibn Esed> ’Abd al-’Aziz ibn al-Muhtar> Musa ibn ’Ukba. (’Ali ibn Ahmed al-Vahidi, Asbab al-Nuzul; podebljanje i podvlačenje su moji)
„„Muhammed nije roditelj nijednom od vaših ljudi“: on nije Zejdov biološki otac i zato mu nije nedozvoljeno da oženi njegovu [bivšu] ženu Zejneb [posle njega]…“ (Tafsir al-Dželalejn; podebljanje i podvlačenje su moji)
Ovo znači da je Muhamed ukinuo usvajanje samo da bi sačuvao obraz, jer mu je smetala optužba iznesena protiv njega da je praktično ukrao ženu sopstvenog sina — praksa koju Božja Reč osuđuje kao seksualnu nemoralnost:
„Golotinje žene sina svojega ne otkrij; snaha ti je, ne otkrij golotinje njezine.“ Levitska 18:15
„Ko bi spavao sa ženom sina svojega, oboje da se pogube; učiniše sramotu; krv njihova na njih.“ Levitska 20:12
Da stvar bude gora, i Kuran i predanja ukazuju na to da je Muhamed već počeo da žudi za svojom snahom dok je ona još uvek bila u braku sa njegovim sinom, i da je Alah bio taj koji je odredio da se to dogodi sa izričitom svrhom da pokaže ljudima da i oni mogu oženiti razvedene žene svojih usvojenih sinova ako to požele:
„A kad ti reče onom kome je Allah milost darovao, a kome si i ti dobro učinio: „Zadrži svoju suprugu i boj se Allaha!“ – U sebi si skrivao ono što će Allah da obelodani i bojao si se ljudi, a preče je da se bojiš Allaha. I pošto je Zejdova potreba za njom prestala i od nje se razveo, Mi smo je za tebe udali kako se vernici više ne bi ustručavali da se žene ženama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu. Kako Allah odredi, tako treba biti.“ S. 33:37 Hilali-Khan
Međutim, ovo pokreće još jedan veliki problem. Kako je Muhamedov brak sa snahom mogao biti primer drugima, kada je Alah ubrzo potom odlučio da ukine praksu usvajanja? Nije li to dokaz da je Muhamed jednostavno tražio izgovor kojim bi opravdao svoju požudu prema snahi?
Ma koliko muslimanski apologeti pokušavali da ovo izokrenu, ostaje činjenica da su i Muhamed i njegovo božanstvo osuđeni učenjem Gospoda Isusa Hrista:
„Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljubu. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svome.“… „Tako je kazano: Ko otpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu. A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini.“ Matej 5:27-28, 31-32
Prema Hristu, Muhamed je bio preljubnik koji je naveo razvedenu ženu svoga sina da sa njim počini preljubu. To znači da se Alah bavi pretvaranjem ljudi u seksualne devijante i preljubnike, što je Muhamed otvoreno priznao:
Prenosi Ibn ’Abas: Nisam video ništa što bi toliko ličilo na male grehe kao ono što je Ebu Hurejra preneo od Poslanika, koji je rekao: „Alah je sinu Adamovom propisao njegov NEIZBEŽNI udeo u preljubi, bio on toga svestan ili ne: preljuba oka je gledanje (u ono u šta je grešno gledati), preljuba jezika je izgovaranje (onoga što je nedozvoljeno izgovoriti), a duša želi i čezne za (preljubom), dok stidni delovi to pretvaraju u stvarnost ili se uzdržavaju od podleganja iskušenju.“ (Sahih al-Buhari, Tom 8, Knjiga 77, Broj 609)
Zaista, Alah je odredio tačan udeo preljube u kojoj će čovek učestvovati i koju ON PO NUŽNOSTI MORA POČINITI (ili od toga ne bi bilo bekstva). (Sahih Muslim, Knjiga 033, Broj 6421)
Imajući ovo u vidu, kakav bi to bog primoravao ljude, a naročito svog sopstvenog poslanika, da čine preljubu? I kakvo bi božanstvo ukinulo ustanovu punu ljubavi i samilosti, kakva je usvajanje, samo da bi svog proroka poštedelo daljeg poniženja od ljudi koji su mu s pravom prigovarali i osuđivali ga zato što je oženio bivšu suprugu svog usvojenog sina?
Sve ovo pokazuje da je Muhamed, daleko od toga da je bio milost čovečanstvu, doneo neizrecivu bedu, bol i patnju bezbrojnim životima, naročito mladim devojčicama, kao i siročadi i neplodnim parovima koji nikada neće iskusiti radost pripadanja porodici — a sve to „zahvaljujući“ Alahu i njegovom poslaniku!
U svetlu prethodnog, moramo pitati dr Brauna da li mu je zaista prihvatljivo to što je njegov prorok ukinuo usvajanje, koje donosi korist milionima ljudi tako što decu bez roditelja polaže u naručje porodica pune ljubavi, naročito parovima koji ne mogu imati sopstvenu decu, dok istovremeno ozakonjuje nehumanu praksu da odrasli muškarci žene maloletnice pre puberteta i imaju seksualne odnose sa njima.
Ženidba maloletnicama – kulturni običaj?
Uostalom, ne slažu se svi muslimani da je bilo kulturno prihvatljivo da odrasli muškarci žene i/ili imaju seksualne odnose sa fizički i psihički nedozrelim maloletnicama. Moiz Amdžad iz Understanding Islam kaže:
Po mom mišljenju, niti je arapska tradicija bila da se devojčice udaju u tako mladom uzrastu kao što je devet ili deset godina, niti se Poslanik oženio Ajšom u tako mladom uzrastu. Stanovnici Arabije nisu prigovarali ovom braku, jer se to nikada nije dogodilo onako kako je preneseno. (Koliko je Ajša imala godina u vreme svoje udaje za Poslanika?; podebljanje je moje)
Sledeći musliman slaže se sa Amdžadom, nasuprot Braunu:
Jedan prijatelj hrišćanin me je jednom upitao: „Da li biste svoju sedmogodišnju kćerku udali za pedesetogodišnjaka?“ Ćutao sam. Nastavio je: „Ako to ne biste učinili, kako onda možete odobravati brak nevine sedmogodišnje Ajše sa vašim Poslanikom?“ Rekao sam mu: „Za sada nemam odgovor na vaše pitanje.“ Moj prijatelj se osmehnuo i ostavio me sa trnom u srcu moje vere. Većina muslimana odgovara da su takvi brakovi u ono vreme bili prihvaćeni. U suprotnom bi ljudi prigovorili Poslanikovom braku sa Ajšom.
Međutim, takvo objašnjenje bilo bi uverljivo samo onima koji su dovoljno naivni da u njega poveruju. Ali, nažalost, mene taj odgovor nije zadovoljio. Poslanik je bio uzoran čovek. Svi njegovi postupci bili su najvrliji, kako bismo ih mi, muslimani, mogli oponašati. Međutim, većina ljudi u našem Islamskom centru u Toledu, uključujući i mene, ne bi ni pomislila da svoju sedmogodišnju kćerku zaruči za pedesetdvogodišnjaka. Ako bi neki roditelj pristao na takvo venčanje, većina ljudi, ako ne i svi, s prezirom bi gledala na oca i na starog muža.
Godine 1923. matičarima za brakove u Egiptu naloženo je da ne registruju i ne izdaju zvanične bračne listove za neveste mlađe od šesnaest i mladoženje mlađe od osamnaest godina. Osam godina kasnije, Zakon o ustrojstvu i postupku šerijatskih sudova iz 1931. učvrstio je gornju odredbu tako što se nisu razmatrali bračni sporovi u kojima su neveste bile mlađe od šesnaest, a mladoženje od osamnaest godina. (Women in Muslim Family Law, Džon Espozito, 1982). To pokazuje da su čak i u Egiptu, zemlji sa muslimanskom većinom, dečji brakovi neprihvatljivi.
Dakle, verovao sam, bez čvrstih dokaza osim svog poštovanja prema Poslaniku, da su priče o braku sedmogodišnje Ajše sa pedesetogodišnjim Poslanikom samo mitovi. Međutim, moja duga potraga za istinom o ovom pitanju pokazala je da je moja slutnja bila ispravna. Moj Poslanik je bio džentlmen. I nije oženio nevinu devojčicu od sedam ili devet godina. Ajšin uzrast je pogrešno prenet u hadiskoj literaturi. Štaviše, smatram da su predanja koja izveštavaju o ovom događaju krajnje nepouzdana. Neki od hadisa (predanja o Poslaniku) o Ajšinom uzrastu u vreme njenog venčanja sa Poslanikom problematični su. Iznosim sledeće dokaze protiv prihvatanja izmišljene priče Hišama ibn ’Urve i radi čišćenja imena mog Poslanika od slike neodgovornog starca koji vreba nevinu devojčicu. (T. O. Šanavas, Da li je Ajša bila šestogodišnja nevesta? Drevni mit razotkriven; podebljanje je moje)
Prilično je zanimljivo to što oni koji odbacuju tvrdnje hadisa da se Muhamed oženio Ajšom kada je imala devet godina nemaju problem da priznaju kako takvi brakovi sa nedozrelim devojčicama nisu bili norma niti moralno prihvatljivi. Sa druge strane, oni koji ova predanja prihvataju kao verodostojna primorani su da tvrde da su takvi brakovi u to vreme bili uobičajeni i stoga moralno neproblematični — kako bi opravdali ono što je Muhamed učinio!
Nažalost po Amdžada i Šanavasa, Muhamedov brak sa devetogodišnjom maloletnicom jedna je od najbolje posvedočenih „činjenica“ iz života njihovog proroka, budući da se nalazi u njihovim najranijim i najpouzdanijim izvorima. Stoga ovi ljudi nemaju izbora nego da prihvate da je, prema njihovoj sopstvenoj apologetici, Muhamed učinio nešto što se smatralo neprikladnim ponašanjem za odraslog čoveka čak i po kulturnim merilima tog vremena.
Evo nekoliko članaka koji pružaju strogo i temeljno pobijanje svih argumenata koje iznose Amdžad, Šanavas i njima slični, a koji nastoje da potkopaju verodostojnost islamskih izveštaja što svedoče o tome da je Ajša bila devojčica od devet godina kada je Muhamed spavao sa njom:
Više o Ajšinom uzrastu u vreme njene udaje
(https://www.livingislam.org/ir/d/aam2_e.pdf)
Ajšin uzrast prilikom udaje između istoričara i hadiskih učenjaka
Koliko je Ajša imala godina kada se udala za Poslanika? (https://islamqa.info/en/answers/124483/how-old-was-aishah-when-she-married-the-prophet)
Pobijanje laži da se Poslanik (blagoslov i mir Alahov neka su na njemu) oženio Ajšom kada je imala 18 godina (https://islamqa.info/en/answers/122534/refutation-of-the-lie-that-the-prophet-(blessings-and-peace-of-allah-be-upon-him)-married-aaishah-when-she-was-18-years-old)
I muslimani i dalje žele da ovog čoveka nazivaju milošću za čovečanstvo?
Štaviše, Kuran je osudio svakoga ko bi i pomislio da oženi Muhamedove žene posle njegove smrti:
„Vama nije dopušteno da Allahovog Poslanika uznemiravate niti da se njegovim suprugama posle njegove smrti ikada oženite. To bi, uistinu, kod Allaha bio veliki greh.“ S. 33:53 Hilali-Khan
Ovo znači da su sve Muhamedove žene bile prisiljene da do kraja života ostanu udovice, naročito Ajša, koja je ostala udovica u mladim godinama, sa 18. Tako je Ajša bila lišena radosti da ima decu ili muža koji bi je voleo i brinuo o njoj sve dane njenog života. Gde je, onda, milost u svemu tome?
Da li Braun zaista želi da mislimo da su Muhamedovi brakovi bili ispoljavanje njegove velike milosti i samilosti, kada su supruge poput Ajše završile kao udovice u kasnim tinejdžerskim, a u nekim slučajevima i u ranim dvadesetim godinama, i kada su potom bile primorane da ostanu neudate toliko godina posle toga? Da li Braun to zaista veruje u svom srcu? Iskreno se nadamo da ne i molimo se da, milošću Gospoda Isusa Hrista, ovaj učeni profesor sagleda sve ovo onakvim kakvo zaista jeste.
S obzirom na sve navedeno, vreme je da pređemo na dodatak (https://www.samshmnthelogy.net/post/revisiting-the-age-of-aisha-pt-4).