Ponovni osvrt na Aišine godine, 4. deo
Dolazimo do četvrtog segmenta našeg odgovora (https://www.samshmnthelogy.net/post/revisiting-the-age-of-aisha-pt-3).
Hodajuća protivrečnost
Prisetimo se šta je Braun napisao:
„… Konačno, postoje neki elementi Prorokovog suneta koji su nama zapravo zabranjeni, poput neprekidnog posta i ženidbe sa više od četiri žene…“
Braun nije mogao da izabere gori primer da bi opravdao ono što je njegov prorok učinio. Muhamed je očigledno prekršio sopstvenu zapovest da se muškarac sme oženiti sa najviše četiri žene samo ako i kada može da ih sve podjednako voli i podjednako se prema njima ophodi; u suprotnom, treba da ima samo jednu suprugu:
„Ako se bojite da prema sirotim ženama nećete da budete pravedni, onda se ženite onim ženama koje su vam drage i dopuštene, sa po dve, sa po tri ili sa po četiri. A ako strahujete da nećete da budete pravedni, onda samo sa jednom, ili sa onim koje posedujete. Tako ćete se najlakše nepravde sačuvati.“ S. 4:3 Hilali-Kan
Prema hadisima, Muhamed bi čak primoravao muškarce koji su imali više od četiri žene da se od nekih razvedu:
„… To je bilo zato što su se ženili sa onoliko žena koliko su želeli, sa čak devet ili deset. Kajs ibn al-Harit je, na primer, imao osam žena. Alah im je to zabranio i zabranio im je da se žene sa više od četiri žene, rekavši: (ženite se ženama koje vam se čine dobrim) ženite se onim što vam je Alah učinio dozvoljenim, (sa dve ili tri ili četiri) ženite se sa jednom, dve, tri ili četiri, ali se ne ženite sa više od četiri žene…“ (‘Ali ibn Ahmad al-Vahidi, Asbab al-Nuzul)
(741) Poglavlje: O čoveku koji je bio oženjen sa više od četiri žene, ili sa dve sestre, a zatim je prihvatio islam
Prenosi Al-Harit ibn Kajs al-Asadi:
Prihvatio sam islam dok sam imao osam žena. Pomenuo sam to Proroku. Prorok reče: Izaberi četiri od njih.
Ebu Davud je rekao: Ovo predanje nam je preneo i Ahmad b. Ibrahim od Hušajma. On je rekao: Kajs b. al-Harit umesto al-Harit b. Kajs. Ahmad b. Ibrahim je rekao: Ovo je ispravno, to jest Kajs b. al-Harit.
Ocena: Sahih (Al-Albani)
Referenca: Sunan Ebu Davud 2241
Referenca u knjizi: Knjiga 13, hadis 67
Engleski prevod: Knjiga 12, hadis 2233 (Sunnah.com)
Muhamed je, s druge strane, u trenutku svoje smrti imao devet žena:
Prenosi Anas ibn Malik: Prorok je običavao da obiđe (ima polne odnose sa) sve svoje žene u jednoj noći, a u to vreme je imao devet žena. (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 142)
26 Knjiga o braku
(1) Poglavlje: O pominjanju naredbe Alahovog Poslanika u vezi sa brakom, njegovim ženama i onim što je Alah, Moćni i Uzvišeni, dozvolio svome Proroku, a što je zabranjeno drugim ljudima, zbog njegove vrline i visokog položaja
Prenosi Ibn Abas:
Preneseno je da je Ibn Abas rekao: „Kada je Alahov Poslanik umro, imao je devet žena; bio je intiman sa svima njima osim sa jednom, koja je svoj dan i noć dala Aiši.“
Ocena: Sahih (Darussalam)
Referenca: Sunan an-Nasai 3197
Referenca u knjizi: Knjiga 26, hadis 2
Engleski prevod: Tom 4, knjiga 26, hadis 3199 (Sunnah.com; podvlačenje moje)
I Kuran i hadisi svedoče da je razlog zbog kojeg je Muhamed uzeo toliko žena prvenstveno bila njegova požuda za lepim ženama:
„O Verovesniče, Mi smo ti dozvolili da budu tvoje žene one kojima si dao njihove venčane darove, i one u tvojoj vlasti koje ti je Allah dao, i kćeri tvojih stričeva, i kćeri tvojih tetaka po ocu, i kćeri tvojih ujaka, i kćeri tvojih tetaka po majci koje su se sa tobom iselile, i ženu - vernicu koja sebe pokloni Verovesniku, ako Verovesnik hoće da se njome oženi, samo tebi, a ne ostalim vernicima. Mi znamo šta smo vernicima propisali u vezi sa njihovim suprugama i onima koje su u njihovom vlasništvu, a i da ti ne bi bilo teško. A Allah oprašta grehe i milostiv je. Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh. Najlakše će tako one da budu radosne i neće da se žaloste i tako će sve onim što im ti daješ da budu zadovoljne - a Allah zna šta je u vašim srcima; Allah zna sve i blag je.“ S. 33:50-51 Hilali-Kan
I:
Prenosi Aiša, Ummul Muminin:
Džuvejrija, kći al-Harita ibn al-Mustalika, pripala je Sabitu ibn Kajsu ibn Šamasu, ili njegovom rođaku. Ona je sklopila sporazum da otkupi svoju slobodu. Bila je veoma lepa žena, izuzetno privlačna oku.
Aiša reče: Ona je zatim došla Alahovom Poslaniku tražeći od njega pomoć oko otkupa svoje slobode. Dok je stajala na vratima, pogledala sam je sa neodobravanjem. Shvatila sam da će je Alahov Poslanik pogledati na isti način na koji sam je ja pogledala.
Ona reče: Alahov Poslaniče, ja sam Džuvejrija, kći al-Harita, i nešto mi se dogodilo, što ti nije skriveno. Pripala sam Sabitu ibn Kajsu ibn Šamasu, i sklopila sam sporazum o otkupu svoje slobode. Došla sam ti da zatražim pomoć za otkup svoje slobode.
Alahov Poslanik reče: Da li si sklona onome što je bolje? Ona upita: Šta je to, Alahov Poslaniče? On odgovori: Ja ću platiti cenu tvoje slobode umesto tebe, i oženiću se tobom.
Ona reče: Učiniću to. Ona (Aiša) reče: Ljudi su zatim čuli da se Alahov Poslanik oženio Džuvejrijom. Oslobodili su zarobljenike koje su imali i pustili ih na slobodu, i rekli: Oni su rođaci Alahovog Poslanika po braku. Nismo videli nijednu ženu veću od Džuvejrije koja je donela blagoslove svome narodu. Sto porodica Benu al-Mustalika oslobođeno je zbog nje. (Sunan Ebu Davud, knjiga 29, broj 3920)
I:
Prema Ibn Humajdu–Selami–Muhamedu b. Ishaku – Muhamedu b. Džaferu b. al-Zubejru – Prorokovoj ženi Aiši, koja je rekla: Kada je Božji Poslanik podelio zarobljenike Benu al-Mustalika, Džuvejrija bt. al-Harit pripala je Sabitu b. Kajsu b. al-Šamasu (ili njegovom rođaku), i ona je sa njim sklopila ugovor o svojoj slobodi. Bila je slatka, lepa žena koja je očaravala svakoga ko bi je pogledao. Došla je Božjem Poslaniku tražeći njegovu pomoć u vezi sa svojim ugovorom. Boga mi, čim sam je ugledala na vratima svoje odaje, osetila sam odbojnost prema njoj, i znala sam da će on u njoj videti ono što sam ja videla… (Istorija al-Tabarija: Pobeda islama, preveo Majkl Fišbejn [State University of New York Press (SUNY), Albany, NY 1997], tom VIII (8), str. 56-57; podebljanje i kurziv moji)
Obratite pažnju na to šta prevodilac kaže u vezi sa Muhamedovom reakcijom nakon što je video Džuvejriju:
„… Slična iskrenost pojavljuje se u izveštaju iz 6. godine po Hidžri o Muhamedovom braku sa Džuvejrijom, ‚slatkom, lepom ženom, koja je očaravala svakoga ko bi je pogledao‘ (Aišine reči). Bila je zarobljena tokom pohoda na Benu al-Mustalik i, u skladu sa običajem, postala je robinja jednog od svojih zarobljivača. Ovaj je pristao da je oslobodi u zamenu za određenu sumu novca. Džuvejrija se obratila Muhamedu za pomoć, a on joj je, OČARAN NJENOM LEPOTOM, ponudio ‚nešto bolje‘ od plaćanja cene njene slobode – naime, brak sa njim samim…“ (Isto, str. xiii; podebljanje i velika slova moji)
Džuvejrija nije bila jedina žena čija je lepota privukla Muhamedovu pažnju:
Prenosi Anas ibn Malik: Stigli smo u Hajber, i kada je Alah pomogao svome Poslaniku da osvoji tvrđavu, Alahovom Poslaniku je pomenuta lepota Safije bint Hujej ibn Ahtaka čiji je muž bio ubijen dok je ona bila mlada, i Prorok ju je izabrao za sebe… (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 522)
Zapravo, Muhamed je bio toliko očaran Safijinom lepotom da je dao sedam robova u zamenu za nju!
(2991) Anas reče: Lepa robinja pripala je Dihji. Alahov Poslanik ju je kupio za sedam robova. Zatim ju je dao Um Sulejmi da je uredi i pripremi za brak. Prenosilac Hamad reče: Safija, kći Hujeja, treba da provede svoj period čekanja u njenoj (Um Sulejminoj) kući. (Sunan Ebu Davud, engleski prevod sa objašnjenjima prof. Ahmada Hasana [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters; Lahore, Pakistan, 1984], tom II, knjiga XIII. Kitab al-Haradž (Knjiga o danku, ratnom plenu i vladavini), poglavlje 1109: O posebnom delu Proroka koji je isključivo on uzimao iz plena, str. 848; podebljanje i kurziv moji)
Prevodilac ovde ima prilično zanimljivu fusnotu:
2414. Pošto je Safija već bila udata a njen muž je bio ubijen, bilo je neophodno da čeka dok se ne očisti za ponovnu udaju. (Isto; podebljanje naše)
A sada pogodite ko je bio odgovoran za ubistvo njenog muža? Ako ste pogodili Muhameda, pogodili ste.
Stoga ne čudi što su Muhamedovi savremenici optuživali da je ženskaroš:
„… Lejla bt. al-Hatim b. Adi b. Amr b. Savad b. Zafar b. al-Harit b. al-Hazradž prišla je Proroku dok su mu leđa bila okrenuta suncu, i potapšala ga po ramenu. Upitao je ko je to, a ona je odgovorila: ‚Ja sam kći onoga koji se takmiči sa vetrom. Ja sam Lejla bt. al-Hatim. Došla sam da ti se ponudim [za brak], pa se oženi mnome.‘ On odgovori: ‚Prihvatam.‘ Vratila se svome narodu i rekla da ju je Božji Poslanik oženio. Oni rekoše: ‚Kakvu si samo lošu stvar učinila! Ti si žena koja poštuje sebe, ali Prorok je ženskaroš. Traži od njega poništenje braka.‘ Vratila se Proroku i zamolila ga da poništi brak, a on je udovoljio [njenom zahtevu]…“ (Istorija al-Tabarija: Poslednje godine Proroka, preveo i propratio beleškama Ismail K. Punavala [State University of New York Press, Albany, 1990], tom IX (9), str. 139; podebljanje moje)
Čak je i Muhamedova nevesta-dete primetila nešto čudno u tome što se Alah toliko trudio da se Muhamedove telesne želje ispune na njegovo zadovoljstvo:
Prenosi Aiša: Gledala sam sa prezirom na one žene koje su se davale Alahovom Poslaniku i govorila sam: „Zar žena može da se daruje (muškarcu)?“ Ali kada je Alah objavio: „Ti (o Muhamede) možeš da odložiš (red) koju hoćeš od njih (tvojih žena), i možeš da primiš koju god od njih hoćeš; i nema krivice na tebi ako pozoveš onu čiji si red (privremeno) odložio.“ (33:51) rekla sam (Proroku): „Osećam da tvoj Gospod žuri da ispuni tvoje želje i prohteve.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 311)
Prenosi Hišamov otac: Havla bint Hakim bila je jedna od onih žena koje su se ponudile Proroku za brak. Aiša reče: „Zar se žena ne stidi da se ponudi muškarcu?“ Ali kada je objavljen stih: „(O Muhamede) Možeš da odložiš (red) bilo koje od njih (tvojih žena) koju želiš“ (33:51), Aiša reče: „O Alahov Poslaniče! Ne vidim ništa drugo osim da tvoj Gospod žuri da ti ugodi.“ (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 62, broj 48)
Za više o ovoj temi, preporučujemo sledeće odgovore:
Muhamedovi mnogobrojni brakovi
Muhamedov brak sa Safijom: studija slučaja o Alahovoj milosti
Ponovni osvrt na Muhamedov brak sa Safijom
Ponovni osvrt na Muhameda i Safiju 3a, 3b
U svetlu svega prethodnog, kakav je još dokaz Braunu potreban pre nego što se opameti i shvati da Muhamed nije bio moralni primer koji bi iko trebalo da sledi, a kamoli pravi Božji prorok? Uostalom, kako čovek od 54 godine koji se oženio devetogodišnjom devojčicom pre puberteta koja se još uvek igrala lutkama, a zatim je otišao i dalje i dozvolio drugim muškarcima da se venčavaju sa nedozrelim devojčicama, koji je takođe požudeo za ženom svog usvojenog sina i uzeo je, a zatim zbog toga ukinuo usvajanje kako bi sačuvao obraz, i koji je čak sebi dao dozvolu da ima više žena nego što je dozvoljavao drugima – kako on može biti Božji nadahnuti izaslanik za sve narode u svim vremenima?
Uz sve to, Braun mora da se suoči sa stvarnošću i prizna da Muhamedov brak sa Aišom krši čak i njegovu sopstvenu tvrdnju da su sve okolne kulture postavljale pubertet kao odgovarajući uzrast za brak, budući da svi najraniji i najpouzdaniji islamski zapisi jasno potvrđuju da Aiša nije bila dostigla pubertet kada ju je Muhamed odveo u svoju postelju.
Braun se dalje mora suočiti sa činjenicom da je njegova tvrdnja da se niko nije žalio na Muhamedov brak sa mladom devojčicom ne samo pogrešna, budući da nije ništa drugo do argument iz ćutanja, već i potpuno irelevantna. Uostalom, samo zato što određene kulture nešto smatraju prikladnim, to ne čini tu stvar moralno opravdanom, naročito kada takva praksa dovodi do nepopravljive psihološke i fiziološke štete po decu.
Osim toga, pošto je Muhamed navodno trebalo da bude uzor za sva vremena i mesta, njegov bog bi zasigurno znao da će ženidba sa nedozrelim maloletnicama, i dozvoljavanje drugima da to čine, na kraju početi da se posmatra kao pedofilija, kao i kao zlostavljanje dece zbog velike telesne i emocionalne štete koju takvi odnosi nanose nedozrelim maloletnicama. Zašto onda Alah nije vodio računa o interesima ovih mladih devojčica, umesto što je činio ono što je bilo najbolje za Muhameda i njegove ljude? Gde je tu milost i saosećanje?
Toliko o Braunovim argumentima.
Obavezno pročitajte i pogovor ovoj seriji odgovora (https://www.samshmnthelogy.net/post/revisiting-the-age-of-aisha-postscript).