Kirilo Jerusalimski protiv kalvinista
CYRIL OF JERUSALEM VERSUS CALVINISTS
Započinjem novu seriju u kojoj ću citirati upravo one crkvene oce, pisce, teologe i/ili apologete koje kalvinisti često navode kako bi naveli ljude da pomisle da su ti rani hrišćani zastupali verovanja slična njihovim. Dokazaću da su ti kalvinisti pritom nedosledni i/ili nepošteni, budući da su upravo ti rani autoriteti učili doktrine koje izričito protivreče kalvinističkim verovanjima.
Počinjem svedočanstvom Kirila Jerusalimskog, koga pojedini kalvinistički apologete rado citiraju izvan konteksta. Sav naglasak je moj.
PRIČEŠĆE I MOLITVE UPOKOJENIH U HRISTU I ZA NJIH
7. Zatim, pošto smo se osvetili ovim duhovnim himnama, molimo milostivog Boga da pošalje Svoga Svetog Duha na darove koji leže pred Njim; DA BI OD HLEBA NAČINIO TELO HRISTOVO, A OD VINA KRV HRISTOVU; jer šta god je Sveti Duh dotakao, zaista je posvećeno i izmenjeno.
8. Zatim, kada se duhovna žrtva, beskrvna služba, dovrši, nad tom žrtvom umilostivljenja molimo Boga za opšti mir Crkava, za blagostanje sveta; za careve; za vojnike i saveznike; za bolesne; za nevoljne; i, jednom rečju, za sve kojima je potrebna pomoć svi se molimo I PRINOSIMO OVU ŽRTVU.
9. Zatim spominjemo i ONE KOJI SU PRE NAS USNULI, najpre patrijarhe, proroke, apostole, mučenike, da bi NA NJIHOVE MOLITVE I ZAUZIMANJA Bog primio našu molbu. Zatim i u ime svetih otaca i episkopa KOJI SU PRE NAS USNULI, i, jednom rečju, svih koji su prošlih godina usnuli među nama, verujući da će to biti VELIKA KORIST ZA DUŠE ZA KOJE SE PRINOSI MOLITVA, dok je izložena ona sveta i najstrašnija žrtva…
20. Nakon toga čujete pojca koji vas svetom melodijom poziva na pričešće Svetim Tajnama, govoreći: „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod“ Ne poveravajte prosudbu telesnom nepcu, ne, nego nepokolebljivoj veri; jer onima koji okušaju zapoveđeno je da okuse NE HLEB I VINO, NEGO ANTITIPSKO TELO I KRV HRISTOVU.
21. Pristupajući, dakle, ne dolazite ispruženih zglobova niti raširenih prstiju; nego načinite od svoje leve ruke presto za desnu, kao za onu koja treba da primi Cara. I pošto ste udubili dlan, PRIMITE TELO HRISTOVO, govoreći nad njim: Amin. Zatim, pošto ste pažljivo osvetili svoje oči dodirom SVETOGA TELA, okusite ga; pazeći da ne izgubite nijedan njegov deo; jer šta god izgubite, očigledno je gubitak za vas, kao da je od nekog vašeg sopstvenog uda. Jer recite mi, ako bi vam neko dao zrnca zlata, zar ih ne biste držali sa svom pažnjom, čuvajući se da neko od njih ne izgubite i pretrpite štetu? Zar onda nećete mnogo pažljivije paziti DA VAM NE PADNE NI MRVICA onoga što je dragocenije od zlata i dragog kamenja? (Katehetske besede, Beseda 23)
PREPOROD KRŠTENJEM
4. Jer pošto je čovek dvojake prirode, duša i telo, i očišćenje je dvojako: jedno bestelesno za bestelesni deo, a drugo telesno za telo: voda čisti telo, a Duh zapečaćuje dušu; da bismo pristupili Bogu, sa srcem poškropljenim Duhom i telom opranim čistom vodom. Jevrejima 10:22 Kada, dakle, silaziš U VODU, ne misli na goli element, nego očekuj spasenje silom Svetoga Duha: jer bez oba ne možeš nikako postati savršen. Ne kažem to ja, NEGO GOSPOD ISUS HRISTOS, koji ima vlast u ovoj stvari: JER ON KAŽE: „ako se ko ne rodi odozgo“ (i dodaje reči) „vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ Jovan 3:3 Niti onaj ko je kršten vodom, a nije udostojen Duha, prima milost u punoći; niti će čovek, ako je i čestit u svojim delima, ALI NE PRIMI PEČAT VODOM, ući u carstvo nebesko. Smela je to reč, ali nije moja, JER JU JE ISUS IZREKAO: a evo i dokaza za tu tvrdnju iz Svetog pisma. Kornilije je bio pravedan čovek, koji je bio udostojen viđenja anđela i koji je svoje molitve i milostinje postavio kao dobar spomen pred Bogom na nebu. Petar je došao, i Duh se izlio na one koji su verovali, i progovoriše drugim jezicima i prorokovaše: a nakon milosti Duha Sveto pismo kaže da je Petar zapovedio da se krste u ime Isusa Hrista, Dela apostolska 10:48; da bi, pošto se duša verom nanovo rodila, I TELO VODOM POSTALO PRIČASNIK MILOSTI…
10. Ako neko NE PRIMI KRŠTENJE, NEMA SPASENJA; osim jedino mučenika, koji i bez vode primaju carstvo. Jer kada je Spasitelj, iskupljujući svet Svojim Krstom, bio proboden u rebra, izlio je krv i vodu; da bi ljudi koji žive u vreme mira bili kršteni vodom, a u vreme progona sopstvenom krvlju. Jer i mučeništvo Spasitelj obično naziva krštenjem, govoreći: „možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim?“ Marko 10:38 A mučenici ispovedaju postavši prizor svetu, i anđelima, i ljudima, 1. Korinćanima 4:9; a i vi ćete uskoro ispovediti — ali još nije vreme da o tome slušate…
12. Jer ti silaziš u vodu noseći svoje grehe, ali prizivanje milosti, pošto je zapečatilo tvoju dušu, ne dopušta da te potom proguta strašni zmaj. Sišavši mrtav u gresima, IZLAZIŠ OŽIVLJEN U PRAVEDNOSTI. Jer ako si sjedinjen s podobijem Spasiteljeve smrti, Rimljanima 6:5, bićeš udostojen i Njegovog vaskrsenja. Jer kao što je Isus uzeo na Sebe grehe sveta i umro, da bi, umrtvivši greh, vaskrsao u pravednosti; tako i ti, silazeći u vodu i bivajući na neki način pogreben u vodama, kao što je On bio u steni, BIVAŠ PODIGNUT DA HODIŠ U NOVOM ŽIVOTU. (Isto, Beseda 3)
6. Neka, dakle, niko ne misli da je krštenje samo milost otpuštanja grehova, ili još i usinovljenja; kao što je Jovanovo bilo krštenje koje daje samo otpuštanje grehova: dok MI DOBRO ZNAMO DA ONO, KAO ŠTO ČISTI NAŠE GREHE I DELI NAM DAR SVETOGA DUHA, tako predstavlja i pandan Hristovim stradanjima. Zbog toga je PAVLE maločas glasno uzviknuo I REKAO: „Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt“ Te reči je uputio nekima koji su bili skloni da misle da nam krštenje daje otpuštanje grehova i usinovljenje, ali da nema, povrh toga, i zajedništvo, kroz predstavljanje, sa istinskim Hristovim stradanjima. (Isto, Beseda 20)
MARIJA: DEVA BOGORODICA
19. Mnoga su, voljeni moji, istinita svedočanstva o Hristu. Otac s neba svedoči o Svome Sinu: Sveti Duh svedoči, silazeći telesno u obličju goluba: arhanđel Gavrilo svedoči, donoseći radosnu vest Mariji: DEVA BOGORODICA svedoči: blagosloveno mesto jasala svedoči.
Egipat svedoči, koji je primio Gospoda dok je još bio mlad po telu: Simeon svedoči, koji Ga je primio na svoje ruke i rekao: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; Jer vidješe oči moje Spasenje tvoje,“ Luka 2:29-30 I Ana proročica, veoma pobožna udovica strogog života, svedoči o Njemu.
Jovan Krstitelj svedoči, najveći među prorocima i predvodnik Novoga saveza, koji je na neki način sjedinio oba saveza u sebi, Stari i Novi. Jordan Mu je svedok među rekama; Tiberijadsko more među morima: slepi i hromi svedoče, i mrtvi vraćeni u život, i demoni govoreći: „šta hoćeš od nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam te ko si, Svetac Božiji.“ Marko 1:24
Vetrovi svedoče, ućutkani na Njegovu zapovest: pet hlebova umnoženih za pet hiljada svedoče o Njemu. Sveto drvo Krsta svedoči, koje se među nama vidi do dana današnjeg i koje sa ovoga mesta sada gotovo ispunjava ceo svet, posredstvom onih koji s verom uzimaju delove od njega. Palma u klisuri svedoči, koja je dala palmine grane deci koja su Ga tada pozdravljala. Getsimanija svedoči, i danas pažljivom posmatraču gotovo pokazujući Judu.
Golgota, sveti breg koji se ovde uzdiže nad nama, svedoči našem vidu: Sveti Grob svedoči, i kamen koji tamo leži do dana današnjeg. Sunce koje sada sija Njegov je svedok, ono koje se tada, u vreme Njegovog spasonosnog stradanja, pomračilo: tama je Njegov svedok, koja je tada bila od šestog do devetog časa: svetlost svedoči, koja je zasijala od devetog časa do večeri.
Maslinska gora svedoči, ta sveta gora s koje se uzneo Ocu: oblaci koji nose kišu Njegovi su svedoci, pošto su primili svoga Gospoda: da, i vrata nebeska svedoče [pošto su primila svoga Gospoda], o kojima je psalmopojac rekao: „Vrata, uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata vječna! Ide Car slave.“
Njegovi nekadašnji neprijatelji svedoče, među kojima je i blaženi Pavle, koji je kratko vreme bio Njegov neprijatelj, a dugo vremena Njegov sluga: dvanaestorica apostola Njegovi su svedoci, jer su propovedali istinu ne samo rečima, nego i sopstvenim mukama i smrću: Petrova senka, Dela apostolska 5:15, svedoči, jer je isceljivala bolesne u ime Hrista. Marame i pregače svedoče, jer su na isti način Hristovom silom nekada činile isceljenja preko Pavla. Persijanci i Goti, i svi obraćenici iz neznabožaca svedoče, umirući radi Njega koga nikada nisu videli telesnim očima: demoni, koje verni do dana današnjeg izgone, svedoče o Njemu. (Isto, Beseda 10)