Muhamed i premlaćivanje žena, deo 2

Hvatanje muslimana u još jednoj laži, deo 2

Nastavljamo odande gde smo prethodno stali.

Oličenje Kurana ili hodajuća protivrečnost?

Islamska tradicija prikazuje Muhameda kao savršen izraz Kurana,

(I zaista, ti si na uzvišenom (stepenu) karaktera.) „Preneseno nam je da je Sa`d bin Hišam pitao `Aišu o karakteru Alahovog Poslanika, a ona je odgovorila: `Zar nisi čitao Kuran?' Sa`d reče: `Naravno.' Tada ona reče: `Zaista, karakter Alahovog Poslanika bio je Kuran.'” `Abdur-Razak je zabeležio nešto slično ovome, a imam Muslim je to zabeležio u svom Sahihu prenoseći od Katade u punoj dužini. Ovo znači da je on postupao u skladu sa zapovestima i zabranama u Kuranu. Njegova priroda i karakter bili su oblikovani prema Kuranu, a on je napustio svoju prirodnu sklonost (tj. telesnu prirodu). Dakle, šta god da je Kuran zapovedao, on je to činio, i šta god da je zabranjivao, on je to izbegavao. Uz to, Alah mu je dao uzvišen karakter, koji je uključivao osobine skromnosti, ljubaznosti, hrabrosti, praštanja, blagosti i svaku drugu dobru osobinu. Ovo je poput onoga što je potvrđeno u Dva Sahiha, da je Enes rekao: „Služio sam Alahovog Poslanika deset godina, i nikada mi nije rekao reč nezadovoljstva (Uf), niti mi je ikada rekao za nešto što sam učinio: `Zašto si to uradio?' I nikada mi nije rekao za nešto što nisam učinio: `Zašto ovo nisi uradio?' Imao je najbolji karakter, i nikada nisam dodirnuo svilu niti bilo šta drugo što je bilo mekše od dlana Alahovog Poslanika. I nikada nisam omirisao mošus ili miris koji je imao bolji miris od znoja Alahovog Poslanika.” Imam Al-Buhari je zabeležio da je Al-Bera' rekao: „Alahov Poslanik je imao najlepše lice od svih ljudi, i imao je najbolje ponašanje od svih ljudi. I nije bio visok, niti je bio nizak.” Hadisa o ovoj temi ima mnogo. Ebu `Isa At-Tirmizi ima čitavu knjigu o ovoj temi pod nazivom Kitab Aš-Šema'il. Imam Ahmed je zabeležio da je `Aiša rekla: „Alahov Poslanik nikada nije udario svog slugu rukom, niti je ikada udario ženu. Nikada nije ništa udario svojom rukom, osim kada se borio u džihadu na Alahovom putu. I nikada mu nije bilo dato da bira između dve stvari a da mu od te dve nije bila najdraža ona lakša, sve dok nije uključivala greh. Ako je uključivala greh, onda se on od greha držao dalje nego bilo ko od ljudi. Nije se svetio ni za šta što je njemu učinjeno, osim ako su Alahove granice prekršene. Tada bi se, u tom slučaju, svetio radi Alaha.” (Tefsir Ibn Kesir, K. 68:4; podebljani naglasak naš)

Što objašnjava zašto je on postavljen kao primer, uzor koji drugi treba da oponašaju i po kome treba da se oblikuju:

Vi zaista imate u Božijem Poslaniku divan uzor (ponašanja) za svakoga ko se nada Bogu i Poslednjem danu, i ko mnogo slavi Boga. S. 33:21 J. Ali

i ti si zaista na najuzvišenijem stepenu moralne izvrsnosti. S. 68:4 Maududi

Štaviše, tvrdnja da Muhamed nikada nije udario svoje žene ponavlja se i na drugim mestima:

Sunen Ibn Madže

Poglavlja o braku

Preneseno je da je 'Aiša rekla: „Alahov Poslanik nikada nije tukao nijednog svog slugu, niti žene, i njegova ruka nikada nije ništa udarila.”

Ocena: Sahih (Darussalam)

Engleska referenca: tom 3, knjiga 9, hadis 1984

Arapska referenca: knjiga 9, hadis 2060 (Sunnah.com)

Međutim, to nije slučaj jer je, suprotno onome što je Ibn Kesir gore izvestio, Muhamed zaista udarao žene, konkretno svoju dete-nevestu Aišu:

Muhamed b. Kajs reče (narodu): Zar da vam ne ispričam (hadis Svetog Poslanika) na osnovu svog autoriteta i autoriteta svoje majke? Mislili smo da misli na majku koja ga je rodila. On (Muhamed b. Kajs) je zatim izvestio da je to 'Aiša ispričala: Zar da vam ne ispričam o sebi i o Alahovom Poslaniku? Rekosmo: Da. Ona reče: Kada je bio moj red da Alahov Poslanik provede noć sa mnom, on se okrenuo na stranu, obukao svoj ogrtač, izuo obuću i stavio je pored svojih nogu, raširio ugao svog šala na svoju postelju i zatim legao dok nije pomislio da sam zaspala. Polako je uzeo svoj ogrtač i polako obuo obuću, otvorio vrata i izašao, a zatim ih lagano zatvorio. Pokrila sam glavu, stavila svoj veo i stegla svoj pojas, a zatim izašla prateći njegove korake dok nije stigao do Bekije. Stajao je tamo i stajao je dugo. Zatim je tri puta podigao ruke, a onda se vratio, i ja sam se takođe vratila. Ubrzao je korak, i ja sam ubrzala korak. On je potrčao, i ja sam potrčala. Došao je (do kuće), i ja sam došla (do kuće). Ja sam ga, međutim, pretekla i ušla (u kuću), i dok sam legla u postelju, on (Sveti Poslanik) je ušao (u kuću) i rekao: Zašto je to, o 'Aiša, što si zadihana? Rekoh: Nije ništa. On reče: Reci mi, ili će me Suptilni i Sveznajući obavestiti. Rekoh: Alahov Poslaniče, neka su ti otkup moj otac i moja majka, i zatim mu ispričah (celu priču). On reče: Da li je to bila tama (tvoje senke) koju sam video ispred sebe? Rekoh: Da. On ME JE UDARIO U GRUDI ŠTO MI JE NANELO BOL, a zatim reče: Zar si mislila da će Alah i Njegov Poslanik postupiti nepravedno prema tebi? Ona reče: Šta god ljudi kriju, Alah će to znati. On reče: Gavrilo mi je došao kada si me videla. Pozvao me je i sakrio to od tebe. Odazvao sam se njegovom pozivu, ali sam i ja to sakrio od tebe (jer on nije došao tebi), pošto nisi bila potpuno obučena. Mislio sam da si zaspala, i nisam želeo da te budim, bojeći se da se ne uplašiš. On (Gavrilo) reče: Tvoj Gospodar ti je zapovedio da odeš stanovnicima Bekije (onima koji leže u grobovima) i moliš oproštaj za njih. Rekoh: Alahov Poslaniče, kako da se molim za njih (Kako da molim oproštaj za njih)? On reče: Reci: Mir stanovnicima ovog grada (groblja) među vernicima i muslimanima, i neka se Alah smiluje onima koji su otišli pre nas i onima koji dolaze kasnije, a mi ćemo vam se, ako Bog da, pridružiti. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 2127)

Ironično je to što je od svih žena upravo Aiša bila ta koja je udarena, a ona je ta koja je navodno tvrdila da Muhamed nikada nije udario ženu!

Udarivši Aišu, Muhamed je pokazao da nije bio najbolji primer za druge i da nije sprovodio upravo ona pravila koja je nametao svojim sledbenicima. Činjenica je da Muhamedova reakcija krši Kuran i njegov sopstveni sunet. Uostalom, zar nije Muhamed bio taj koji je izjavio da muškarci koji tuku svoje žene nisu najbolji muslimani?

Rijad as-Salihin

Knjiga raznovrsnosti

Ijas bin 'Abdulah prenosi:

Alahov Poslanik reče: „Ne tucite Alahove robinje.” Kada je 'Omer došao Alahovom Poslaniku i požalio se rekavši: „Žene su postale veoma drske prema svojim muževima”, on je dao dozvolu da se tuku. Zatim su mnoge žene otišle porodici Alahovog Poslanika (ženama) žaleći se na svoje muževe, i on (Poslanik) reče: „Mnoge žene su obišle Muhamedovu porodicu žaleći se na svoje muževe. Oni koji tako čine, to jest, oni koji tuku svoje žene, nisu najbolji među vama.”

[Ebu Davud]. (Sunnah.com; podvučeni naglasak)

I bez obzira na to kako neko odluči da tumači K. 4:34, bilo da postupke propisane za to kako muškarac treba da postupa sa neposlušnom ženom shvata kao uzastopne korake, kao što ukazuje sledeći prevod,

Muškarci su zaštitnici i izdržavaoci žena, jer je Alah učinio da jedni od njih nadmašuju druge, i zato što oni troše (da ih izdržavaju) od svojih sredstava. Stoga su čestite žene odano pokorne (Alahu i svojim muževima) i čuvaju u odsustvu muža ono što Alah zapoveda da čuvaju (npr. svoju čednost, imovinu svoga muža, itd.). Što se tiče onih žena kod kojih vidite loše ponašanje, opomenite ih (prvo), (zatim), odbijte da delite postelju sa njima, (i na kraju) udarite ih (lako, ako je to korisno), ali ako se vrate poslušnosti, ne tražite protiv njih načina (uznemiravanja). Zaista, Alah je Uvek Najviši, Najveći. Hilali-Kan

ili kao niz opcija između kojih se bira, bez obzira na redosled, Muhamed i dalje na kraju krši svoja sopstvena uputstva.

Ako se opredelimo za prvo tumačenje, onda je Muhamed bio neposlušan rečima svog božanstva jer je odlučio da udari Aišu kada je trebalo da je prvo opomene. Ako se usvoji drugo objašnjenje, onda Muhamed ipak nije uspeo da ispuni sopstvene standarde, pošto je izabrao najoštriji postupak umesto da učini ono što je milostivije i saosećajnije. Uostalom, povređivanje njegove dete-neveste, nasuprot tome da je s ljubavlju ukori, nije bio najbolji postupak, već najoštriji i najokrutniji korak koji je mogao da preduzme. Ovo, dakle, ukazuje na to da Muhamed nije bio ono ljubazno i milostivo ljudsko biće kakvim ga muslimani prikazuju.

Dovoljno je reći da su muslimanski polemičari smislili odgovor na Muhamedovo fizičko nasrtanje na njegovu dete-nevestu, kojim ćemo se pozabaviti u sledećem odeljku.