Marijin rodoslov kod Mateja?
Rano i opšte svedočanstvo Crkve jeste da je i sama Marija bila telesni potomak Davidov, i upravo je zbog toga i Isus Davidovo telesno potomstvo:
Poglavlje 43. Zaključuje da je zakon dobio svoj kraj u Hristu, koji se rodio od Device
Justin: Kao što je, dakle, obrezanje počelo s Avramom, a subota i žrtve i prinosi i praznici s Mojsijem, i pošto je dokazano da su bili zapoveđeni zbog tvrdoće srca vašeg naroda, tako je bilo nužno, u skladu s voljom Očevom, da dobiju svoj kraj u Onome koji se rodio od device, iz porodice Avramove i plemena Judinog, i od Davida; u Hristu, Sinu Božjem, koji je objavljen kao Onaj koji će doći celom svetu, da bude večni zakon i večni savez, kao što pokazuju napred navedena proroštva. A mi, koji smo Njime pristupili Bogu, primili smo ne telesno, nego duhovno obrezanje, koje su držali Enoh i njemu slični. I primili smo ga kroz krštenje, jer smo bili grešnici, po milosti Božjoj; i svi ljudi mogu ga jednako zadobiti. Ali pošto tajna Njegovog rođenja sada zahteva našu pažnju, govoriću o njoj. Isaija je, dakle, o rođenju Hrista tvrdio da ga čovek ne može iskazati, rečima koje su već navedene: „Od tjeskobe i od suda uze se, a rod njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živijeh i za prijestupe naroda mojega bi ranjen.“ Isaija 53:8 Duh proroštva tako je potvrdio da je rođenje Onoga koji je imao da umre — da bismo mi grešni ljudi bili isceljeni Njegovim ranama — bilo takvo da se ne može iskazati. Osim toga, da bi ljudi koji veruju u Njega imali saznanje o načinu na koji je došao na svet, Duh proroštva je preko istog Isaije prorekao kako će se to dogoditi:
„I još reče Gospod Ahazu govoreći: Išti znak od Gospoda Boga svojega, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine. A Ahaz reče: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda. Tada reče Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosađujete ljudima, nego dosađujete i Bogu mojemu? Zato će vam sam Gospod dati znak: eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo, Maslo i med ješće, dokle ne nauči odbaciti zlo, a izabrati dobro. Jer prije nego nauči dijete odbaciti zlo, a izabrati dobro, ostaviće zemlju, na koju se gadiš, dva cara njezina. Gospod će pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvojega dane kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara Asirskoga.“
Sada je svima očigledno da se u Avramovom rodu po telu niko nije rodio od device, niti se za koga kaže da se rodio [od device], osim ovog našeg Hrista. Ali pošto se vi i vaši učitelji usuđujete da tvrdite kako u proroštvu Isaijinom ne stoji: „eto, djevojka će zatrudnjeti“ nego: „Gle, mlada žena će zatrudneti i roditi sina”; i [pošto] to proroštvo tumačite kao da se [odnosi] na Jezekiju, koji je bio vaš car, potrudiću se da ukratko raspravim ovu tačku protiv vas i da pokažem da se govori o Onome koga mi priznajemo kao Hrista...
Poglavlje 45. Oni koji su bili pravedni pre zakona i pod zakonom biće spaseni Hristom
Trifon: Iako izgleda da prekidam ova pitanja za koja kažeš da se moraju ispitati, ipak je pitanje koje nameravam da postavim hitno. Dopusti mi najpre.
Justin: Pitaj šta god želiš, kako ti na um padne; a ja ću se potruditi da posle pitanja i odgovora nastavim i dovršim izlaganje.
Trifon: Reci mi, dakle, hoće li oni koji su živeli po zakonu koji je dat preko Mojsija živeti na isti način kao Jakov, Enoh i Noje, u vaskrsenju mrtvih, ili neće?
Justin: Kada sam, gospodine, naveo reči koje je izgovorio Jezekilj, da „čak i kada bi Noje i Danilo i Jakov molili za sinove i kćeri, ta im molba ne bi bila ispunjena”, nego da će svako, to jest, biti spasen sopstvenom pravednošću, rekao sam i to da će oni koji su svoj život uređivali po Mojsijevom zakonu na isti način biti spaseni. Jer ono što je u Mojsijevom zakonu po prirodi dobro, i pobožno, i pravedno, i propisano da ga vrše oni koji mu se pokoravaju; kao i ono što je bilo određeno da se izvršava zbog tvrdoće srca naroda — bilo je jednako zapisano i izvršavano i od onih koji su bili pod zakonom. Pošto su oni koji su činili ono što je opšte, prirodno i večno dobro ugodni Bogu, biće spaseni kroz ovoga Hrista u vaskrsenju jednako sa onim pravednicima koji su bili pre njih, naime s Nojem, i Enohom, i Jakovom, i sa svakim drugim, zajedno s onima koji su upoznali ovoga Hrista, Sina Božjeg, koji je bio pre zvezde Danice i meseca, i pristao da se ovaploti i da se rodi od ove device iz porodice Davidove, da bi se, ovim domostrojem, uništila zmija koja je sagrešila od početka i anđeli njoj slični, i da bi smrt bila prezrena i da bi zauvek napustila, pri drugom dolasku samoga Hrista, one koji veruju u Njega i žive dostojno — i da je više ne bude: kada jedni budu poslani da budu neprestano kažnjavani na sud i osudu ognja; a drugi će postojati u slobodi od stradanja, od truležnosti i od tuge, i u besmrtnosti. (Sveti Justin Mučenik, Dijalog s Trifonom, Poglavlja 31-47; isticanje moje)
Poglavlje 100. U kom smislu se Hristos [naziva] Jakov, i Izrailj, i Sin Čovečji
Justin: Zatim, ono što sledi — „Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!“ — objavilo je da će On učiniti nešto dostojno hvale i divljenja, budući da je imao da vaskrsne iz mrtvih trećeg dana posle raspeća; i to je dobio od Oca. Jer sam već pokazao da se Hristos naziva i Jakov i Izrailj; i dokazao sam da ono što se na Njega odnosi nije tajanstveno objavljeno samo u blagoslovu Josifa i Jude, nego je i u jevanđelju zapisano da je rekao: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ i, „niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ Matej 11:27 Shodno tome, On nam je otkrio sve što smo Njegovom milošću razabrali iz Svetog pisma, tako da znamo da je On prvorođeni od Boga, i da je pre svih stvorenja; isto tako da je Sin patrijaraha, budući da je uzeo telo od Device iz njihove porodice, i pristao da postane čovek bez lepote, obeščašćen i podložan stradanju. Otuda je, takođe, među svojim rečima rekao, kada je govorio o svojim budućim stradanjima: „mnogo postradati od starješina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati.“ Matej 16:21 Rekao je, dakle, da je Sin Čovečji, bilo zbog svog rođenja od Device, koja je, kao što rekoh, bila iz porodice Davidove i Jakovljeve, i Isakove, i Avramove; bilo zato što je Adam bio otac i Njemu i onima koji su prvi nabrojani, od kojih Marija vodi svoje poreklo. Jer znamo da su očevi žena isto tako i očevi one dece koju njihove kćeri rađaju. Jer je [Hristos] jednog od svojih učenika — ranije poznatog po imenu Simon — nazvao Petar; jer Ga je prepoznao kao Hrista, Sina Božjeg, po otkrivenju Njegovog Oca: i pošto nalazimo zapisano u sećanjima Njegovih apostola da je On Sin Božji, i pošto Ga nazivamo Sinom, razumeli smo da je pre svih stvorenja proizišao od Oca Njegovom silom i voljom (jer se u spisima proroka na ovaj ili onaj način naziva Mudrošću, i Danom, i Istokom, i Mačem, i Kamenom, i Štapom, i Jakovom, i Izrailjem); i da je postao čovek preko Device, da bi neposlušnost koja je proizišla od zmije primila svoje uništenje na isti način na koji je i nastala. Jer je Eva, koja je bila devica i neoskvrnjena, začevši reč zmije, rodila neposlušnost i smrt. Ali je Devica Marija primila veru i radost, kada joj je anđeo Gavrilo objavio radosnu vest da će Duh Gospodnji sići na nju i sila Višnjega oseniti je: zbog čega je i Sveto koje se od nje rađa Sin Božji; a ona je odgovorila: „neka mi bude po riječi tvojoj“ Luka 1:38 I od nje se rodio Onaj na koga se, kao što smo dokazali, odnosi toliko mesta iz Svetog pisma, i kroz koga Bog uništava i zmiju i one anđele i ljude koji su njoj slični; a onima koji se kaju za svoju zloću i veruju u Njega daje izbavljenje od smrti. (Isto, Poglavlja 89-108; isticanje moje)
Poglavlje 33. Prorečen način Hristovog rođenja
I čujte opet kako je Isaija izričitim rečima prorekao da će se roditi od device; jer je govorio ovako: „Zato će vam sam Gospod dati znak: eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo,“ Isaija 7:14 Jer ono što je bilo neverovatno i što je ljudima izgledalo nemoguće, to je Bog Duhom proroštva prorekao kao ono što će se zbiti, da bi, kada se zbude, umesto neverice bila vera, zbog samog proroštva. Ali da nas neki, ne razumevajući sada navedeno proroštvo, ne bi optužili baš za ono za šta smo mi optuživali pesnike koji kažu da je Jupiter iz požude ulazio k ženama, pokušajmo da objasnimo te reči. Ovo, dakle: „eto, djevojka će zatrudnjeti“, znači da će devica začeti bez telesnog odnosa. Jer da je imala odnos s bilo kim, ne bi više bila devica; ali sila Božja, došavši na devicu, osenila ju je i učinila da začne dok je još bila devica. A anđeo Božji koji je tada bio poslat toj istoj devici doneo joj je radosnu vest, govoreći: Gle, začećeš od Svetog Duha, i rodićeš Sina, i nazvaće se Sin Višnjega, i nadenućeš mu ime Isus; jer će On spasti svoj narod od grehova njihovih, Luka 1:32; Matej 1:21 — kao što su učili oni koji su zapisali sve što se tiče našeg Spasitelja Isusa Hrista, kojima smo poverovali, budući da je i preko Isaije, koga smo sada naveli, Duh proroštva objavio da će se roditi kako smo pre nagovestili. Pogrešno je, dakle, Duha i silu Božju razumeti kao išta drugo do kao Logos, koji je i prvorođeni od Boga, kao što je objavio pomenuti prorok Mojsije; i upravo je to ono što je, kada je došlo na devicu i osenilo je, učinilo da ona začne, ne odnosom, nego silom. A ime Isus na jevrejskom jeziku znači Σωτήρ (Spasitelj) na grčkom jeziku. Zbog toga je i anđeo rekao devici: „Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.“ A da proroke ne nadahnjuje niko drugi do Božanski Logos, i vi ćete, kako mi se čini, priznati. (Justin Mučenik, Prva apologija)
1. Oni, dakle, koji tvrde da On od Device nije uzeo ništa, veoma greše, [jer,] da bi odbacili nasleđe tela, odbacuju i analogiju [između Njega i Adama]. Jer ako je onaj [koji je potekao] od zemlje zaista imao oblik i suštinu i od ruke i od dela Božjeg, a onaj drugi ne od ruke i dela Božjeg, onda Onaj koji je načinjen po obrazu i podobiju prvoga u tom slučaju nije sačuvao analogiju čoveka, i mora izgledati kao nedosledno delo, koje nema čime da pokaže svoju mudrost. Ali to znači reći da se On samo prividno pojavio kao čovek kad nije bio čovek, i da je postao čovek ne uzevši ništa od čoveka. Jer ako nije primio suštinu tela od ljudskog bića, nije ni postao čovek ni Sin Čovečji; a ako nije postao ono što smo mi bili, nije učinio ništa veliko onim što je pretrpeo i podneo. Ali svako će priznati da smo mi [sastavljeni od] tela uzetog od zemlje i duše koja prima duh od Boga. Ovo je, dakle, postao Logos Božji, rekapitulirajući u sebi sopstveno delo; i zbog toga sebe ispoveda kao Sina Čovečjeg, i blagosilja krotke, jer će oni naslediti zemlju. Matej 5:5 Apostol Pavle, štaviše, u Poslanici Galatima jasno kaže: „posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene,“ Galatima 4:4 A opet, u onoj Rimljanima, kaže: „O Sinu svojemu, koji je po tijelu rođen od sjemena Davidova, Isusu Hristu Gospodu našem, koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijega vaskrsenjem iz mrtvih,“ Rimljanima 1:3-4
2. Suvišan je, takođe, u tom slučaju Njegov silazak u Mariju; jer zašto je sišao u nju ako od nje nije imao ništa da uzme? Još više, da od Marije nije uzeo ništa, nikada se ne bi koristio onim vrstama hrane koje potiču od zemlje, kojima se hrani telo uzeto od zemlje; niti bi ogladneo posteći onih četrdeset dana, kao Mojsije i Ilija, da njegovo telo nije žudelo za sebi svojstvenom hranom; niti bi, opet, Jovan, Njegov učenik, pišući o Njemu, rekao: „Isus pak umoran od puta sjeđaše“ Jovan 4:6 niti bi David unapred o Njemu objavio: „umnožavaju jade onima koje si ti ranio“ niti bi plakao nad Lazarom, niti bi znojio velike kaplje krvi; niti bi izjavio: „Žalosna je duša moja do smrti;“ Matej 26:38 niti bi, kada Mu je probodeno rebro, potekla krv i voda. Jer sve su to znaci tela koje je poteklo od zemlje, koje je On rekapitulirao u sebi, donoseći spasenje sopstvenom delu.
3. Stoga Luka ukazuje da rodoslov koji rođenje našeg Gospoda vodi unazad do Adama sadrži sedamdeset dva pokolenja, povezujući kraj s početkom i pokazujući da je On taj koji je u sebi sabrao sve narode rasejane od Adama naovamo, i sve jezike i pokolenja ljudi, zajedno sa samim Adamom. Otuda je i samog Adama Pavle nazvao „slika Onoga koji će doći“ Rimljanima 5:14 jer je Logos, Tvorac svega, unapred za sebe uobličio buduće ustrojstvo ljudskog roda, povezano sa Sinom Božjim; pošto je Bog predodredio da prvi čovek bude duševne prirode, s tim ciljem da bude spasen onim duhovnim. Jer pošto je prethodno postojao kao Biće koje spasava, bilo je nužno da i ono što će biti spaseno bude pozvano u postojanje, da Biće koje spasava ne bi postojalo uzalud.
4. U skladu s ovim naumom, Marija Devica pokazuje se poslušnom, govoreći: „Evo sluškinje Gospodnje – neka mi bude po riječi tvojoj!“ Luka 1:38 A Eva je bila neposlušna; jer nije poslušala dok je još bila devica. I kao što je ona, imajući doduše muža, Adama, ali budući ipak još devica (jer su u Raju „bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota.“ Postanje 2:25 utoliko što, budući stvoreni kratko vreme pre toga, nisu imali razumevanja o rađanju dece: jer je bilo nužno da najpre dođu u zrelo doba, pa da se od tada množe), postavši neposlušna, postala uzrok smrti i sebi i celom ljudskom rodu; tako je i Marija, imajući čoveka zaručenog [za sebe], a budući ipak devica, ukazavši poslušnost, postala uzrok spasenja i sebi i celom ljudskom rodu. I zbog toga zakon ženu zaručenu za muškarca naziva ženom onoga koji ju je zaručio, iako je još bila devica; time pokazujući povratnu vezu od Marije ka Evi, jer se ono što je spojeno nije moglo drugačije razdvojiti nego obrtanjem procesa kojim su ove veze sjedinjenja nastale; tako da prve veze budu poništene poslednjima, da bi poslednje prve ponovo oslobodile. I zaista se dogodilo da prvi sporazum razrešava od druge veze, ali da druga veza zauzima mesto prve, koja je poništena. Iz tog razloga je Gospod objavio: „Ali će mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi.“ Matej 19:30, Matej 20:16 I prorok, takođe, ukazuje na isto, govoreći: „Umjesto otaca tvojih biće sinovi tvoji“ Jer Gospod, rodivši se kao „Prvenac iz mrtvih“ Otkrivenje 1:5 i primivši u svoje naručje drevne oce, preporodio ih je u život Božji, postavši sam početak onih koji žive, kao što je Adam postao početak onih koji umiru. 1. Korinćanima 15:20-22 Stoga je i Luka, počevši rodoslov od Gospoda, poveo ga unazad do Adama, pokazujući da je On taj koji je njih preporodio u jevanđelje života, a ne oni Njega. I tako je čvor Evine neposlušnosti razrešen poslušnošću Marijinom. Jer ono što je devica Eva čvrsto vezala kroz neverje, to je devica Marija razrešila kroz veru. (Sveti Irinej, Adversus haereses, Knjiga III, Poglavlje 22 Hristos je uzeo stvarno telo, začet i rođen od Device; isticanje moje)
Zanimljivo je da Kliment Aleksandrijski, čini se, podrazumeva da je Matejev rodoslov Marijin, jer piše:
I u jevanđelju po Mateju, rodoslov koji počinje od Avrama nastavlja se sve do Marije, majke Gospodnje. Jer, kaže se, Matej 1:17 „Svega, dakle, koljena od Avraama do Davida, koljena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske koljena četrnaest, i od seobe vavilonske do Hrista, koljena četrnaest.“ — tri tajanstvena razdoblja dovršena u šest sedmica. (Stromate, ili Mešoviti spisi, Knjiga I; isticanje moje)
Štaviše, Viktorin je 260. godine napisao tumačenje Otkrivenja u kojem izričito kaže da Matej navodi Marijin rodoslov:
„oko prijestola četiri živa bića“ Četiri živa bića jesu četiri jevanđelja.
7-10. „I prvo biće bješe slično lavu, i drugo biće slično teletu, i treće biće imaše lice kao čovjek, i četvrto biće bješe slično orlu u letu. I svako od četiri živa bića imađaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju, i dan i noć ne miruju govoreći: Svet, Svet, Svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji bješe i Koji jeste i Koji dolazi. I kada živa bića dadoše slavu i čast i hvalu Onome koji sjedi na prijestolu, Koji živi u vijekove vijekova, Padoše dvadeset i četiri starješine pred Onim što sjedi na prijestolu, i pokloniše se Onome što živi u vijekove vijekova, i položiše vijence svoje pred prijestolom govoreći:“ Dvadeset četiri starešine jesu dvadeset četiri knjige proroka i zakona, koje daju svedočanstva o sudu. Štaviše, oni su i dvadeset četiri oca — dvanaest apostola i dvanaest patrijaraha. A to što su živa bića različitog izgleda, evo razloga: živo biće nalik na lava označava Marka, u kome se čuje glas lava koji riče u pustinji. A u liku čoveka, Matej nastoji da nam objavi rodoslov Marije, od koje je Hristos uzeo telo. Stoga, nabrajajući od Avrama do Davida, a odatle do Josifa, govorio je o Njemu kao o čoveku: zato njegovo blagovestije iznosi obraz čoveka. Luka, pripovedajući o sveštenstvu Zaharijinom dok prinosi žrtvu za narod, i o anđelu koji mu se javlja u vezi sa sveštenstvom, i o žrtvi u istom opisu, nosio je obličje teleta. Jovan jevanđelist, poput orla koji na uzdignutim krilima hita ka većim visinama, raspravlja o Logosu Božjem. Marko, dakle, kao jevanđelist ovako počinje: „Kao što je pisano kod proroka: Evo ja šaljem anđela svojega pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj pred tobom. Glas vapijućeg u pustinji“ Isaija 40:3 — ima obličje lava. A Matej: „Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avraamova sina“ Matej 1:1 — ovo je lik čoveka. A Luka je rekao: „bijaše neki sveštenik od reda Avijina, po imenu Zaharija, i žena njegova od kćeri Aronovih“ Luka 1:5 — ovo je obličje teleta. A Jovan, kada počinje: „U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“ — iznosi obličje orla u letu. Štaviše, ne samo da jevanđelisti izražavaju svoja četiri obličja u svojim počecima jevanđelja, nego i sam Logos Boga Oca Svedržitelja, koji je Njegov Sin, naš Gospod Isus Hristos, nosi isto obličje u vreme svog dolaska. Kada nam propoveda, On je, takoreći, lav i lavić. A kada je radi spasenja čoveka postao čovek da pobedi smrt i da oslobodi sve ljude, i kada je sebe prineo kao žrtvu Ocu umesto nas, nazvan je teletom. A pošto je pobedio smrt i uzašao na nebesa, šireći svoja krila i štiteći svoj narod, nazvan je orlom u letu. Stoga su ova blagovestija, iako su četiri, ipak jedno, jer je proizišlo iz jednih usta. Kao što se i reka u raju, iako je jedna, delila na četiri rukavca. Štaviše, to što su za blagovest Novog zaveta ta živa bića imala oči iznutra i spolja, pokazuje duhovni promisao koji i zaviruje u tajne srca i gleda ono što dolazi, unutra i spolja. (Tumačenje Apokalipse)
Sveti Efrem Sirin je u svom tumačenju Tatijanovog Dijatesarona, koje naučnici datuju negde između 363. i 373. godine, takođe tvrdio da je Matejev rodoslov Marijin:
Gospod će mu dati presto Davidov.7 To [podseća na proroštvo]: Skiptar neće otići dok on ne dođe.8 Kada joj je anđeo objasnio da je Bogu sve lako da izvrši,9 budući da je u slučaju Jelisavete, tvoje rođake,10 [Bog] i njoj dao začeće u starosti, Marija je odgovorila: „Ako je tako za nju, evo sam sluškinja Božja; neka mi bude kako si rekao.”11 Iz onoga što je anđeo rekao Mariji, naime: Jelisaveta, tvoja rođaka, moglo bi se pretpostaviti da je Marija bila iz doma Levijevog; ipak, do ovoga je proroštvo bilo utemeljeno u okviru12 muževa. Porodica Davidova nastavljala se sve do Josifa koji ju je zaručio, a [rođenje] njenog deteta bilo je [računato] kroz okvir muževa, radi porodice Davidove. (U Hristu se)1 seme i porodica [Davidova] dovode do punoće. Sveto pismo ćuti [o Marijinom rodoslovu] jer nabraja i računa pokolenja muževa. Da je Sveto pismo imalo običaj da porodičnu [lozu] označava preko majki, bilo bi umesno tražiti Marijinu porodicu. Ali, da [reči] Jelisaveta, tvoja rođaka****, ne bi pokazale da je i Marija bila iz doma Levijevog, primeti da je [jevanđelist] rekao [na drugom mestu], o Josifu i Mariji, da su oboje bili iz doma Davidovog.2 Anđeo nije rekao Mariji da je Jelisaveta njena sestra, nego: Jelisaveta, tvoja rođaka.
$26. Da je Marija bila iz drugog plemena, bila bi laž [reći]: Iz doma Davidovog. Jer anđeo je rekao: Gospod će mu dati presto oca njegovog, Davida.3 On je, međutim, sin Marijin, a ne sin Josifov. Nije se pojavio u telu ni iz jedne druge loze, osim iz Davidove. Jer [prorok] je rekao: Izaći će mladica iz stabla Jesejevog, i izdanak će procvetati iz njegovog korena.4 I Zaharija je posvedočio [o ovome] kada je rekao: Podigao nam je rog spasenja u domu Davida, sina svoga.5 Isto tako je i apostol rekao: Naš Gospod Isus Hristos došao je od Marije, od semena doma Davidovog.6 Pisao je i Timoteju: Seti se Isusa Hrista, onoga koji je vaskrsao iz mrtvih, koji je došao od semena doma Davidovog.7 U poslanici Rimljanima rekao je: Unapred je obećano u Svetim pismima, o njegovom Sinu, koji se javio u telu od semena doma Davidovog.1 A u poslanici Jevrejima takođe je rekao: Unapred je bilo poznato i otkriveno da će naš Gospod proizići iz Jude, iz plemena o čijem sveštenstvu Mojsije nije ništa rekao.2 [Ovaj tekst] uverljivo pokazuje da Marija nije bila iz plemena Levijevog, nego iz doma Judinog. U Delima apostolskim je zapisano: Zakleo se Davidu, postaviću jednog od tvojih potomaka na svoj sopstveni presto.3 Međutim, nalazimo da su se plemena Judino i Levijevo pomešala preko Arona, koji se oženio [sestrom Nasonovom],4 kneza doma Judinog, i preko sveštenika Jodaja koji se oženio kćerkom cara Jorama iz doma Davidovog.5 Čak i ako se anđelova reč odnosila na blisko srodstvo Jelisavete i Marije, ta plemena su se [već] i međusobno ženila.6 Štaviše, [reči] Jelisaveta, tvoja rođaka,7 izgovorene su s obzirom na Izrailj, jer su obe bile od [tog] naroda.
Matej je pisao o rodoslovu Marije, od koje se rodio naš Gospod. Zato je i počeo sa: Od Davida i od Avrama, prema onome što je obećanje pokazivalo. Ne tebi i tvojim potomcima kao mnogima, nego tebi i tvom potomku, a taj potomak je Hristos.8 Luka se, međutim, [bavio] samo Josifom, mužem Marijinim, i [vratio se] sve do Adama koji je od Boga,9 kako bi poučio da je onaj koji je u početku stvorio Adama, ustanovio i Hram.10 Adam je, dakle, bio []11 a Josif je bio iz doma Davidovog. Jer oboje su bili iz doma Davidovog.12 Jevanđelist Luka se pažljivo izražavao kada je rekao: Naš Gospod je počeo da bude, takoreći, samo smatran sinom Josifovim.13 Luka nije pomenuo Mariju, jer nije zabeležio njen rodoslov, da bi pokazao da je onaj koji je bio dostojan da bude služitelj [božanskog] domostroja i da se nazove mužem Marijinim, bio iz porodice Davidove, budući da nije priličilo da bude iz drugog roda osim onoga iz kojeg je potekla njegova majka Marija. (Saint Ephrem's Commentary on Tatian's Diatessaron: An English Translation of Chester Beatty Syriac MS 709 with Introduction and Notes (Journal of Semitic Studies Supplement), prevela Carmel McCarthy [Oxford University Press, 1994], str. 53-56; isticanje moje)
Dalje čitanje
Marijini roditelji: potomci Davidovi