Muhamedovo nadahnuće i rečitost naspram Alahove samobitnosti [1. deo]

Više problema za islamsku teologiju, 1. deo

Uvod

Jedna od glavnih zamerki koje muslimani upućuju Svetom pismu jeste njegova upotreba antropomorfnih opisa Boga. Muslimani prigovaraju što biblijski pisci opisuju Boga kako se „odmara“, kako mu je potrebno da se „okrepi“, kako biva probuđen iz „sna“ itd., jer smatraju da to ne dolikuje slavi i veličanstvu Boga.

Prema islamskoj teologiji, pripisivati Bogu ljudski oblik i/ili osobine znači narušiti Tevhid al-esma’ ves-sifat (jedinstvo Alahovih imena i svojstava). Konkretno, to znači počiniti širk (koji je neoprostivi greh u islamu [up. K. 2:22; 4:48, 116]) putem počovečenja, na primer počovečenja Alaha:

1. Širk počovečenjem

U ovom vidu širka u al-esma’ ves-sifat, Alahu se pripisuju oblik i osobine ljudskih bića i životinja. Zbog čovekove nadmoći nad životinjama, idolopoklonici češće koriste ljudski oblik da bi predstavili Boga u stvorenom svetu. Posledično, lik Tvorca se često slika, izliva ili kleše u obliku ljudskih bića koja poseduju fizičke crte onih koji ih obožavaju. Na primer, hindusi i budisti obožavaju bezbrojne idole u liku azijskih ljudi i smatraju ih ispoljavanjima Boga u stvorenom svetu. Savremeno hrišćansko verovanje da je prorok Isus bio ovaploćeni Bog, to jest da je Tvorac postao svoje stvorenje, još je jedan dobar primer ove vrste širka… (Dr Abu Amina Filips, Osnove tevhida (islamski monoteizam) [International Islamic Publishing House, 2. izdanje, 2005], drugo poglavlje: Kategorije širka, str. 50)

U svetlu prethodno rečenog, sada ćemo uzvratiti uslugu i pokazati da je islam kriv upravo za ono za šta njegovi sledbenici optužuju biblijske pisce. Dokazaćemo da islam upoređuje Alaha sa njegovim stvorenjem, opisujući ga kao biće koje ima potrebe i želje za koje očekuje da budu ispunjene.

Dok ulazimo u ovu temu, od životne je važnosti setiti se da muslimani veruju kako je Kuran Muhamedovo trajno čudo, književno delo lišeno svih nedostataka, nenadmašno u svojoj rečitosti i gramatičkoj strukturi.

Uostalom, sam Muhamed se hvalio da je uvek govorio po nadahnuću i da su mu date najizražajnije i najrečitije reči da ih izgovori:

Prenosi Ebu Hurejra:

Prorok je rekao: „Dati su mi ključevi rečitog govora i data mi je pobeda strahopoštovanjem (ubačenim u srca neprijatelja), i dok sam sinoć spavao, doneti su mi ključevi zemaljskih riznica sve dok mi nisu stavljeni u ruku.“ Ebu Hurejra je dodao: Alahov Poslanik je otišao (sa ovoga sveta), a sada vi ljudi prenosite te riznice s mesta na mesto. (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 87, broj 127)

Ebu Burda prenosi od svog oca: Alahov Poslanik je poslao mene i Muaza u Jemen, rekavši: Pozivajte ljude (na put pravednosti) i donosite im radosne vesti, i ne odbijajte ih, olakšavajte im i ne otežavajte. Ja (Burda) rekoh: Alahov Poslaniče, daj nam versku odluku o dve vrste pića koja pripremamo u Jemenu. Jedno je Bit’, koje se pravi od meda; to je prevreli nabiz, jak je i pretvara se u vino, a (drugo je) Mizr, koje se pravi od prosa i ječma. Nato je Alahov Poslanik, koji je bio obdaren najrečitijim i najsažetijim izrazima, rekao: Zabranjujem vam svako opojno sredstvo koje vas udaljava od molitve. (Sahih Muslim, knjiga 023, broj 4961)

Prenosi Abdulah ibn Amr ibn al-As: Zapisivao sam sve što sam čuo od Alahovog Poslanika. Nameravao sam (time) da to zapamtim. Kurejšije su mi to zabranile govoreći: Zar zapisuješ sve što od njega čuješ, a Alahov Poslanik je ljudsko biće: govori i u ljutnji i u zadovoljstvu? Zato sam prestao da pišem i pomenuo to Alahovom Poslaniku. On je prstom pokazao na svoja usta i rekao: piši, tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, IZ NJIH IZLAZI SAMO ONO ŠTO JE ISPRAVNO. (Sunan Ebu Davud, tom 1, knjiga 25, broj 3639)

U svetlu ovih smelih tvrdnji, očekivalo bi se da Kuran i Muhamedovi hadisi opisuju Alaha na najrečitiji zamisliv način. Pretpostavilo bi se da će muslimansko sveto pismo koristiti najuzvišenije izraze da prikaže islamsko božanstvo, predstavljajući ga kao najveće zamislivo biće, oslobođeno svih nedostataka i uslovljenosti. Čak bismo očekivali da ovi islamski izvori namerno izbegavaju da o Alahu govore na bilo koji način koji bi ga unizio ili mu oduzeo savršenstvo i slavu. Nikada ne bismo pomislili da ćemo u tekstovima Kurana ili u takozvanim poslaničkim predanjima naći bilo šta što bi se moglo protumačiti tako da je Alah nesavršeno biće kojem je potrebno njegovo stvorenje.

Međutim, to nije ono što nalazimo. Kuran i sunet zapravo prikazuju Alaha kao biće koje veoma liči na njegovo stvorenje, predstavljajući ga kao manjkavo i defektno božanstvo koje je sve samo ne samodovoljno.

U ovom članku ćemo izneti dokaze iz Kurana koji pokazuju da on i nije baš tako rečit u svom prikazu islamskog boga. Odlomci koje ćemo razmotriti nedvosmisleno će pokazati da je, prema muslimanskom svetom pismu, Alah daleko od savršenog i da svakako nije najveće zamislivo biće, a kamoli veći od naših najviših misli i predstava o njemu.

Imajući prethodno u vidu, vreme je da zaronimo u islamske izvore i vidimo šta možemo otkriti o njihovom prikazu islamskog božanstva.

**
Vođeni pravim putem**

Kuran više puta govori o tome da neko biva vođen pravim putem, odnosno putem koji vodi u spasenje. Kuran dalje kaže da je Alah taj koji vodi pravim putem koga on hoće:

„Allah poziva u Raj, mesto mira i spasa, i upućuje na Pravi put onoga koga On hoće.“ S. 10:25

„A oni koji reči i dokaze Naše poriču gluvi su i nemi, u mraku su. Onoga koga hoće - Allah skrene na stranputicu, a onome kome hoće - podari da bude na Pravom putu.“ S. 6:39

„ti si, uistinu, jedan od poslanika, na Pravom si putu.“ S. 36:3-4 Hilali-Khan

„Zato se drži onoga što ti se objavljuje, a ti si, uistinu, na Pravom putu.“ S. 43:43 Hilali-Khan

„Allah vam navodi kao primer dvojicu ljudi od kojih je jedan gluvonem, koji ništa nema i koji je na teretu gospodaru svom – kud god ga pošalje, nikakvog dobra ne donese. Da li je on jednak onom koji traži da se pravedno postupa, a i sam je na Pravom putu?!“ S. 16:76

„Da li je bolje upućen onaj koji ide pognut sa licem prema zemlji ili onaj koji pravim putem uspravno ide?“ S. 67:22

Zapazite kako K. 10:25 povezuje pravi put sa kućom mira. Islamski govoreći, kuća mira je mesto na kome čovek konačno postiže spasenje i počinak u raju, sa svim onim devicama nabreklih grudi koje će razdevičavati kroz svu večnost (up. K. 78:31-35).

Zapravo, sledeći odlomak ne samo da povezuje „kuću mira“ sa konačnim spasenjem i počinkom, već govori i o pravom putu:

„Onome koga Allah želi da uputi, On njegovo srce prema islamu raspoloži, a onome kome hoće da podari da je u zabludi, On srce njegovo tesnim i stegnutim učini, kao kad čini napor da na nebo uzleti. Eto, tako Allah učini da nečisto ovlada nad onima koji ne veruju. Ovo je pravi put Gospodara tvoga, a Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razmišljaju i pouku primaju. Njih čeka Kuća spasa kod Gospodara njihovog; On će biti zaštitnik njihov zbog onoga što su činili. A na Dan kada On sve sakupi: „O đavolja skupino, vi ste mnoge ljude zaveli!“ „Naš Gospodaru“, reći će ljudi, štićenici njihovi, „mi smo jedni drugima bili od koristi i stigli smo do roka našeg koji si nam Ti odredio!“ „Vatra će da bude vaše prebivalište.“ Reći će Allah. „U njoj ćete večno da ostanete, osim ako Allah drugačije ne odredi.“ Gospodar tvoj je, zaista, mudar i sve zna. Tako isto Mi prepuštamo vlast jednim nepravednicima nad drugima zbog onoga što su zaradili. O skupe džinski i ljudski, zar vam iz redova vaših nisu dolazili poslanici koji su vam reči i dokaze Moje kazivali i upozoravali vas da ćete da dočekate ovaj vaš dan? Oni će reći: „Da, mi svedočimo protiv sebe.“ Njih je život na Zemlji bio obmanuo i oni će sami protiv sebe da posvedoče da su bili nevernici. Tako je, jer tvoj Gospodar nije uništavao naselja zbog njihove nepravde, bez prethodne opomene njihovim stanovnicima. Svima će da pripadne nagrada ili kazna, prema tome kako su postupali, a Gospodar tvoj nije nemaran prema onom šta su radili. Gospodar tvoj je nezavisan i milostiv. Ako hoće, ukloniće vas, i posle vas dovešće one koje On hoće, kao što je od potomstva drugih naroda vas stvorio. Ono što vam se preteći obećava zaista će da dođe i vi nećete moći da umaknete. Reci: „O narode moj, čini sve što možeš, činiću, uistinu, i ja; a vi ćete sigurno da saznate koga čeka srećan kraj!“ Nevernici sigurno neće uspeti.“ S. 6:125-135 Arberry

Ima smisla govoriti o ljudima koji bivaju vođeni pravim putem, jer je čovek izgubljen i potrebno mu je vođstvo, kao što i sam Kuran svedoči:

„Ja ne pravdam sebe, duša je zaista sklona zlu, osim one kojoj se moj Gospodar smiluje. Moj Gospodar, zaista, oprašta grehe i milostiv je.“ S. 12:53

„„Ja sam onda ono uradio a u zabludi sam bio“, reče Mojsije, „a od vas sam pobegao zato što sam se vas bojao, pa mi je Gospodar moj mudrost darovao i poslanikom me učinio.“ S. 26:20-21

„i zalutao si bio, pa te je uputio,“ S. 93:7

„zaista je čovek na gubitku, samo nisu oni koji veruju i rade dobra dela, i koji jedni drugima preporučuju istinu i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.“ S. 103:2-3

Budući da je pravi put namenjen onima koji su zalutali i koje treba vratiti na put spasenja, nikakvog smisla ne bi imalo govoriti o tome da je Alah na pravom putu, ako je on zaista Bog. Bog nije izgubljen i stoga mu vođstvo nije potrebno.

Ipak, Muhamed navodi takozvanog proroka po imenu Hud da kaže kako je i njegov Gospod, koji bi trebalo da bude Alah, takođe na pravom putu!

„ja se uzdam u Allaha, On je moj i vaš Gospodar! Sve živo je potčinjeno samo Njemu; zaista je moj Gospodar istinit i pravedan.“ S. 11:56

Uporedite ovo sa sledećim prevodima:

„zaista je moj Gospodar istinit i pravedan.“ Pickthall

„zaista je moj Gospodar istinit i pravedan.“ Y. Ali

„zaista je moj Gospodar istinit i pravedan.“ Hilali-Khan

„zaista je moj Gospodar istinit i pravedan.“ Shakir

Jedno je reći da Alah vodi pojedince na pravi put, a sasvim je drugo reći da je on sam NA pravom putu. Uostalom, on bi trebalo da bude odredište do kog pravi put vodi. Reći, dakle, da je i Alah na tom istom putu znači da je i on izgubljen pa je pronašao put nazad k sebi, ili da postoji neko drugo božanstvo kome Alah polaže račune!

U svetlu navedenog, imamo nekoliko pitanja na koja bismo voleli da muslimani odgovore.

Pošto je Muhamed zaista verovao da je sam Alah na pravom putu, znači li to da je i on bio izgubljen i da mu je bilo potrebno vođstvo?

Ako jeste, ko onda vodi Alaha? Da li vodi sam sebe ili postoji drugo božanstvo kome Alah odgovara i koje će mu suditi?

Još važnije, ako je samom Alahu potrebno vođstvo, kako se onda za njega može reći da je istiniti Bog i odredište svih vernika?

Uporedite ono što je Muhamed rekao o svom božanstvu sa rečima Gospoda Isusa Hrista i njegovih nadahnutih glasnogovornika:

„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:1-6

„Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. Svi koji god dođoše prije mene kradljivci su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata; ako ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. Kradljivac ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju.“ Jovan 10:7-10

„I On došavši blagovijesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu. Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, Nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je ugaoni kamen sam Isus Hristos, Na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; U koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.“ Efescima 2:17-22

„Nju imamo kao kotvu duše, čvrstu i pouzdanu, koja ulazi unutar iza zavjese, Gdje kao preteča za nas uđe Isus, postavši Prvosveštenik vavijek po činu Melhisedekovu.“ Jevrejima 6:19-20

„Imajući, dakle, braćo, slobodu za ulazak u Svetinju krvlju Isusovom, Putem novim i živim, koji nam je On otvorio zavjesom, to jest tijelom svojim, I Sveštenika velikoga nad domom Božijim, Pristupajmo istinitim srcem, u punoj vjeri, sa srcima očišćenim od zle savjesti i tijelom opranim vodom čistom,“ Jevrejima 10:19-22

**
I Alah veruje!**

Izraz kojim Kuran opisuje vernika jeste mu'min. Kada govori o grupi vernika, koristi reč mu'mineen, kojoj se često dodaje određeni član al („taj“):

„Vernik ne može da ubije vernika osim greškom, a ko ubije vernika greškom, on mora da oslobodi roba vernika, i da preda krvarinu njegovoj porodici, osim ako oni to oproste. Ako on pripada narodu koji vam je neprijatelj, a vernik je, on mora da oslobodi jednog roba vernika! Ako, pak, pripada narodu sa kojim imate sporazum, tada mora da plati krvarinu njegovoj porodici i da oslobodi roba vernika! Ko to ne nađe, obavezan je da posti dva meseca uzastopno, kajući se Allahu. A Allah sve zna i mudar je. A ko namerno ubije vernika, kazna mu je Pakao u kojem će večno da ostane. Na njega se Allah rasrdio i prokleo ga, a još mu je i patnju veliku pripremio.“ S. 4:92-93

„On je prilikom prvog progonstva proterao iz njihovih domova one sledbenike Knjige koji nisu verovali. Vi niste mislili da će izaći, a oni su mislili da će njihove tvrđave da ih odbrane od Allaha, ali ih je Allah kaznio odakle se nisu nadali i On je u njihova srca ulio strah; vlastitim rukama i rukama vernika svoje domove su rušili. Zato uzmite iz toga pouku, o vi razboriti!“ S. 59:2

„I kad Nam dođe Mojsije u određeno vreme, i kada mu Gospodar progovori, on reče: „Gospodaru moj, ukaži mi se da Te vidim!“ „Nećeš da Me vidiš“, reče, „ali pogledaj u ono brdo, pa ako ono ostane na svome mestu, videćeš Me!“ I kad se njegov Gospodar otkri onom brdu, On ga sa zemljom sravni, a Mojsije izgubi svest i strovali se. Čim se osvesti, reče: „Uzvišen si Ti! Kajem Ti se, ja sam najčvršći vernik!““ S. 7:143 Pickthall

„I srce Mojsijeve majke postade prazno, i gotovo bi ga otkrila da Mi njeno srce nismo učvrstili i vernicom je učinili.“ S. 28:10 Pickthall

„Allah - nema drugog boga osim Njega. A vernici neka se samo u Allaha pouzdaju!“ S. 64:13 Y. Ali

U Kuranu čak postoji poglavlje, naime 23. poglavlje, koje se doslovno zove „Vernici“ (al-Mu'minun/al-Muminun/al-Mumenoon).

Zapanjujuće je da je jedno od Alahovih imena al-mu'min, to jest svevernik/vernik!

„On je Allah, osim Kojeg nema drugog istinskog boga, Vladar, Blagoslovljeni i Sveti, Savršeni - Onaj Koji je bez nedostataka, Onaj Koji pruža sigurnost, Onaj Koji nad svim bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi. Slavljen i Uzvišen je Allah od onih koje pored Njega obožavaju!“ S. 59:23 (naš prevod)

Al-mu'min se čak navodi kao jedno od devedeset devet Alahovih imena:

Al-Mu'min: Pouzdani

Davalac vere, onaj koji daje sigurnost; onaj koji ljude čini sigurnim od toga da im On nanese nepravdu; onaj koji svoje sluge čini bezbednim od svoje kazne (tj. Muhajmin); ONAJ KOJI VERUJE SVOJIM SLUGAMA na Dan ustajanja, prilikom ispitivanja, ili onaj koji će svojim slugama verno dati ono što im je obećao; onaj koji je u svojoj reči objavio istinu o svom jedinstvu.

Al-Mu'min je jedno od Devedeset devet imena. (Aiša Bjuli, Božanska imena; isticanje velikim slovima naše)

7. Al-Mu'min
Jemac (G. F. Hadad, Alahova imena i svojstva)

Gledajući način na koji su ovi muslimani preveli al-mu'min, čini se da ih je ovo ime dovodilo u nepriliku. Izgleda da su shvatili kako zaista nema smisla nazivati Alaha „vernikom“, pa su odabrali da ga tako ne prevedu. Međutim, budući da Kuran istim tim izrazom opisuje vernike, mora postojati neki razlog da se on drugačije prevodi kada se koristi za Alaha. Činjenica je da Kuran često upoređuje Alaha sa njegovim stvorenjima, čak i u pogledu njihovih nesavršenosti i potreba. Stoga nije iznenađujuće što ga opisuje kao vernika, baš kao što to čini za sve one koji veruju i ispoljavaju veru.

Ipak, ovo stvara probleme za tvrdnju da je Alah sveznajući. Vera je potrebna onda kada čovek ne zna sve i stoga ne zna sa apsolutnom izvesnošću da li ono u šta veruje zaista postoji ili će se ostvariti.

Međutim, sveznajuće biće ni u šta ne veruje, jer takvo biće savršeno i potpuno poznaje sve i svakoga. Drugim rečima, budući da sveznajuće biće već zna ishod svih događaja i zna šta će svako učiniti u budućnosti, zašto bi takva osoba uopšte imala potrebu za verom ili verovanjem?

Ipak, pošto se Alah naziva vernikom, i čak se kaže da ima veru ili poverenje u svoje sluge, to znači da on ne zna sve. Činjenica da se za Alaha kaže da veruje jasan je pokazatelj da je Alahovo znanje manjkavo.

Ako su pak pisac ili pisci želeli da saopšte kako je Alah pouzdan ili da mu se može verovati, ili da je veran svojim obećanjima, onda su im na raspolaganju bile druge reči koje bi bile prikladnije. Na primer, mogli su Alaha nazvati al-Amin („Verni“) ili as-Sadik („Pouzdani“). Umesto toga, izabrali su reč koja je najmanje rečit način opisivanja božanstva, jer podrazumeva da je Alah biće koje veruje baš kao i njegova stvorenja.

**
Alah koji se neprestano moli i obožava!**

Alah nije samo saverujući, on je i bog koji se moli i obožava kao što to čine muslimani!

Kuran kaže da se Alah zajedno sa svojim anđelima moli za Muhameda i njegove sledbenike:

„On vas blagosilja, a i Njegovi anđeli, da bi vas izveo iz tmina na svetlo - On je milostiv prema vernicima.“ S. 33:43 Palmer

[Napomena: Ovo je prilično neobičan odlomak. U njemu se kaže da se Alah moli sa svojim anđelima da izvede svoje verne iz tame na svetlost. Možemo razumeti zašto bi se anđeli za to molili, ali da li zaista ima smisla da se Alah moli za spasenje svog naroda kada je on taj koji vodi i spasava pojedince? Umesto da se moli za vođstvo muslimana kao što to čine anđeli, zašto ih Alah jednostavno ne izvede iz njihove tame u svoju svetlost? Drugim rečima, zašto bi se Alah uopšte molio kada može jednostavno da ih izbavi?]

„Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ S. 33:56 Palmer

A prema jednom predanju, Alah čak i uči Kuran baš kao što to čine njegovi sledbenici kad god obavljaju pet dnevnih molitvi!

Prenosi Ebu Hurejra
Alahov Poslanik je rekao: „Hiljadu godina pre stvaranja nebesa i Zemlje, Alah je UČIO Ta-Ha i Ja-Sin, a kada su anđeli ČULI to učenje, rekli su: ’Blago narodu kome ovo silazi, blago umovima koji ovo nose i blago jezicima koji ovo izgovaraju.“ Prenosi Darimi (At-Tirmizi hadis, broj 660 – preuzeto sa ALIM CD-ROM verzije; podebljanje i isticanje velikim slovima naše)

Za više o ovom pitanju Alahovog moljenja i obožavanja poput njegovih stvorenja, pogledajte sledeći članak.

**
Alah svedoči zajedno sa svojim stvorenjima**

Prema hadisima, od muslimana se traži da posvedoče da nema boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik. To je poznato kao šehada (svedočenje, svedočanstvo), a naziva se i kelima (ispovedanje vere), što je prvi stub islama.

Međutim, sam Kuran nigde ne pominje ovo ispovedanje vere, niti zapoveda svojim sledbenicima da ga izgovaraju. On ipak pominje nužnost svedočenja prvog dela tog ispovedanja, naime, da nema boga osim Alaha:

„I tako smo te poslali narodu pre kojeg su bili i nestali drugi narodi, da im kazuješ ono što ti objavljujemo, a oni u Svemilosnog ne veruju. Reci: „On je moj Gospodar, nema boga osim Njega, na Njega se oslanjam i Njemu se kajem.““ S. 13:30 Pickthall

„Jonu kad srdit ode i pomisli da ga nećemo kazniti – pa posle u tminama zavapi:“Nema boga, osim Tebe, hvaljen neka si, a ja sam se zaista ogrešio prema sebi!”“ S. 21:87 Pickthall

„Ja sam samo opominjač; nema boga osim Allaha, Jedinoga i Moćnog. Gospodara nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, Silnoga i Oprostioca greha.“ S. 38:65-66

Zapanjujuće je da ovo ispovedanje ne izgovaraju samo verni, već i sam Alah!

„Allah svedoči da nema drugog boga osim Njega, a i anđeli i učeni, postupajući pravedno. Nema boga osim Njega, Silnog i Mudrog.“ S. 3:18

[Napomena: Arapski tekst doslovno kaže da Alah svedoči kako su i anđeli i učeni ljudi bog zajedno sa Alahom! Za više o ovome pogledajte sledeći članak]

Ovo nije usamljen primer, jer kroz čitav Kuran Alah opetovano svedoči da nema boga osim njega:

„Ovo je, zaista, istinito kazivanje, i nema boga osim Allaha! A Allah je zaista Silni i Mudri!“ S. 3:62 Pickthall

„Allah, istinskog boga osim Njega nema, najlepša imena ima. A da li je do tebe došla vest o Mojsiju, kada je vatru ugledao, pa svojoj porodici kazao: „Sačekajte me ovde, video sam vatru, otići ću do nje da vam možda donesem nekakvu potpalu ili ću pored vatre da nađem nekoga ko će da mi pokaže put.“ A kada do nje dođe, neko ga pozva: „O Mojsije, Ja sam, uistinu, tvoj Gospodar! Izuj svoju obuću, jer ti si, zaista, u blagoslovljenoj dolini Tuva. Tebe sam izabrao, zato slušaj ono što ti se objavljuje! Ja sam, uistinu, Allah, drugog istinskog boga osim Mene nema; zato samo Mene obožavaj i molitvu obavljaj da bi Me u njoj slavio!“ S. 20:8, 14 Pickthall (up. K. 2:255; 3:2, 6; 4:87; 5:73; 6:102, 106; 9:31; 23:116; 28:70; 35:3; 39:6; 40:3, 62, 65; 44:8; 47:19; 59:22-23; 64:13; 73:9)

Alah čak svedoči da je Muhamed njegov poslanik!

„Kad ti licemeri dolaze, oni govore: „Mi svedočimo da si ti, zaista, Allahov poslanik!” I Allah zna da si ti, zaista, Njegov poslanik, a Allah svedoči i da su licemeri pravi lažljivci.“ S. 63:1 Hilali-Khan

Dakle, Alah izgovara šehadu baš kao i njegovi sopstveni sledbenici!

**
Zna li Alah šta hoće?**

Još jedno područje u kome Alah liči na konačna stvorenja jeste upotreba izraza „ako Alah htedne“. Postoji nekoliko mesta u Kuranu na kojima se kaže da su pojedinci koristili ovu frazu zato što nisu bili sigurni šta će budućnost doneti:

„"Zamoli za nas Gospodara svoga", rekoše oni, "da nam objasni kakva još treba biti, jer nama krave izgledaju slične, a mi ćemo nju, ako Allah da, sigurno da pronađemo."“ S. 2:70 Hilali-Khan

„I kad dođoše kod Josifa, on privi svoje roditelje na grudi i reče: „Nastanite se u Misiru, od svega, ako Allah da, sigurni!““ S. 12:99 Pickthall – up. K. 11:33; 18:69; 28:27

Ipak, u sledećem stihu Alah navodno govori svome poslaniku, obaveštavajući ga da će ovaj, ako Alah htedne, uskoro pobedonosno i bezbedno ući u Meku:

„Allah će da obistini san Svoga Poslanika da ćete zaista da uđete u Časni hram sigurni - kad Allah bude hteo - neki obrijanih glava, a neki podrezanih kosa, bez straha. On je ono što vi niste znali znao i zato vam je, pre toga, dao nedavno pobedu.“ S. 48:27 Hilali-Khan – up. K. 9:28; 25:10; 33:23-24

Evo još jedne verzije:

Jedno je da ovaj izraz koriste stvorenja koja ne znaju šta će budućnost doneti niti kako će se stvari razvijati; sasvim je drugo da ga koristi sveznajuće biće. Uostalom, zar Alah ne zna šta je hteo? Zar nema savršeno znanje o tome šta će budućnost doneti, naročito kada je navodno odredio sve što će se dogoditi? Ako je tako, zašto onda Alah mora da kaže „ako Alah htedne“? Zaista, ako iko zna šta je Alahova volja, to svakako mora biti sam Alah!

Ponovo je očigledno da islamski izvori jasno unižavaju muslimansko božanstvo prikazujući ga kao konačno, nesavršeno ljudsko biće.

Ovim se završava prvi deo. Pređite na drugi deo naše rasprave.