Kritika debatnih taktika Šabira Alija, 2. deo

Nastavljamo našu seriju u kojoj razotkrivamo Alijeve debatne taktike i trikove: Kritika debatnih taktika Šabira Alija, 1b deo.

Alijeve tvrdnje o Kuranu

Evo šta je Ali rekao Nabilu Kurešiju u njihovoj debati kada ga je ovaj upitao da li se slaže sa mutazilitima da je Kuran stvoren, ili zapravo staje na stranu ašarita/maturidita koji veruju da je večan:

„Verujem da je ova rasprava naduvana, kao što su mnoge rasprave u istoriji bile naduvane. Ponekad se ljudi razilaze i prepiru jedni s drugima. A da su zaista seli i saslušali šta jedni drugima govore, shvatili bi da razlika nije tolika koliko su mislili. To je vrsta kuhinjskih rasprava kakve se vode u mnogim domovima. Kada se osvrnemo na ono o čemu su raspravljali, shvatamo da su obojica na neki način bili u pravu. Kada su neki govorili o nestvorenoj reči Božjoj, mislili su na večno znanje Božje, za koje se ne može ni zamisliti da bude odsutno iz Boga. A kada su drugi govorili o tome da je Kuran stvoren, govorili su o tekstu koji držimo u rukama, koji izgovaramo svojim jezicima, koji pišemo perom i mastilom. Dakle, postojale su dve različite perspektive, raspravljali su o dve različite stvari. Ponekad ljudi moraju da zastanu i definišu svoje pojmove. A pošto ljudi ne odvoje vremena da definišu pojmove, raspravljaju o dve različite stvari, pa izgleda kao da imaju spor, a suštinski nema stvarnog neslaganja. Zato mislim da su obojica na neki način bili u pravu. Postoji večna reč Božja koja je uvek s Bogom – to je njegovo znanje. A istovremeno postoji objavljena reč Božja koja dolazi u određenom trenutku istorije i odgovara na pitanja koja su postavljana proroku Muhamedu i na povode kako su se javljali.“ (What is God Really Like: Tawhid or Trinity?: https://www.youtube.com/watch?v=FWpqqqZn7Kg)

A ovo je ono što je Ali izjavio u svom uvodnom izlaganju pred Nabilom Kurešijem u vezi sa tradicionalnim sunitskim viđenjem nestvorene prirode Kurana:

„Pa šta je onda sa mihnom – pitanjem koje su muslimani morali da postave, na primer, da li je Kuran stvoren? I da li su Božja svojstva deo njega, ili nisu on? I izjava bi la-kayf – kažemo: dobro, reći ćemo da ne znamo tačno neke od tih stvari? To su tajne! Ali te tajne nisu svojstvene samo muslimanima; te tajne postoje i u hrišćanstvu, a takođe i u judaizmu. Kada su Jevreji govorili o Tori, govorili su o Tori izrazima koji su slični onima kojima muslimani govore o Kuranu. I javlja se isto pitanje, kao što, na primer, objašnjava F. E. Peters u svojoj knjizi ’Children of Abraham’, slična pitanja su se javljala među Jevrejima: šta kažete o Tori? Da li je ona Bog ili nije Bog?

„Sada, problem u hrišćanstvu nije to, problem je nešto drugo. U hrišćanstvu imamo još jednu Ličnost koja se odjednom obožava. Kada bi muslimani uzeli Kuran i rekli: ’Ovaj Kuran je Bog’, pa počeli da obožavaju Kuran, tada bismo imali nešto slično onome što se dogodilo u hrišćanstvu. Ali to se u islamu nije dogodilo. Kada bi muslimani uzeli znanje Božje i rekli da je znanje Božje ličnost odvojena od Boga, pa počeli da obožavaju to znanje Božje, tada bismo imali nešto uporedivo sa hrišćanstvom. Ali ništa slično se u islamu nije dogodilo, tako da zapravo nema ničega uporedivog. A ono što se dogodilo u islamu postoji i u hrišćanstvu; dakle, hrišćanstvo ima dvostruki problem, ako to smatramo problemom. Prvo, kako objašnjavate Trojstvo? I drugo, kako objašnjavate taj posebni vid, kada govorimo o znanju Božjem, na primer?

„Jovanovo jevanđelje govori o Logosu Božjem… Isus je Logos Božji koji je sišao na zemlju. Šta je Logos? Reč Božja! Dakle, Reč Božja je postala ljudsko biće. Ima li on sopstvene reči? Da! Ako je Reč Božja, Logos, takođe Bog, šta je onda sa Isusovim rečima? Da li i one postaju Bog? Dobro, ako je Sveti Duh Bog i Sveti Duh govori, da li to čini i njegovu reč nekako Bogom? Dakle, ovde sada imate drugačiji problem koji treba objasniti, a to je upravo ono na šta ukazujete kao na muslimanski problem. Taj problem dele muslimani, Jevreji i hrišćani, i mi imamo načine da ga prevaziđemo. Kažemo: ima nekih stvari o Bogu koje su nam rečene u Svetom pismu, za koje znamo, ali ne razumemo kako to može biti tako. Dobro, toliko jeste tajna. Ali kada počnete da uzimate neki vid Boga i da od njega pravite odvojenu ličnost, pa to smatrate Bogom, tada odjednom imate problem tri-u-jednom. Kako objašnjavate da su troje, a ipak jedno?“

A evo šta je izjavio i u svom pobijanju:

„Istina je da su u islamskoj istoriji ljudi raspravljali o nekim tajnama koje se tiču Boga. Da, postojala je mihna, inkvizicija. Da, ljudi su se prepirali oko toga da li je Kuran stvoren ili nije. Ali to je prepirka koja nije jedinstvena za islam, i to nije isti problem kao… niti problem na nivou Trojstva. To je problem koji postoji i za Jevreje, a takođe i za hrišćane. Dakle, pored Trojstva vi i dalje imate i ovaj problem, jer vas i dalje možemo pitati: dobro, da li je Stari zavet stvoren ili nestvoren? Zar on nije nestvorena reč Božja? Nabil je natuknuo: ’Da! Vi muslimani bi trebalo da obožavate Kuran zato što je on večna reč Božja.’ Dobro, onda je i Tora večna reč Božja. Treba li hrišćani sada da obožavaju Toru? Ne! Treba li muslimani da obožavaju Kuran? Ne! Mislim da je ovo veoma slab argument, Nabile… moraš bolje od toga.“

Pobijanje Alijevih izvrtanja i pogrešnih prikaza

Imajući prethodno u vidu, sada možemo da se pozabavimo Alijevim tvrdnjama.

Nestvorena Tora?

Kao prvo, jednostavno nije tačno da tradicionalni ili rabinski judaizam zastupa gledište po kome je Tora nestvorena poput Kurana. Naprotiv, rabinski izvori uče da je Tora jedna od sedam stvari koje je Bog stvorio pre nego što je doveo svet u postojanje, a neki od tih navoda idu čak dotle da tvrde da je Tora stvorena dve hiljade godina pre stvaranja neba i zemlje:

Sedam stvari je stvoreno pre sveta, naime: Tora, pokajanje, Edenski vrt, Gehena, Presto slave, Hram i ime Mesijino. Tora, jer je pisano: „Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena.“. Pokajanje, jer je pisano: „Prije nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vaseljena“… „Ti povraćaš čovjeka u truhlež, i govoriš: Vratite se sinovi ljudski!“. Edenski vrt, kao što je pisano: „I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku“. Gehena, kao što je pisano: „Jer je već pripravljen Tofet“. Presto slave, kao što je pisano: „Prijesto tvoj stoji od iskona; od vijeka ti si.“. Hram, kao što je pisano: „Mjesto je svetinje naše prijesto slave, visoko mjesto od početka.“. Ime Mesijino, kao što je pisano: „Ime će njegovo biti uvijek; dokle teče sunca, ime će njegovo rasti.“! (Vavilonski Talmud, Nedarim 39b – vidi sledeći prevod: https://halakhah.com/rst/nashim/26a%20-%20Nedorim%20-%202a-45a.pdf; podebljanje i podvlačenje moji)

I dalje:

Dve hiljade godina pre nego što je svet stvoren, [Bog] je stvorio Toru [to jest, božansku mudrost]. – Targum Neofiti Postanje 3:24 (James L. Kugel, The Bible As It Was [The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts/ London, England, 1997], str. 54; podebljanje i podvlačenje moji)

I opet:

… je stvorio svet, stvorio je zakon; pripremio je Edenski vrt za pravednike, da bi jeli i naslađivali se plodom drveta; jer bi u svojim životima u ovom svetu vršili učenje zakona i držali zapovesti: (ali) pripremio je Gehinam za zle, koji je poput oštrog, proždirućeg mača sa dve oštrice; usred njega pripremio je plamenove ognja i užareno ugljevlje za sud nad zlima koji su se u svom životu pobunili protiv učenja zakona. Služiti zakonu bolje je nego (jesti od) ploda drveta života, (zakon) koji je Reč Gospodnja pripremila, da bi čovek, držeći ga, opstao i hodio stazama puta života u svetu koji dolazi.

[JERUSALIMSKI. I reče Reč Gospoda Boga: Gle, Adam koga sam stvorio jedini je u mom svetu, kao što sam ja jedini na nebesima gore. Ima da bude da od njega nastane velik narod; od njega će nastati narod koji će znati da razlikuje dobro i zlo. A sada je dobro da ga sačuvamo od Edenskog vrta pre nego što pruži ruku svoju i uzme i od ploda drveta života, pa pojede i živi doveka……I izagna Adama, i učini da slava Njegove Šekine prebiva sa prednje, istočne strane Edenskog vrta, iznad dva Kerubaia. Dve hiljade godina pre nego što je stvorio svet, stvorio je zakon, i pripremio Gehinam i Edenski vrt. Pripremio je Edenski vrt za pravednike, da jedu i naslađuju se plodom drveta, jer su držali zapovesti zakona u ovom svetu. Za zle je pripremio Gehinam, koji je poput oštrog, proždirućeg mača sa dve oštrice. U dubini njegovoj pripremio je plamenove ognja i užareno ugljevlje za zle, za njihovu kaznu doveka u svetu koji dolazi, za one koji nisu držali zapovest zakona u ovom svetu. Jer zakon je drvo života; ko ga drži u ovom životu, živi i opstaje kao drvo života. Zakon je dobro držati u ovom svetu, kao plod drveta života u svetu koji dolazi.] (Targum Jonatana ben Uziela, The Targums of Onkelos and Jonathan Ben Uzziel On the Pentateuch With The Fragments of the Jerusalem Targum From the Chaldee, J. W. Etheridge, M.A. Prvo izdanje 1862: http://targum.info/pj/pjgen1-6.htm; podebljanje i podvlačenje moji)

A sada i naš poslednji, nešto duži navod:

94. SEDAM STVARI STVORENIH PRE STVARANJA SVETA

Sedam stvari je stvoreno pre stvaranja sveta. To su: Tora, Pokajanje, Raj, Gehena, Presto slave, nebeski Hram i ime Mesijino. Ime Mesijino bilo je urezano na dragom kamenu na oltaru nebeskog Hrama, kao što je rečeno: „dokle teče sunca, ime će njegovo rasti“ (Psalam 72:17). Niti će car Mesija ikada okusiti smrt. Svih sedam prethodilo je stvaranju sveta dve hiljade godina, i sve je bilo održavano silom Božjom…

Kaže se da je Bog stvorio tih sedam stvari pre stvaranja sveta (Midraš Tehilim 90:12). Tih sedam stvari smatra se neophodnim preduslovima za postojanje sveta. Svaka od njih objašnjava se stihom koji ukazuje na to da su stvorene pre ostalog stvaranja sveta. Pretpostojanje Tore potkrepljeno je stihom „Gospod me je imao u početku puta svojega, prije djela svojih, prije svakoga vremena.“ (Priče Solomonove 8:22)…

B. Pesahim 54a; B. Nedarim 39b; Midraš Tehilim 8, 72:17; 90:3, 90:12; Sefer ha-Zikronot 1:8; Orhot Cadikim; Avodat ha-Kodeš, Helek ha-Jihud 21…

308. STVARANJE TORE

Bog je STVORIO Toru na samom početku, pre nego što su nebesa stvorena i pre nego što je zemlja dovedena u postojanje, pre nego što su gore utvrđene, pre nego što su se bregovi rodili, pre nego što je bilo ikakvih potoka ili izvora vode, kao što je rečeno: „Gospod me je imao u početku puta svojega“ (Priče Solomonove 8:22). Ležala je u Božjem naručju i pevala hvale Bogu zajedno sa anđelima služiteljima.

Bog je pisao Toru sedeći na Prestolu slave, visoko na nebeskom svodu iznad glava nebeskih bića. Edenski vrt bio je Bogu s desne strane, a Gehena s leve. Nebesko svetilište bilo je postavljeno pred Njim, sa imenom Mesijinim urezanim na oltaru. Tamo je, dok je Tora počivala na Njegovim kolenima, Bog ispisivao slova crnim ognjem po belom ognju. Kasnije je bila vezana za ruku Božju, kao što je rečeno: „a u desnici mu zakon ognjeni za njih“ (Ponovljeni zakoni 33:2). Drugi kažu da je Tora bila ispisana na ruci Božjoj, dok treći kažu da je bila urezana ognjem na kruni Božjoj.

Tora je bila tamo kada je Bog stvarao nebesa, povlačeći krug nad licem bezdana. Bila je tamo i kada je Bog oblikovao nebesa i pokrenuo potoke.

Toru je Bog odgajao, i ona je bila Njegova svakodnevna radost, pružajući Bogu veliko zadovoljstvo. Kasnije je Mojsije ustao i sneo je na zemlju da je da čovečanstvu.

Ovde se odlomak iz Priča Solomonovih koji izgovara Mudrost pripisuje Tori: „Gospod me je imao u početku puta svojega“ (Priče Solomonove 8:22). Tako se Mudrost i Tora poistovećuju kao ista figura, budući da se Tora smatra zbirom jevrejske mudrosti.

Ovaj mit odgovara na pitanje na čemu je Tora bila napisana pre nego što je data Mojsiju. Odgovor je da je bila ispisana crnim ognjem po belom ognju i vezana za ruku Božju. Druga verzija kaže da je bila vezana za koleno Božje. Još jedna verzija kaže da je Tora bila urezana ognjem na kruni Božjoj.

Prema Avot de-Rabi Natanu, Bog je stvorio Toru 974 naraštaja pre nego što je svet stvoren.

Izvori:

Midraš Tehilim 90:12; Elijahu Raba 31:160; Midraš Mišlej 8; Midraš Konen u Beit ha-Midraš 2:24-39; Avot de-Rabi Natan 31; Alfa Beta de-Rabi Akiva u Ocar Midrašim str. 424.

309. STVARANJE POSREDSTVOM TORE

Tora je bila jedna od sedam stvari STVORENIH pre stvaranja sveta, i Tora je služila kao Božji savetnik kada se spremao da stvori ovaj svet. Bog je pogledao u Toru i kroz nju stvorio svet i sva stvorena bića.

Kada je došlo vreme da se stvori čovek, Tora reče: „Gospodaru svemira, svet je Tvoj da ga stvoriš. Dani ovog čoveka koga želiš da stvoriš biće kratki i puni gneva, i on će biti uvučen u greh. Ako nećeš imati strpljenja s njim, bolje je da ne bude stvoren.“

Bog odgovori: „Nije uzalud što me zovu Milostivim.“

Nakon toga Bog se savetovao samo sa Torom, i pustio je Toru da posluži kao nacrt za sve stvaranje. Isto tako je Tora poslužila kao majstor u svemu delu stvaranja. Uz pomoć Tore Bog je razapeo nebesa i utemeljio zemlju. Torom je obuzdao more, da ne izađe i ne preplavi svet. Isto tako je njome oblikovao sunce i mesec. Tako učimo da je svet zaista utemeljen na Tori, i da je Bog stvorio svet i sva stvorena bića kroz Toru. Kako je Bog to učinio? Pogledao je u Toru i njome stvorio svet. Sa svakim pojedinačnim činom stvaranja Bog je pogledao u Toru i stvorio taj deo stvaranja…

Tako Tora ne samo da je bila STVORENA pre stvaranja sveta, nego je bila i sredstvo kojim je svet stvoren. Tako je svemir stvoren kroz slova Tore.

Isto tako je Bog, u vreme stvaranja čoveka, objavio da je svet stvoren jedino radi Tore, i da će svet nastaviti da postoji sve dok se jevrejski narod bavi Torom. Ali ako jevrejski narod napusti Toru, Bog će sve stvoreno vratiti u stanje haosa.

Bog može da se posavetuje sa Torom zato što je ona jedna od sedam stvari STVORENIH pre stvaranja. Vidi „Sedam stvari stvorenih pre stvaranja“, str. 74. Data je parabola koja objašnjava kako se Bog poslužio Torom da stvori svet: „Kada car želi da sagradi palatu, ne gradi je sam nego dovodi majstora. Ni majstor je ne gradi sam. On koristi skice i beležnice. Tako je i Bog pogledao u Toru i stvorio svet.“ (Berešit Raba 1:1). Ovde je Tora predstavljena kao „majstor“, dok je Bog arhitekta, to jest, kao delatna, stvaralačka sila, a ne prosto tekst sa kojim se neko posavetovao. Ovde izgleda da Tora učestvuje u stvaranju na isti način na koji se u drugim rabinskim izvorima kaže da su to činili anđeli. Vidi „Stvaranje posredstvom anđela“, str. 116… Po ovom scenariju, Bog je stvorio Toru, koja je zatim upotrebljena da se stvore elementi, koji su upotrebljeni da se stvori svet… ((Howard Schwartz, Tree of Souls: The Mythology of Judaism [Oxford University Press, 2007], str. 74-75, 248-250; velika slova i podvlačenje moji)

Gornji navodi pobijaju tvrdnju Šabira Alija, budući da Jevreji ne tvrde da je Tora nestvorena reč Božja. Kao takvo, jevrejsko gledište nije nalik gledištu sunitskog islama, koji uči da Kuran nema početak jer je večni govor Alahov. Stoga, ovo nije ništa drugo do još jedan slučaj u kome Šabir Ali izvrće činjenice kako bi obmanuo svoju publiku, sa izričitim ciljem da osvoji poene protiv svojih protivnika.

Da li je Kuran zaista Alahovo znanje?

Drugi problem sa Alijevom tvrdnjom jeste to što se veruje da je Kuran reč/govor Alahov (kalamullah), a ne njegovo znanje (al–ilmu bil-Lah). Islamska „objava“ sadrži (ali nije istovetna sa) one vidove ili delove Alahovog znanja i volje koje je muslimansko božanstvo želelo da obznani čovečanstvu. Međutim, Kuran nije istovetan Alahovom znanju. A to je prosto zdravorazumski, budući da nečije reči nisu isto što i njegova mudrost i znanje. Naprotiv, reči služe da se saopšti znanje i mudrost koje pojedinac poseduje.

Ovo ponovo razotkriva Alijevu spremnost da izvrće činjenice i pogrešno prikazuje izvore kako bi pobedio po svaku cenu, čak i ako to znači pribegavanje obmanjujućim i nepoštenim taktikama.

Više o tome imamo da kažemo u drugom delu našeg odgovora: Kritika debatnih taktika Šabira Alija, 2b deo.