Još više dokaza da je Isus apsolutno dobar i stoga apsolutno božanski!

I stoga apsolutno božanski!

Ovaj članak je zamišljen kao dopuna ovom ranijem tekstu, jer pruža još više dokaza da je Isus (a s njim i njegovi sledbenici) smatrao sebe apsolutno dobrim, a time i istinski božanskim i po suštini jednakim Bogu Ocu.

Sveto pismo izričito jasno kaže da ne postoji ljudsko biće koje ne greši:

„Kad ti zgriješe, jer nema čovjeka koji ne griješi, i razgnjevivši se na njih, daš ih neprijateljima njihovijem, te ih zarobe i odvedu u zemlju neprijateljsku daleko ili blizu,“ 1. Carevima 8:46

„Doista, nema čovjeka pravedna na zemlji koji tvori dobro i ne griješi.“ Propovednik 7:20

Razlog tome jeste što se sva ljudska bića rađaju pala, kao posledica greha Adama i Eve. Stoga se svaki čovek rađa sa grešnom prirodom koja kvari svaki aspekt njegovog bića, navodeći ga tako da greši i da se buni protiv Boga:

„I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle,“ Postanje 6:5

„I Gospod omirisa miris ugodni i reče u srcu svojem: Neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovječjega zla od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih.“ Postanje 8:21 – upor. Psalam 51:5; 58:3

„I ne idi na sud sa slugom svojim, jer se neće opravdati pred tobom niko živ.“ Psalam 143:2

„A to je najgore od svega što biva pod suncem što svjema jednako biva, te je i srce ljudsko puno zla, i ludost im je u srcu dok su živi, a potom umiru.“ Propovednik 9:3

„Srce je prijevarno više svega i opako; ko će ga poznati?“ Jeremija 17:9

Zbog toga nadahnuto Sveto pismo kaže da nijedan čovek ne može reći da je njegovo srce čisto, pa time i slobodno od svakoga greha:

„Ko može reći: Očistio sam srce svoje, čist sam od grijeha svojega?“ Priče Solomonove 20:9

Bog bi stoga bio potpuno u pravu da uništi ceo ljudski rod, iako bira da pokaže milosrđe i milost kako bi čovek mogao da živi u njegovom beskrajno svetom i veličanstvenom prisustvu:

„Ako ćeš na bezakonje gledati, Gospode – Gospode, ko će ostati? Ali je u tebe praštanje da bi te se bojali.“ Psalam 130:3-4

I sam Kuran se s tim slaže, jer izričito svedoči da je čovečanstvo grešno i da je potrebno da ga Bog očisti:

„Kad bi Allah ljude zbog grehova njihovih kažnjavao, ništa živo na Zemlji ne bi ostavio, ali On ih do roka određenog ostavlja, i kad rok njihov dođe, ni za tren ga jedan ne mogu ni odložiti ni ubrzati.“ S. 16:61 Hilali-Khan

„Tvoj Gospodar prašta grehe i milostiv je; da ih On kažnjava za ono što zaslužuju, odmah bi ih na muke stavio. Ali, njih čeka određeni čas od koga neće moći da pobegnu.“ S. 18:58 Hilali-Khan – upor. 35:45

„A da nije Allahove dobrote prema vama i Njegove milosti i da Allah nije blag i milostiv... O vernici, ne sledite Sotonine stope! Onaj ko bude sledio Sotonine stope on će ga na razvrat i odvratna dela navoditi. A da nije Allahove dobrote prema vama i Njegove milosti, nijedan od vas se ne bi nikad očistio od greha; ali Allah čisti onoga koga On hoće. Allah sve čuje i sve zna.“ S. 24:20-21 Hilali-Khan

Čak navodi i da je sam Muhamed bio grešnik kome je bio potreban oproštaj:

„Neka ti Allah oprosti što si dozvolio da izostanu! Inače bi ti se otkrili oni koji govore istinu, a znao bi i one koji lažu.“ S. 9:43 N. J. Dawood

… „Znaj da nema boga osim Allaha! Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice! Allah zna kuda se krećete i gde boravite.“ S. 47:19 Dawood

„Mi smo ti, zaista, dali da pobediš jasnom pobedom, da bi ti Allah ranije i kasnije greške oprostio, da bi Svoju blagodat tebi potpunom učinio, da bi te na Pravi put uputio“ S. 48:1-2 Dawood – upor. K. 4:105-107; 80:1-10; 110:3

Kuran takođe sadrži teška upozorenja upućena Muhamedu, u kojima mu Alah preti da će ga ubiti i baciti u pakao ako ne bude pažljivo pazio na svoje korake:

„I zamalo da te oni odvrate od onoga što ti Mi objavljujemo, da bi protiv Nas nešto drugo izneo, i tada bi te oni kao prijatelja prihvatili. A da te nismo učinili čvrstim, gotovo da bi im se malo priklonio, i tada bismo ti, zaista, dali da iskusiš dvostruku patnju u životu i dvostruku patnju posle smrti; tada ne bi nikoga našao da te od Nas spasi.“ S. 17:73-75 Hilali-Khan

„A da je on o Nama iznosio kojekakve reči, Mi bismo ga desnicom dohvatili, a onda mu žilu kucavicu presekli, i niko između vas ne bi mogao od toga da ga odbrani.“ S. 69:44-47 Dawood

Iz prethodnog sledi da bi se Isus, da je bio samo čovek od krvi i mesa, rodio kao grešnik kome je potrebno očišćenje. A da su novozavetni pisci mislili da Isus nije ništa više od čoveka, u Svetom pismu bismo pronašli odlomke u kojima je Isus prikazan kako uviđa i ispoveda sopstvenu grešnost. Očekivali bismo i da naiđemo na izjave u kojima Hristovi sledbenici svedoče da je Isus bio pogrešiv čovek kome je, kao i ostatku čovečanstva, bila potrebna Božja milost da bi bio spasen.

Međutim, nadahnuto Sveto pismo ne uči tako o Gospodu Isusu. Naprotiv, Sveto pismo odlučno svedoči da je Hristos apsolutno dobar, slobodan od svih nesavršenosti i grehova:

„Koji govori sam od sebe, svoju slavu traži; a ko traži slavu Onoga koji ga je poslao, taj je istinit i nema u njemu nepravde.“ Jovan 7:18, Holman Christian Standard Bible (HCSB)

Hristos iznosi izuzetno značajnu tvrdnju, jer Sveto pismo jasno kaže da je jedino Jahve suštinski pravedan:

„Javljajući da je pravedan Gospod, branič moj, i da nema u njemu nepravde.“ Psalam 92:15

Kada je, dakle, Hristos rekao da u njemu nema nepravednosti, to je u suštini značilo da sebe predstavlja kao Boga.

Hristos je dalje rekao da uvek čini ono što je ugodno Ocu i da ga niko ne može optužiti ni za kakav greh:

„I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“… „Koji me od vas kori za grijeh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne vjerujete?“ Jovan 8:29, 46

Čak je i Otac posvedočio da je veoma zadovoljan svojim voljenim Sinom i da mu je on mio:

„I odmah izlazeći iz vode vidje nebesa gdje se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ Marko 1:10-11

„I za njim iđaše narod mnogi, i iscijeli ih sve, I zaprijeti im da ga ne razglašuju; Da se ispuni što je rečeno preko Isaije proroka, koji govori: Gle, sluga moj, kojega izabrah, Ljubljeni moj, koji je po volji duše moje: metnuću Duh svoj na njega, i sud neznabošcima javiće. Neće se svađati ni vikati, niti će ko čuti po trgovima glasa njegova. Trsku stučenu neće prelomiti i žižak tinjajući neće ugasiti dokle ne dovede pravdu do pobjede. I u ime njegovo uzdaće se narodi. Tada mu dovedoše bjesomučnog koji bješe slijep i nijem; i iscijeli ga tako da slijepi i nijemi progleda i progovori.“ Matej 12:15-22

I sam Jovan se slaže sa svojim vaskrslim Gospodom i Spasiteljem, jer se posebno trudi da potvrdi Isusovu apsolutnu, suštinsku čistotu:

„Ljubljeni, sada smo djeca Božija, i još se ne otkri šta ćemo biti; a znamo da kada se otkrije, bićemo slični Njemu, jer ćemo ga vidjeti kao što jeste. I svaki koji ovu nadu ima u Njega, očišćava sebe, kao On što je čist.“… „I znate da se On javi da grijehe naše uzme; i grijeha u Njemu nema.“… „Dječice, niko da vas ne vara: koji tvori pravdu pravedan je, kao što je On pravedan“ 1. Jovanova 3:2-3, 5, 7

Ostali novozavetni pisci se s tim slažu, jer smelo ispovedaju da je Hristos savršeno bezgrešan i stoga u tom pogledu potpuno drugačiji od svih ostalih:

„Jer Njega, koji nije znao grijeha, učini grijehom nas radi, da mi postanemo pravda Božija u Njemu.“ 2. Korinćanima 5:21

„Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao sastradati nemoćima našim, nego Prvosveštenika koji je u svemu kušan kao i mi, ali bez grijeha.“ Jevrejima 4:15

„I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a riječ zakletve, poslije Zakona, postavlja Sina vavijek savršenoga.“ Jevrejima 7:23-28

„Koliko li će više krv Hrista, koji Duhom vječnim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savjest vašu od mrtvih djela, da biste služili Bogu živome i istinitome.“ Jevrejima 9:14

Bogonadahnuto Sveto pismo dalje svedoči da je Isus Sveti i Pravedni, i da je takav bio od trenutka kada je čudesno začet u svojoj blaženoj majci devici:

„A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža? I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji.“ Luka 1:34-35

„A vi se odrekoste Sveca i Pravednika i isprosiste čovjeka ubicu da vam pokloni. A Načelnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svjedoci.“ Dela apostolska 3:14-15

„A on mi reče: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju njegovu, i da vidiš Pravednika, i da čuješ glas iz usta njegovih:“ Dela apostolska 22:14 – upor. 7:52

I sami demoni su ispovedili da je Hristos moralno savršen:

„I bijaše u sinagogi njihovoj čovjek s duhom nečistim i povika Govoreći: Prođi se, šta hoćeš od nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam te ko si, Svetac Božiji.“ Marko 1:23-24

Čak su i oni koji su se protivili Isusu i nisu verovali u njega znali da je nevin i da nije učinio ništa čime bi zaslužio smrt:

„Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starješinama. Govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi.“ Matej 27:3-5

„A kada sjeđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Ne miješaj se ti ništa u sud toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega.“ Matej 27:19

„A jedan od obješenih zločinaca huljaše na njega govoreći: Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas! A drugi odgovorivši ukoravaše ga govoreći: Zar se ti ne bojiš Boga kada si i sam osuđen tako? A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim djelima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini. I reče Isusu: Sjeti me se, Gospode, kada dođeš u Carstvu svome. I reče mu Isus: Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju. A bijaše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga. I pomrča sunce, i zavjesa hramovna razdrije se napola. I povikavši Isus iz svega glasa reče: Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. A kad vidje kapetan šta se dogodi, proslavi Boga govoreći: Zaista ovaj čovjek bješe pravednik.“ Luka 23:39-47

Imajući sve prethodno u vidu, može li biti ikakve sumnje da su i Gospod Isus i njegovi sledbenici objavljivali da je Hristos apsolutno dobar, a time i apsolutno božanski — to jest, da je Isus Hristos po suštini istinski Bog koji je postao savršeno ljudsko biće kako bi iskupio svoj narod od njihovih grehova?

„Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori: Eto, djevojka će začeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog.“ Matej 1:21-23 – upor. 28:20

„Očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, Koji dade sebe za nas da bi nas iskupio od svakoga bezakonja, i da očisti za sebe narod izabrani koji revnuje u dobrim djelima.“ Titu 2:13-14

„Pazite da vas ko ne obmane filosofijom i praznom prijevarom, po predanju ljudskom, po nauci svijeta, a ne po Hristu. Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva tjelesno, I vi ste ispunjeni u Njemu, koji je glava svakoga načalstva i vlasti; U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tijela grjehovnosti obrezanjem Hristovim, Pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz vjeru u moć Boga koji ga vaskrse iz mrtvih. I vas koji ste bili mrtvi u grijesima i u neobrezanju tijela vašega, oživi vas sa Njim, oprostivši nam sve grijehe; Izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i bješe protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst; Razoružavši načalstva i vlasti, žigosa ih javno, pobjedivši na njemu.“ Kološanima 2:8-15

Onima kojima su dane oči da vide i uši da čuju, dokazi su više nego jasni: istorijski Isus nije bio puko ljudsko biće, već je zaista bio (a što se toga tiče, i dalje jeste) blaženi i slavni Bogočovek koji zauvek vlada kao Car nad carevima i Gospod nad gospodarima!

„Ovi će s Jagnjetom zaratiti i Jagnje će ih pobijediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i oni koji su s Njim, pozvani i izabrani i vjerni.“ Otkrivenje 17:14 – upor. 19:11-16

Amin! Dođi, Gospode Isuse, dođi! Svedočimo da si ti bezgrešni Sin Božji koji vlada u našim srcima kao Car nad carevima i Gospod nad gospodarima u sve vekove, amin!

Ako nije drugačije naznačeno, svi navodi iz Svetog pisma preuzeti su iz prevoda Revised Standard Version (RSV).