Muhamed i premlaćivanje supruga, 1. deo

Hvatanje muslimana u još jednoj laži, 1. deo

Kuran daje muškarcima dozvolu da svoje žene, za koje strahuju da su neposlušne, disciplinuju tako što će ih tući ili udarati:

„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima i zato što oni troše svoja bogatstva. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljevog odsustva čuvaju ono što je Allah odredio da se čuva. One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite! Ako vam postanu poslušne, ne činite im ništa loše. Allah je, zaista, uzvišen i velik.“ S. 4:34 Pickthall

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Rodwell

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Muhamed Asad

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Abdel Haleem

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Um Muhamed (Sahih International)

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Tala A. Itani

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Ali Bakhtiari Nejad

„One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Hasan Al-Fatih Qaribullah

Važno je imati na umu da komentari u zagradama nisu deo arapskog teksta i da Kuran nigde ne nalaže muškarcima da svoje žene tuku blago, bez grubosti ili bez gneva. Prevodioci ne čine ništa drugo nego ublažavaju i razvodnjavaju ono što njihovo sopstveno sveto pismo zapravo kaže, pošto očigledno naslućuju koliko je ta zapovest zaista okrutna, nepravedna i mizogina, naročito u očima nemuslimana koji nisu prihvatili navodno božansko poreklo islama.

To nas dovodi do naše sledeće tačke. Ponekad su ta premlaćivanja bila toliko surova da bi žene na kraju imale modrice po telu:

Prenosi Ikrima: Rifa‘a se razveo od svoje žene, nakon čega se njome oženio Abdurahman ibn Az-Zubejr Al-Kurazi. Aiša je rekla da je ta žena (došla) noseći zeleni veo (i požalila joj se (Aiši) na svog muža i pokazala joj zelenu mrlju na koži nastalu od batina). Žene su imale običaj da jedna drugu podržavaju, pa je, kada je došao Alahov Poslanik, Aiša rekla: „Nisam videla nijednu ženu koja pati koliko pate žene vernice. Pogledaj! Koža joj je zelenija od njene odeće!“ Kada je Abdurahman čuo da je njegova žena otišla kod Poslanika, došao je sa svoja dva sina od druge žene. Ona reče: „Alaha mi! Ništa mu nažao nisam učinila, ali on je impotentan i za mene je beskoristan kao ovo“, držeći i pokazujući rub svoje odeće. Abdurahman reče: „Alaha mi, o Alahov Poslaniče! Ona laže! Veoma sam snažan i mogu da je zadovoljim, ali ona je neposlušna i želi da se vrati Rifa‘i.“ Alahov Poslanik joj reče: „Ako ti je to namera, onda znaj da ti nije dozvoljeno da se ponovo udaš za Rifa‘u sve dok Abdurahman ne bude imao polni odnos s tobom.“ Zatim je Poslanik video dva dečaka sa Abdurahmanom i upitao (ga): „Jesu li ovo tvoji sinovi?“ Na to Abdurahman reče: „Da.“ Poslanik reče: „Ti tvrdiš ono što tvrdiš (tj. da je on impotentan)? Ali, Alaha mi, ovi dečaci liče na njega kao što vrana liči na vranu.“ (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 72, broj 715)

Evo druge verzije ovog predanja:

5487. Ikrima je preneo da se Rifa‘a razveo od svoje žene, a potom se njome oženio Abdu-r-Rahman ibn az-Zubejr al-Kurazi. Aiša je rekla da je ona [došla] noseći zeleni veo (khimar) i požalila joj se i pokazala joj zelenilo [od modrica] na svojoj koži. Žene su u to vreme imale običaj da pomažu jedna drugoj. Kada je došao Alahov Poslanik, Aiša reče: „Nikada nisam videla ženu koja podnosi ono što podnose žene vernice! Koža joj je zelenija od njene odeće!“ Abdu-r-Rahman je čuo da je ona otišla kod Alahovog Poslanika, pa je došao sa dvojicom svojih sinova od druge žene. Ona reče: „Alaha mi, nisam mu ničim skrivila, ali on mi ne koristi ništa više od ovoga“, i uhvatila je rub svoje odeće. Abdu-r-Rahman reče: „Alaha mi, ona laže, Alahov Poslaniče! Potpuno sam snažan i dovoljno potentan, ali ona je neposlušna i želi da ode Rifa‘i!“ Alahov Poslanik reče: „Ako je tako, ti mu (tj. Rifa‘i) nisi dozvoljena (niti prikladna za njega) sve dok Abdu-r-Rahman ne okusi tvoju slast.“ Video je dva dečaka s njim i upitao: „Jesu li ovo tvoji sinovi?“ „Da“, odgovorio je. Reče: „Ovo je čovek o kome tvrdiš ono što tvrdiš, ali, Alaha mi, oni liče na njega kao što jedna vrana liči na drugu!“ (Aiša Bjuli, The Sahih Collection of al-Bukhari, Chapter 80. The Book of Dress; podebljanje je naše)

Obratite pažnju na to šta Aiša ovde kaže. Muhamedova nevesta-dete u suštini priznaje da su muslimanke bile potlačene i da se s njima postupalo surovije nego s bilo kojim drugim ženama koje je ona poznavala. Primetite takođe da je Muhamed, umesto da prekori muža što je svoju ženu istukao tako surovo da joj je telo bilo u modricama, bio više uznemiren ženinom optužbom da je njen muž impotentan!

Nažalost, ovo nije bio jedini put da je Muhamed odobrio, pa čak i ozakonio, premlaćivanje žena. U sledećem predanju jedan čovek tuče svoju ženu zato što se previše moli, a Muhamed ne kaže ništa da bi ga prekorio!

Prenosi Ebu Se‘id al-Hudri:

Jedna žena je došla Poslaniku dok smo mi bili s njim.

Rekla je: Alahov Poslaniče, moj muž, Safvan ibn al-Mu‘atal, TUČE ME kada se molim, i tera me da prekinem post kada postim, i ne obavlja jutarnju molitvu sve dok sunce ne izađe.

On je upitao Safvana, koji je bio prisutan, o onome što je ona rekla. Ovaj je odgovorio: Alahov Poslaniče, što se tiče njene tvrdnje „tuče me kada se molim“, ona uči dve sure (tokom molitve), a ja sam joj to zabranio.

On (Poslanik) reče: Ako se uči jedna sura (tokom molitve), to je dovoljno za ljude.

(Safvan je nastavio:) Što se tiče njene tvrdnje „tera me da prekinem post“, ona preterano voli post; ja sam mlad čovek, ne mogu da se uzdržim.

Alahov Poslanik je toga dana rekao: Žena ne treba da posti osim uz dozvolu svoga muža.

(Safvan reče:) Što se tiče njene tvrdnje da se ne molim dok sunce ne izađe, mi smo ljudi jednog staleža, i to (naše zanimanje snabdevanja vodom) već se zna o nama. Ne budimo se dok sunce ne izađe. On reče: Kada se probudiš, obavi svoju molitvu.

Stepen: Sahih (Al-Albani)

Referenca: Sunan Ebu Davud 2459

Referenca u knjizi: knjiga 14, hadis 147

Engleski prevod: knjiga 13, hadis 2453 (Sunnah.com; velika slova i podvlačenje su naši)

Sledeći navod je prilično zanimljiv jer pokazuje da je bilo trenutaka kada su Muhamed i Alah bili u međusobnom neslaganju:

(„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama“) [4:34]. Rekao je Mukatil: „Ovaj stih („Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama“) objavljen je povodom Sa‘da ibn al-Rabi‘a, koji je bio jedan od vođa Pomagača (nukaba’), i njegove žene Habibe bint Zejd ibn Ebi Zuhejr, oboje iz redova Pomagača. Dogodilo se da je Sa‘d UDARIO SVOJU ŽENU PO LICU zato što mu se suprotstavila. Zatim je njen otac otišao s njom kod Poslanika. Rekao mu je: ’Dao sam mu svoju kćer za ženu, a on ju je ošamario’. Poslanik reče: ’Neka izvrši odmazdu nad svojim mužem’. Dok je odlazila sa svojim ocem da izvrši odmazdu, Poslanik ih je pozvao i rekao: ’Vratite se; Gavrilo mi je došao’, i Alah, uzvišen je On, objavio je ovaj stih. Alahov Poslanik reče: ’Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo nešto drugo, a ono što Alah hoće jeste dobro’. Odmazda je tada obustavljena“. Sa‘id ibn Muhamed ibn Ahmed al-Zahid nas je obavestio> Zahir ibn Ahmed> Ahmed ibn al-Husejn ibn Džunejd> Zijad ibn Ejub> Hušejm> Junus ibn al-Hasan, koji je preneo da je jedan čovek ošamario svoju ženu, a ona se na njega požalila Poslaniku. Njena porodica, koja je pošla s njom, reče: „O Alahov Poslaniče! Taj i taj je ošamario našu devojku“. Poslanik je ponavljao: „Odmazda! Odmazda! I nema druge presude koja bi se donela“. Ali tada je objavljen ovaj stih („Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama“) i Poslanik reče: „Mi smo hteli jedno, a Alah je hteo nešto drugo“. Ebu Bekr al-Harisi nas je obavestio> Ebu-l-Šejh al-Hafiz> Ebu Jahja al-Razi> Sahl al-Askari> Ali ibn Hašim> Ismail> al-Hasan, koji je rekao: „Otprilike u vreme kada je među muslimanima objavljen stih o odmazdi, jedan čovek je ošamario svoju ženu. Ona je otišla Poslaniku i rekla: ’Moj muž me je ošamario i ja tražim odmazdu’. On reče: ’Neka bude odmazde’. Dok se on još bavio njenim slučajem, Alah, uzvišen je On, objavio je („Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima“). Na to Poslanik reče: ’Mi smo hteli jedno, a moj Gospodar je hteo nešto drugo. Čoveče, uzmi svoju ženu za ruku’ “. (Ali ibn Ahmed al-Vahidi, Asbab al-Nuzul; podebljanja, velika slova i podvlačenja su naši)

Obratite pažnju na činjenicu da ovaj komentar otvoreno kaže da je Kuran 4:34 „objavljen“ kako bi opravdao i dozvolio muškarcima da svoje žene šamaraju po licu, što pobija tvrdnju da islam zabranjuje čoveku da svoju suprugu udara surovo, a naročito po licu.

Čak ni Muhamedov sopstveni zet i rođeni brat od strica, Alija ibn Ebu Talib, nije oklevao da tuče žene. Primetite kako je postupio prema Aišinoj robinji:

„Što se tiče Alije, on reče: ’Žena ima na pretek, a jednu možeš LAKO zameniti drugom. Pitaj robinju; ona će ti reći istinu.’ Tako je poslanik pozvao Burejru da je ispita, a Alija je ustao i ŽESTOKO JE ISTUKAO, govoreći: ’Reci poslaniku istinu’, na šta je ona odgovorila: ’O njoj znam samo dobro…’“ (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, s uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karači, deseto izdanje 1995], str. 496; podebljanje i velika slova su naši)

Alija ne samo da je tukao žene, već je i verovao da su one sasvim potrošne, lako zamenljive!

Jedan drugi musliman bio je čak i nadaleko poznat kao veliki batinaš žena!

Fatima bint Kajs je prenela da ju je njen muž razveo trostrukim izgovaranjem razvoda i da joj Alahov Poslanik nije odredio ni stan ni izdržavanje. Ona je (dalje rekla): Alahov Poslanik mi je rekao: Kada ti istekne period idet, obavesti me. Tako sam ga obavestila. (Do tada) Muavija, Ebu Džehm i Usama ibn Zejd uputili su joj bračnu ponudu. Alahov Poslanik (mir neka je na njega) reče: Što se tiče Muavije, on je siromah bez ikakve imovine. Što se tiče Ebu Džehma, on je VELIKI BATINAŠ ŽENA, ali Usama ibn Zejd… Ona je pokazala rukom (da joj se ne dopada zamisao da se uda za) Usamu. Ali Alahov Poslanik reče: Pokornost Alahu i pokornost Njegovom Poslaniku bolja je za tebe. Ona reče: Tako sam se udala za njega i postala predmet zavisti. (Sahih Muslim, knjiga 009, broj 3526)

Fatima bint Kajs je prenela: Moj muž Ebu Amr ibn Hafs ibn al-Mugira poslao mi je Ajjaša ibn Ebu Rabiju sa razvodom, a po njemu mi je poslao i pet sa‘a urmi i pet sa‘a ječma… Na to Alahov Poslanik reče: Muavija je siromašan i u lošem stanju, a Ebu-l-Džehm je veoma grub prema ženama (ili tuče žene, ili nešto slično), treba da uzmeš Usamu ibn Zejda (za muža). (Sahih Muslim, knjiga 009, broj 3527)

Sunan Ibn Madže

Poglavlja o braku

Preneseno je da je Ebu Bekr ibn Ebu Džehm ibn Suhajr al-Adavi rekao: „Čuo sam Fatimu bint Kajs kako kaže: ’Alahov Poslanik mi je rekao: „Kada ti bude dozvoljeno (da se ponovo udaš), reci mi.“ Pa sam mu rekla.’ Zatim su je zaprosili Muavija, Ebu Džehm ibn Suhari i Usama ibn Zejd. Alahov Poslanik reče: ’Što se tiče Muavije, on je siromah koji nema novca. Što se tiče Ebu Džehma, on je čovek KOJI REDOVNO TUČE ŽENE. Ali Usama (je dobar).’ Ona je mahnula rukom govoreći: ’Usama, Usama?’ Alahov Poslanik joj reče: ’Pokornost Alahu i pokornost Njegovom Poslaniku bolja je za tebe.’ Ona reče: ’Tako sam se udala za njega i bila sam njime zadovoljna.’“

Stepen: Sahih (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 9, hadis 1869

Arapska referenca: knjiga 9, hadis 1942 (Sunnah.com; velika slova i podvlačenje su naši)

Umesto da prekori Ebu Džehma zato što tuče žene i što je grub prema njima, Muhamed te negativne osobine jednostavno pominje kako bi odvratio Fatimu od udaje za njega!

Pokojni iranski islamski učenjak Ali Dašti navodi još neke primere muslimanskog zlostavljanja supruga dok objašnjava Kuran 4:43:

Prema Tefsiru al-Dželalejn, nadmoć muškaraca leži u njihovoj većoj inteligenciji, znanju i sposobnosti upravljanja. Zamahšari, Bejdavi i još nekoliko komentatora ulaze u više pojedinosti i grade metafizičke teorije; oni upoređuju vlast muškaraca nad ženama sa vlašću vladara nad podanicima i tvrde da su proroštvo, vođenje molitve i vladavina rezervisani za muškarce zato što su muškarci snažniji, INTELIGENTNIJI i razboritiji…

Postoji, međutim, jedan odlomak koji očigledno odobrava predislamski arapski običaj. To je rečenica na kraju stiha 38[34] koja mužu dozvoljava da tuče svoju ženu: „One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Muškarci su, sa svojom većom telesnom snagom, zacelo pribegavali ovom nepravednom i neviteškom sredstvu od najranijih vremena, i čine to i u dvadesetom veku. Ipak, to što ga islamski zakon ozakonjuje daje municiju kritičarima.

Zakoni svake zajednice odražavaju njen način života, običaje i moral. Pored svedočanstva stiha 38[34] sure 4, postoje i istorijski dokazi da su stari Arapi smatrali muža vlasnikom svoje žene, potpuno ovlašćenim da joj nanosi bol. Za Asmu, kćer Ebu Bekra, koja je bila četvrta žena Zobejra ibn ol-Avvama (jednog od prvih deset preobraćenika i glavnih Poslanikovih drugova), prenosi se da je rekla: „Kad god bi se Zobejr naljutio na jednu od nas, tukao bi je SVE DOK SE ŠTAP NE BI PRELOMIO.“

Islamski zakon o ovom predmetu ima bar tu prednost što je stepenovan. Prvo opomena, zatim prekid odnosa, a tek u krajnjem slučaju treba upotrebiti nasilje da bi žena poslušala. Po mišljenju nekolicine komentatora i pravnika, batine ne bi smele biti toliko teške da slome kost, jer bi se u tom slučaju moglo pozvati na zakonsko pravo na odmazdu iste vrste i stepena. Zamahšari, međutim, u svom komentaru ovog stiha piše da „neki autoriteti ne prihvataju stepenovanje kazne za neposlušnu ženu, već smatraju da je dopušteno izreći bilo koju od te tri kazne“. To je, naravno, bilo tumačenje koje su ovim rečima davali fanatični arapski teolozi poput Ibn Hanbala i Ibn Tejmije. Ipak, značenje reči je jasno i, štaviše, potvrđeno onim što sledi u stihu 39[35]: „A ako se bojite razdora između njih dvoje, onda pošaljite jednog sudiju iz njegove, a jednog iz njene porodice. Ako oni žele izmirenje“ (Dašti, Twenty-Three Years: A Study of the Prophetic Career of Mohammad, s persijskog preveo F. R. C. Bagli [Mazda Publishers, Costa Mesa, CA 1994], str. 114, 115-116; podebljanje i velika slova, kao i primedbe u uglastim zagradama, naši su)

Da stvar bude gora, Muhamed je otišao čak dotle da je rekao da nijednog muškarca nikada ne treba pitati zašto tuče svoju ženu!

Rijad as-salihin

Knjiga raznovrsnosti

Omer je preneo:

Poslanik je rekao: „Nijedan čovek neće biti pitan zašto tuče svoju ženu“.

[Ebu Davud]. (Sunnah.com; podvlačenje je naše)

Sunan Ibn Madže

Poglavlja o braku

Preneseno je da je Aš‘as ibn Kajs rekao: „Bio sam gost (u domu) Omera jedne noći, i usred noći on je otišao i udario svoju ženu, a ja sam ih razdvojio. Kada je legao, rekao mi je: ’O Aš‘ase, zapamti od mene nešto što sam čuo od Alahovog Poslanika: „Čoveka ne treba pitati zašto tuče svoju ženu, i nemoj ići na spavanje dok ne klanjaš vitr.“’ A treću stvar sam zaboravio.“

Stepen: Hasan (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 9, hadis 1986

Arapska referenca: knjiga 9, hadis 2062 (Sunnah.com; podvlačenje je naše)

Imajući sve prethodno u vidu, spremni smo da pređemo na drugi deo naše rasprave.