Pomirenje u Luki i Delima – perspektiva jednog naučnika

Trenutno pišemo odgovor u više delova na tvrdnju izvesnih muslimanskih takija-propagatora poput Šabira Alija i internet davagandista da autor Luke i Dela apostolskih nije pridavao nikakav pomiriteljski značaj smrti Gospoda Isusa, pa čak izgleda kao da se posebno potrudio da ga porekne. Ako Gospod Isus da, naše obimno pobijanje trebalo bi da izađe u bliskoj budućnosti. U međuvremenu, međutim, odlučili smo da citiramo komentare čuvenog novozavetnog naučnika Roberta H. Stajna u vezi sa ovim tvrdnjama, pošto će to pomoći svim ozbiljnim proučavaocima Svetog pisma, kao i posvećenim, konzervativnim hrišćanima, da uvide potpunu neosnovanost ovog argumenta. Dakle, uživajte!

„Luka nije naglašavao pomiriteljski značaj Isusove smrti u svom dvotomnom delu. Neki su čak tvrdili da je on zapravo odbacio soteriološki značaj krsta. To se vidi prvenstveno u dve redaktorske izmene načinjene na njegovim izvorima. Prva se tiče njegovog izostavljanja Marka 10:45, gde se Isusova smrt opisuje kao 'otkup za mnoge'. To da je Luka izostavio Marka 10:45 iz svog jevanđelja očigledno je. Ali mora se istaći da je Luka izostavio čitavu perikopu, Marko 10:35-45, iz svog jevanđelja i zamenio je drugom tradicijom na drugom mestu – Luka 22:24-27. Štaviše, Luka je sledio drugi izvor u 22:24-27. Kao rezultat toga, ne možemo reći da njegovo izostavljanje Marka 10:45 dokazuje da je odbacivao pomiriteljski značaj Isusove smrti. Iz nekog razloga Luka je odlučio da izostavi Marka 10:35-45, ali tvrditi da je izostavio čitav taj izveštaj zato što se nije slagao sa Markom 10:45 nije dopustivo. Da je to istina, mogao je da uključi Marka 10:35-44 i jednostavno izostavi 45. stih. Verovatnije je da je Luka izostavio Marka 10:35-45 zbog toga što je sličan materijal uključio u 22:24-27 i zbog svoje želje da izbegne dublet (dva slična izveštaja). Može takođe biti da je Luka izostavio Marka 10:35-45 zbog svoje želje da učenike prikaže u uzornom svetlu. Moglo bi čak biti i da je Luka izostavio Markov izveštaj kako bi priveo kraju putno putovanje.

„Drugi razlog zbog kojeg se smatralo da se Luka protivi pomiriteljskom značaju Isusove smrti jeste njegova izmena izraza 'koja se proliva za mnoge' u njegovom izveštaju o poslednjoj večeri u 'koja se proliva za vas' (uporedi Luku 22:20 sa Markom 14:24). Ipak, čitav ovaj izraz nedostaje u Pavlovoj verziji poslednje večere, i svakako bi bilo pogrešno tvrditi da odsustvo ovog izraza u Pavlovoj verziji poslednje večere ukazuje na to da on nije video nikakav pomiriteljski značaj u Isusovoj smrti. Zapravo, Lukina izmena manje počiva na teološkim, a više na književnim osnovama. Nakon pominjanja hleba u Luki 22:19, Luka je upotrebio izraz 'koje se daje za vas', koji ima paralelu u 1. Korinćanima, ali se ne nalazi kod Mateja ili Marka. Kao rezultat toga, bilo je sasvim prirodno da Luka u 22:28 [sic] promeni 'koja se proliva za mnoge' iz svog Markovog izvora u 'koja se proliva za vas', kako bi dao istu ritmičku ravnotežu nakon svakog elementa poslednje večere. Tako imamo: 'Ovo … dato za vas' i 'Ovo … prolivena za vas.'

„Postoji nekoliko dodatnih razloga zbog kojih bi se čovek trebalo dvoumiti pre nego što kaže da Luka nije video nikakav soteriološki značaj u krstu. Prvo, u Delima 20:28 nalazimo izjavu da je Bog 'stekao' crkvu 'sopstvenom krvlju'. Činjenica da se u Lukinom izveštaju o raspeću 'krv' ne pominje ide u prilog stanovištu da se Dela 20:28 ne odnose jednostavno na činjenicu da je Isus umro na krstu, već pre na to da je njegova smrt bila žrtvena. Ovome možemo dodati i pominjanje u Luki 22:20, gde je Isus čašu nazvao 'novim savezom u mojoj krvi'. Tumačenje koje je bilo najdostupnije Luki i njegovim čitaocima bilo je da je Isusova smrt bila poput žrtvenog prinosa u Izlasku 24:5-8. Ovde je žrtvena krv pashalnog jagnjeta savezna krv 'prolivena' za narod. To je krv koja donosi pomirenje i oproštenje greha. Da je to bilo uobičajeno razumevanje Izlaska 24:8 očigledno je iz Targuma Onkelosa i Pseudo-Jonatana, gde je ovaj aspekt krvi saveza učinjen izričitim dodavanjem izraza 'da bi se pomirio narod', kao i iz Mateja 26:28, gde je jevanđelist takođe učinio izričitom implicitnu dimenziju krvi (novog) saveza dodavši 'za oproštenje greha'. (Uporedi takođe Jevrejima 9:20-22.) Teško je zamisliti da Luka i njegovi čitaoci ne bi tumačili ova pominjanja Isusove krvi i smrti u svetlu starozavetnih odlomaka koji se bave žrtvom, a posebno u pogledu pashalne žrtve.

„Uz ova konkretna pominjanja postoji i nekoliko mogućih aluzija na pomiriteljski značaj Isusove smrti u Luki i Delima. U izveštaju o poslednjoj večeri čitamo: 'Ovo je telo moje koje se daje za vas' (Luka 22:19). Izraz 'daje se' može imati žrtvene implikacije, kao što pokazuju 2:24; Marko 10:45; Galatima 1:4; 1. Timoteju 2:6; i Titu 2:14. U kontekstu pominjanja 'krvi' u Luki 22:20, dato bi vrlo lako moglo značiti dato kao žrtva za vas. Treba primetiti da se davati upotrebljava u vezi sa žrtvom u Izlasku 30:14 i Levitskoj 22:14. Pominjanja Isusa koji 'visi na drvetu' (Dela 5:30; 10:39; uporedi 13:29) verovatno bi trebalo tumačiti u svetlu Ponovljenih zakona 21:23 (uporedi Galatima 3:13), gde je takva osoba 'proklet'. Luka nije razvio ovu misao, ali razumevanje kakvo nalazimo u Galatima 3:13 nije nemoguće. Pominjanja božanske nužnosti da Isus mora da strada prirodno postavljaju pitanje zašto. Tvrditi da je Isus morao da umre zato što je to bila sudbina svih proroka (13:33) gubi iz vida činjenicu da je Isus bio mnogo više od proroka i da smrt nijednog proroka nije prikazana kao ona koja obezbeđuje 'krv saveza'. Za Luku spasenje nije došlo uprkos Isusovoj smrti na krstu. Naprotiv, došlo je zbog Isusove smrti na krstu. (Uporedi kako su krst i oproštenje povezani u 24:46-47.)

„Isusova smrt kao Pravednika (Dela 3:14; 7:52; 22:14; uporedi Luku 23:47) ne naglašava prvenstveno to da je bio nevin. I Pavle je bio nevin na svom suđenju, ali nije opisan kao 'onaj' pravedni, pa čak ni kao 'jedan' pravednik. Naprotiv, opisan je kao neko ko ne zaslužuje smrt ili tamnicu. Čak i ako se uzdržimo od toga da u ovo učitavamo teologiju 2. Korinćanima 5:21 ili 1. Petrove 3:18, izvor ove titule najverovatnije je Pravedni Sluga iz Isaije 53:11. Lukina pominjanja Isusa kao 'sluge' (pais, Dela 3:13,26; 4:27,30) čine teško zamislivim da je Luka očekivao da se ova pominjanja Stradajućeg Sluge iz Isaije tumače na sasvim drugačiji način nego kod ostalih novozavetnih pisaca u Rimljanima 4:25; 1. Petrovoj 2:24; 1. Jovanovoj 3:5.

„Konačno, iako se smatra da je Marko, za razliku od Luke, prikazao Isusovu smrt kao onu koja ima soteriološki značaj, u njegovom jevanđelju postoje samo dva izričita pominjanja toga – Marko 10:45 i 14:22-25. Ako se razne gore navedene aluzije tumače na predloženi način, Lukin naglasak može zapravo biti i veći.

„Luka u svom prikazu Isusove smrti obično nije išao dalje od toga da je objasni kao posledicu božanske nužnosti. U onim slučajevima, međutim, gde se Luka posvetio pitanju zašto je postojala ta božanska nužnost (Luka 22:20; Dela 20:28), poslužio se žrtvenom terminologijom 'novi savez u mojoj krvi' i 'stekao sopstvenom krvlju'. Najverovatnije se Isusova smrt može nazvati prolivanjem krvi zato što je Luka, kao i drugi novozavetni pisci, razumeo da 'je duša tela u krvi, a ja sam vam je dao da njome činite pomirenje za duše svoje na oltaru; jer je krv ta koja čini pomirenje za dušu' (Levitska 17:11)." (Stein, Luke: An Exegetical and Theological Exposition of Holy Scripture (New American Commentary) [B & H Publishing Group, 1993], tom 24, Uvod 8, (8) Pomirenje, str. 54-56; podebljani naglasak naš)