Međuzavetna jevrejska književnost i božanstvo Gospoda Isusa [2. deo]

Isus Hristos – Bog koji sabira svoj narod

Hebrejska Biblija koristi sliku Jahvea koji širi svoja krila nad svojim narodom da bi ga zaštitio:

„Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva kad si došla da se pod krilima njegovijem skloniš.“ Ruta 2:12

„Kako je dragocjena milost tvoja, Bože! Sinovi ljudski u sjenu krila tvojih ne boje se.“ Psalam 36:7; up. 17:8; 57:1; 61:4; 63:7

Dalje ga poredi sa pticom koja sabira svoje mlade pod svoja krila i perje:

„Jer je dio Gospodnji narod njegov, Jakov je uže našljedstva njegova. Nađe ga u zemlji pustoj, na mjestu strašnu gdje buči pustoš; vodi ga unaokolo, uči ga i čuva kao zjenicu oka svojega. Kao što orao izmamljuje orliće svoje, diže se nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim, Tako ga Gospod vođaše, i s njim ne bješe tuđega boga;“ Ponovljeni zakoni 32:9-12

„Koji žive u zaklonu Višnjega, u sjenu Svemogućega počiva. Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj u kojega se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutoga pomora; Perjem svojim osjeniće te, i pod krilima njegovijem zaklonićeš se; istina je njegova štit i ograda.“ Psalam 91:1-4

Takva starozavetna slika možda stoji u pozadini sledećeg opisa Boga u nebiblijskoj književnosti:

Ovako govori Gospod Svemogući: Zar vas nisam preklinjao kao što otac preklinje svoje sinove ili majka svoje kćeri ili dojilja svoju decu, da vi budete moj narod i ja vaš Bog, i da vi budete moji sinovi i ja vaš otac? Sabrao sam vas kao što kvočka sabira svoje ptiće pod svoja krila. Ali sada, šta da učinim s vama? Odbaciću vas ispred svog lica. 2. Jezdrina 1:28-30

Gorenavedeni izvor je jasan. Gospod Bog Svemogući je Onaj koji sabira svoj buntovni narod Izrailj kao što kvočka sabira svoje ptiće ili mlade piliće pod svoja krila.

Zato ono što ćemo sada pročitati postaje utoliko zadivljujuće:

„U taj dan pristupiše neki fariseji govoreći mu: Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije. I reče im: Idite i kažite toj lisici: Evo izgonim demone i vršim iscjeljenja danas i sutra, a treći dan završiću. Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem čeda tvoja kao kokoš piliće svoje pod krila, i ne htjedoste! Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. A kažem vam: nećete me vidjeti dok ne dođe da rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!“ Luka 13:31-35

Ovde Gospod Isus pripisuje sebi jezik za koji su njegovi jevrejski savremenici znali da ga može upotrebiti jedino Bog Izrailja! Ono što nam odlomak iz 2. Jezdrine pokazuje jeste da je narod razumeo da je Jahve bio taj koji je želeo da ih sabere pod svoja krila uprkos njihovoj upornoj pobuni i odbijanju. A ipak Isus primenjuje potpuno istu metaforu da bi ustvrdio da je on bio i da i dalje jeste Onaj koji je čeznuo da dovede buntovni Izrailj pod svoju zaštitu punu ljubavi!

Zapravo, u jednom drugom kontekstu Hristos ne samo da žali što je često želeo da sabere sinove Izrailjeve uprkos njihovoj nespremnosti, nego takođe tvrdi da je on Onaj koji im šalje proroke!

„Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada; Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije, sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htjedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. Jer vam kažem: Nećete me od sada vidjeti dok ne rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.“ Matej 23:34-39

Opet, ovo je jezik koji priliči jedino Jahveu, budući da je on Onaj koji šalje proroke svome narodu prema Starom zavetu:

„I Gospod Bog otaca njihovijeh slaše k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu bješe žao naroda njegova i stana njegova. A oni se rugahu glasnicima Božjim, i ne marahu za riječi njegove, i smijahu se prorocima njegovijem, dokle se ne raspali gnjev Gospodnji na narod njegov, te ne bi lijeka.“ 2. Dnevnika 36:15-16

„Otkad iziđoše oci vaši iz zemlje Misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke svaki dan zarana i bez prestanka.“ Jeremija 7:25; up. 25:4; 26:5; 29:19; 35:15; 44:4

Prethodni podaci potkrepljuju činjenicu da je Gospod Isus tvrdio da je jedinstveni božanski Sin Božji. Hristove reči dokazuju izvan svake razumne sumnje da je on zaista verovao da je Gospod Bog Izrailja (a ipak ne Otac niti Sveti Duh) koji štiti svoj narod i koji je slao svoje proroke i glasnike da im saopšte njegove reči! U najmanju ruku, ovo pokazuje da je hristologija sinoptičkih jevanđelja, tj. Mateja, Marka i Luke, u svakom pogledu jednako visoka kao i ona koja se poučava u Jovanovom jevanđelju i Pavlovim poslanicama!

Amin! Dođi, Gospode Isuse, dođi! Molimo te da nas sabereš pod svoja krila i da nas sačuvaš za svoju slavu u vekove vekova! Volimo te, Vaskrsli Sine Božji i Besmrtni Care! Amin.

**
Srodni članci**

http://www.answering-islam.org/authors/shamoun/intertestamental1.html
http://answering-islam.org/authors/shamoun/rebuttals/zaatari/sending_prophets.html