Apologetizam by Sam Shamoun

Kritika debatnih taktika Šabira Alija, 2b deo

· IslamKuranHadisApologetikaPolemika

Nastavljamo tamo gde smo stali: Kritika debatnih taktika Šabira Alija, 2. deo.

Islamsko krivotvoreno Trojstvo

Ovde ćemo istaći činjenicu da, suprotno Alijevim tvrdnjama, islam nije strogo monoteistička vera, barem ne strogo unitarijanska. Naprotiv, islamski izvori potvrđuju da postoji čitav niz božanskih bića, pri čemu su neka od njih potčinjena ili podređena drugima. To, pak, stavlja Alija u istu onu dilemu u kojoj on tvrdi da se nalazi hrišćanin zato što veruje da je Isus Hristos večni Logos/Reč Božija koja je postala telo.

Islamov drugi ilah: Kuran je nestvoreni govor Alaha

Islam od svojih sledbenika očekuje da potvrde da Alahova svojstva, poput njegovog govora, nisu ni on sam ni nešto drugo od njega, što znači da musliman ne može reći da su Alahove osobine odvojene od njega. Niti može poreći da su ta svojstva nešto drugo od samog Alaha, budući da su upravo ona ono što čini suštinu i identitet islamskog boga. To znači da, pošto je Kuran Alahov govor, ni Ali ni bilo koji drugi musliman ne sme reći da je Kuran nešto što nije Alah; iako im je istovremeno izričito zabranjeno da kažu da jeste Alah.

Islamska ortodoksija dalje uči da je svako ko tvrdi da je Kuran stvoren, ili da je nečije učenje Kurana stvoreno, sebe stavio izvan okvira istinskog islama.

Kuran je govor Alaha, objavljen, a ne stvoren, bez obzira na to kako se uči, piše i na koji god način i gde god se uči. Ono što je zapisano iz Kurana upravo je to, tj. Kuran; ono što se čita iz Kurana upravo je to, tj. Kuran; ono što se uči iz Kurana upravo je to, tj. Kuran. Alahov govor je kadim, nije stvoren, bez obzira na način i oblik u kojem je Kuran predstavljen. To je Alahov govor, nije stvoren, ni nov, ni načinjen, niti je fizičko biće, ni fizička stvarnost, ni materijalni entitet. Naprotiv, to je svojstvo od svojstava Alahove suštine. Nije nalik nijednoj stvorenoj stvari.

Svojstvo govora

Alah može i uvek će moći da govori. (Nije dozvoljeno razdvajati to dvoje [tj. Alaha i njegov govor] na način koji negira njegova svojstva)12. Ponekad se on čuje neposredno od Alaha, slavljen neka je On, a ponekad od onoga ko ga čuje neposredno od Alaha [kao što je anđeo Džibril]. Ko ga čuje neposredno od Alaha, čuje ga neposredno, bez ikakvog posrednika ili prevodioca, kao naš Poslanik Muhamed, kada mu je Alah govorio neposredno u noći al-Miradža. Alah je govorio i Musau kada je ovaj bio na gori Tur. Slično tome, onaj kome Alah odluči da govori među svojim anđelima, čuje njegov govor od njega neposredno. Ko nije među navedenim kategorijama, taj uistinu čuje Alahov kadim 13 govor od onoga ko mu ga uči [od Alaha]14. Alahov govor sastoji se od razumljivih slova i glasa koji se čuje.15

tn Nisam mogao tačno da utvrdim šta je imam ovde mislio, ali možda je mislio na to da je Alahovo svojstvo govora uvek prisutno u njemu, jer on govori OD VEČNOSTI, kad god hoće i na koji god način hoće. Alah takođe započinje govor kad god hoće, kao što je Alah rekao: „I ne dođe im nijedna nova opomena od Gospodara njihovog kojoj se, slušajući je, ne podsmehuju“ [21:2] Ibn Kesir je rekao: „’Skorašnja’, ili ’nova’, znači nova u pogledu svog objavljivanja.“ Vidi Tefsir al-Kur’an al-Azim, 3/231, izdanje Mu’assasat ar-Rajjan.

tn 13[T .N] Ova imamova izjava ima drugačije značenje, dok su učenjaci poput Ibn Tejmije razjasnili šta kadim znači kada se koristi u vezi sa Alahovim govorom. Autor je taj izraz upotrebio u njegovom doslovnom obliku, a Alah najbolje zna, u značenju da je kadim ono što je prethodno izgovoreno. Kadim doslovno znači: staro, ranije, drevno, prethodno itd.

tn 14 [T .N] To jest, isto onako kako je Poslaniku Muhamedu data Objava. Alah je Kuran izgovorio anđelu Džibrilu, koji ga je izgovorio Poslaniku Muhamedu. U stvarnosti, kao što imam ovde kaže, Alahov Poslanik ga je čuo na kadim način, što znači da je Alah već govorio pre nego što ga je Poslanik Muhamed čuo. (Kitab al-I’tikad (Knjiga verovanja), imam Ebu al-Husein Muhamed bin al-Kadi Ebu Ja’la al-Hanbali, provera teksta i komentar šeika Muhameda bin Abd ar-Rahmana al-Humejisa (vanredni profesor na Univerzitetu Muhamed bin Saud), preveo Amr bin Dželal Abualrub [Madinah Publishers and Distributors, prvo izdanje: 2012], str. 17-18; isticanje velikim slovima i podvlačenjem je moje)

Kratak sažetak gledišta sunitskog islama o Kuranu

Imajući prethodno u vidu, sažetak onoga čemu sunitska teologija uopšteno uči o ovom pitanju biće od koristi pri procenjivanju argumenata Šabira Alija i njegove vernosti (ili nedostatka vernosti) onome čemu je islam istorijski učio, ili barem verovanju protoortodoksnog krila islama, koje je vremenom postalo preovlađujuće, glavno stanovište.

  1. Kuran je reč (reči) Alaha, koja proizlazi iz njega. Kao takav, on je Alahov govor.

  2. Govor je jedno od Alahovih suštinskih svojstava.

  3. Kao suštinsko svojstvo, Alahov govor je nestvoren.

  4. Budući da je Kuran Alahov govor, on stoga mora biti nestvoren.

  5. Kao Alahov govor, Kuran nije entitet odvojen od njega ništa više nego što je bilo koje drugo njegovo svojstvo odvojeno od Alaha.

  6. Istovremeno, Kuran nije istovetan Alahu, jer Alah je više od svog govora.

Ove tvrdnje očigledno se ne mogu izreći o knjizi, stranicama ili mastilu kojima ljudi zapisuju Kuran, budući da su ti elementi deo stvorenog i stoga vremeniti. To znači da je Kuran zapravo sastavljen od dva različita elementa: jednog koji je večan i nematerijalan i drugog koji je stvoren i fizički. Drugim rečima, Kuran je istovremeno večan i stvoren, vanvremen i vremenit.

Ovo Alija dovodi u nedoumicu. Budući da se Kuran ne može odvojiti od Alaha, i budući da je uknjiženje (inlibracija) Kurana nužan i suštinski vid njegove prirode, zbog čega on sebe često naziva knjigom koja je spuštena,

„A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi.“ S. 5:48 Arberi

„Objava je od Svemilosnog Milostivog, Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:2-3 J. Ali

„Tako Mi jasne Knjige, Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli, a on je u Glavnoj knjizi, kod Nas, cenjen i savršen.“ S. 43:2-4 J. Ali

„Tako mi jasne Knjige, Mi smo je objavili u blagoslovljenoj noći i Mi, zaista, upozoravamo; u njoj se određuje svaka savršena odredba! po Našoj zapovedi! Mi smo, zaista, slali poslanike“ S. 44:2-5 J. Ali

To znači da je suštinski deo Alijevog boga postao knjiga! Od toga jednostavno nema izlaza, budući da je Kuran neodvojiv od Alaha. Stoga, šta god da se dogodi Kuranu, događa se i Alahu, jer nema načina da na njega ne utiče ono kroz šta Kuran prolazi ako je Kuran zaista jedno od njegovih neodvojivih, suštinskih svojstava. Otuda, kada je treći halifa spalio i uništio razne Kurane koji su bili u opticaju u njegovo vreme,

Prenosi Enes ibn Malik: Huzejfa ibn el-Jeman došao je Osmanu u vreme kada su stanovnici Šama i stanovnici Iraka vodili rat da osvoje Jermeniju i Azerbejdžan. Huzejfa se uplašio njihovih razlika u učenju Kurana, pa je rekao Osmanu: „O vođo vernih! Spasi ovaj narod pre nego što se raziđe oko Knjige (Kurana) kao što su to pre njih učinili Jevreji i hrišćani.“ Tako je Osman poslao poruku Hafsi govoreći: „Pošalji nam rukopise Kurana da bismo kuranski materijal sabrali u savršene primerke, pa ćemo ti rukopise vratiti.“ Hafsa mu ih je poslala. Osman je zatim naredio Zejdu ibn Sabitu, Abdulahu ibn ez-Zubejru, Saidu ibn el-Asu i Abdurahmanu ibn Harisu ibn Hišamu da rukopise prepišu u savršene primerke. Osman je rekao trojici Kurejšija: „Ako se ne složite sa Zejdom ibn Sabitom ni u jednoj tački Kurana, onda to zapišite na kurejšijskom dijalektu, jer je Kuran objavljen na njihovom jeziku.“ Tako su i učinili, a kada su napisali mnogo primeraka, Osman je izvorne rukopise vratio Hafsi. Osman je svakoj muslimanskoj pokrajini poslao po jedan primerak onoga što su prepisali, i naredio da se sav ostali kuranski materijal, bilo da je zapisan u pojedinačnim rukopisima ili u celim primercima, spali. Said ibn Sabit je dodao: „Jedan ajet iz sure Ahzab mi je promakao kada smo prepisivali Kuran, a slušao sam Alahovog Poslanika kako ga uči. Zato smo ga tražili i našli kod Huzejme ibn Sabita el-Ensarija. (Taj ajet je bio): „Ima vernika koji ispunjavaju zavet dat Allahu“ (33.23). (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 61, broj 510 http://searchtruth.com/book_display.php?book=61&translator=1&start=0&number=510)

To u suštini znači da je i deo Alaha bio spaljen i uništen.

Kuran koji govori!

To nije sve. Prema takozvanim verodostojnim hadisima, Kuran i njegova pojedinačna poglavlja zauzimaće se i zastupati sve one muslimane koji su imali običaj da uče/čitaju islamsko pismo. Ovi izvori dalje svedoče da se Kuran i njegovi pojedinačni delovi mogu i hoće pojaviti u vidljivom obliku na Sudnjem danu i ići ispred svojih učača/čitalaca dok izlaze pred Alaha da ih brane:

Ebu Umama je rekao da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže: Učite Kuran, jer će na Dan vaskrsenja doći kao zagovornik za one koji ga uče. Učite dve svetle, el-Bekaru i suru Al Imran, jer će one na Dan vaskrsenja doći kao dva oblaka ili dve senke, ili dva jata ptica u redovima, zauzimajući se za one koji ih uče. Učite suru el-Bekaru, jer je pribegavanje njoj blagoslov, a njeno napuštanje uzrok tuge, i čarobnjaci joj se ne mogu suprotstaviti. (Muavija je rekao: Preneseno mi je da ovde Batala znači čarobnjaci.) (Muavija je rekao: Preneseno mi je da ovde Batala znači čarobnjaci.) (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1757:: http://searchtruth.com/book_display.php?book=004&translator=2&start=0&number=1645)

Alahov Poslanik je rekao: „Post i Kuran se zauzimaju za čoveka. Post kaže: ’O moj Gospode, ja sam ga danju držao daleko od hrane i njegovih strasti, pa primi moje zauzimanje za njega.’ Kuran KAŽE: ’JA SAM GA DRŽAO DALEKO od sna noću, pa primi moje zauzimanje za njega.’ Tada se njihovo zauzimanje prima.“

Bejhaki ga prenosi u Šu’ab al-Imanu. (Džami’ et-Tirmizi, hadis broj 1963: http://www.oocities.org/tirmidhihadith/page4.html; vidi i sledeću englesku verziju istog hadisa: http://www.alim.org/library/hadith/TIR/612; podebljano isticanje i isticanje velikim slovima su moji)

Čak nam se kaže da će se Kuran pojaviti i u obliku bledog belog čoveka:

Preneseno je da je Burejda rekao: Čuo sam Poslanika kako kaže: „Kuran će sresti svog druga na Dan vaskrsenja, kada mu se otvori grob, U OBLIKU BLEDOG ČOVEKA. REĆI ĆE MU: ’Prepoznaješ li me?’ On će reći: ’Ne prepoznajem te.’ REĆI ĆE: ’Ja sam tvoj drug Kuran, koji te je držao žednim za vrelih dana i budnim noću. Svaki trgovac ima koristi od svoje trgovine, a ti ćeš danas imati koristi od svojih dobrih dela.’ Biće mu dana vlast u desnicu, a večnost u levicu, i biće mu na glavu stavljena kruna dostojanstva, a njegovi roditelji biće obučeni u neprocenjivu odeću kakva se na ovom svetu nikada nije videla. Oni će reći: ’Zašto smo ovako obučeni?’ Biće rečeno: ’Zato što je vaš sin učio Kuran.’ Zatim će mu biti rečeno: ’Uči i uzdiži se po stepenima Raja’, i on će se uzdizati sve dok uči, bilo brzo bilo sporo.“

Prenosi ga Ahmed u al-Musnedu (394) i Ibn Madža u es-Sunenu (3781); ocenjen kao hasan od strane el-Busajrija u ez-Zevaidu i el-Albanija u es-Silsili es-sahihi (2829).

Evo engleskog prevoda verzije ovog predanja kod Ibn Madže:

3781. Preneseno je od Ibn Burejde da je njegov otac ispričao da je Alahov Poslanik rekao: „Kuran će doći na Dan vaskrsenja, KAO BLED ČOVEK, I REĆI ĆE: ’Ja sam onaj koji te je držao budnim noću i žednim tokom dana.’“ (Hasan) (Engleski prevod Sunena Ibn Madže – sastavio imam Muhamed bin Jezid Ibn Madža el-Kazvini, od hadisa br. 3657 do 4341, hadise priredio i opremio referencama hafiz Ebu Tahir Zubejr Ali Zai, preveo Nasirudin el-Hatab (Kanada), završna redaktura Ebu Halijl (SAD), [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 5, Poglavlja o lepom ponašanju, poglavlje 52. Nagrade vezane za Kuran, str. 68-69; isticanje velikim slovima je moje)

Da sve bude gore, Muhamed je zaista verovao da se Kuran i njegove pojedinačne sure mole Alahu i obožavaju ga kao svog Gospoda!

Halid b. Ma’dan je rekao: UČITE IZBAVITELJKU, a to je A. L. M. Objava koja se spušta**,**3 jer sam čuo da ju je čovek koji je počinio mnoge grehe učio, i ništa drugo. Ona je raširila svoja krila nad njim I REKLA: ’MOJ GOSPODE, oprosti mu, jer me je često UČIO;’ pa ju je Gospod Svevišnji UČINIO ZAGOVORNIKOM za njega i rekao: ’Upiši mu dobro delo i podigni ga za jedan stepen umesto svakog greha.’ Halid je rekao: ONA ĆE SE PRETI u ime onoga ko JE UČI kada on bude u grobu, GOVOREĆI: ’O Bože, ako sam deo Tvoje Knjige, učini me ZAGOVORNIKOM za njega; ako pak nisam deo Tvoje Knjige, izbriši me iz nje.’ Biće poput ptice koja stavlja svoje krilo na njega, ZAUZEĆE SE za njega i zaštitiće ga od kazne u grobu. Isto je rekao i za ’Blagosloven je On.’4 Halid noću nije odlazio na spavanje dok ih ne bi proučio. Ta’us je rekao da im je dato šezdeset vrlina više nego bilo kojoj drugoj suri u Kuranu. Prenosi Darimi.“

  1. Kuran, XXXII.

  2. Kuran, LXVII. (Miškat al-Masabih, engleski prevod sa objašnjenjima dr Džejmsa Robsona [Sh. Muhammad Ashraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], tom II, knjiga VIII. Izvrsne odlike Kurana, poglavlje I, str. 459; podebljano isticanje i isticanje velikim slovima su moji)

  4. Otuda, prethodno ne samo da dokazuje da je Kuran lično različit od Alaha (budući da se čak i prepire s njim!), nego ukazuje i na to da je on svesno biće sposobno da se moli i obožava!

Štaviše, budući da hadisi svest pripisuju nekim njegovim pojedinačnim surama, to znači da se Kuran sastoji od 114 ličnih, svesnih činilaca, od kojih je svaki sposoban da opšti, prepire se i/ili posreduje kod muslimanskog boga!

Imajući to u vidu, sada možemo Alijeve sopstvene prigovore na hrišćansko učenje o ovaploćenju večne Reči Božije okrenuti protiv njega samog.

Tradicionalni islam uči da je Kuran nestvoreni govor/reč Alaha (kalamullah) koji je sišao na zemlju kako bi postao knjiga! A ta knjiga ima svoje sopstvene reči i može se čak pojaviti u ljudskom obliku. Zapravo, sva njena pojedinačna poglavlja mogu govoriti i pojavljivati se odvojeno jedno od drugog, a neka od njih to će učiniti i na Sudnjem danu kako bi se prepirala sa Alahom u odbranu svojih učača/čitalaca. Budući da je Kuran neodvojiv od Alaha, jer je jedno od njegovih suštinskih svojstava, to znači da se Alah zapravo sastoji od 115 odvojenih i različitih ličnosti, od kojih sve mogu međusobno da opšte i da se prepiru. Iz toga dalje sledi verovanje da je Alah, ili barem njegov suštinski deo, postao fizička knjiga, ona koja pogrešiva, nesavršena stvorenja mogu dodirnuti, spaliti, oskrnaviti, uništiti itd.

U svetlu toga, zašto Šabir Ali ne obožava Kuran? Najzad, ako je on večan, neodvojiv deo Alaha koji potiče od njega, onda to znači da je Kuran po prirodi božanski. A ako je božanski, onda je dostojan obožavanja muslimana. Činjenica da Ali i ostali muslimani ne obožavaju Kuran pokazatelj je njihove grube nedoslednosti. Ako išta pokazuje, to je da Ali i njegovi sledbenici u veri obeščašćuju svog gospoda time što ne obožavaju fizički oblik, vidljivo ispoljenje njegovog nestvorenog govora, govora koji bi trebalo da bude Alah koji govori svojim slugama.

A Ali je mislio da mi hrišćani imamo problema!

Za opsežnije proučavanje toga da je Kuran živo, svesno biće koje se sastoji od 114 različitih ličnosti, preporučujemo sledeći članak:

Kuran kao božanski svesni činilac (http://answeringislam.net/authors/shamoun/conscious_quran.html)

Alijevi jadi su daleko od kraja, kao što ćemo videti u sledećem nastavku: Kritika debatnih taktika Šabira Alija, 2c deo.