Još jedan zagovornik takije grize prašinu, 4. deo
Another Taqiyyist Bites the Dust Pt. 4
Nastavljamo našu raspravu.
BRAUN
„Ako je hrišćanstvo religija Isusa Hrista, gde su starozavetni zakoni i strogi monoteizam pravovernog judaizma rabina Isusa? Zašto hrišćanstvo uči da je Isus sin Božji kada je Isus sebe osamdeset osam puta nazvao ‚sinom čovečjim‘, a nijednom ‚sinom Božjim‘?“
ODGOVOR
Kao prvo, starozavetni zakoni su savršeno ispunjeni i dovršeni u životu i učenju Gospoda Isusa Hrista, upravo kao što pokazuju sledeći članci:
Biblijsko dovršenje nasuprot ukidanju, 1. deo, 2. deo
Štaviše, bolje pitanje glasi: gde su ti zakoni u Muhamedovim učenjima, kada je on mnoge od njih ukinuo ili im protivrečio i u Kuranu i u svojoj suni? Za detalje pogledajte sledeći članak i pobijanja:
Jevrejski i hrišćanski preobraćenici u islam: nekoliko pitanja o kojima muslimani treba da razmisle
Postoji li islamski zahtev za poslušnost starozavetnim zakonima?
Kao drugo, razlog zbog kojeg hrišćanstvo uči da je Hristos Sin Božji jeste to što je upravo tome učio sam Isus.
Na primer, Hristos je objavio da je on jedinstveni Sin kome je Otac predao sve i koji jedini poznaje Oca na isti onaj način na koji Otac poznaje njega, te je stoga jedini koji može savršeno da objavi Boga čoveku:
„Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin, osim Oca, ni ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti.“ Luka 10:22 – up. Matej 11:27
Isus je dalje posvedočio da je on Sin koji je jedno sa Ocem u tome što može svim vernicima da podari večni život i da spreči da bilo ko od njih ikada propadne. Ta tvrdnja navela je Jevreje da optuže Isusa za bogohuljenje, jer su shvatili da Hristos u suštini tvrdi da je Bog:
„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete? Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti, čovjek budući, praviš Bog. Odgovori im Isus: Nije li napisano u Zakonu vašemu: Ja rekoh: bogovi ste? Kad one nazva bogovima, kojima riječ Božija bi data, a Pismo se ne može ukinuti, Kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: huliš, zato što rekoh: Ja sam Sin Božiji? Ako ne tvorim djela Oca svojega, ne vjerujte mi. Ako li tvorim, iako meni ne vjerujete, djelima vjerujte, da poznate i vjerujete da je Otac u meni i ja u njemu. Tada opet tražahu da ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.“ Jovan 10:27-39
Isus je takođe razlikovao sebe od svih proroka, koje je označio kao sluge Božje, za razliku od Hrista koji je ljubljeni Sin i Naslednik Božji:
„I poče im govoriti u pričama: Posadi čovjek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide. I kada dođe vrijeme, posla vinogradarima slugu da primi od vinogradara roda vinogradskoga. A oni ga uhvatiše, izbiše i poslaše praznih ruku. I opet im posla drugoga slugu; i onoga napadoše kamenjem, i razbiše mu glavu, i poslaše ga osramoćena. I opet posla drugoga, i njega ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a druge pobiše. A on imaše još jedinoga sina svoga, voljenoga, pa im najzad posla i njega, govoreći: Postidjeće se sina mojega. A vinogradari oni rekoše među sobom: Ovo je nasljednik, hodite da ga ubijemo, i naše će biti nasljedstvo. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda. Šta će, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.“ Marko 12:1-9
Da sluge u paraboli predstavljaju proroke, jasnije pokazuju sledeći starozavetni tekstovi:
„Otkad iziđoše oci vaši iz zemlje Misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke svaki dan zarana i bez prestanka.“ Jeremija 7:25
„Reci im, dakle: Ovako veli Gospod: Ako me ne poslušate da hodite u mom zakonu koji sam stavio pred vas, Da slušate riječi sluga mojih proroka, koje vam šaljem, koje slah zarana jednako, ali ih ne poslušaste,“ Jeremija 26:4-5 – up. 29:19; 44:4
Dakle, dok su proroci sluge Božje, Isus je, s druge strane, mnogo više i mnogo veći od njih, jer je ljubljeni Sin i Naslednik Božji.
Zapravo, u dva odvojena navrata sam Bog je objavio da je Isus njegov ljubljeni Sin u kome uvek uživa i kojim je veoma zadovoljan. A drugom od tih prilika Isus se preobrazio pred očima svojih sledbenika, kako bi im dao uvid u njegovu istinsku, unutrašnju i trajnu slavu:
„I propovijedaše govoreći: Dolazi za mnom jači od mene pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odriješiti remena na obući njegovoj. Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim. I dogodi se u one dane da dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i krsti ga Jovan u Jordanu. I odmah izlazeći iz vode vidje nebesa gdje se otvaraju i Duh kao golub silazi na njega. I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.“ Marko 1:7-11
„I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede na goru visoku, posebno samo njih; i preobrazi se pred njima. I haljine njegove postadoše sjajne, vrlo bijele kao snijeg, kakve ne može bjelilja ubjeliti na zemlji. I ukaza im se Ilija s Mojsejem i bijahu u razgovoru sa Isusom. I Petar odgovarajući reče Isusu: Učitelju, dobro nam je ovdje biti; da načinimo tri sjenice: tebi jednu i Mojseju jednu i Iliji jednu. Jer ne znadijaše šta da kaže; jer bijahu uplašeni. I pojavi se oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte.“ Marko 9:2-7
Štaviše, Otac nije samo posvedočio o svom Sinu, već je i suvereno pokrenuo Petra da ispovedi da je Isus njegov Sin:
„A kada dođe Isus u krajeve Kesarije Filipove, zapita učenike svoje govoreći: Šta o meni govore ljudi ko je Sin Čovječiji? A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, drugi opet Jeremija, ili koji od proroka. Reče im Isus: A vi šta velite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga. A Isus odgovarajući reče mu: Blažen si, Simone, sine Jonin! Jer tijelo i krv ne otkriše ti to, nego Otac moj koji je na nebesima.“ Matej 16:13-17
Što se pak tiče izraza „Sin Čovečji“, Braun pogrešno pretpostavlja da to nekako dokazuje da Isus nije bio ništa više od čoveka, dok je stvarnost ta da je reč o tituli kojom je Hristos utvrđivao svoj jedinstveni božanski identitet. Zapazite, na primer, sledeći slučaj:
„I stavši prvosveštenik na sredinu, zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi protiv tebe svjedoče? A on ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja sam taj; i vidjećete Sina Čovječijega gdje sjedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim. A prvosveštenik razdrije haljine svoje, i reče: Šta nam više trebaju svjedoci? Čuste hulu na Boga. Šta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt.“ Marko 14:60-64
Hristos ne samo da potvrđuje da je Sin Božji, već sebe identifikuje i kao Davidovog Gospoda koji sedi ustoličen na nebu uz Boga,
„Reče Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojima.“ Psalam 110:1
„Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada.“ Psalam 103:19
I dalje tvrdi da je Sin Čovečji o kome je govorio prorok Danilo, Onaj koji vlada zauvek i koga svi narodi moraju da obožavaju na isti onaj način na koji obožavaju Boga:
„Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti. Užasnu se duh moj unutra u meni, Danilu, i viđenja glave moje me uznemiriše. I pristupih k jednome od (ondje) stojećih i zatražih tačno značenje svega ovoga od njega; i kaza mi tačno značenje i tumačenje riječi objavi mi. Ove četiri velike zvijeri, četiri carstva nastaće na zemlji, i nestaće. I primiće carstvo Sveti Višnjega, i držaće ga u vijek vjekova. Tada zatražih tačno (objašnjenje) o četvrtoj zvijeri, jer bješe drugačija od svake zvijeri, izuzetno strašna: zubi njeni gvozdeni i nokti njeni mjedeni, jela je i satirala, a ostatak nogama svojim gazila; I o deset rogova njenih, deset koji su na glavi njenoj, i o drugom koji izraste i odbaci tri od onih prvih; rog onaj što imaše oči i usta koja govore velike (stvari), i izgled njegov bješe veći od ostalih. Vidjeh, a to rog onaj vođaše rat sa svetima i nadvlada ih, Sve dok ne dođe Starac dana i sud dade Svetima Višnjega, i dođe vrijeme i carstvo zauzeše Sveti. I reče: Zvijer četvrta, carstvo je četvrto na zemlji, koje će prevazići sva carstva i pojesti svu zemlju i pogaziti je i satrti. I deset rogova njenih, deset careva će ustati, i poslije njih ustaće drugi koji će prevazići zlima sve prije njega, i tri cara će poniziti. I riječi protiv Višnjega će govoriti i Svete Višnjega ugnjetavati; i naučiće da promijeni vremena i zakone, i daće se u ruku njegovu do vremena i vremena i poluvremena. Potom će sud zasjedati i oduzeće mu vlast da uništava i pogubljava do kraja. Carstvo, pak, i vlast i veličanstvo careva koji su pod cijelim nebom dade se Svetima Višnjega, a Carstvo Njegovo je Carstvo vječno, i sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“ Danilo 7:13-14, 27
Drugom prilikom Isus je objavio da kao Sin Čovečji poseduje božanski autoritet da oprašta grehe:
„I uđe opet u Kapernaum poslije nekoliko dana; i ču se da je u kući. I odmah se skupiše mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se smjeste; i kazivaše im riječ. I dođoše k njemu sa oduzetim, koga nošahu četvorica. I ne mogući približiti se k njemu od naroda, otkriše krov od kuće gdje on bijaše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše. A Isus vidjevši vjeru njihovu, reče oduzetome: Sinko, opraštaju ti se grijesi tvoji! A ondje sjeđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim: Što ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga? I odmah razumjevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim? Šta je lakše? Reći oduzetome: Opraštaju ti se grijesi; ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? No da znate da vlast ima Sin Čovječiji na zemlji opraštati grijehe; reče oduzetome: Tebi govorim: Ustani i uzmi odar svoj, i idi domu svome. I usta odmah, i uzevši odar iziđe pred svima tako da se svi divljahu i slavljahu Boga govoreći: Nikada tako što ne vidjesmo.“ Marko 2:1-12
Hristos je prikazan kao onaj koji poseduje upravo ono znanje i koji je kadar da čini upravo ona dela koja Stari zavet pripisuje jedino Jahveu:
„Ne bi li Bog iznašao to? Jer on zna tajne u srcu.“ Psalam 44:21
„Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijednoga dobra što ti je učinio. On ti prašta sve grijehe i iscjeljuje sve bolesti tvoje; Izbavlja od groba život tvoj, vjenčava te dobrotom i milošću;“ Psalam 103:2-4 – up. 1. Carevima 8:39, 46-50; 1. Dnevnika 28:9; Isaija 43:25; Danilo 9:9; Mihej 7:18-19
Čak i Kuran svedoči da jedino Bog oprašta grehe i da zna šta čovek misli u sebi:
„I za one koji, kada učine nešto loše, ili sebi učine nepravdu, sete se Allaha i oprost za grehe svoje zamole. A ko oprašta grehe, ako ne Allah?! I za one koji u grehu svesno ne ustraju.“ S. 3:135 Y. Ali
„Reci:“O sluge Moje koje ste se prema sebi ogrešili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grehe da oprosti. On, zaista, mnogo prašta i On je Milostivi.““ S. 39:53 Y. Ali
„Zar oni da govore: „On izmišlja laži o Allahu!“ A ako hoće, Allah će da zapečati tvoje srce! Allah poništava neistinu i utvrđuje Istinu Svojim rečima; On dobro zna šta se krije u grudima.“ S. 42:24 Arberry
Dakle, umesto da bude titula koja Isusa svodi na puki ljudski status, izraz „Sin Čovečji“ zapravo je jedno od najjasnijih svedočanstava o njegovom apsolutnom i suštinskom božanstvu, jer potvrđuje da je Hristos Bog koji je postao čovek radi našeg iskupljenja.
BRAUN
„Zašto hrišćanstvo odobrava ispovest sveštenicima i molitve svetiteljima, Mariji i Isusu, kada je Isus učio svoje sledbenike: „Ovako, dakle, molite se vi: Oče naš“ (Matej 6:9)?“
ODGOVOR
Evo šta su Hristos i Muhamed zaista učili o molitvama i prizivanjima.
Isus
Gospod Isus ne samo da je prihvatao obožavanje,
„A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru. I vidjevši ga učenici gdje ide po moru, uznemiriše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! A Petar odgovarajući reče mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem tebi po vodi. A on reče: Hodi! I izišavši iz lađe, Petar iđaše po vodi da dođe Isusu. No videći jak vjetar uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruživši ruku uhvati ga, i reče mu: Malovjerni, zašto posumnja? I kad uđoše u lađu, presta vjetar. A oni u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: Vaistinu si ti Sin Božiji.“ Matej 14:25-33
„I dođoše preko mora u zemlju Gadarinsku. I kad iziđe iz lađe, odmah ga srete iz grobova čovjek s duhom nečistim, Koji boravljaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama; Jer je mnogo puta bio svezivan u okove i verige, pa je iskidao verige i okove izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti. I stalno noć i dan on bješe u grobovima i po gorama, vičući i bijući sebe kamenjem. A kad vidje Isusa izdaleka, potrča i pokloni mu se. I povikavši iz sveg glasa reče: Šta hoćeš od mene, Isuse Sine Boga Višnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me! Jer mu govoraše: Iziđi, duše nečisti, iz čovjeka! I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori mu i reče: Legion mi je ime; jer nas je mnogo. I moliše ga mnogo da ih ne šalje iz onog kraja. A ondje po brijegu pasijaše veliko krdo svinja. I moliše ga svi demoni govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo. I dopusti im Isus odmah. I izišavši duhovi nečisti uđoše u svinje: i navali krdo s brijega u more; a bijaše ih oko dvije hiljade; i utopiše se u moru.“ Marko 5:1-13 NKJV
(Uzgred rečeno, evo opsednutog čoveka koga niko nije mogao da obuzda niti ukroti i koga nikakvi okovi ni lanci nisu mogli da vežu, kako drhti od užasa pri pogledu na Gospoda Isusa, koji je bio kadar da pokori i istera sve te zle duhove samom silom svoje reči!)
I rekao je svojim sledbenicima da sam Bog zahteva da svi moraju da poštuju Sina na isti onaj način na koji poštuju Oca,
„Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.“ Jovan 5:22-23
Otišao je čak dotle da je uputio svoje učenike da se u molitvi obraćaju direktno njemu, jamčeći im da će on lično uslišiti sve njihove molbe:
„Zaista, zaista vam kažem: Ko vjeruje u mene, djela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti; jer ja idem Ocu svome. I što god zaištete (od Oca) u ime moje, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.“ Jovan 14:12-14
Isus objašnjava da bi, pošto se vrati Ocu, učenici mogli da se mole njemu, a on bi im odgovorio tako što bi lično uslišio sve njihove molitve. Jedini način na koji bi Hristos mogao da odgovori na molbe učenika i da učini sve što od njega zatraže jeste da je bio i da jeste sveprisutan, sveznajući i svemoguć, a to su božanska svojstva koja poseduje jedino Bog.
Dakle, zahtevajući da prima obožavanje koje prima Otac i tvrdeći da poseduje sposobnost da lično usliši sve molitve koje mu se upućuju direktno u njegovo ime, Isus je u suštini tvrdio da je Bog u telu. Toj činjenici jednostavno nema izmicanja.
Muhamed
Braun zgodno propušta da kaže svojim čitaocima da se i on i njegovi sunarodnici muslimani mole Muhamedu svaki put kada obavljaju svojih pet dnevnih molitava. To se zasniva na Muhamedovim sopstvenim uputstvima, jer je on zahtevao da mu se njegovi sledbenici obraćaju kad god obavljaju svoje obavezne molitve:
Prenosi Šakik bin Selema:
Abdulah je rekao: „Kad god bismo se molili iza Poslanika, običavali smo da izgovaramo (sedeći): ‚Mir Gavrilu, Mihailu, mir tome i tome.‘ Jednom se Alahov Poslanik osvrnuo ka nama i rekao: ‚Sam Alah jeste As-Salam (Mir), i ako se neko od vas moli, neka kaže: At-Tahiyatu lil-lahi wassalawatu wat-taiyibatu. As-Salamu ‘ALAIKA aiyuha-n-Nabiyu wa rahmatu-l-lahi wa barakatuhu. As-Salam alaina wa ala ibadil-lah is-salihin. (Svi pozdravi, molitve i dobre stvari pripadaju Alahu: mir neka je na TEBE, o Poslaniče, i Alahova milost i blagoslovi neka su na tebi. Mir neka je na nas i na istinske pobožne robove Alahove). (Ako to kažeš, važiće za sve robove na nebu i na zemlji). Ash-hadu an la-ilaha illa-l-lahu wa ash-hadu anna Muhammadan ‘abduhu wa Rasuluhu. (Svedočim da niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha i takođe svedočim da je Muhamed Njegov rob i Njegov Poslanik).‘“ (Sahih al-Buhari, tom 1, knjiga 12, broj 794)
Ibn Abas je preneo: Alahov Poslanik nas je učio tešehudu isto onako kao što nas je učio suri iz Kurana, i govorio bi: Sve što se čini rečima, činovi obožavanja i sve dobre stvari pripadaju Alahu. Mir neka je na TEBE, o Poslaniče, i Alahova milost i blagoslovi. Mir neka je na nas i na čestite sluge Alahove. Svedočim da nema boga osim Alaha i svedočim da je Muhamed Alahov Poslanik. U predanju Ibn Rumha (reči glase): „Kao što bi nas učio Kuranu.“ (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 0798)
Muhamed je takođe rekao jednom od svojih sledbenika da priziva i njega i Alaha, jer bi to obezbedilo da mu molba bude uslišena:
3578. ‘Usman bin Hunejf je preneo da je jedan slep čovek došao Poslaniku i rekao mu: „Moli Alaha da me isceli.“ On reče: „Ako želiš, moliću za tebe, a ako želiš, možeš biti strpljiv, jer je to bolje za tebe.“ On reče: „Onda ga moli.“ On reče: „Pa mu je naredio da uzme abdest i da ga upotpuni, i da moli ovom molitvom: ‚O Alahu, molim Te i okrećem se ka Tebi posredstvom Tvog Poslanika Muhameda, Poslanika milosti. Zaista, okrenuo sam se svome Gospodaru, POSREDSTVOM TEBE, u vezi sa ovom mojom potrebom, kako bi bila ispunjena. O Alahu, prihvati NJEGOVO POSREDOVANJE za mene (Allahumma Inni As’aluka WA MUHAMMADIN Nabi-Ir-Rahmati Tawajjahtu Bika Ila Rabbi Fi Hajati Hadhihi Lituqda Li, Allahumma Fashaffi‘hu Fiya).‘“ (SAHIH)
[Rekao je]: Ovaj hadis je hasan SAHIH garib, ne znamo za njega osim ovim putem, kao predanje Ebu Džafera, a on je neko drugi, a ne El-Hatmi, [a Usman bin Hunejf je brat Sehla bin Hunejfa] (Engleski prevod Džami‘ at-Tirmizija: sastavio imam hafiz Ebu ‘Isa Muhamed Ibn ‘Isa at-Tirmizi, preveo Abu Khaliyl (SAD), hadisi priređeni i opremljeni referencama od hafiza Tahira Zubejra ‘Ali Za’ija [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 6, od hadisa br. 3291 do 3956, Razna predanja u poglavljima o dovama, poglavlje 118, str. 283; isticanje velikim slovima i podvlačenjem naše)
A evo i druge verzije istog predanja:
1385. Preneto je od ‘Usmana bin Hunejfa da je jedan slep čovek došao Poslaniku i rekao mu: „Moli Alaha da me isceli.“ On reče: „Ako želiš da svoju nagradu sačuvaš za onaj svet, to je bolje, a ako želiš, moliću za tebe.“ On reče: „Moli.“ On reče: „Pa mu je rekao da uzme abdest i da ga dobro obavi, i da klanja dva rekata, i da izgovori ovu molitvu: ‚Allahumma inni as’aluka wa atawajjahu ilaika BI-MUHAMMADIN NABIYYIR-RAHMA. YA MUHAMMADU inni qad tawajjahtu bika ila rabbi fi hajati hadhihi Lituqda. Allahumma fashaffi‘hu fiya (O Alahu, molim Te i okrećem svoje lice ka Tebi POSREDSTVOM ZAGOVORA MUHAMEDA, POSLANIKA MILOSTI. O MUHAMEDE, okrenuo sam se svome Gospodaru POSREDSTVOM TVOG ZAGOVORA u vezi sa ovom mojom potrebom, kako bi bila ispunjena. O Alahu, prihvati NJEGOVO POSREDOVANJE za mene)‘“. (SAHIH) (Engleski prevod Sunena Ibn Madže: sastavio imam Muhamed Bin Jezid Ibn Madža al-Kazvini, hadisi priređeni i opremljeni referencama od hafiza Ebu Tahira Zubejra ‘Ali Za’ija, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), konačna redaktura Abu Khaliyl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], tom 2, od hadisa br. 803 do 1782, 5. Poglavlja o uspostavljanju molitve i sunetu u vezi s njom, poglavlje 189. Šta je preneto o molitvi u vreme potrebe, str. 329-330; isticanje velikim slovima i podvlačenjem naše)
Dovoljno je reći da su takva prizivanja u direktnoj suprotnosti sa tvrdnjom da je islam strogo monoteistička religija, jer muslimani ne samo da razgovaraju sa mrtvim čovekom, već mu se i mole na isti onaj način na koji se mole svome bogu!
Kao takvi, Braun i njegovi sunarodnici muslimani krivi su za obožavanje stvorenja zajedno sa njihovim navodnim stvoriteljem.
Braun ovo ili nije pomenuo zato što ne poznaje ova predanja i molitve, što deluje malo verovatno budući da se moli svakodnevno, ili je odlučio da tu informaciju uskrati svojoj publici jer je znao kakvu sramotu te prakse donose njegovoj tvrdnji da je islam strogo monoteistička vera.
Nismo još završili, jer nam preostaje još jedan poslednji deo.