Mesija zaista jeste Bog – 3. deo

Odgovor muslimanskom dava-propagandisti, 3. deo

Sada dolazimo do završnog dela našeg pobijanja (1, 2).

Zaatari „se bavi“ mojim citatom iz Isaije 52:13-15, gde je mesijanski Sluga veoma uzvišen, i pritom potpuno izvrće i zanemaruje ono što sam zaista rekao. Uz to uspeva i da napadne strašilo od argumenta!

Zaista, Mesija će biti uzvišen i biće visok, zato je on Mesija, zato je on veoma poseban čovek! Sada, kada je to rečeno, koliko god Mesija bio visok i povlašćen, on nije toliko visok niti uzvišen do nivoa Boga, jer, opet, Biblija jasno kaže da je Bog dao te stvari Isusu i da je Isus pod Bogom, a ne Bog pod Isusom.

Zaatarijevi komentari navode me na sumnju da se nije potrudio ni da pročita ono što sam zaista napisao. Jasno sam pokazao da Isaija opisuje Slugino uzvišenje na isti način na koji prorok opisuje Jahveovo ustoličenje nad celim stvorenjem (up. 52:13; 5:15-16; 6:1; 33:5; 57:15). Štaviše, Isaija izričito kaže da će jedino Jahve biti uzvišen, dok će svi ostali biti poniženi:

„Ponosite oči čovječije poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakoga koji se podiže, te će biti poniženi. I na sve kedre Livanske, velike i visoke, i na sve hrastove Vasanske, I na sve gore visoke i na sve humove izdignute, I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi, I na sve lađe Tarsiske i na sve likove mile. Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan. I idola će nestati sasvijem.“ Isaija 2:11-18

Međutim, budući da je i Sluga uzvišen do istih visina Jahvea i njegovog prestola, to znači da učestvuje u jedinstvenoj suverenoj vladavini Jahvea nad celim stvorenjem:

1. Jahveov presto je visok i uzvišen i jedino je on uzvišen.
2. Sluga će biti veoma visok i uzvišen.
3. Dakle, mesijanski Sluga učestvuje u Jahveovoj jedinstvenoj vladavini i statusu.

Poznati hrišćanski naučnik Ričard M. Bokam (Richard M. Bauckham) to izvrsno objašnjava.

„Isaija 52:13 sa naglaskom iznosi uzvišenje Sluge, verovatno nakon poniženja i smrti koji su opisani u odeljku što sledi. Treba primetiti dve stvari u vezi s tim: (1) Reči ’uzvišen‘ i ’podignut‘ (’moj Sluga biće uzvišen i podignut‘) javljaju se i u Isaiji 6:1, koja uvodi Isaijinu viziju Boga na njegovom prestolu (gde je presto opisan kao ’uzvišen i podignut‘), kao i u Isaiji 57:15, gde je Bog, koji obitava na visinama neba, i sam opisan kao ’uzvišen i podignut‘. Spoj dvaju hebrejskih korena rum (’biti visok‘, ’biti uzvišen‘) i nasa (’podići‘) redak je u hebrejskoj Bibliji, a verbalno poklapanje između ova tri stiha je upadljivo. Savremeni proučavaoci Starog zaveta smatraju da dva kasnija odeljka, Isaija 52:13 i 57:15, moraju zavisiti od Isaije 6:1… Dakle, u svetlu veza sa Isaijom 6:1 i 57:15, značenje Isaije 52:13 jeste da je Sluga uzvišen na nebeski Božji presto. Zbog toga se u Jovanu 12:38-41 Isaija 53 i 6 dovode zajedno, i kaže se da je Isaija video Isusovu slavu, to jest, kada je u šestom poglavlju svog proroštva u viziji video slavu Gospodnju. (2) Ako Isaija 52:13 znači da je Sluga uzvišen da deli nebeski presto sa koga Bog vlada vaseljenom, onda se to lako povezuje sa Psalmom 110:1, koji je, kao što smo videli u odeljku 2, bio središnji starozavetni tekst za ranohrišćansko uključivanje Isusa u identitet Boga. Stoga dva novozavetna pomena Isusovog uzvišenja Bogu s desne strane spajaju aluziju na Psalam 110:1 sa aluzijom na Isaiju 52:13 (Dela apostolska 2:33; 5:31), a spaja se i aluzija na Psalam 110:1 sa aluzijom na Isaiju 57:15 (Jevrejima 1:3).

„Sluga, i u svom poniženju i u svom uzvišenju, stoga nije samo ljudski lik razlučen od Boga, nego, i u poniženju i u uzvišenju, pripada identitetu jedinog Boga. Taj Bog nije samo visoki i uzvišeni koji vlada sa svog prestola na visokom i svetom mestu; on se takođe spušta do stanja potrtih i poniznih (Isaija 57:15). I kada narodi priznaju njegovo jedinstveno božanstvo i okrenu se njemu radi spasenja, oni priznaju upravo Slugu, poniženog a sada uzvišenog do suverenosti na božanskom prestolu.“ (Bauckham, Jesus and the God of Israel – God Crucified and Other Studies on the New Testament’s Christology of Divine Identity [William B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI/ Cambridge, U.K. 2008], 3.2. Christological monotheism: The early Christian reading of Isaiah 40 - 55, str. 36-37; podebljanje naše)

Zaatari zatim tvrdi da Psalam 110:1 zapravo dokazuje kako Mesija nije uzvišen koliko i Gospod, budući da se kaže da sedi Jehovi s desne strane. Zaatari to shvata tako da je Mesija podložan Bogu i pod njegovom zapovešću, što dokazuje da Mesija nije uzvišen na Božji nivo!

Kao prvo, sedenje nekome s desne strane ne označava uvek podređenost po rangu ili statusu, kao što pokazuje sledeći primer:

„I dođe Vitsaveja k caru Solomonu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i pokloniv joj se, sjede na svoj prijesto i zapovjedi te namjestiše stolicu materi njegovoj, i ona sjede njemu s desne strane.“ 1. Carevima 2:19

Iako je Solomon bio car i posadio svoju majku na presto sebi s desne strane, to je nije činilo podređenom njemu. Naprotiv, Jahveov Zakon je od Solomona zahtevao da poštuje svoju majku tako što će joj biti podložan i pun poštovanja (up. Izlazak 20:18; 21:15, 17; Levitska 19:3; 20:9; Ponovljeni zakoni 21:18-21; 27:16). To objašnjava zašto se Solomon poklonio pred svojom majkom: davao joj je čast koju je Božji Zakon zahtevao od sve dobre i pravedne dece prema roditeljima.

Kao drugo, Zaatari opet pretpostavlja unitarijanizam, jer pogrešno smatra da Isus ne može ništa primiti niti biti podložan drugome ako je Bog. Međutim, ako je Bog zaista tro-Ličan, onda nema baš nikakvog problema u tome da se jedna Božanska Ličnost podloži drugoj ili od nje nešto primi unutar Božanstva.

Zapravo, kada bi Zaatarijeva logika bila valjana (a nije), onda bi sledeći biblijski citat dokazivao da je Isus bio manje čovek nego njegova majka Marija i njegov usvojitelj Josif, budući da se dobrovoljno podložio obojema:

„I siđe s njima i dođe u Nazaret; i bješe im poslušan. I mati njegova čuvaše sve riječi ove u srcu svojemu.“ Luka 2:51

Zaatari ne bi trebalo da ima teškoća da uvidi problem s ovom tvrdnjom, jer Isusova podložnost roditeljima nimalo ne utiče na činjenicu da je bio istinsko ljudsko biće od krvi i mesa. U svetlu toga, zašto bi Isusova podložnost Ocu uticala na njegovo apsolutno Božanstvo, ako njegova podložnost zemaljskim starateljima nimalo ne podriva njegovu istinsku ljudskost?

Kao treće, Zaatari čini i kategorijalnu grešku brkajući rang i funkciju sa suštinom i prirodom. To što neko od nekoga nešto prima ili je drugome podložan ne čini tu osobu inferiornom po suštini ili vrednosti. Na primer, to što se Solomon poklonio svojoj majci i bio joj podređen nije ga činilo išta manje čovekom od nje. Ili, to što se Isus podložio Mariji i Josifu ne znači da je bio išta manje čovek od njih. To jednostavno pokazuje da su različite ličnosti sa različitim ulogama i funkcijama.

Na sličan način, to što Isus prima izvesne stvari ili je podložan Ocu ne čini ga nimalo manje Božanskim od Oca. To samo ističe različite uloge i funkcije koje Otac i Sin imaju ili preuzimaju jedan u odnosu na drugoga.

Kao četvrto, Mesija ne sedi samo Bogu s desne strane, nego zapravo sedi na tom istom nebeskom Božjem prestolu. Niti samo sedi na Božjem prestolu ne čineći ništa, nego odatle stvarno vlada stvorenjem:

„I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove, Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima, Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem; I sve pokori pod noge njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, Koja je tijelo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu.“ Efescima 1:19-23

„Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva tjelesno, I vi ste ispunjeni u Njemu, koji je glava svakoga načalstva i vlasti;“... „Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga.“ Kološanima 2:9-10, 3:1

„A od ovoga što govorismo glavno je: Mi imamo takvoga Prvosveštenika, koji sjede s desne strane prijestola Veličanstva na nebesima, Sveštenoslužitelj Svetinje i istinske Skinije, koju postavi Gospod, a ne čovjek.“ Jevrejima 8:1-2

„Gledajući na Isusa, Načelnika i Savršitelja vjere, koji umjesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu, i sjede s desne strane Prijestola Božijega.“ Jevrejima 12:2

„Koja i nas sada spasava krštenjem kao ispunjenjem praobraza, ne kao pranje tjelesne nečistoće, nego obećanje Bogu dobre savjesti vaskrsenjem Isusa Hrista, Koji, otišavši na nebo, sa desne je strane Boga, i potčinjeni su mu anđeli i vlasti i sile.“ 1. Petrova 3:21-22

„I vidjeh posred prijestola i četiri živa bića, između starješina, Jagnje gdje stajaše kao zaklano, i imađaše sedam rogova i sedam očiju, a to su sedam duhova Božijih koji se šalju po svoj zemlji.“ Otkrivenje 5:6

„Jer Jagnje, koje je nasred prijestola, napasaće ih i vodiće ih na izvore voda života; i ubrisaće Bog svaku suzu sa očiju njihovih.“ Otkrivenje 7:17

„I znak veliki pokaza se na nebu: Žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda. I ona bješe trudna, i vikaše od bolova mučeći se da rodi. I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaja koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna; I rep njezin vuče trećinu zvijezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I aždaja stade pred ženom koja treba da rodi, da kada rodi proždere dijete njeno. I rodi muško Dijete, koje će napasati sve narode palicom gvozdenom; i Dijete njezino bi uzeto k Bogu i prijestolu njegovu.“ Otkrivenje 12:1-5

„I pokaza mi rijeku vode života, bistru kao kristal, koja izvire od prijestola Božijeg i Jagnjetovog. Nasred trga njegova i sa obje strane rijeke Drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakoga mjeseca svoj rod, i lišće od Drveta bijaše za liječenje naroda. I više neće biti nikakvoga prokletstva; i prijesto Božiji i Jagnjetov biće u njemu, i sluge njegove služiće Mu.“ Otkrivenje 22:1-3

To objašnjava zašto se Božje carstvo naziva i Hristovim carstvom:

„Jer znajte ovo, da nijedan bludnik, ili nečist, ili lakomac, koji je idolopoklonik, nema nasljeđa u Carstvu Hrista i Boga.“ Efescima 5:5

„I sedmi anđeo zatrubi, i nastadoše gromki glasovi na nebu koji govorahu: Postade carstvo svijeta Carstvo Gospoda našega i Hrista njegovog, i carovaće u vijekove vijekova.“ Otkrivenje 11:15

Izjavom da Mesija vlada nad celim stvorenjem sa samog Božjeg nebeskog prestola, Sveto pismo jasno smešta Isusa u sam Božji jedinstveni Božanski identitet kao Vladara nad svim stvarima!

Kako to Bokam kaže,

5.3. Božanska suverenost nad svim stvarima

Da Isus sedi pored Boga upravo na samom Božjem nebeskom prestolu, prestolu slave, izričito je rečeno u nekim tekstovima (Jevrejima 8:1; 12:2; Otkrivenje 3:21; 5:6; 7:17; 22:3), a verovatno se to podrazumeva u svima. Delimično uz egzegetsku pomoć Psalma 8:6, ovo učešće u Božjoj kosmičkoj vladavini često se izražava formulama ’sve stvari‘ ili ’nebo i zemlja‘ (ili punijim kosmičkim formulama), ili, radi naglaska, obema. Taj jezik, koji se u jevrejskim tekstovima Drugog hrama neprestano koristi za Božji odnos prema njegovom stvorenju, značajan je jer JE TO NAČIN NA KOJI JEVREJSKI MONOTEIZAM RAZLIKUJE BOGA OD SVE OSTALE STVARNOSTI (’svih stvari‘), KAO TVORCA I VLADARA SVEGA. Uključujući Isusa u puni kosmički obim Božje suverenosti, novozavetna terminologija smešta Isusa JASNO NA BOŽANSKU STRANU RAZLIKE IZMEĐU BOGA I ’SVIH STVARI.‘ Iako su Danilo 7:14 i Psalam 2:8 pružili osnovu za razmišljanje o univerzalnoj vladavini Mesije na zemlji (Sib. Or. 5:416; 1 En. 62:6), upravo kosmički obim Hristove suverenosti smešta je u onu jedinstvenu kategoriju koju simbolizuje njegovo ustoličenje na božanskom prestolu u najvišem nebu. NI ZA JEDNOG GLAVNOG ANĐELA NITI UZVIŠENOG ČOVEKA U JEVREJSKIM TEKSTOVIMA DRUGOG HRAMA NE KAŽE SE DA IMA VLAST NAD SVIM STVARIMA ILI NAD NEBOM I ZEMLJOM.

Drugi način na koji se ističe potpuno kosmička vladavina uzvišenog Hrista jeste pominjanje podložnosti svih nebeskih sila njemu. Tekstovi prikazuju pokoravanje kako pobunjenih anđeoskih sila (1. Korinćanima 15:24-28; Ascen. Isa. 11:23), tako i poslušnih (Efescima 1:20-21; 1. Petrova 3:22; Ascen. Isa. 11:24-32; up. Otkrivenje 5:11-14; Ep. Apos. 3). Vredno je pažnje da su to određeni redovi anđela koji imaju visoku vlast na nebesima: ’poglavarstva‘ (archai: 1. Korinćanima 15:24; Efescima 1:21), ’vlasti‘ (exousiai: 1. Korinćanima 15:24; Efescima 1:21; 1. Petrova 3:22), ’sile‘ (dunameis: Efescima 1:21; 1. Petrova 3:22) i ’gospodstva‘ (kuriotetes: Efescima 1:21). (Isto, str. 176-177; podebljanje i verzal naši)

Sledeći evangelikalni naučnici takođe nam pomažu da bolje razumemo koliko je zaista zapanjujuće Isusovo nebesko ustoličenje Ocu s desne strane:

„Pažljivo ispitivanje Psalma 110:1 i Isusove primene tog stiha (u vezi sa Danilom 7:13) na samog sebe otkriva koliko je Isusova tvrdnja bila izuzetna i zašto se Sinedrionu činila bogohulnom. Jedno je ući u Božje prisustvo, a sasvim drugo sesti u njemu. Ali sesti Bogu s desne strane bila je posve druga stvar. U religijskoj kulturi i sredini Isusovog vremena, tvrditi da se sedi Bogu s desne strane bilo je ravno tvrdnji o jednakosti sa Bogom …

„Isus je, dakle, polagao pravo da uđe pravo u Božju ’prestonu dvoranu‘ i sedne pored njega. Smelost takve tvrdnje kod bilo kog običnog čoveka bila bi zapanjujuća za Jevreje Isusovog doba. Sveštenici Sinedriona, kojima je Isus izneo tu tvrdnju, po pravilu nisu smeli ni da uđu u unutrašnje svetilište hrama, poznato kao Svetinja nad svetinjama. Mnogi od njih verovatno nikada nisu bili unutra. U Svetinju nad svetinjama moglo se ući samo određenog dana, na određene načine i to samo jedna određena osoba. Propust da se uputstva tačno slede vodio je u smrt. Na Dan pomirenja prvosveštenik je ulazio u Svetinju nad svetinjama, noseći krv junca kao prinos za lično očišćenje i krv ovna kao prinos za pomirenje naroda. Za tim je sledila promena odeždi i obredna pranja (Levitska 16). Drugim rečima, u Božje prisustvo u hramu ulazilo se obazrivo.

„Ako su uslovi za ulazak u zemaljsku Svetinju nad svetinjama bili tako strogi, možemo zamisliti šta bi sveštenici Sinedriona pomislili o tome da Isus tvrdi kako ima pravo da uđe u Božje nebesko prisustvo. Uostalom, zemaljski hram se, prema Josifu Flaviju, smatrao modelom nebeskog. Još gore, Isus je tvrdio da će trajno ući u nebesku Svetinju nad svetinjama i sesti. Isus je isto tako mogao da tvrdi da to mesto pripada njemu! Zaista, na to se njegova izjava i svodila. Kako je to rekao Darel Bok, Isusova tvrdnja ’bila bi, po mišljenju vođstva, gora nego tvrditi da imaš pravo da ušetaš u Svetinju nad svetinjama u hramu i tamo živiš!‘“ (Robert M. Bowman Jr. & J. Ed Komoszewski, Putting Jesus in His Place: The Case for the Deity of Christ [Kregel Publications, Grand Rapids, MI 2007], Part 5: the Best Seat In The House: Jesus Shares the Seat of God’s Throne, Chapter 20. God’s Right-Hand Man, str. 244-245; podebljanje naše)

Zaatari se usredsređuje na činjenicu da Isaija 52:13 naziva Mesiju Jahveovim Slugom i opet pogrešno misli da to nekako podriva Božanstvo Mesije.

Međutim, to zanemaruje izričite Isaijine izjave da je Sluga zapravo Silni Bog koji dolazi da bude rođen kao dete kako bi umro kao pomirbena žrtva za grehe, da bi doneo spasenje svim narodima, i da bi zauvek vladao na Davidovom prestolu (up. 9:6-7; 11:1-10; 16:5; 42:1-9; 49:1-10; 52:13-15).

Zapravo, Isaijino učenje savršeno se slaže sa Novim zavetom, budući da nadahnuta hrišćanska grčka Sveta pisma tvrde da je Isus Bog koji je preuzeo ulogu sluge postavši čovek da bi umro na krstu:

„Kao što ni Sin Čovječiji nije došao da mu služe, nego da služi i dade život svoj u otkup za mnoge.“ Matej 20:28

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu, Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:5-11, Young’s Literal Translation

Očigledno je da Pavle ovde odjekuje jezik koji nalazimo kod Isaije, naročito 52:13 i 53:12:

„Gle, sluga će moj biti srećan, podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se.“

„Zato ću mu dati dio za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zločince se moli.“

Isaijina izjava da je Sluga izlio svoj život u smrt nalazi svoju paralelu u Pavlovoj tvrdnji da je Isus samog sebe ispraznio, tj. izliti nešto znači isprazniti to. Pavlovo pominjanje da je Isus uzeo obličje sluge i da ga je Bog visoko uzvisio dodatno povezuje ovu drevnu hrišćansku himnu sa Isaijom 52:13-53:12.

Dakle, Isus je Silni Bog koji je postao Sluga dobrovoljno pristavši da bude rođen kao ljudsko biće kako bi umro na krstu da bi pomirio grehe Božjeg naroda. Nakon što je savršeno izvršio Božju volju, Isus je visoko uzvišen nad celim stvorenjem, prešavši iz statusa poniznog sluge u svoj sadašnji položaj suverenog Gospoda svega.

Zaatari zatim citira Kuran i hadise da bi dokazao kako i lažna religija islama potvrđuje časni položaj Mesije!

Da bismo pokazali potpunu uzaludnost te tvrdnje, jednostavno ćemo sažeti učenje Svetog pisma o uzvišenom statusu Mesije.

1. Mesija je Silni Bog i Jahve pravednost naša, čije je poreklo od same večnosti.
2. Mesija zauvek sedi ustoličen na samom Božjem prestolu nad celim stvorenjem.
3. Mesija prima obožavanje koje bi jedino Bog trebalo da prima.

Svako ko je makar i izdaleka upoznat sa islamskim izvorima shvata da islam NE potvrđuje nijednu od ovih nadahnutih biblijskih istina i stoga Mesiji ne odaje čast koju, prema istinitoj Božjoj Reči, on zaslužuje.

Činjenica je da je lažni prorok Muhamed odbio da Hristu oda istu čast koju Bog zaslužuje, iako je Isus rekao da je izričita Božja volja da svi poštuju njegovog Sina na potpuno isti način na koji poštuju Oca:

„Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ Jovan 5:22-23

Kao da nije mogao još više da naškodi svom slučaju, Zaatari zaključuje svoje „pobijanje“ molitvom, prizivom Isusu da se vrati!

Isus je Mesija, Mesija nije Bog, i stoga Isus nije Bog, DOĐI ISUSE DOĐI, čekamo tvoj dolazak sa Mahdijem da uspostavite carstvo pravde i istine, Amin! (naglasak velikim slovima i kurzivom naš)

U očiglednom ismevanju načina na koji zaključujem mnoge svoje članke i pobijanja, Zaatari priziva Isusa i traži od njega da se vrati.

Problem sa Zaatarijevim prizivom jeste u tome što je upućen nekome za koga Zaatari tvrdi da nije Bog, uprkos činjenici da islam uči kako svi činovi obožavanja moraju biti upućeni jedino Alahu:

„Molitva moja, i obredi moji, i život moj, i smrt moja zaista su radi Allaha, Gospodara svetova“ S. 6:162 Hilali-Khan

„Džamije su radi Allaha, i ne molite se, pored Allaha, nikome! A kada je Allahov sluga ustao da Mu se pomoli, oni su se skoro svi na njega u gomilama okomili.“ S. 72:18-19

Ovo uključuje i prizive koji se na arapskom nazivaju dua:

„I pored Allaha, ne moli se onome ko ne može ni da ti koristi ni da ti naudi, jer ako bi to uradio, uistinu, bi bio među nepravednicima“ S. 10:106 Hilali-Khan

„Ko je u većoj zabludi od onih koji, umesto Allaha, mole one koji neće da im se odazovu do Sudnjeg dana i koji su ravnodušni prema njihovim molbama.“ S. 46:5 Hilali-Khan

Hadisi se slažu:

Prenosi En-Numan ibn Bešir:
Prorok je rekao: Priziv (du’a) sam je obožavanje.
(Zatim je proučio:) „Vaš Gospodar kaže: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati!“ (xI.60). (Sunan Abu Dawud, knjiga 8, broj 1474)

Prenosi Anas ibn Malik
Alahov Poslanik (mir neka je s njim) rekao je: „Priziv je srž obožavanja.“

Tirmizi je to preneo. (Al-Tirmidhi, hadis broj 697; ALIM CD-Rom verzija)

I sam Zaatari se slaže, jer evo šta piše,

Prenosi se da je Ibn Abas rekao:

Alahov Poslanik nas je učio tešehudu isto onako kao što nas je učio suri iz Kurana, i govorio bi: SVE službe iskazane rečima, ČINOVI OBOŽAVANJA i sve dobre stvari pripadaju Alahu

Sam prvi deo tešehuda konačno pobija Šamuna. Primetite šta nam je zapoveđeno da kažemo: zapoveđeno nam je da kažemo da SVI ČINOVI OBOŽAVANJA pripadaju Alahu! Nigde tekst ne kaže da činovi obožavanja pripadaju Alahu I proroku Muhamedu? (Da li muslimani mole proroka Muhameda?)

Budući da Zaatari ne veruje da je Isus Bog, to znači da je kriv za obožavanje stvorenja kao Tvorca i da je počinio očigledan čin širka! To se dešava kada pojedinci odluče da se rugaju živome Bogu… Bog učini da izgledaju kao budale kakve zaista i jesu.

A razlog zbog koga ja prizivam Isusa jeste upravo to što verujem da je on Bog i stoga dostojan svakog obožavanja i hvale.

U zaključku, naše pobijanje Zaatarijevih dimnih zavesa konačno je pokazalo da se muslimani suočavaju sa ozbiljnim problemima u učenjima svog lažnog proroka, budući da je Muhamed učio da je Isus Mesija, a istovremeno poricao Mesijinu Božansku prirodu. Kao takav, Muhamed je osuđen od istinitog Boga prema otkrivenju koje se nalazi u njegovoj istinitoj Reči, Svetom pismu, jer je izvrnuo istinu o Mesiji i zaveo bezbroj pojedinaca propovedajući lažno jevanđelje.

„Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propovijeda Jevanđelje drukčije nego što vam propovijedasmo, anatema da bude! Kao što smo već rekli, i sada opet velim: ako vam neko propovijeda Jevanđelje drukčije nego što primiste, anatema da bude!“ Galatima 1:8-9

„Jer revnujem za vas Božijom revnošću, jer vas obručih mužu jedinome, da djevojku čistu privedem Hristu. Ali se bojim da kao što Evu prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vaše ne odvrate od prostodušnosti koja je u Hristu. Jer ako neko dođe i propovijeda drugoga Isusa, kojega mi ne propovijedasmo, ili drugi duh primate koji ne primiste, ili drugo Jevanđelje koje ne dobiste – vi to dobro podnosite!“… „Jer su takvi lažni apostoli, lukavi poslenici, koji se pretvaraju da su apostoli Hristovi. I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela svjetlosti. Nije, dakle, ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti, kojima će svršetak biti po djelima njihovim.“ 2. Korinćanima 11:2-4, 13-15

„Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:22-23

„Jer mnoge varalice iziđoše u svijet, koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u tijelu; takav je varalica i antihrist. Čuvajte se da ne izgubimo ono što uradismo, nego da primimo potpunu platu. Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema; a koji ostaje u učenju Hristovom, on ima i Oca i Sina. Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se. Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim djelima.“ 2. Jovanova 1:7-11

Amin! Dođi, Gospode Isuse, dođi! Ti si večni Sin Božji i Božanski Mesija koji je trebalo da dođe. Molimo se da ćemo tvojom milošću nastaviti da te volimo i obožavamo zauvek, o vaskrsli Gospode slave! Amin.