Još više dokaza da je Isus ovaploćeni Bog! 2. deo
Even More Proof that Jesus is God Incarnate! Pt. 2
Nastavljajući odande gde smo stali, ironično je što upravo u onom poglavlju iz kojeg je MDI selektivno citirao Hristos vrši određene funkcije koje Stari zavet pripisuje jedino Jahveu:
„I odmah prinudi učenike svoje da uđu u lađu i da idu naprijed na onu stranu prema Vitsaidi dok on otpusti narod. I rastavši se sa njima, otide na goru da se pomoli. I kad nasta veče, bijaše lađa nasred mora, a on sam na kopnu. I vidje ih kako se muče veslajući, jer im bijaše protivan vjetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htjede da ih mimoiđe. A oni, vidjevši ga gdje ide po moru, mišljahu da je priviđenje i povikaše; Jer ga svi vidješe i prepadoše se. I odmah stade govoriti s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! I uđe k njima u lađu, i vjetar se utiša; i bijahu prekomjerno izvan sebe i divljahu se. Jer ne shvatiše događaj sa hljebovima; pošto im bijaše srce okamenjeno.“ Marko 6:45-52
i. 6:48 Na grčkom Oko četvrte noćne straže.
j. 6:50 Ili „Ja jesam“ je ovde; na grčkom stoji Ja jesam. Vidi Izlazak 3:14.
U ovoj perikopi Isus Hristos je video da je njegovim učenicima preko potrebna pomoć, iako su bili veoma daleko i iako je bio potpuni mrak. Već i to samo po sebi ukazuje na natprirodni vid Gospoda.
Štaviše, Markova izjava da je Isus nameravao da prođe pored njih, zajedno sa Hristovim rečima učenicima da se ne boje, sve to ukazuje na to da je reč o epifaniji ili teofaniji, to jest o vidljivom pojavljivanju i otkrivanju božanskog Bića, koje bi u ovom slučaju bio Jahve, Bog Izrailja.
To se vidi iz činjenice da hebrejsko Sveto pismo objavljuje da je Jahve JA JESAM,
„A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: Kako mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam onaj što jest. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: Koji jest, on me posla k vama. I opet reče Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog otaca vaših, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama; to je ime moje dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno.“ Izlazak 3:13-15
Koji podstiče svoj narod da se ne boji, jer će biti s njima čak i kada prolaze kroz vode, kako bi bili sasvim bezbedni,
„Ali sada ovako veli Gospod koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: Ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si. Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko rijeka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgorjeti i neće te plamen opaliti. Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu umjesto tebe. Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju. Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti sjeme tvoje i od zapada sabraću te. Kazaću sjeveru: Daj; i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje izdaleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih, Sve koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih. Izvedi narod slijepi koji ima oči, i gluhi koji ima uši. Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih naprijed kazao to ili nam kazao što je bilo prije? Neka dovedu svjedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i reku: Istina je. Vi ste moji svjedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah, da biste znali i vjerovali mi i razumjeli da sam ja; prije mene nije bilo Boga, niti će poslije mene biti. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja. Ja objavih, i spasoh, i naprijed kazah, a nikoji tuđ Bog među vama, i vi ste mi svjedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. Ja sam od prije nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?“ Isaija 43:1-13 New International Version (NIV)
I koji jedini hoda i gazi po talasima i po moru:
„On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; On je načinio zvijezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; On čini stvari velike i neispitljive i divne, kojima nema broja. Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prođe, a ja ga ne opazim.“ Jov 9:8, 11
To je dodatno naglašeno sledećim stihovima, u kojima Jahve i Mojsiju i Iliji objavljuje da će proći pred njima, odnosno pored njih, kako bi im vidljivo pokazao svoje prisustvo:
„Opet reče Mojsije: Molim te, pokaži mi slavu svoju. A Gospod mu reče: Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim. I reče: Ali nećeš moći vidjeti lica mojega, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ. I reče Gospod: Evo mjesto kod mene, pa stani na stijenu. I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem. Potom ću dignuti ruku svoju, i vidjećeš me s leđa, a lice se moje ne može vidjeti.“ Izlazak 33:18-23
„A Gospod siđe u oblaku, i stade ondje s njim, i povika po imenu: Gospod. Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i istinom. Koji čuva milost tisućama, prašta bezakonja i nepravde i grijehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grijehe otačke na sinovima i na unucima do trećega i četvrtoga koljena. A Mojsije brže savi glavu do zemlje i pokloni se,“ Izlazak 34:5-8
„Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, anđeo taknu ga i reče mu: Ustani, jedi. A on pogleda i, gle, čelo glave mu hljeb na ugljenu pečen i krčag vode. I jede i napi se, pa leže opet. A anđeo Gospodnji dođe opet drugom i taknu ga govoreći: Ustani, jedi, jer ti je put dalek. A on ustavši jede i napi se; potom okrijepiv se onijem jelom, ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na goru Božiju Horiv. A ondje uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i, gle, riječ Gospodnja dođe mu govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija? A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe i proroke tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu. A on reče: Izidi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaljivaše i stijene razlamaše; ali Gospod ne bješe u vjetru; a iza vjetra dođe trus; ali Gospod ne bješe u trusu; A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak. A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštem i izašav stade na vratima od pećine.“ 1. Carevima 19:5-13a
Sledeći biblijski tumač pomaže da se sve to sagleda zajedno:
„Odvojeni od svog Učitelja, učenici prolaze kroz težak ispit, boreći se s talasima. Oluja im ne ugrožava živote kao ranije (4:35-41), ali se nalaze zaglavljeni nasred jezera, boreći se protiv vetra nakon višesatnog napornog veslanja. Isus vidi njihovu muku (mora se pretpostaviti — natprirodno, usred tame) i pridružuje im se tokom četvrte noćne straže (od 3.00 do 6.00 časova) hodajući po moru. Kao što Isus nije najpre nahranio gladno mnoštvo, nego ih je poučavao (6:34), tako ni učenike ne izbavlja najpre iz njihove nevolje, nego pokušava nečemu da ih nauči prolazeći pored njih. Njihove oči i uši, međutim, tome nisu dorasle; oni vide samo priviđenje, duha. Talasi i vetar ih nisu bacili u paniku, ali prizor Isusa koji prolazi po vodi — jeste.
„Vetar Isusu ne predstavlja nikakvu prepreku, a talasi mu pružaju čvrst oslonac dok koračka preko mora. Gaziti po talasima, međutim, jeste nešto što jedino Bog može (Jov 9:8; Isaija 43:16; 51:10; Sirah 24:5-6). Kada Isus dolazi šetajući preko voda, on ima udela u neograničenoj moći Stvoritelja. U Avakumu 3:15 slika Boga koji gazi more izražava njegovu moć da ovlada haosom mora kako bi spasao svoj narod Izrailj (vidi Psalam 77:19-20; Isaija 51:9-10).
„Markovo objašnjenje da je Isus ‚hteo da prođe pored njih‘ (6:48, doslovan prevod) izazvalo je zbunjenost i podstaklo brojna tumačenja… Budući da hodanje po moru nije nešto što običan smrtnik može da učini, Isusova želja da prođe pored učenika nije povezana s nekom svakodnevnom svrhom. Glagol parerchomai (‚proći pored‘), kada se dovodi u vezu s božanstvom, označava epifaniju. Stari zavet beleži da je Bog činio ‚upadljiva i privremena pojavljivanja u zemaljskoj sferi pred izabranim pojedincem ili grupom, radi saopštavanja poruke‘.2
„Ovaj glagol javlja se na dva ključna mesta u Starom zavetu. U Izlasku 33:19-34:7 Mojsije moli Boga da mu pokaže svoju slavu, a Bog odgovara tako što prolazi pred njim i objavljuje ko je on…
„A u 1. Carevima 19:11-12 Gospod govori Iliji da stane na goru, „I gle, Gospod prolažaše“3 Iz ovih odlomaka može se zaključiti da, kada Isus želi da prođe pored svojih učenika, on hoće da oni vide njegovo transcendentno veličanstvo kao božanskog bića i da im pruži ohrabrenje.4
„Bog se ne može videti u punini, ali Isus može. Onaj koji im dolazi po moru nije naprosto Mojsijev naslednik koji u pustinji puni korpe hlebom. Jedino Bog može hoditi po moru, a Isusov pozdrav nije samo vedro ‚zdravo‘ kojim bi ublažio strahove učenika. On ih pozdravlja božanskom formulom samootkrivenja: ‚Ja jesam‘. Isaija 43:1-13 značajna je kao pozadina za tumačenje ovog odlomka. Isus je pozvao učenike da prođu kroz vode, i Isus je s njima (Isaija 43:2)…
„Ovde je odgovor na pitanje učenika iz 4:41: „Ama ko je ovaj da ga i vjetar i more slušaju?“ Ta osoba jeste Bog, kome je dovoljno samo da kaže: ‚Ja jesam‘. Ali taj odgovor promiče pored učenika.
„Isus dodatno pokazuje svoju božansku moć kada uđe u čamac. Samo njegovo prisustvo čini da vetar prestane da huči i omogućava učenicima da nastave put. Ipak, to ne umiruje njihovu zebnju. Marko nudi iznenađujuće objašnjenje za užas i zaprepašćenje učenika: „Jer ne shvatiše događaj sa hljebovima; pošto im bijaše srce okamenjeno.“ (6:52). Ta dva događaja nekako su povezana. Šta to oni ne razumeju u vezi s hlebovima? Kakve to veze ima s hodanjem po vodi? Minear pogađa u metu kada primećuje da su učenici ‚slepi za prisustvo Boga i njegovu brigu za ljude… za punu slavu otkrivenja Boga „u licu Hristovom“‘.6 Oni ne prepoznaju da se blagoslov izgovoren za trpezom — ‚Blagosloven da si, Gospode, Bože naš, Care vaseljene, koji izvodiš hleb iz zemlje‘ — odnosi na Isusa…“ (David E. Garland, Mark: The NIV Application Commentary [Zondervan, Grand Rapids, MI 1996], str. 261-265; podebljanje naše)
2. John P. Meier, A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus; tom 2: Mentor, Message, and Miracle (New York: Doubleday, 1994), 2:996, nap. 118.
3. U Septuaginti se glagol parerchomai koristi da označi epifaniju. U Postanju 33:31-33 lice Božje je „prošlo pored“ Jakova dok se on rvao s anđelom (vidi 2. Samuilova 23:3-4). Jov 9:8, 11 glasi: „On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; On je načinio zvijezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; On čini stvari velike i neispitljive i divne, kojima nema broja. Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prođe, a ja ga ne opazim.“ Vidi i Danilo 12:1, gde se govori o slavi Gospodnjoj koja prolazi; Amos 7:8; 8:2.
4. Četvrta straža postaje značajna kada se ima na umu da Bog izbavlja svoj narod rano ujutru. Barry Blackburn (Theios Aner and the Markan Miracle Traditions [WUNT 2/40: Tubingen: J. C. B. Mohr (Paul Sieback) 1991] 146) piše: „Tako Isus, poput Jahvea u Starom zavetu (i u Novom), objavljuje svoju spasonosnu moć proi [rano]“ (vidi i Izlazak 14:24; Psalam 46:5; Isaija 17:14). (Isto, str. 263-264)
I još:
„… Isus nije hodao po vodi kao zabavnu doskočicu kojom bi zadivio svoje prijatelje. Njegov postupak saopštava učenicima — i čitaocu upućenom u Sveto pismo — ko je on. On dolazi kao božanska ličnost da spase svoje posrnule učenike… Ovo je epifanija, iznenadno samootkrivenje Isusovog božanstva zbunjenim učenicima.
„Ova epifanija ne događa se na gori, tradicionalnom mestu susreta s božanskim prisustvom, gde se čini da je pogled neograničen, nego na dubokim vodama, koje je Izrailj tradicionalno doživljavao kao mesto opasnih oluja i zlokobne sile, gde je pogled zaslepljen strahom. More je, međutim, bilo poprište najvećeg izbavljenja Izrailja, kada je Bog razdvojio vode Crvenog mora i objavio svoju božansku moć kako nad smrtonosnim silama prirode tako i nad ljudima. Starozavetni motivi u Markovom izveštaju o Isusovom hodanju po vodi prizivaju u sećanje Božju vlast nad vodama haosa, kao Stvoritelja i Spasitelja. Isus hoda po talasima kao Bog i govori kao jedini istiniti Bog: „Ne bojte se, ja sam, ne plašite se!“ Isus želi da svojim učenicima pokaže odsjaj svog božanstva kako bi im pomogao da razmrse tragove koji vode ka njegovom identitetu. Oni ne slede velikog proroka ni superheroja, nego samog Sina Božjeg. On čini ono što nijedan čovek ne može i učiniće ono što nijedan čovek ne može — iskupiti čovečanstvo iz ropstva Satani i grehu… Mnogi možda neće umeti da cene hristološke implikacije ovog čuda i, u tom smislu, liče na učenike koji ne razumeju ono o hlebovima. Isus ne izvodi zapanjujući vizuelni trik da bi zadivio svoje prijatelje. Naprotiv, čudo svedoči da nas je sam Bog posetio u telu… Hrišćani veruju da Boga poznaju kroz Isusa Hrista. U ovom izveštaju Marko predstavlja Isusovo otkrivanje sebe učenicima kao ovaploćenog Boga. Ali on dolazi kao ‚neuhvatljivo prisustvo koje ne mogu da kontrolišu‘.11 … Učenici vide više nego što je Mojsije video Božja leđa; oni su videli lice Boga u licu njegovog Sina. On je Spasitelj, koji donosi mir i izbavljenje…“ (Isto, str. 266-267; podebljanje naše)
Dakle, upravo ono poglavlje, Marko 6, koje je MDI tim citirao da bi dokazao da Hristos nije Bog, na kraju dokazuje sasvim suprotno!
Činjenica je da i ovo poglavlje i Markovo jevanđelje u celini poistovećuju Gospoda Isusa sa Jahveom Bogom u telu, koji je jedinstveni, božanski Sin Božji što je postao čovek radi iskupljenja svog naroda,
„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45
„I kad jeđahu uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im; i piše iz nje svi; I reče im: Ovo je krv moja Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge.“ Marko 14:22-24
Kao i sa božanskim Sinom Čovečijim,
„Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja sam taj; i vidjećete Sina Čovječijega gdje sjedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.“ Marko 14:61b-62
i. 14:62a Ili „Ja jesam“ je ovde; ili Ja sam Gospod. Vidi Izlazak 3:14.
j. 14:62b Na grčkom koji sedi zdesna Sile. Vidi Psalam 110:1.
k. 14:62c Vidi Danilo 7:13.
Koga je prorok Danilo video u viđenju kako dolazi da vlada zauvek, Onoga koga će obožavati svi narodi na isti način na koji se obožava Bog Svevišnji!
„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti. Užasnu se duh moj unutra u meni, Danilu, i viđenja glave moje me uznemiriše. I pristupih k jednome od (ondje) stojećih i zatražih tačno značenje svega ovoga od njega; i kaza mi tačno značenje i tumačenje riječi objavi mi. Ove četiri velike zvijeri, četiri carstva nastaće na zemlji, i nestaće. I primiće carstvo Sveti Višnjega, i držaće ga u vijek vjekova. Tada zatražih tačno (objašnjenje) o četvrtoj zvijeri, jer bješe drugačija od svake zvijeri, izuzetno strašna: zubi njeni gvozdeni i nokti njeni mjedeni, jela je i satirala, a ostatak nogama svojim gazila; I o deset rogova njenih, deset koji su na glavi njenoj, i o drugom koji izraste i odbaci tri od onih prvih; rog onaj što imaše oči i usta koja govore velike (stvari), i izgled njegov bješe veći od ostalih. Vidjeh, a to rog onaj vođaše rat sa svetima i nadvlada ih, Sve dok ne dođe Starac dana i sud dade Svetima Višnjega, i dođe vrijeme i carstvo zauzeše Sveti. I reče: Zvijer četvrta, carstvo je četvrto na zemlji, koje će prevazići sva carstva i pojesti svu zemlju i pogaziti je i satrti. I deset rogova njenih, deset careva će ustati, i poslije njih ustaće drugi koji će prevazići zlima sve prije njega, i tri cara će poniziti. I riječi protiv Višnjega će govoriti i Svete Višnjega ugnjetavati; i naučiće da promijeni vremena i zakone, i daće se u ruku njegovu do vremena i vremena i poluvremena. Potom će sud zasjedati i oduzeće mu vlast da uništava i pogubljava do kraja. Carstvo, pak, i vlast i veličanstvo careva koji su pod cijelim nebom dade se Svetima Višnjega, a Carstvo Njegovo je Carstvo vječno, i sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“ Danilo 7:13-14, 27 NIV
Ne zaboravimo da je čitava svrha poglavlja 6-8 da odgovori na pitanje „ko je Isus?“, a počinje neverovanjem i slepilom ljudi u njegovom rodnom gradu, koji mu ne ukazuju čak ni čast koja pripada proroku! Zatim se prelazi na one koji zaključuju da je prorok, na osnovu nekih čuda koja je učinio — uključujući i nevernika i neprijatelja Božjeg, cara Iroda, koji je ubio Jovana Krstitelja. Ostatak zatim govori o mnogim delima koja Isus čini, a koja učenici posmatraju ali ne razumeju, poput Hristovog umnožavanja riba i hleba, hodanja po vodi itd. (gde u 52. stihu izričito stoji: „Jer ne shvatiše događaj sa hljebovima; pošto im bijaše srce okamenjeno.“ — nešto što je trebalo da razumeju). Zatim u 7. poglavlju fariseji osporavaju njegov autoritet, dok neznabožačka žena veruje u njega. Nakon toga Hristos isceljuje nemog i gluvog, potom ponovo umnožava hranu, a u 8:21 iznova dolazimo do pitanja: zar još ne razumete? A onda sledi isceljenje slepog čoveka, i KONAČNO dolazi Petrovo ispovedanje Hrista.
Kada se uvidi da je čitava svrha ovih poglavlja da postavi pitanje ko je Isus i da na njega odgovori, i to tako što prikazuje razvoj uvida od neverovanja i slepila do konačnog gledanja i razumevanja, onda je prilično besmisleno uzeti jednu izjavu s početka tog niza, gde su ljudi relativno slepi i gde su Isusa posmatrali samo izdaleka, pa na osnovu toga tvrditi da niko nije verovao da je Isus više od proroka. Čitava svrha ovih poglavlja jeste da ospori upravo takvo odsustvo vere i uvida!
Toliko o pozivanju MDI-ja na Marka 6:14-15 kako bi se dokazalo da Isus nije ovaploćeni Bog.
Ako nije drugačije naznačeno, svi biblijski citati preuzeti su iz prevoda New Living Translation (NLT) Svetog pisma.
Povezani članci
Evangelikalni problem sa Jevanđeljem po Jovanu: odgovor Paulu Williamsu
Re: Odgovor na kritički osvrt Anthonyja Rogersa na moj [Paul Williams] članak
Paul Williams i „velika sedmorka“ – drugi deo