Odgovor na lažne optužbe Pola Vilijamsa, 6. deo

Sada dolazimo do poslednjeg dela naše pobijanja.

Vilijams pokušava da odbrani Muhamedovo učenje da će Alah mučiti Jevreje i hrišćane kao žrtvu za grehe koje su počinili muslimani.

Da bi čitaoci mogli da prate izlaganje, ponovo ćemo citirati jedno od predanja iz Sahih Muslima koje smo koristili da ilustrujemo ovu tačku, ovoga puta koristeći drugi prevod:

(20) POGLAVLJE. Nevernici se šalju u pakao kao žrtva za muslimane

1937. Abu Musa je preneo da je Alahov Poslanik rekao: „Kada nastupi Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu predati po jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: ‚TO JE TVOJA ŽRTVA OD PAKLENE VATRE.‘“ (The Translation of the Meanings of Summarized Sahih Muslim (Arabic–English), priredio Al-Hafiz Zakiuddin Abdul-Azim Al-Mundhiri [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: februar 2000], tom 2, 62– The Book Of Repentance And Allah’s Great Mercy, str. 1033-1034; isticanje velikim slovima naše)

Vilijams pokušava da odbaci ove izveštaje uz obrazloženje da oni navodno protivreče Kuranu, koji kaže da nijedna duša neće nositi terete druge (uporedi K. 35:18). On takođe tvrdi da je jezik ovih hadisa jednostavno figurativan, a ne doslovan, i da su to ahad predanja (tj. predanja sa jednim lancem prenosilaca), što bi značilo da ipak možda nisu bez greške. Dalje tvrdi da se ahad hadisi ne mogu koristiti ni za kakve formulacije verovanja.

Ne treba ni reći da u Vilijamsovom odgovoru postoje ozbiljni problemi.

Prvo, mi nismo koristili ove izveštaje da bismo utemeljili neku izjavu verovanja, tako da ovo nije ništa drugo do argument protiv strašila.

Drugo, Vilijams mora da se suoči sa činjenicom da su ovi hadisi uvršteni u delo koje mnogi muslimani smatraju drugom po autentičnosti zbirkom predanja ikada sastavljenom. Štaviše, neki islamski učenjaci tvrde da je u pojedinim aspektima Sahih Muslim zapravo superiorniji od Buharijeve zbirke!

„… Iako je Sahih al-Buhari najpouzdanija zbirka hadisa, Sahih Muslim ipak ima izvesne aspekte superiornosti. Imam Muslim se strogo držao većine načela nauke o hadisu, koja je njegov učitelj imam Buhari na nekim mestima donekle zanemario. Imam Muslim je za svoju zbirku prihvatao samo one hadise koji su preneti neprekinutim lancem pouzdanih prenosilaca, bez ikakvih nedostataka i u savršenom skladu sa predanjima drugih prenosilaca. Zabeležio je samo one hadise koje su preneli najmanje dva različita prenosioca od dvojice različitih ashaba. Imam Buhari je ponekad koristio kunju (nadimak) prenosilaca, a ponekad njihova imena. Imam Muslim je izbegao ovu zabunu. Imam Muslim je takođe pažljiv u ukazivanju na najmanju razliku u tekstu predanja. Imam Buhari je većinu hadisa rasparčao i predstavio delove pod različitim poglavljima, dok ih je imam Muslim izneo kao celovito predanje. Tako dela obojice imama pružaju različite pristupe za učenjake i čitaoce hadisa.“ (The Translation of the Meanings of Summarized Sahih Muslim, Napomena izdavača, tom 1, str. ii; podebljano isticanje naše)

„Imam Muslim je sastavio mnoge knjige i rasprave o hadisu, a najvažnije od njegovih dela jeste zbirka hadisa Al-Džami‘ As-Sahih, poznata pod imenom Sahih Muslim. Neki učenjaci hadisa smatraju da je u nekim pogledima TO NAJBOLJA I NAJAUTENTIČNIJA ZBIRKA hadisa. Imam Muslim je mukotrpno sakupio 300.000 hadisa, ali je nakon kritičkog proučavanja odabrao samo 4.000 hadisa za ovu zbirku…

„Mnogi studenti su naučili nauku o hadisu od imama Muslima. Oni koji su postali poznati i zauzeli istaknuto mesto jesu: Abu Hatim Razi, Musa bin Harun, Ahmad bin Salamah, Abu ‘Isa Tirmizi, Abu Bakr bin Huzejmah, Abu ‘Avanah i Hafiz Zehebi.“ (Isto, str. v; podebljano isticanje i velika slova naši)

To znači da su ova predanja u potpunosti zadovoljila stroge kriterijume autentičnosti imama Muslima, što takođe ukazuje na to da je ovaj čuveni učenjak hadisa bio potpuno uveren da su to stvarne izjave koje je izgovorio Muhamed. Stoga će Vilijams morati da učini mnogo više od pukog odbacivanja ovih predanja uz obrazloženje da su ahad izveštaji, budući da ostaje činjenica da su, prema veoma strogim kriterijumima koje je primenjivao imam Muslim, to autentične izreke istorijskog Muhameda (naravno, koliko je to stvar islamske istoriografije i kritike hadisa).

Kao takva, ova predanja i dalje obavezuju muslimane poput Vilijamsa da u njih veruju i da ih potvrđuju, kao što tvrdi i sledeći sufijski učenjak:

Pitanje:

Da li iko od učenjaka kaže da ahad hadis ne možemo uzeti u akidu?

Odgovor:

Većina fukaha‘ i Ahl al-Hadisa to kaže, od vremena selefa do našeg, sa izuzetkom onih poput Ibn al-Kajima i al-Albanija. To ne znači da je čovek slobodan da odbaci bilo koji i svaki izveštaj sa jednim prenosiocem kao neobavezujući! Naprotiv, kao što smo rekli, oni jesu obavezujući, ali se ne zadržavaju da bi definisali `akidu svakog muslimana, jer je poricanje bilo kog njenog aspekta kufr, dok je, kao što rekosmo, poricanje bilo kog ahad hadisa samo fisk.Hadži Gibril (G. F. Hadad, Može li se ahad hadis koristiti za `akidu?; isticanje podvlačenjem naše)

Hadad ide toliko daleko da tvrdi da se određeni sahih ahad hadisi mogu koristiti, i da se zapravo koriste, kao dokazi za izjave verovanja i za zakonske propise!

sahih ahad hadisi
3) Hadis ahad [Jedan, od vahid: jedan] jeste hadis koji je pripisan jednom ili možda šačici Poslanikovih ashaba, tj. nije potkrepljen od strane dovoljno ljudi da bi se isključila mogućnost greške. 95% svih zapisanih hadisa (bez obzira na njihov isnad ili matn) spada u ovu kategoriju

Ovo je netačno. Sahih ahad hadis može biti sasvim dobro potkrepljen dovoljnim brojem ljudi i drugim činiocima tako da se isključi mogućnost greške. Zbog toga se neki od njih čak smatraju dokazima u pitanjima verovanja, a kamoli u zakonu.

Međutim, ovo je sporedno, jer je merilo u praksi isključivanje *verovatnoće* greške. Što se tiče mogućnosti greške, ona nije isključena ni iz zakona fizike, kao što pokazuje naše napuštanje ranijih zakona zarad relativnosti. Ahad hadisi su se pokazali pouzdanijim od Njutna. (Razna pitanja o hadisima)

Treće, Vilijams zgodno previđa sve odlomke Kurana koji izričito kažu da će pojedinci nositi terete drugih:

Stoga će na Dan vaskrsenja nositi puni teret sopstvenih tereta, KAO I NEKE OD TERETA onih neukih koje su odveli u zabludu: o, kako je zao teret kojim će biti opterećeni! S. 16:25 Muhamed Asad

I [On je svestan, takođe,] da oni koji uporno poriču istinu govore [ovako, takoreći,] onima koji su prigrlili veru: „Sledite naš put [života], a mi ćemo doista uzeti vaše grehe na sebe!“ Ali nikada ne bi mogli uzeti na sebe ni najmanji deo greha onih [koje bi tako zaveli]: gle, oni su zaista lažljivci! Pa ipak, sasvim sigurno će morati da nose sopstvene terete, I DRUGE TERETE POVRH SVOJIH; i sasvim sigurno će na Dan vaskrsenja biti pozvani na odgovornost za sve svoje lažne tvrdnje! S. 29:12-13 Asad

Hadisi ovo potvrđuju ukazujući na to da pojedinci trpe zbog greha i nedela koje su počinili drugi. Na primer, Muhamed je verovao da je Adamov greh doveo do izgona celog čovečanstva iz vrta:

Prenosi Abu Hurejra:

Poslanik je rekao: „Mojsije se prepirao sa Adamom i rekao mu (Adamu): ‚Ti si taj koji je izveo ljude iz raja SVOJIM GREHOM I TAKO IH UČINIO BEDNIMA.‘ Adam je odgovorio: ‚O Mojsije! Ti si onaj koga je Alah izabrao za Svoju poruku i za neposredan razgovor. A ipak me kriviš za nešto što mi je Alah odredio pre nego što me je stvorio?‘“ Alahov Poslanik je zatim rekao: „Tako je Adam nadjačao Mojsija ovim argumentom.“ (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 60, broj 262)

„Prenosi se od Abu Hurejre i Huzejfe da je Alahov Poslanik rekao: Alah, Blagosloveni i Uzvišeni, sakupiće ljude. Vernici će stajati sve dok im se raj ne približi. Doći će Adamu i reći: O oče naš, otvori nam raj. On će reći: Ono što vas je izbacilo iz raja BIO JE GREH VAŠEG OCA ADAMA. Nisam u poziciji da to učinim…“ (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0380; *)

Abu Hurejra je preneo da je Božji poslanik pripovedao o Adamu i Mojsiju koji su vodili raspravu pred svojim Gospodom i o tome kako je Adam nadjačao Mojsija u argumentu. Mojsije je rekao: „Ti si Adam koga je Bog stvorio Svojom rukom, u koga je udahnuo od Svog duha, kome je naredio anđelima da se poklone i koga je nastanio u svom vrtu; a onda si ZBOG SVOG GREHA prouzrokovao da ČOVEČANSTVO siđe na zemlju.“ Adam je odgovorio: „A ti si Mojsije koga je Bog izabrao da prenese Njegove poruke i da mu se obrati, kome je dao ploče na kojima je sve bilo objašnjeno i koga je približio kao poverenika. Koliko godina pre nego što sam ja stvoren nalaziš da je Bog napisao Toru?“ Mojsije reče: „Četrdeset godina.“ Adam upita: „Da li si u njoj našao: ‚I Adam se ogrešio o svog Gospoda i zalutao‘?“ Kada mu je rečeno da jeste, on reče: „Zar me onda kriviš zbog dela ZA KOJE JE BOG ODREDIO DA GA UČINIM četrdeset godina pre nego što me je stvorio?“ Božji poslanik reče: „Tako je Adam nadjačao Mojsija u raspravi.“ Muslim ga je preneo. (Mishkat Al-Masabih English Translation With Explanatory Notes, dr Džejms Robson, tom I [Sh. Muhammad Ahsraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], str. 23; podebljano isticanje i velika slova naši)

Muhamed je čak učio da i Kain snosi deo odgovornosti za svako ubistvo koje će biti počinjeno:

Prenosi Abdulah:
Poslanik je rekao: „Niko nije ubijen nepravedno, a da prvi sin Adamov ne ponese deo tog tereta.“ Sufjan je rekao: „… deo njegove krvi, jer je on prvi uspostavio običaj ubijanja.“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 92, broj 423; *)

Muhamed je takođe izjavio da će pojedinci deliti nagradu ili kaznu drugih koje su naveli da učine nešto dobro ili loše:

„… Alahov Poslanik je rekao: Onaj ko uspostavi dobar presedan u islamu, njemu pripada nagrada za to (delo dobrote) i nagrada onoga ko je po tome kasnije postupao, bez ikakvog umanjenja njihovih nagrada; a onaj ko u islamu uspostavi zao presedan, na njemu je teret toga, I TERET ONOGA KO JE PO TOME KASNIJE POSTUPAO, bez ikakvog umanjenja njihovog tereta.“ (Sahih Muslim, knjiga 005, broj 2219; *)

Poglavlje 6: O ONOME KO JE UVEO NEŠTO DOBRO ILI ZLO, ILI KO JE POZVAO NA PRAVEDNOST ILI NA PUT ZABLUDE

Džerir b. Abdulah je preneo da su neki pustinjski Arapi u vunenoj odeći došli Alahovom Poslaniku. Video ih je u tužnom stanju, jer ih je pritisla nevolja… Nato je Alahov Poslanik rekao: Onaj ko uvede neku dobru praksu u islamu koja se posle njega sledi (od strane ljudi), njemu je zajamčena nagrada kao onome ko ju je sledio, a da se njihove nagrade ni u čemu ne umanje. A onaj ko uvede neku zlu praksu u islamu koja se kasnije sledila (od strane drugih), od njega ĆE SE ZAHTEVATI DA NOSI TERET KAO ONAJ KO da nosi teret kao onaj ko je sledio tu (zlu praksu), a da se njihov ni u čemu ne umanji_. (Sahih Muslim, knjiga 034, broj 6466)

Abu Hurejra je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Onaj ko je pozvao (ljude) na pravednost, njemu bi pripala nagrada (zajamčena) kao nagrade onih koji su je prihvatili, a da se njihove nagrade ni u čemu ne umanje. A onaj ko je pozvao (ljude) u zabludu, ON ĆE MORATI DA NOSI (teret) NJIHOVOG GREHA, KAO I ONI KOJI SU GA POČINILI, a da se njihovi gresi ni u čemu ne umanje. (Sahih Muslim, knjiga 034, broj 6470)

A pošto Vilijams toliko voli Kuran Muhameda Asada, evo Asadove beleške uz K. 29:13:

10 Uporedi Poslanikovu izreku: Ko poziva [druge] na pravi put imaće nagradu jednaku [zbiru] nagrada svih koji ga budu sledili do Dana vaskrsenja, a da se njihove nagrade ničim ne umanje; a ko poziva na put zablude moraće da nosi greh jednak [zbiru] greha svih koji ga budu sledili do Dana vaskrsenja, a da se njihovi gresi ničim ne umanje“ (Buhari). (Podebljano isticanje naše)

Dakle, ovi odlomci ne samo da pokazuju da je Muhamed protivrečio samom sebi, već i potvrđuju da je on zaista verovao da Alah kažnjava pojedince za prestupe koje su počinili drugi. Stoga u ovim predanjima nema ničeg figurativnog, budući da je očigledno da je Muhamed uistinu smatrao da će Alah doista kazniti Jevreje i hrišćane kako za njihova sopstvena zlodela, tako i za grehe koje su počinili muslimani.

Ovo me vodi do poslednjeg problema sa Vilijamsovim „odgovorom“. Njegov odgovor dovodi u pitanje Muhamedovo proroštvo, jer podrazumeva da njegov prorok nije uspeo da jasno i delotvorno saopšti svoju poentu, ostavljajući obmanjujući utisak da bi Alah zaista iskupio muslimane iz pakla mučeći Jevreje i hrišćane umesto njih. To znači da je Muhamed lagao ili se prevario kada je tvrdio da mu je dat dar najrečitijeg i najsažetijeg izraza:

Prenosi Abu Hurejra:

Poslanik je rekao: „Dati su mi ključevi rečitog govora i data mi je pobeda strahom (bačenim u srca neprijatelja), a dok sam sinoć spavao, doneseni su mi ključevi zemaljskih riznica sve dok mi nisu stavljeni u ruku.“ Abu Hurejra je dodao: Alahov Poslanik je napustio (ovaj svet), a sada vi ljudi prenosite te riznice s mesta na mesto. (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 87, broj 127)

„… Nato je Alahov Poslanik, kome je bio dat dar najrečitijeg i najsažetijeg izraza, rekao: Zabranjujem vam svako opojno sredstvo koje vas udaljava od molitve.“ (Sahih Muslim, knjiga 023, broj 4961; *)

Dakle, ako je Vilijams u pravu, to znači da Muhamed nije bio nimalo rečit ni precizan, budući da nije uspeo da jasno saopšti činjenicu da Jevreji i hrišćani zapravo neće biti kažnjeni za grehe koje su počinili Muhamedovi sledbenici, jer je to prosto figurativan govor. Prema Vilijamsu, Muhamed je hteo da kaže jedno, a zapravo je na kraju izrekao nešto potpuno suprotno od onoga što je stvarno želeo da saopšti!

U svetlu ovoga, Vilijams mora da se suoči sa stvarnošću i sa činjenicom da je njegov prorok istinski verovao da će Alah zauvek mučiti Jevreje i hrišćane umesto muslimana, kao otkup ili žrtvu za grehe koje su počinili „vernici“.

Vilijams stoga mora dosledno da primeni sopstvenu kritiku biblijskog učenja o Hristovoj zamenskoj smrti i na islam i da osudi Muhameda zato što je objavljivao moralno odvratnu i grotesknu doktrinu.

Za više o ovim temama preporučujemo sledeće članke i pobijanja: