Muhamedova nadahnutost i rečitost naspram Alahove asejnosti [Deo 2]

Još problema za islamsku teologiju, 2. deo

Nastavljamo našu raspravu iz prvog dela.

**
Alah – veoma potrebito božanstvo**

Prema islamskoj teologiji, Alah je božanstvo koje je slobodno od svih nesavršenosti i želja. Alah bi trebalo da bude samodovoljno biće koje nema potrebu ni za kim i ni za čim.

Međutim, to nije ono što Kuran kaže o Alahu. Muslimansko pismo zapravo prikazuje Alaha kao veoma potrebito božanstvo koje zavisi od svojih stvorenja.

**
Alahu je potrebna vaša ljubav i obožavanje**

Na primer, Kuran kaže da je razlog zbog kojeg je Alah stvorio ljude i džine taj što su mu bili potrebni sluge koji bi mu služili ili ga obožavali.

„Duhove i ljude sam stvorio samo zato da Me obožavaju!“

Prethodno navedeno podrazumeva da Alah nije stvarao iz sopstvene slobodne volje, već iz želje da bude voljen i obožavan. Alahova potreba za stvorenjem jasnije se vidi iz sledećih predanja:

Poglavlje 2: BRISANJE GREHOVA UZ POMOĆ TRAŽENJA OPROŠTAJA OD ALAHA

Ebu Sirma je preneo da je, kada se približio čas smrti Ebu Ejuba Ensarija, on rekao: Skrivao sam od vas nešto što sam čuo od Alahovog Poslanika, a čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Da niste činili grehe, Alah bi doveo u postojanje stvorenje koje bi činilo greh, i (Alah) bi im oprostio. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6620)

Ebu Ejub Ensari je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Kada ne biste činili grehe, Alah bi vas zbrisao iz postojanja i zamenio bi vas drugim narodom koji bi činio greh, a zatim bi tražio oproštaj od Alaha, i On bi im podario oprost. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6621)

Ebu Hurejra je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Tako mi Onoga u čijoj je ruci moj život, kada ne biste činili greh, Alah bi vas zbrisao iz postojanja i zamenio bi (vas) onim ljudima koji bi činili greh i tražili oproštaj od Alaha, i On bi im oprostio. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6622)

Obratite pažnju koliko je Alah nepravedan prema Muhamedovim prenesenim izjavama. Alah bi zbrisao savršena ljudska bića da bi stvorio grešnike kojima bi mogao da oprosti kako bi pokazao koliko je zaista milostiv! Dakle, ovo ne samo da pokazuje koliko je Alah nepravedan i zao, već dalje utvrđuje da Alah očajnički žudi za ljubavlju svog stvorenja.

I sledeće predanje potvrđuje Alahovu potrebu za stvorenjem i zavisnost od njega:

3. Alah kaže: „Bio sam skriveno blago i želeo sam da budem poznat, pa sam stvorio stvorenje (čovečanstvo), zatim sam im dao da Me upoznaju, i oni Me prepoznaše.“ (Uvod u hadiske nauke, šejh Suhajb Hasan hafidhahullah [izdanje Dar-as-Salam])

Činjenica da je Alah želeo ili hteo da bude poznat jasan je pokazatelj njegove krajnje potrebe za ljubavlju i pažnjom. A pošto je Alah navodno unipersonalan, morao je da stvori bića koja bi mu mogla dati svu ljubav i pažnju za kojom žudi.

**
Alahu je potrebna pomoć**

Kuran dalje navodi da Alahu treba pomoć njegovih sledbenika:

„Onima koji su bespravno prognani iz svoga zavičaja samo zato što su govorili: „Gospodar naš je Allah!“ A da Allah ne suzbije neke ljude drugima, do temelja bi bili porušeni manastiri i crkve, i sinagoge, a i džamije, u kojima se mnogo spominje Allahovo ime. A Allah će sigurno da pomogne one koji Njega pomažu - Allah je, zaista, moćan i silan;“

„ako Allaha pomognete, i On će vas da pomogne“

Štaviše, prema islamskom pismu, pravi vernici su oni koji pomažu i Alahu i njegovom poslaniku!

„koji Allahu i Njegovom Poslaniku pomažu“

**
Alahu je potreban novac**

Da stvar bude gora, Alah zapravo mora da pozajmljuje novac od ljudi!

Alah obećava da će, ako mu neko pozajmi novac, ne samo vratiti toj osobi, već će joj zapravo vratiti čak i više nego što je prvobitno primio:

„Ko je taj koji će Allahu lep zajam dati, pa da mu ga On mnogostruko vrati, Allah uskraćuje i obilno daje, i Njemu ćete se vratiti.“

„Ko je taj ko će Allahu lep zajam dati da bi mu ga On mnogostruko vratio, a uz to će i divnu nagradu imati?“

[Napomena sa strane: Ako Alah vraća više nego što mu je pozajmljeno… zar to ne znači da Alah veruje u kamatu ili lihvarstvo, nešto što je u islamu osuđeno?]

Takve izjave navele su Jevreje Muhamedovog vremena da zaključe da Alah mora biti prilično siromašan ako mu je potrebno da uzima pozajmicu od svojih stvorenja. Zapravo, Kuran čak beleži i njihov odgovor na Muhamedov poziv svojim sledbenicima da pomognu njegovom bogu tako što će mu pozajmiti nešto novca:

„Allah je čuo reči onih koji su govorili: „Allah je siromašan, a mi smo bogati!“ Mi ćemo da zabeležimo ono što su oni govorili kao i to što su bez opravdanja verovesnike ubijali. I reći ćemo: „Iskusite kaznu u Ognju!““

Evo šta je poznati muslimanski tumač Ibn Kesir napisao u vezi sa ovim tekstom:

Alah upozorava idolopoklonike

Said ibn Džubejr je rekao da je Ibn Abas rekao: „Kada je objavljena Alahova izjava…

(Ko je taj koji će Alahu dobar zajam dati da bi mu ga On mnogostruko umnožio) [2:245], Jevreji rekoše: ,O Muhamede! Da li je tvoj Gospodar postao siromašan PA TRAŽI OD SVOJIH SLUGU DA MU DAJU ZAJAM?‘ Alah je objavio…

(Zaista je Alah čuo izjavu onih (Jevreja) koji kažu: ,Doista, Alah je siromašan, a mi smo bogati!‘) [3:181].“

Ovaj hadis su zabeležili Ibn Merduvejh i Ibn Ebi Hatim. (Tafsir Ibn Kesir; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše)

Drugi komentari pišu:

Zatim je Alah spomenuo Jevreje, Finhasa ibn Azuru i njegove prijatelje, kada su rekli: „O Muhamede! Alah je siromašan: on traži od nas da mu damo zajam“, govoreći (Zaista je Alah čuo izjavu onih) Finhasa ibn Azure i njegovih drugova (koji rekoše, kada su od njih tražili priloge za rat: „Alah je, zaista, siromašan) potreban mu je naš zajam, (a mi smo bogati!“) a nama nije potreban zajam od njega. (Zabeležićemo njihovu izjavu) Sačuvaćemo im ono što su rekli za onaj svet (uz njihovo ubijanje proroka) baš kao što ćemo im zabeležiti i njihovo ubijanje proroka (nepravedno) a da nisu počinili nikakav zločin (i reći ćemo: Iskusite kaznu gorenja!) koja je veoma teška. (Tanvir al-Mikbas min Tafsir Ibn Abas; podebljano i kurzivno naglašavanje naše)

I:

(Zaista je Alah čuo izjavu onih koji rekoše…) [3:181]. Ikrima, es-Sudi i Mukatil ibn Ishak preneli su da je jednog dana Ebu Bekr es-Sidik ušao u jevrejsko učilište i zatekao grupu Jevreja okupljenu oko jednog od njih po imenu Finhas ibn Azura, koji je bio jedan od njihovih učenjaka. Ebu Bekr reče Finhasu: „Boj se Alaha i prihvati islam, jer tako mi Alaha dobro znaš da je Muhamed Alahov Poslanik koji ti je doneo istinu od Alaha. On se spominje u vašoj Tori; zato veruj i prihvati istinu i podaj Alahu dobar prilog, pa će te On uvesti u Vrt i umnožiti tvoju nagradu.“ Finhas odgovori: „O Ebu Bekre, ti tvrdiš da naš Gospodar traži od nas da mu pozajmimo svoje bogatstvo. Ipak, samo siromasi pozajmljuju od bogatih. A ako je istina ono što kažeš, sledi da je Alah siromašan a da smo mi bogati, jer da je bogat ne bi tražio od nas da mu pozajmimo svoje bogatstvo.“ Ebu Bekr es-Sidik se veoma naljutio i udario Finhasa snažnim udarcem po licu. Zatim mu reče: „Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, da nije ugovora između nas, o neprijatelju Alahov, ubio bih te.“ Finhas ode Alahovom Poslaniku i reče: „O Muhamede! Pogledaj šta mi je učinio tvoj drug.“ Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, upita Ebu Bekra: „Šta te je navelo da učiniš to što si učinio?“ On reče: „O Alahov Poslaniče, ovaj Alahov neprijatelj je rekao nešto vrlo ozbiljno. Tvrdio je da je Alah siromašan a da su oni bogati. Zato sam se naljutio radi Alaha i udario ga po licu.“ Ali Finhas je poricao da je ikada izgovorio te reči, pa je Alah, uzvišen je On, objavio ovaj stih (Zaista je Alah čuo izjavu onih koji rekoše…) da bi opovrgao Finhasa i potvrdio da je Ebu Bekr es-Sidik govorio istinu. Abdul-Kahir ibn Tahir nas je obavestio> Ebu Amr ibn Matar> Džafer ibn el-Lejt ez-Zijadi> Huzejfa Musa ibn Mesud> Šibl> Ibn Ebi Nedžih> Mudžahid, koji reče: „Ovaj stih je objavljen o Jevrejima; Ebu Bekr je udario po licu jednog od njihovih ljudi koji je rekao ,Alah je siromašan a mi smo bogati‘.“ Šibl je primetio: „Obavešten sam da je taj čovek bio Finhas Jevrejin, i to je takođe onaj čovek koji je rekao: (Alahova ruka je stegnuta) [5:64].“ (Ali ibn Ahmed el-Vahidi, Esbab en-nuzul; podebljano i kurzivno naglašavanje naše)

Razmišljanje Jevreja bilo je sasvim na mestu, jer siromašni su ti koji pozajmljuju od bogatih. Prema tome, ako Alah traži zajam, onda to mora značiti da je on siromašan i da su oni od kojih pozajmljuje bogati, ili barem bogatiji od islamskog božanstva!

Jevreji su dalje zaključili da Alah mora biti veoma škrt i tvrd na svom bogatstvu, jer bi radije da njegova stvorenja troše na njega nego da on troši na njih:

Jevreji kažu da je Alahova ruka stegnuta!

Alah navodi da ga Jevreji, neka Alahova neprestana prokletstva na njih silaze do Sudnjeg dana, opisuju kao tvrdicu. Alah je daleko svetiji od onoga što mu pripisuju. Jevreji takođe tvrde da je Alah siromašan, dok su oni bogati. Ali ibn Ebi Talha preneo je da je Ibn Abas prokomentarisao Alahovu izjavu…

(Jevreji kažu: „Alahova ruka je stegnuta.“) „Oni ne misle da je Alahova ruka doslovno stegnuta. Naprotiv, misle da je on tvrdica i da ne troši od onoga što ima. Alah je daleko svetiji od onoga što mu pripisuju.“ Slično je preneto od Mudžahida, Ikrime, Katade, es-Sudija i ed-Dahaka. Alah je rekao u drugom ajetu…

(I ne drži ruku svoju stegnutu (kao tvrdica) uz vrat svoj, niti je ispruži do krajnjih granica (kao rasipnik), da ne bi postao prekoren i u teškom siromaštvu.) U ovom ajetu Alah zabranjuje škrtost i rasipništvo, što uključuje nepotrebne i neprimerene izdatke. Alah opisuje škrtost govoreći…

(I ne drži ruku svoju stegnutu (kao tvrdica) uz vrat svoj.) Dakle, to je značenje koje su Jevreji imali na umu, neka su Alahova prokletstva na njih. Ikrima je rekao da je ovaj ajet objavljen o Finhasu, jednom od Jevreja, neka ga Alah prokune. Ranije smo spomenuli da je Finhas rekao…

(„Doista, Alah je siromašan, a mi smo bogati!“) i da ga je Ebu Bekr ošamario. Alah je opovrgao ono što mu Jevreji pripisuju i prokleo ih je za odmazdu zbog njihovih laži i izmišljotina o njemu. Alah je rekao…

(Neka su njihove ruke stegnute i neka su prokleti zbog onoga što su izrekli.) Ono što je Alah rekao i dogodilo se, jer Jevreji su zaista škrti, zavidni, kukavice i ogromno poniženi. (Tafsir Ibn Kesir, K. 5:64; podvlačenje naše)

Zar nije zanimljivo videti da i Ebu Bekr i „Alah“ imaju malo ili nimalo pojma kako da odgovore na ovu kritiku, osim da ili pretuku onoga ko postavlja pitanje ili da ga prokunu i zaprete mu? Zaista, ako to nije značenje, ako je to bio samo nesporazum sa strane Jevreja, onda bi Alah bio u stanju da rečito razjasni šta je pravo značenje „davanja zajma Bogu“, a ipak nije!

**
Alah mora da kupuje sopstvena stvorenja**

Prema Kuranu, celokupno stvorenje pripada Alahu (K. 2:116; 5:17; 23:84-89). To znači da svako ljudsko biće već pripada njemu i da je njihov život dar koji primaju od Alaha.

Ipak, začuđujuće, muslimansko pismo govori o tome kako Alah kupuje vernike (koje navodno već poseduje) dajući im raj u zamenu za njihove živote i imanja:

„Allah je otkupio od vernika njihove živote i njihove imovine u zamenu za Raj koji će im podariti. Oni će da se bore na Allahovom putu, pa da u borbi ubijaju i budu ubijeni. On je to, zaista, obećao u Tori, Jevanđelju i Kur'anu. A ko od Allaha doslednije ispunjava svoje obećanje? Zato se radujte svojoj pogodbi koju ste sa Njim postigli, a to je zasigurno veliki uspeh.“

Da li muslimani zaista žele da poverujemo da je ovo veoma rečit i veličanstven način govora o Alahovom postupanju sa svojim robovima? Ima li uopšte smisla tvrditi da tvorac i vlasnik svih stvari mora da kupuje sopstveno stvorenje? Kako Alah može bilo šta da kupi kada bi trebalo da već poseduje sve što postoji?

Ovo nas vodi do naše sledeće tačke.

**
Alahu je potrebna imovina**

Alah ne samo da pozajmljuje od ljudi i kupuje ih, već čak i nasleđuje od njih!

„I samo Mi dajemo život i smrt, i Mi ćemo sve naslediti“

„Mi ćemo Zemlju i one koji žive na njoj da nasledimo i Nama će oni da se vrate.“

„a ono o čemu on govori - nasledićemo i sam lično će da Nam se vrati.“

Štaviše, jedno od Alahovih imena čak se naziva naslednik!

El-Varis: Naslednik

Onaj koji nasleđuje i traje nakon što svi drugi prestanu da postoje; tako se sve njemu vraća. On je istinski vlasnik svega.

El-Varis je jedno od devedeset devet imena. (Bjuli, Božanska imena)

Kako je ironično da biću kojim se muslimani hvale da je samodovoljno treba pomoć, da traži zajam, da kupuje, pa čak i nasleđuje od onoga što bi trebalo da bude njegovo sopstveno stvorenje!

**
Alah je uvek zahvalan**

Kuran kaže da je Alah izuzetno zahvalno božanstvo:

„ako Allahu lep zajam date, On će da vam ga uveća i oprostiće vam. Allah je Zahvalan i Blag.“

[Napomena sa strane: Iako je ovo drugo pitanje, gornji stih ukazuje na to da ljudi mogu kupiti Alahov oproštaj („i oprostiće vam“) tako što će mu dati dovoljno novca. Ovo je i nepošteno i nepravedno, jer to znači da bogati mogu novcem da se izvuku iz pakla, dok su siromašni ostavljeni da plate račun, da tako kažemo. Bogata osoba može izbeći kaznu paklene vatre jednostavno tako što će Alahu pozajmiti gomilu novca. Ovaj tekst takođe diskriminiše siromašne (mada implicitno), jer sugeriše da su bogati bolji u Alahovim očima zbog činjenice da imaju više novca koji mogu pozajmiti svom tvorcu. A ako sam Alah smatra da su oni bolji, kakav će/treba stav njegovi sledbenici da zauzmu prema bogatima i siromašnima?]

„„Hvaljen neka je Allah!“ Govoriće, „koji je od nas otklonio tugu. Naš Gospodar, zaista, mnogo prašta i blagodaran je.“

„da ih On nagradi prema onome što su radili i još da im da iz Svoga obilja; jer On mnogo prašta i blagodaran je.“

„da ih On nagradi prema onome što su radili i još da im da iz Svoga obilja; jer On mnogo prašta i blagodaran je.“ Rodvel

„da ih On nagradi prema onome što su radili i još da im da iz Svoga obilja; jer On mnogo prašta i blagodaran je.“ Palmer

Ovo ima smisla u svetlu činjenice da Alahu treba pomoć i da je traži, da pozajmljuje novac i nasleđuje imovinu od svojih stvorenja. Alah bi očigledno bio zahvalan svima onima koji odluče da mu pomognu, pozajme mu novac i koji su bili/jesu dovoljno ljubazni da ga učine naslednikom svoje imovine. Zapravo, bilo bi iznenađujuće da muslimansko pismo nije reklo da je Alah bio/jeste izuzetno zahvalan za svu pomoć i novčanu podršku koju je primio i nastavlja da prima od svojih stvorenja.

Alah je takođe zahvalan svima onima koji odluče da mu se pokoravaju i da ga obožavaju:

„Safa i Merva su, zaista, Allahova časna mesta. Zato onaj koji Kabu hodočasti ili Umru obavi, ne radi nikakav prestup da se kreće između njih. A onaj koji drage volje učini kakvo dobro delo, pa Allah je zaista blagodaran i sve zna.“ Šakir

„To je ono čime Allah raduje Svoje sluge koji veruju i rade dobra dela. Reci: „Ne tražim ja za ovo nikakvu nagradu od vas, osim rodbinske pažnje.“ A ko učini dobro, Mi ćemo njemu za to da povećamo dobro. Zaista Allah oprašta grehe i zahvalan je.“

„Zašto bi vas Allah kažnjavao ako budete zahvaljivali i verovali!? Allah je zahvalan i sve zna.“

U slučaju da neki musliman želi da tvrdi da šakur ne znači zahvalan, evo kako jedan leksički izvor definiše ovaj termin:

Šin-Kaf-Ra = zahvaljivati, biti zahvalan, uvideti ili priznati nečiju naklonost, hvaliti. šukrun – zahvaljivanje, zahvalnost. šakirun – onaj ko zahvaljuje ili je zahvalan, cenjen i darežljiv u nagradi.
šakurun – zahvalan. Ponekad se pravi razlika između ove reči i šakirun. Prva se koristi da označi osobu koja je zahvalna za malo ili ni za šta, druga zahvalnu za velike naklonosti.
maškurun – sa zahvalnošću prihvaćen, prihvatljiv.

šakara gl. (1)
perf. akt. 4:147, 14:7, 27:40, 54:35
imperf. akt. 2:52, 2:56, 2:185, 2:243, 3:123, 5:6, 5:89, 7:10, 7:58, 8:26, 10:60, 12:38, 14:37, 16:14, 16:78, 22:36, 23:78, 27:19, 27:40, 27:40, 27:73, 28:73, 30:46, 31:12, 31:12, 32:9, 35:12, 36:35, 36:73, 39:7, 40:61, 45:12, 46:15, 56:70, 67:23
imper. 2:152, 2:172, 16:114, 29:17, 31:12, 31:14, 34:15
gl. im. 25:62, 34:13, 76:9
part. akt. 2:158, 3:144, 3:145, 4:147, 6:53, 6:63, 7:17, 7:144, 7:189, 10:22, 16:121, 21:80, 39:66, 76:3, 17:19
part. pas. 76:22

šakur im. m. (prid.) 14:5, 17:3, 31:31, 34:13, 34:19, 35:30, 35:34, 42:23, 42:33, 64:17 (Project Root List; podvlačenje naše)

U svetlu prethodnog, da li bi čitaoce iznenadilo da otkriju da je jedno od devedeset devet Alahovih imena upravo uvek-zahvalni?

Eš-Šakur; Eš-Šakir: Uvek zahvalni

Onaj koji nagrađuje zahvalnost. On uzvraća ljudima za njihova dobra dela. On daje veliku nagradu za malo dela; On u čijoj proceni malobrojna dela koja izvrše njegovi robovi rastu i koji im umnožava nagrade.

Eš-Šakur je jedno od devedeset devet imena. (Bjuli, Božanska imena)

Nismo ni mislili.

**
Zaključne napomene**

Naše ispitivanje kuranskog prikaza Alaha dovelo nas je do otkrića sledećih zapanjujućih „činjenica“ o islamskom božanstvu.

Alah je na pravom putu kao i muslimani.

Alah je suvernik sa muslimanima.

Alah čak i moli se i obožava kao što to čine muslimani (i anđeli).

Alah svedoči ili posvedočuje kao što to čine muslimani.

Alah koristi izraz „ako Alah hoće“, na isti način kao i nesavršena stvorenja koja ne znaju budućnost.

Alah je stvorio ljude i džine da bi ga obožavali jer je imao potrebu da bude voljen i da mu se služi.

Alahu je takođe potrebna pomoć kao i muslimanima, pa je tražio od svojih sledbenika da pomognu i njemu i njegovom poslaniku.

Alah dalje uzima zajmove i pozajmljuje od drugih, umnogome kao što muslimani (i ljudska bića uopšte) ponekad čine.

Alah čak i nasleđuje kao što to čine muslimani (i ljudska bića uopšte).

Alah zapravo mora da kupuje same pojedince koje je sam stvorio i koje bi trebalo da već poseduje.

Za Alaha se kaže da je zahvalno božanstvo koje zahvaljuje onima koji su mu pomogli, umnogome kao što je muslimanima zapoveđeno da čine (K. 2:52, 56, 185; 14:5, 17:3, 31:31, 34:13, 34:19, 35:30, 35:34, 42:23, 42:33, 64:17).

Dakle, ista kritika koju muslimani često upućuju Svetoj Bibliji može se okrenuti protiv njih sa još većom snagom i jasnoćom. Ako su nadahnuti pisci Svetog pisma grešili koristeći antropomorfizme, govoreći o Bogu kao da je ljudsko biće kako bi pomogli čitaocima da razumeju nešto o Božjem karakteru i prirodi, onda se ista kritika mora uputiti Kuranu, suni i njihovim priređivačima.

Zapravo, koliko više ponižavajuće za Boga može biti nego opisati ga kao biće koje žudi i čezne za ljubavlju, pažnjom, obožavanjem itd., i kao nekoga ko je u takvoj potrebi da mora tražiti od svojih sledbenika da mu pomognu i da mu pozajme nešto novca? Može li biti išta ponižavajuće od toga da se o svedovoljnom Tvorcu govori na ovakav način?

Ako je, kao što muslimani često tvrde, Muhamed zaista verovao da je njegovo božanstvo apsolutno savršeno i potpuno samodovoljno, onda je vrlo loše obavio posao prenošenja te tačke. Muhamed, koji je navodno bio blagosloven rečitim govorom i koji je navodno uvek govorio po nadahnuću, pisao je o Alahu na takav način da je izvrgao ruglu njegovu prirodu i asejnost. Božanstvo koje veruje kao što veruju njegovi sledbenici, koje je na pravom putu zajedno sa drugim vernicima, koje je stvorilo pojedince iz potrebe da bude obožavano, kojem treba pomoć, koje pozajmljuje novac i koje takođe nasleđuje kao što to čine stvorenja, nije neko ko je samodovoljan ili savršen.

Sada bi neki musliman mogao pokušati da objasni ove probleme. Na primer, musliman bi mogao pokušati da dokaže da Kuran zapravo ne misli da Alah stvarno nasleđuje, pozajmljuje novac, da mu treba pomoć itd. On ili ona bi takođe mogli tvrditi da imena poput el-mumin ne treba prevoditi kao „vernik“ kada je reč o Alahu, već kao „pouzdan“, „veran“ itd.

Problem sa takvim odgovorima je što oni zapravo dokazuju da Kuran nije rečit i da ne uspeva da jasno prenese svoju poruku, uprkos tome što tvrdi da je jasno pismo koje pruža detaljno objašnjenje svih svojih odlomaka:

„O vi kojima je data Knjiga, došao vam je Naš Poslanik da vam ukaže na mnogo šta što vi iz Knjige krijete, a preko mnogo čega će i da pređe. A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna.“ Šer Ali

„A na Dan kada iz svakog naroda dovedemo po jednog svedoka koji će da svedoči protiv svog naroda, a tebe dovedemo kao svedoka protiv ovih! Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objašnjenje za sve i kao uputu i milost i radosnu vest za one koji jedino u Njega veruju.“

„Mi dobro znamo da oni govore:“Poučava ga jedan čovek!” Jezik onog zbog koga oni krivo govore je jezik nearapina, a ovaj Kur'an je na jasnom arapskom jeziku.“ Hilali-Kan

„On vam kao primer navodi vas same: jesu li oni koji su u posedu vašem izjednačeni s vama u onom što vam Mi dajemo, pa ste u tome isti, i bojite li ih se kao što se vi jedni drugih bojite? Tako Mi, podrobno, izlažemo dokaze Naše ljudima koji razmišljaju.“ Hilali-Kan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ J. Ali

Ako bi to zaista bila jasna knjiga koja temeljno objašnjava svoje stihove, onda ne bi bilo potrebe da muslimani pokušavaju da osmisle ili objašnjenjem uklone sve probleme koje stvara kuranski izbor reči.

Muslimani se moraju suočiti sa činjenicom da je muslimansko pismo moglo izbeći prikazivanje Alaha kao nesavršenog, nemoćnog božanstva jednostavno koristeći druge termine i izraze da ga opiše. Uostalom, zar najrečitiji čovek i najizuzetnija arapska knjiga koja je ikada proizvedena nisu mogli da smisle bolji način opisivanja muslimanskog božanstva?

U zaključku, iz naše analize je očigledno da Muhamed nije poznavao teologiju, niti je bio dobro upućen u filozofiju ili logiku. Takođe je očigledno da Muhamed nije bio ni nadahnut ni rečit, i da je Kuran daleko od toga da bude arapsko remek-delo koje ostaje nenadmašeno po svojoj gramatici, strukturi ili po načinu na koji opisuje božanstvo.

Osim ako nije drugačije naznačeno, svi stihovi su preuzeti iz verzije Kurana A. Dž. Arberija.

**
Srodni članci**

Da li je Alah zaista večan i apsolutno samodovoljan?
Alah kao naslednik stvorenja: još problema sa islamskim monoteizmom
Da li Alah nasleđuje ili ne? Jedan musliman pokušava da objasni
Muslimanski davagandista Sami Zatari uverljivo dokazuje da Alah nije Bog!