Matej 28:19: Muslimani razotkriveni

Ključni tekst o Trojedinstvu Boga

Muslimanski polemičar Basam Zavadi ponovo je objavio dva članka (http://www.call-to-monotheism.com/matthew_28_19__by_biblical_unitarian_and_misha_al_ibn_abdullah_al_kadhi) koji nastoje da potkopaju trinitarnu krsnu formulu iz Mateja 28:19:

„Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“

Prvi članak je preuzet sa antitrinitarnog unitarijanskog jeretičkog sajta, a drugi potiče od Zavadijevog sabrata muhamedanca.

Evo dela onoga što unitarijanski jeretici, na koje se Zavadi poziva, tvrde u vezi sa Isusovom zapovešću da se krštava u ime Trojedinog Boga:

1. Evsevije (oko 260 — oko 340) bio je episkop Kesarije i poznat je kao „otac crkvene istorije“. Iako je pisao veoma obimno, njegovo najslavnije delo jeste Crkvena istorija, istorija Crkve od apostolskog perioda do njegovog sopstvenog vremena. Ona je i danas glavno delo o istoriji Crkve tog razdoblja. Evsevije u svojim spisima citira mnoge stihove, a Matej 28:19 je jedan od njih. On ga nikada ne citira onako kako danas stoji u savremenim Biblijama, već stih uvek završava rečima „u moje ime“. Na primer, u III knjizi svoje Istorije, poglavlje 5, odeljak 2, koje govori o jevrejskom progonu ranih hrišćana, čitamo:

A ostali apostoli, protiv kojih su neprestano kovane zavere radi njihovog uništenja i koji su bili proterani iz zemlje judejske, otidoše svim narodima da propovedaju jevanđelje, oslanjajući se na silu Hrista, koji im je rekao: „Idite i načinite učenicima sve narode u moje ime.“

Ponovo, u njegovom Slovu u pohvalu cara Konstantina, poglavlje 16, odeljak 8, čitamo:

Koji je kralj ili knez u bilo kom razdoblju sveta, koji filozof, zakonodavac ili prorok, u civilizovanim ili varvarskim zemljama, dostigao tako veliku visinu izvrsnosti — ne kažem posle smrti, nego dok je još bio živ i pun silne moći — da ispuni uši i jezike celog čovečanstva hvalama svome imenu? Zaista, niko osim našeg jedinog Spasitelja to nije učinio, kada je, posle svoje pobede nad smrću, izgovorio reč svojim sledbenicima i ispunio je samim događajem, rekavši im: „Idite i načinite učenicima sve narode u moje ime.“

Evsevije je bio prisutan na Nikejskom saboru i bio je uključen u rasprave o arijanskom učenju i o tome da li je Hristos Bog ili Božje stvorenje. Uvereni smo da, ako bi rukopisi koje je imao pred sobom glasili „u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha“, on to nikada ne bi citirao kao „u moje ime“. Stoga verujemo da su najraniji rukopisi glasili „u moje ime“, i da je taj izraz proširen kako bi odrazio pravoverni stav dok se trinitarni uticaj širio.

ODGOVOR

Da vidimo da li je samopouzdanje ovih jeretika i pseudohrišćana utemeljeno ili promašeno.

Kao prvo, Matej 28:19 nalazi se u svakom sačuvanom rukopisu ovog jevanđelja koji sadrži celo poglavlje, bilo grčkom, latinskom ili na bilo kom drugom drevnom jeziku. To je činjenica koju ovi jeretici ne mogu jednostavno da odbace.

Kao drugo, Matejevu trinitarnu krsnu formulu citirali su mnogi crkveni oci mnogo pre Evsevija i Nikejskog sabora, kao što sledeći citati obilato potvrđuju.

Didahi – Učenje dvanaestorice apostola

Evo nešto istorijske pozadine o Didahiju, kako bi čitaoci mogli da uvide važnost ovog dokumenta:

Otkako je pronađen u jednom manastiru u Carigradu i objavljen od strane P. Brijeniosa 1883. godine, Didahi ili Učenje dvanaestorice apostola ostao je jedan od najspornijih ranohrišćanskih tekstova. Naučnici su ga prikazivali kao sve između originala Apostolskog dekreta (oko 50. n. e.) i kasne arhaizirajuće izmišljotine s početka trećeg veka. On sam ne nosi datum, niti se poziva na ijedan datirljiv spoljašnji događaj, pa ipak, slika Crkve koju predstavlja mogla bi se opisati jedino kao primitivna, jer seže do najranijih faza crkvenog poretka i prakse na način koji se u velikoj meri slaže sa slikom koju pruža Novi zavet, dok istovremeno postavlja pitanja mnogim tradicionalnim tumačenjima ovog prvog perioda života Crkve.

Fragmenti Didahija pronađeni su u Oksirinhu (P. Oxy 1782) iz četvrtog veka i u koptskom prevodu (P. Lond. Or. 9271) iz 3/4. veka. Tragovi upotrebe ovog teksta, i visokog ugleda koji je uživao, rasprostranjeni su u literaturi drugog i trećeg veka, naročito u Siriji i Egiptu. Koristio ga je sastavljač Didaskalije (2/3. v.) i Liber Graduum (3/4. v.), a bio je i u celini uključen u Apostolske ustanove (oko 3/4. v., skraćeno Ca) i delimično u razne egipatske i etiopske crkvene poretke, nakon čega je prestao da kruži samostalno. Atanasije ga opisuje kao spis „koji su oci odredili da ga čitaju oni koji nam se tek pridružuju i koji žele pouku u reči dobrote“ [Praznična poslanica 39:7]. Stoga se datovanje Didahija u njegovom sadašnjem obliku kasnije od drugog veka mora smatrati malo verovatnim, a datovanje pre kraja prvog veka verovatnim. (Jonathan Draper, Gospel Perspectives, v. 5, str. 269: http://www.earlychristianwritings.com/didache.html; podebljano isticanje je moje)

A evo šta Drejper kaže u fusnoti (nav. delo, str. 284):

„Pojavljuje se novi konsenzus za datovanje oko 100. godine n. e.“

Dakle, Didahi je veoma važan svedok, jer je reč o spisu iz kasnog prvog ili ranog drugog veka koji nam pruža uvid u praksu vernika tog vremena.

S tim u vezi, ovaj dokument dvaput navodi Matejevu krsnu formulu, služeći kao nezavisan svedok da je taj tekst bio poznat i u upotrebi već u prvom veku:

Poglavlje 7. O krštenju. A što se tiče krštenja, krštavajte ovako: pošto ste prethodno izgovorili sve ovo, krštavajte u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha, u živoj vodi. Ako pak nemate žive vode, krstite u drugoj vodi; a ako ne možete u hladnoj, onda u toploj. Ako nemate ni jedno ni drugo, izlijte vodu tri puta na glavu u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. A pre krštenja neka posti onaj koji krštava, i onaj koji se krštava, i svi drugi koji mogu; a onome koji se krštava naredi da posti jedan ili dva dana pre toga. (prevod Roberts-Donaldson: http://www.earlychristianwritings.com/text/didache-roberts.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Evo još jednog prevoda istog odlomka:

7:1 A što se tiče krštenja, ovako krštavajte.

7:2 Pošto ste prethodno izgovorili sve ovo, krstite {u ime Oca i Sina i Svetoga Duha} u živoj (tekućoj) vodi.

7:3 Ako pak nemaš žive vode, onda krsti u drugoj vodi;

7:4 a ako ne možeš u hladnoj, onda u toploj.

7:5 Ako pak nemaš ni jedno ni drugo, onda izlij vodu na glavu triput u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

7:6 A pre krštenja neka posti onaj koji krštava i onaj koji se krštava, i svi drugi koji mogu;

7:7 i naredi onome koji se krštava da posti dan ili dva pre toga. (prevod Dž. B. Lajtfuta: http://www.earlychristianwritings.com/text/didache-lightfoot.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Postoje i drugi svedoci pored Didahija.

Ignjatije Antiohijski (oko 107—112. n. e.)

Poglavlje IX — Stari zavet je dobar: Novi zavet je bolji.

… Sveštenici su zaista dobri, i služitelji reči, ali je Prvosveštenik bolji, kome je poverena svetinja nad svetinjama i kome su jedinom poverene Božje tajne. Božje služeće sile su dobre. Utešitelj je svet, i Reč je sveta, Sin Očev, kroz koga je On sve stvorio i nad svim vrši promisao. On je Put koji vodi Ocu, Stena, Odbrana, Ključ, Pastir, Žrtva, Vrata znanja, kroz koja su ušli Avraam, i Isak, i Jakov, Mojsije i sav zbor proroka, i ti stubovi sveta, apostoli, i nevesta Hristova, radi koje je prolio sopstvenu krv, kao njen venčani dar, da bi je iskupio. Sve ovo teži jedinstvu jednog jedinog istinitog Boga. Ali jevanđelje poseduje nešto što nadilazi [prethodni poredak], naime, javljanje našeg Spasitelja Isusa Hrista, Njegovo stradanje i samo vaskrsenje. Jer ono što su proroci navestili govoreći: „Dok ne dođe Onaj kome je pripremljeno, i On će biti očekivanje neznabožaca“, ispunilo se u jevanđelju, [gde Gospod naš kaže:] „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.“ Svi su, dakle, zajedno dobri: zakon, proroci, apostoli, čitav zbor [ostalih] koji su kroz njih poverovali — samo ako ljubimo jedni druge. (Poslanica Ignjatija Filadelfijcima: http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf01.v.vi.ix.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Poglavlje II — Jedinstvo tri božanske Ličnosti.

Postoji, dakle, jedan Bog i Otac, a ne dva ili tri; Onaj koji jeste; i nema drugoga osim Njega, jedinog istinitog [Boga]. Jer „Gospod Bog tvoj“, kaže [Sveto pismo], „jedan je Gospod“. I opet: „Nije li nas jedan Bog stvorio? Nemamo li svi jednog Oca?“ I postoji takođe jedan Sin, Bog Reč. Jer „jedinorodni Sin“, kaže [Sveto pismo], „koji je u naručju Očevom“. I opet: „Jedan Gospod Isus Hristos“. I na drugom mestu: „Kako mu je ime, i kako je ime sinu njegovom, da znamo?“ I postoji takođe jedan Utešitelj. Jer „ima“, kaže [Sveto pismo], „jedan Duh“, budući da smo „pozvani u jednoj nadi svoga zvanja“. I opet: „Svi smo jednim Duhom napojeni“, i tako dalje. I očigledno je da sve te darove [koje vernici poseduju] „radi jedan i isti Duh“. Nema, dakle, ni tri Oca, ni tri Sina, ni tri Utešitelja, nego jedan Otac, i jedan Sin, i jedan Utešitelj. Zato je i Gospod, kada je poslao apostole da načine učenicima sve narode, zapovedio im da „krštavaju u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha“, ne u jednu [ličnost] koja ima tri imena, niti u tri [ličnosti] koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koja poseduje jednaku čast. (Poslanica Ignjatija Filipljanima: http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf01.v.xvii.ii.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Irinej (oko 130—200)

Poglavlje XVII — Apostoli uče da na Isusa nije sišao ni Hristos ni Spasitelj, nego Sveti Duh. Razlog tog silaska.

Apostoli su svakako mogli da izjave da je Hristos sišao na Isusa, ili da je takozvani viši Spasitelj [sišao] na onoga iz domostroja, ili onaj iz nevidljivih mesta na onoga od Demijurga; ali oni ništa takvo nisu ni znali ni govorili: jer, da su znali, sigurno bi to i naveli. Ali ono što se zaista dogodilo, to su i zapisali, [naime,] da je Duh Božji kao golub sišao na Njega; taj Duh, o kome je Isaija objavio: „I počinuće na Njemu Duh Božji“, kao što sam već rekao. I opet: „Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza“. To je Duh o kome Gospod izjavljuje: „Jer ne govorite vi, nego Duh Oca vašega koji govori u vama“. I opet, dajući učenicima moć preporoda u Boga, rekao im je: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.“ Jer [Bog] je obećao da će u poslednja vremena izliti Njega [Duha] na sluge i sluškinje [svoje], da bi prorokovali; stoga je i sišao na Sina Božjeg, koji je postao Sin čovečji, navikavajući se da u zajednici sa Njim prebiva u ljudskom rodu, da počiva među ljudima i da obitava u Božjem stvorenju, vršeći u njima volju Očevu i obnavljajući ih od njihovih starih navika u novinu Hristovu. (Protiv jeresi, knjiga III: http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf01.ix.iv.xviii.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Tertulijan (oko 160—220)

Poglavlje XX — Hristos je prvi predao veru. Apostoli su je raširili; osnovali su crkve kao njene čuvarnice. Ta vera je, dakle, apostolska, koja je od apostola sišla kroz apostolske crkve.

… Prema tome, pošto je jedan od njih bio odstranjen, On je zapovedio ostaloj jedanaestorici, pri svom odlasku Ocu, da „idu i uče sve narode, koji je trebalo da budu kršteni u Oca, i u Sina, i u Svetoga Duha.“ Odmah su, dakle, apostoli tako i učinili — oni koje ovaj naziv označava kao „poslane“…

(Tertulijan, O prigovoru jereticima: http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf03.v.iii.xx.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Poglavlje VI — Anđeo kao preteča Svetoga Duha. Značenje sadržano u krsnoj formuli.

Ne da u vodama primamo Svetoga Duha; nego u vodi, pod (svedočanstvom) anđela, bivamo očišćeni i pripremljeni za Svetoga Duha. I u ovom slučaju prethodio je pralik; jer tako je Jovan unapred bio Gospodnji preteča, „pripremajući putove Njegove“. Tako i anđeo, svedok krštenja, „ispravlja staze“ za Svetoga Duha, koji treba da dođe na nas, spiranjem grehova, koje vera, zapečaćena u (ime) Oca, i Sina, i Svetoga Duha, zadobija. Jer ako „na ustima triju svedoka stoji svaka reč“ — dok, kroz blagoslov, imamo iste (tri) kao svedoke naše vere, koje imamo i kao jemce našeg spasenja — koliko više broj božanskih imena dostaje i za uverenost naše nade! Štaviše, nakon zaloga i svedočanstva vere i obećanja spasenja pod „tri svedoka“, nužno se dodaje pomen Crkve; utoliko što, gde god su trojica (to jest, Otac, Sin i Sveti Duh), tu je i Crkva, koja je telo trojice. (Tertulijan, O krštenju: http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf03.vi.iii.vi.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Poglavlje XIII — Još jedan prigovor: Avraam je ugodio Bogu a da nije bio kršten. Odgovor na to. Staro mora ustupiti mesto novom, i krštenje je sada zakon.

Ovde, dakle, ti bednici postavljaju pitanja. I tako kažu: „Krštenje nije potrebno onima kojima je vera dovoljna; jer i Avraam je ugodio Bogu sakramentom ne od vode, nego od vere.“ Ali u svim slučajevima kasnije stvari imaju odlučujuću snagu, i ono što dolazi posle nadvladava ono što je prethodilo. Neka je i bilo tako da je u minulim danima postojalo spasenje pomoću gole vere, pre stradanja i vaskrsenja Gospodnjeg. Ali sada, pošto se vera proširila i postala vera koja veruje u Njegovo rođenje, stradanje i vaskrsenje, sakramentu je dodato proširenje, naime, zapečaćujući čin krštenja — na neki način odevanje vere koja je ranije bila gola i koja sada ne može postojati bez svog vlastitog zakona. Jer nametnut je zakon krštavanja i propisana je formula: „Idite“, kaže On, „naučite narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.“ Poređenje ovog zakona sa onom odredbom: „Ako se ko ne rodi ponovo od vode i Duha, neće ući u carstvo nebesko“, vezalo je veru za nužnost krštenja. Prema tome, svi koji su otada postali vernici bivali su kršteni. Tada je i Pavle, kada je poverovao, bio kršten; i to je smisao zapovesti koju mu je Gospod dao kada je bio pogođen nevoljom gubitka vida, govoreći: „Ustani i uđi u Damask; tamo će ti biti pokazano šta treba da činiš“ — to jest, da bude kršten, što je jedino što mu je nedostajalo. Osim te tačke, on je dovoljno naučio i poverovao da je „Nazarećanin“ „Gospod, Sin Božji“. (Isto, podebljano i podvučeno isticanje je naše)

Ipolit (oko 170—236)

14. Ovo je, dakle, braćo, ono što Pisma objavljuju. I blaženi Jovan, u svedočanstvu svog jevanđelja, daje nam izveštaj o ovom domostroju (rasporedu) i priznaje ovu Reč kao Boga, kada kaže: U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ako je, dakle, Reč bila u Boga, i takođe bila Bog, šta iz toga sledi? Da li bi neko rekao da on govori o dva Boga? Ja zaista neću govoriti o dva Boga, nego o jednom; ali o dve Ličnosti, i o trećem domostroju (rasporedu), naime, o milosti Svetoga Duha. Jer Otac je zaista jedan, ali postoje dve Ličnosti, jer postoji i Sin; a onda je tu i treći, Sveti Duh. Otac određuje, Reč izvršava, a Sin se javlja, kroz koga se u Oca veruje. Domostroj sklada vraća se jednom Bogu; jer Bog je jedan. Otac je taj koji zapoveda, i Sin koji sluša, i Sveti Duh koji daje razumevanje: Otac koji je nad svima, i Sin koji je kroz sve, i Sveti Duh koji je u svima. I ne možemo drugačije misliti o jednom Bogu, nego verujući u istini u Oca i Sina i Svetoga Duha. Jer Jevreji su slavili (ili se hvalili) Ocem, ali Mu nisu zahvaljivali, jer nisu prepoznali Sina. Učenici su prepoznali Sina, ali ne u Svetome Duhu; stoga su Ga i odrekli. Očeva Reč, dakle, znajući domostroj (raspored) i volju Očevu — to jest, da Otac traži da bude obožavan ni na koji drugi način osim ovog — dala je ovaj nalog učenicima pošto je vaskrsao iz mrtvih: Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. I time je pokazao da svako ko izostavi bilo koga od Njih ne proslavlja Boga savršeno. Jer kroz to Trojstvo Otac se proslavlja. Jer Otac je hteo, Sin je učinio, Duh je objavio. Sva Pisma, dakle, objavljuju ovu istinu. (Protiv Noeta: http://www.newadvent.org/fathers/0521.htm; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Kiprijan (oko 200—258)

Lucije iz Kastra Galbe reče: Pošto je Gospod u svom jevanđelju rekao: Vi ste so zemlji; ako li so obljutavi, čime će se osoliti? Ni za šta više nije dobra osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze. Matej 5:13 I opet, nakon svog vaskrsenja, šaljući svoje apostole, dao im je nalog govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. Matej 28:18-19 Pošto je, dakle, očigledno da jeretici — to jest, neprijatelji Hristovi — nemaju zdravo ispovedanje sakramenta; štaviše, da raskolnici ne mogu druge začiniti duhovnom mudrošću, budući da su i sami, odstupivši od Crkve, koja je jedna, izgubili ukus i postali joj protivni — neka bude kako je pisano: Dom onih koji su protivni zakonu duguje očišćenje. I posledica je da oni koji su, budući kršteni od ljudi protivnih Crkvi, oskrnavljeni, moraju prvo biti očišćeni, a zatim najzad kršteni. (Sedmi kartaginski sabor: O krštenju jeretika: http://www.newadvent.org/fathers/0508.htm; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Viktorin (oko 270—303)

15. „I glas Njegov beše kao glas voda mnogih.“] Pod mnogim vodama razumeju se mnogi narodi, ili dar krštenja koji je On poslao preko apostola, govoreći: „Idite, naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.“ (Viktorin, Tumačenje Otkrivenja blaženog Jovana: http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf07.vi.ii.i.html; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Dela Petrova

V… A kada nastade tišina na lađi u Hadriji (Jadranu), Teon to pokaza Petru, govoreći mu: Ako me smatraš dostojnim da me krstiš pečatom Gospodnjim, imaš priliku. Jer svi koji behu na lađi behu zaspali, budući pijani. I Petar siđe niz uže i krsti Teona u ime Oca i Sina i Svetoga Duha; i on izađe iz vode radujući se velikom radošću, a i Petar se radovaše jer je Bog smatrao Teona dostojnim SVOGA IMENA. I dogodi se, kada Teon beše kršten, da se na istom mestu pojavi mladić blistav i lep, govoreći im: Mir vama. I odmah Petar i Teon izađoše i uđoše u kabinu; i Petar uze hleb i zahvali Gospodu koji ga je smatrao dostojnim svoje svete službe, i zbog toga što im se mladić javio, govoreći: Mir vama. I reče: Ti najbolji i jedini sveti, Ti si nam se javio, o BOŽE ISUSE HRISTE, i u tvoje ime ovaj čovek je sada opran i zapečaćen tvojim svetim pečatom. Stoga u tvoje ime predajem mu tvoju evharistiju, da bude tvoj savršeni sluga bez mane doveka. (Early Christian Writings: http://www.earlychristianwritings.com/text/actspeter.html; podebljano, verzalno i podvučeno isticanje je moje)

Što je još važnije, Zavadi i njegovi istomišljenici jednostavno greše u vezi sa Evsevijem, jer je ovaj crkveni otac zaista citirao trinitarnu krsnu formulu. Kao što sledeći novozavetni naučnik objašnjava:

Ovde sledimo duže čitanje UBS4=NA27 za Mateja 28:19.

Evsevijevo kraće čitanje (inače nepotvrđeno): πορευθέντες μαθητεύσατε πάντα τά έθνη έν τω όνόματι μου, διδάσκοντες… [Demonstratio 3.6, 7(bis); Hist. Eccl. III.5.2; Psalmi 65.6; 67.34; 76.20 (59.9 nije isto čitanje); Isaija 18.2; 34.16 (v.l.); Theophania 4.16; 5.17; 5.46; 5.49; Oratio 16.8] ne treba smatrati izvornim (uprkos Conybeare, „The Eusebian Form of the Text Matth. 28, 19“; „Three Early Doctrinal Modifications of the Text of the Gospels“, str. 102-108; History of New Testament Criticism, str. 74-77; Lohmeyer, Matthäus, str. 412; Vermes, Jesus the Jew, str. 200; Green, „The Command to Baptize and Other Matthean Interpolations“, str. 60-62; „Matthew 28:19, Eusebius, and the lex orandi“). Izostavljanje ovog izraza može se objasniti Evsevijevom sklonošću ka skraćivanju, budući da Evsevije na drugim mestima često citira duži oblik [****Contra Marcellum I.1.9; I.1.36; Theologia III. 5.22; EpCaesarea 3 (Sokrat, Eccl. Hist 1.8); Psalmi 117.1-4; Theophania 4.8]. Kraće čitanje „u moje ime“ moglo je nastati kao rezultat usklađivanja Luke 24:47 i Marka 16:17 (kako se, izgleda, dešava u Psalmima 59.9). Uočimo da Evsevije na ovaj odlomak takođe aludira ne koristeći ni „u moje ime“ ni punu rečenicu [****Demonstratio 1.3, 4, 6; Psalmi 46.4; 95.3; 144.9; Isaija 41.10; Theophania 3.4; Theologia III.3]. Vidi dalje Hubbard, The Matthean Redaction of a Primitive Apostolic Commissioning, str. 151-175; Schaberg, The Father, the Son and the Holy Spirit, str. 27-29 (koji upućuju na ranije studije). (Peter M. Head, Christology and the Synoptic Problem: An Argument for Markan Priority (Society for New Testament Studies Monograph Series) [Cambridge University Press, 1997], str. 212-213; podebljano isticanje je moje)

A evo dva citata iz Evsevija u kojima ga nalazimo kako citira Matejevu trinitarnu formulu:

2. Kao što smo primili od episkopa koji su nam prethodili, i pri našim prvim katihizisima, i kada smo primili sveto krštenje, i kako smo naučili iz božanskih Pisama, i kako smo verovali i učili u prezviterstvu i u samom episkopstvu, tako verujući i u sadašnje vreme, izlažemo vam našu veru, i ona je ova:

3. Verujemo u jednoga Boga, Oca Svedržitelja, Tvorca svega vidljivog i nevidljivog. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Reč Božju, Boga od Boga, Svetlost od Svetlosti, Život od Života, Sina Jedinorodnog, prvorođenog pre svake tvari, pre svih vekova, rođenog od Oca, kroz koga je i sve postalo; koji je radi našeg spasenja postao telo i živeo među ljudima, i stradao, i vaskrsao treći dan, i uzašao k Ocu, i doći će ponovo u slavi da sudi živima i mrtvima. I verujemo takođe u jednoga Svetoga Duha: verujući da svaki od Njih jeste i postoji — Otac zaista Otac, i Sin zaista Sin, i Sveti Duh zaista Sveti Duh — kao što je i Gospod naš, šaljući svoje učenike na propoved, rekao: Idite, naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina, i Svetoga Duha Matej 28:19. O čemu pouzdano tvrdimo da tako držimo, i tako mislimo, i tako smo držali i ranije, i ovu veru održavamo do smrti, anatemišući svaku bezbožnu jeres. Da smo ovo oduvek mislili od srca i duše, otkako sebe pamtimo, i sada mislimo i govorimo u istini, pred Bogom Svedržiteljem i Gospodom našim Isusom Hristom svedočimo, budući u stanju da dokazima pokažemo i uverimo vas da je, čak i u prošlim vremenima, takvo bilo naše verovanje i propovedanje.

   (Poslanica Evsevija Kesarijskog vernicima njegove eparhije: http://www.newadvent.org/fathers/2804.htm; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

I:

„Da je na početku rekao kako će ih učiniti ribarima ljudi, a na kraju da će oni otvoreno, po Njegovom primeru, načiniti učenicima sve narode, uz Njegovu naročitu pomoć (ili silu). Iz Jevanđelja po Mateju: — Posle Njegovog vaskrsenja iz mrtvih, svi zajedno, kako im je bilo zapoveđeno, otidoše u Galileju, kao što im je rekao. Ali kada Ga videše, neki Mu se pokloniše, a drugi posumnjaše. A On priđe, pogleda ih i reče: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji od Oca mojega. Idite i načinite učenicima sve narode, i krstite ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I naučite ih da drže sve što sam vam zapovedio. I, gle, ja sam sa vama u sve dane do svršetka sveta.“ (Evsevijeva Teofanija, objavio i preveo dr Samuel Lee, 4.8, str. 223; podebljano i podvučeno isticanje je moje)

Ovo samo po sebi dovoljno pobija tvrdnju da Matej 28:19 prvobitno nije sadržao trinitarnu krsnu formulu.

Međutim, u narednom delu pobijanja imamo još toga za Zavadija i njegovu vrstu „hrišćanskih“ jeretika.

Dodatna literatura

Evsevijeva trinitarna krsna formula