Apologetizam by Sam Shamoun

Jevreji probadaju Jehovu

· Stari zavetMesijaProroštvaBožanstvo HristaJudaizam

Sledeći tekst je preuzet iz knjige The Moody Handbook of Messianic Prophecy: Studies and Expositions of the Messiah in the Old Testament, koju su priredili Majkl Rajdelnik i Edvin Blum, a objavio Moody Publishers 2019. godine, str. 1285-1300. Sav naglasak je moj.

Zaharija 12:10-13:1

Probodeni Mesija

DANIJEL E. STJUART

Rani rabini i hrišćanski tumači tumačili su Zahariju 12:10 kao mesijansko proročanstvo.1 Danas mnogi bibličari odbacuju „mesijansko tumačenje“ tako što probodenog (ili probodene) iz Zaharije 12:10 radije poistovećuju sa pobijenim Izraelcima ili sa bilo kojim od brojnih jevrejskih mučenika. Korenova jerusalimska Biblija (JBK) odražava taj trend prevodom: „pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem“ Drugim rečima, stih opisuje žalost za Jevrejima koji ginu u bici braneći svoju domovinu. Sa druge strane, HCSB glasi: „pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem“ Ovaj prevod više ide u prilog mesijanskom tumačenju, budući da je Gospod onaj koji je proboden (up. Jovan 1:1; Jovan 19:37). Imajući to u vidu, postaje jasno koliko identitet „probodenog“ zavisi od prevoda hebrejskog teksta. Zato je put do otkrivanja identiteta „probodenog“, a time i mesijanskog potencijala Zaharije 12:10, ispravna gramatička analiza i prevod.

Ovaj članak će braniti „mesijansko tumačenje“ pažljivim ispitivanjem gramatike odlomka i nuđenjem tumačenja koje je u skladu sa nalazima. Zatim će biti izneta pretpostavka da se stih odnosi na buduće vreme kada će Izrael na neki način probosti Gospoda — čime se otvaraju vrata tvrdnji Novog zaveta da je Isus Bog u telu, koji je proboden prilikom svoje smrti.

ISTORIJAT TUMAČENJA

Rani rabini su u Zahariji 12:10 videli ukazivanje na Mesiju ben Josifa, koji strada i umire.2 Iako su jevrejski učenjaci poput Isaka iz Trokija i Kimhija zastupali da je reč o pobijenim Izraelcima, a ne o ubijenom Mesiji,3 neki od najvećih rabina, kao što su Raši, Ibn Ezra, Abarvanel i Alšeh, davali su prednost ukazivanju na Mesiju ben Josifa.4 Očigledno je da je to argument iz usmenog predanja i vanbiblijskih izvora; Zaharija 12:10 ne govori ništa o Mesiji ben Josifu.5 Ovi jevrejski učenjaci, međutim, otkrivaju drevnost „mesijanskog tumačenja“.

Zaharija 12:10 ima dugu istoriju tumačenja, a Reks Mejson sažima nepostojanje saglasnosti među tumačima oko identiteta probodenog:

Mnogima je bilo teško da razumeju kako se za narod [Izraela] moglo reći da je „probo“ Jahvea, pa su ispravljali tekst tako da glasi „gledaće u onoga koga su proboli“ (verzija koja se nalazi u Jovanu 19:37). Drugi su to shvatili tako da su proboli Jahvea svojim postupanjem prema njegovom predstavniku. Neki su stih preveli: „Gledaće u mene. (Što se tiče) onoga koga su proboli, naricaće za njim…“ Neki su „probodenog“ povezali sa dobrim pastirom iz 11. poglavlja. Neki su ovde našli mesijansku referencu. Drugi su smatrali da je posredi aluzija na Stradajućeg Slugu iz Drugog Isaije ili na pretpostavljeni element ranijeg praznika ustoličenja, tokom kojeg je car bio obredno ponižavan. Nekolicina je pokušala da „probodenog“ poistoveti sa nekom istorijskom ličnošću, npr. sa prvosveštenikom Onijom III, dok su drugi „njega“ shvatili u zbirnom smislu, kao oznaku za pobožnu zajednicu koja je progonjena.6

Ukupan broj teorija naročito pokazuje koliko je ovo proročanstvo zagonetno. Ipak, već dugo se iznose razlozi u prilog tome da je Zaharija 12:10 mesijansko proročanstvo, sa pristalicama i protivnicima, zavisno od toga kako pristupaju dokazima o otkrivenju Mesije koji strada u knjizi proroka Zaharije i da li stih tumače kao predskazujuće proročanstvo. Cilj ovog članka jeste da unese izvesnu jasnoću u naučnu raspravu otkrivanjem namere pisca kada je napisao: „pogledaće na mene Kojega probodoše“

KONTEKSTUALNA ANALIZA

Ovaj članak odbacuje metode više kritike i pretpostavlja da je prorok Zaharija napisao celu svoju knjigu, čime se vreme njenog nastanka smešta u period posle izgnanstva. Ima dovoljno dokaza koji opravdavaju ovakvo tumačenje knjige, a rasprave o tome mogu se naći na drugom mestu.7

Da je Izrael imao samo 1–8. poglavlje, možda bi poverovao da je Juda posle izgnanstva slabo ispunjenje Božjih obećanja, ali 9–14. poglavlje otkriva da je Zaharijino vreme bilo vreme „malih stvari“ (4:10) i da su drevna obećanja i dalje čekala buduće ispunjenje.8 Tako je Izraelov prvi povratak u obećanu zemlju bio nagoveštaj njihovog konačnog obnovljenja u budućnosti — 9–14. poglavlje pomoglo im je da vide kako će to izgledati.

U 12. i 13. poglavlju prorok Zaharija predviđa budući dan kada neprijatelji opsedaju Jerusalim (12:2), a Gospod ga izbavlja, odnoseći pobedu na bojnom polju (12:3-9) i u duhovnom životu svog saveznog naroda (13:1-6). Posebnim delovanjem svog Duha, Gospod u svom narodu podstiče stav pokajanja zbog onoga koga su odbacili. Cela zemlja, a naročito Davidova vladarska kuća, tuguje zbog tog čina kao što se tuguje za smrću jedinca (12:10-14).

INTERTEKSTUALNA ANALIZA

TEKSTUALNA VERODOSTOJNOST IZRAZA „MENI“

Hebrejski tekst (tačnije, masoretski tekst, koji se ovde označava kao MT) glasi „meni“, ali neki stari srednjovekovni rukopisi imaju „njemu“. Ovo drugo čitanje može znatno izmeniti smisao teksta i stoga zahteva pažljivo ispitivanje dokaza za obe mogućnosti.9

H. G. Mičel, kao i drugi bibličari, sumnja u pouzdanost MT zato što on Boga čini predmetom smrtonosnog probadanja: „I gledaće u Mene (Boga) koga su proboli.“ Mičel smatra da, ako je pisac hteo da Gospod bude predmet probadanja, onda ne bi prešao sa prvog lica („mene“) na treće lice („njega“) u drugom delu Zaharije 12:10, kada opisuje naricanje; upotrebio bi „mene“ svuda i tako učinio zamisao očiglednom.10

Postoje dva problema sa ovim uobičajenim prigovorima prevodu „meni“. Prvo, iako je pojam probadanja Boga teološki težak, niža kritika (proučavanje sačuvanih rukopisa radi utvrđivanja izvornog teksta) nema nikakve veze sa nečijim teološkim opredeljenjem. Drugo, Zaharijin prelazak sa prvog na treće lice gotovo sigurno predstavlja promenu perspektive, što nije neuobičajena pojava u hebrejskom Starom zavetu (npr. Zaharija 7:13; 9:10). 11 Stoga je verovatno da u ovom tekstu dolazi do prelaska sa Gospoda koji govori o sebi na Zahariju koji govori o Gospodu. Ovo shvatanje HCSB odražava velikim početnim slovom: „pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“ (naglasak dodat).

**Čitanje svih starih verzija, kao što su Septuaginta (LXX), grčke verzije Akile, Simaha i Teodotiona, aramejski targumi, sirijska Pešita, starolatinska Biblija i latinska Vulgata, podržava verodostojnost izraza „meni“.**12 Uopšteno govoreći, ako se verzije slažu u nekom čitanju, onda je to čitanje najverovatnije izvorno (tj. ono što je Zaharija napisao). Pošteno je reći da se „njemu“ nalazi u izvesnom broju rukopisa — ali samo kao beleška na margini ili kao beleška na margini koja je vremenom prodrla u sam tekst.13

Čak i načela niže kritike ovde idu u prilog MT. Kada se čovek suoči sa ovakvim tekstualnim pitanjem, prvo pitanje glasi: koje je čitanje verovatnije dovelo do onog drugog? Da li je „meni“ nastalo od „njemu“, ili je, obrnuto, „njemu“ nastalo od „meni“? Dejvid Baron je predložio razumno rešenje za postojanje čitanja „njemu“ na osnovu ovog načela: „’Njemu‘ je nastalo iz sasvim prirodne teškoće, sa jevrejskog stanovišta, da se pojmi kako Bog, koji je nesumnjivo govornik u prvom delu stiha […], može biti ’proboden‘.“14 Svakako je teže objasniti kako bi „njemu“ dovelo do „meni“, budući da je sklonost prepisivača bila da ublažavaju teološke probleme u tekstu, a ne obrnuto.

Na kraju, oni koji odbacuju „meni“ koriste Novi zavet da bi podržali „njemu“. Apostol Jovan navodi jedan izraz iz Zaharije 12:10 u Jovanu 19:37: „Pogledaće na onoga koga probodoše.“ (NASB, naglasak dodat). NASB je ovde odabran jer koristi „Njega“ i ukazuje na to da je Jovan, vođen Bogom, odredio pravo čitanje Zaharije 12:10, ali „Njega“ nije zahtevano grčkim tekstom (up. New English Translation [NET]).15 Bez obzira na to, Jovan je mogao upotrebiti „Njega“ zato što veruje da je Isus Bog. Dakle, Jovan 19:37 upućuje na „Njega“ koji je „Mene“ iz Zaharije 12:10. Isus je predmet gledanja i nije govornik u Novom zavetu, dok je Gospod predmet gledanja i govornik u Starom zavetu.

S obzirom na navedene dokaze, „meni“ treba smatrati izvornim čitanjem jer ne postoje ozbiljni dokazi za suprotno.16 Oni koji prihvataju „njemu“ ili druge ispravke17 to čine iz teoloških razloga, jer drevne verzije i načela niže kritike podržavaju „meni“. Dakle, Gospod jeste „Mene“ iz Zaharije 12:10.

TUMAČENJE REČI „KOGA“

HCSB-ovo „koga“ prevodi hebrejsko ’et ’asher. Tabela ispod razvrstava različite načine na koje je ovaj dvočlani izraz prevođen (up. tekst u kurzivu).

Tabela I.

ZAHARIJA 12:10 U ENGLESKIM VERZIJAMA (svi naglasci dodati)

LXX, Brenton

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

JPS, 1917

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

NJPS, 1985

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

JBK

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

HCSB

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

KJV

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

RSV

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

ESV

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

NIV

„I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“

LXX (grčki prevod hebrejskog Starog zaveta) ima „zato što“ (anth hon)18 umesto „koga“. Rendolf Bajnum, međutim, sumnja da je prevodilac LXX bio primoran da upotrebi „zato što“ zbog pogrešnog prevoda jedne ključne reči i zbog pokušaja da okolne reči uskladi sa smislom te jedne pogrešno prevedene reči. Ta ključna hebrejska reč jeste glagol daqar (probosti).19 Neobično je to što LXX umesto toga ima „podrugljivo igrati“ (katorcheomai) — reč koja se u LXX javlja samo jednom.20 Odstupanje je verovatno nastalo zato što je prevodilac LXX pomešao suglasnike hebrejskog glagola daqar i slučajno pročitao raqad (igrati).21 Ove dve hebrejske reči izgledaju i zvuče isto, pa je moguće da je prevodilac greškom zamenio d (d) i r (r) u reči daqar i pročitao „igrati“ (raqad) umesto „probosti“.22 To objašnjava zašto je napisao katorcheomai (podrugljivo igrati).

Tabela II.

SCENARIO PREVOĐENJA U LXX

1. Hebrejski tekst ima daqar (probosti).

2. Prilikom čitanja, prevodilac LXX greškom meša d i r u reči daqar (probosti).

3. To dovodi do toga da prevodilac čita raqad (igrati) umesto daqar.

4. Nakon pogrešnog čitanja raqad, prevodilac piše katorcheomai (podrugljivo igrati).

Ako je ovaj scenario prevođenja tačan, onda bi, prema Bajnumu, za prevodioca imalo više smisla da upotrebi „koga“, čime bi nastalo teško razumljivo „gledaće u mene koga su podrugljivo igrali“ (naglasak dodat).23 Umesto toga, s obzirom na pogrešno prevedenu reč „podrugljivo igrali“, prevodilac je bio primoran da upotrebi „zato što“ kako bi sve imalo smisla, pa je napisao razumljivije „gledaće u mene zato što su podrugljivo igrali“.24 Zbog toga čitanje „zato što“ u LXX treba odbaciti, jer to nije pažljiv prevod hebrejskog teksta.

Apostol Jovan je naveo Zahariju 12:10 u Jovanu 19:37, a aludirao je na nju u Otkrivenju 1:7. Otkrivenje 1:7 glasi: „Evo, On dolazi sa oblacima, i ugledaće ga svako oko, i oni koji ga probodoše; i zaplakaće zbog njega sva plemena zemaljska. Da! Amin.“ (NET, grčki dodat), što je u oštroj suprotnosti sa LXX. Odlomak iz jevanđelja navodi deo Zaharije 12:10 i takođe se ne slaže sa LXX: „I opet drugo Pismo govori: Pogledaće na onoga koga probodoše.“ (NET, grčki dodat).25...

Biblija Jevrejskog izdavačkog društva (JPS) ima: „pogledaće na mene Kojega probodoše“ (naglasak dodat). Naravno, ’asher ponekad može značiti „zato što“. Međutim, kada se određena oznaka direktnog objekta (’et na hebrejskom, ali obično neprevodiva) nađe ispred ’asher, kao što je slučaj u Zahariji 12:10, onda ta reč znači „koji, taj koji, što“.26 U našem kontekstu ’et ’asher **jednostavno znači „koga“ i odnosi se na Gospoda („Mene“).**27...

Korenova jerusalimska Biblija (JBK) ima: „pogledaće na mene Kojega probodoše“ (naglasak dodat). Na sličan način, Tanah Novog jevrejskog izdavačkog društva (NJPS) glasi: „pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim“ (naglasak dodat).28 Dakle, prema ovim prevodima, Izrael gleda ka Jahveu sa dubokom tugom zbog svojih sunarodnika Izraelaca koje su narodi pobili mačem...

Problemi sa JBK i NJPS su brojni. Prvo, NJPS neispravno prevodi „proboli su“ (daqaru) sa „pobijeni su“, kao da je u pasivu (kao da je u hebrejskoj vrsti nifal); ali, glagol je u hebrejskoj al vrsti, pa ga treba prevesti u aktivu, kao „proboli su“. Ovaj pogrešan prevod im omogućava da zadrže „o onima koji“ i izbegnu „koga“, čime bi Bog postao onaj koji je proboden.

Drugo, prema JBK „narodi“ su ti koji probadaju: „Kojega probodoše“ „Narodi“ ne stoji u hebrejskom tekstu, a najprirodnije čitanje zahteva da Izrael bude taj koji vrši radnju, a ne narodi, budući da nema nikakvog nagoveštaja da se subjekat menja kod glagola „gledati“, „probosti“ i „naricati“. A. Mekol se slaže:

Sada, na prvom mestu, ovo tumačenje uvodi novi subjekat uz glagol „probosti“, za šta nema nikakvog osnova. Niko ko pročita reči „Gledaće u mene zbog onoga koga su proboli“ nikada ne bi pomislio da su oni koji su proboli različiti od onih koji će gledati; a još manje da su jedni neznabošci, a drugi Jevreji. Nema ni najmanjeg nagoveštaja promene subjekta.29

Moguće je da je „oni“ u „oni su proboli“ neodređeno (neodređeno lice). Ako je to tačno, onda bi njegov subjekat teorijski mogli biti narodi. Ali, kao što kaže Dejvid Mičel: „Pretpostaviti neodređeno lice za ’proboli su‘ teško da je opravdano kada je ’gledaće‘, svega četiri reči ranije, određeno. A pretpostaviti novi određeni subjekat (’narodi‘) kada se nijedan ne pojavljuje između, znači iznova pisati biblijski tekst.“30 Bez obzira na to što izgleda kao da se sva krivica svaljuje na narode, pažljiva analiza ovog teksta i njegovog konteksta potvrđuje da Izrael probada Gospoda — zbog čega se upravo za njih otvara izvor očišćenja od greha u Zahariji 13:1!

Razlog za osetljivost jevrejskih prevoda prema pomisli da bi Izrael bio kriv za probadanje Mesije jeste crkvena istorija antisemitizma zasnovana na optužbi da su Jevreji ubice Hrista. Zato, kada je reč o ljudskoj odgovornosti za probadanje Mesije, Volter C. Kajzer Mlađi mudro upozorava: „Ovim se ne dodaje ulje na vatru onima koji su naše jevrejske bližnje žigosali kao ’ubice Hrista‘. Ta uvreda je isto toliko nepravedna koliko je i neistinita! Zapravo, Mesiju su na smrt predali Jevreji i Rimljani [kurziv njegov]. Takođe je istina da je bio predan na smrt za grehe celoga sveta. Zato u ovoj oblasti treba biti oprezan pri opisivanju uloga koje su odigrali učesnici u smrti Hrista u prvom veku.“31 Majkl Rajdelnik dodaje: „Ovi stihovi zaista pokazuju da će prilikom svog pokajanja u poslednje vreme jevrejski narod prepoznati da su njihovi preci bili učesnici u zaveri protiv Mesije, a ne da su delovali sami ili da su večno krivi (vidi Dela apostolska 4:27-28).“32

Još jedan problem sa ovim verzijama jeste umetanje reči „onih“ (koja označava Izraelce) ispred „koji/koga“... Ono što sledi iza odnosne zamenice jeste naricanje nad smrću probodenog pojedinca („Njega/njega“), a ne Izraelaca u množini („oni“). Već je izneta pretpostavka da prelazak sa prvog lica („Mene“) na treće lice („Njega“) u ovom tekstu predstavlja promenu perspektive, sa Gospoda koji govori o sebi na Zahariju koji govori o Gospodu. Ipak, moguće je da „njega“ označava Izraelce u zbirnom smislu, kao „njih“, što hebrejski povremeno dopušta.33

Takvo je tumačenje NJPS: „pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“ (naglasak dodat). Iako je ovaj prevod gramatički moguć, neposredni kontekst ne govori ništa o Izraelcima koji ginu u toj bici; naprotiv, Zaharija objašnjava kako su najslabiji Izraelci toga dana doživeli svojevrsnu preobrazbu, postavši poput najvećeg Izraelovog ratnika, Davida, i poput samog Boga (st. 8). Izrael će sasvim proždreti svoje neprijatelje kao što oganj proždire naslagana drva (st. 6). Oči Gospodnje biće na domu Judinom dok neprijateljsku konjicu udara slepilom i ludilom (st. 4). Zaharija dosledno naglašava da su Juda i Jerusalim bezbedni i zaštićeni u taj veliki Dan Gospodnji.

Zbirno „njih“ takođe ne uviđa kako 13. poglavlje Zaharije utiče na značenje 12:10. To da su očišćenje i pokajanje Izraela u 13:1-6 odgovor na greh iz 12:10 verovatno je iz četiri razloga. (1) Prorok koristi svoj ključni vremenski izraz „u onaj dan“ iz 12. poglavlja da bi svoje izlaganje nastavio i u 13. poglavlju. (2) Piščevo drugo pominjanje „doma Davidovog“, „stanovnika Jerusalima“ i „izvora“ (slično reči „izliti“) u 13:1 pokazuje da 13:1 nastavlja jezik i misao započete u 12:10.34 (3) Izvor koji čisti od greha i nečistote u 13:1 otvara se izričito za „dom Davidov“ i „stanovnike Jerusalima“. (4) Zaharija po drugi put upotrebljava „probosti“ u 13:3 (igra reči) i time povezuje probadanje u 13:3 sa onim u 12:10. Logičan zaključak jeste da Izrael u 12:10 učestvuje u nezakonitom probadanju, za razliku od zakonitog probadanja u 13:3, i da mu je sada potrebno očišćenje od „greha“ (chata’t) i „nečistote“ (niddah). Ova dva izraza javljaju se u kontekstima u kojima je potrebno očišćenje pošto je neko postao obredno nečist dodirom sa lešom, što se poklapa sa ubodom i smrću zabeleženim u 12:10-14 (up. Brojevi 19:13). Stoga Izraelci ne naricu nad onim što su narodi učinili njihovoj braći (zbirno „njih“); Izrael narice zbog svog učešća u probadanju Gospoda.

Bliži pravom značenju teksta su oni koji smatraju da se „Njega“ ne odnosi na Gospoda per se, već uvodi novi subjekat u stih, verovatno božanskog i/ili stradajućeg Mesiju.35 Po mom sudu, pretpostavka da bi pisac ovde uveo novi subjekat koji postaje predmet naricanja, iako je Gospod taj koji je proboden, previše je složena. Budući da je Gospod onaj koji je proboden, logično sledi da je on i onaj za kim se narice.36 Stoga je najprirodniji i najverniji način da se stih prevede: „I oni [Izrael] će gledati u Mene [Boga], koga su oni [Izrael] proboli. Oni [Izrael] će naricati za Njim [Bogom] kao što se narice za jedincem.“37

TUMAČENJE GLAGOLA „PROBOSTI“

Sada kada su razjašnjeni subjekat (Izrael) i objekat (Bog) glagola „probosti“, može se proučiti značenje samog glagola. Jedno od pitanja koje ovo proučavanje reči pokušava da reši jeste da li je metaforičko tumačenje glagola opravdano. „Metaforičko gledište“ ne zahteva da se stih shvati kao da ima neposredno ispunjenje u Isusovom raspeću i drugom dolasku. U svom izvornom kontekstu, stih metaforički govori o Izraelovom odbacivanju Gospoda. Džon Kalvin je rekao da su „Jevreji proboli Njegovo srce“ i da je to probadanje unapred označilo Izraelovo konačno odbacivanje Boga u ličnosti Isusa.38 Ali ovo tumačenje nije u skladu sa načinom na koji su pisci Starog zaveta upotrebljavali taj glagol, kao što će ovo proučavanje pokazati.

PROUČAVANJE REČI „PROBOSTI“

„Probosti“ prevodi hebrejsku reč daqar, koja se u Starom zavetu javlja 13 puta — 11 puta kao glagol i dva puta kao imenica.39 Glagol se uvek upotrebljava u vezi sa ljudskim telom (uz mogući izuzetak Zaharije 12:10). U jednom slučaju oružje je koplje (Brojevi 25:8), ali radnja obično uključuje mač (ponekad oružje nije navedeno). Oružje nanosi smrtonosnu ranu (osim u Jeremiji 37:10), često ubrzavajući nasilnu i gotovo uvek sramnu smrt jedne ili više osoba (npr. sramne smrti Avimeleha i Saula). Osnovna zamisao iza ovog glagola jeste „probosti“.40

Naučnici raspravljaju o značenju glagola u dva odlomka. Prvi je Plač Jeremijin 4:9: „Bolje bi onima koji su pobijeni mačem nego onima koji mru od gladi, koji izdišu ubijeni od nestašice roda zemaljskoga.“ (HCSB, hebrejski autorov). Prema HCSB, „proboden“ i druga upotreba reči „pobijeni“ metaforički govore o bolu i smrti koje izaziva glad. To bi moglo ukazivati na to da i probadanje u Zahariji 12:10 može imati metaforičko značenje, ali postoje i drugi prevodi ovog teksta koji ne zahtevaju da se ovi glagoli tumače figurativno.41 Osim toga, Plač Jeremijin 4:9 sadrži paralelizam i poeziju pogodne za figurativno značenje — a tih elemenata nema u Zahariji 12:10. Drugi je Priče Solomonove 12:18: „Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrijeh lijek.“ (HCSB, hebrejski autorov). V. H. Lou s pravom primećuje kako „gnomska priroda sastava i upotreba komparativnog predloga ’kao‘ uz ’probosti‘ pripremaju čitaoca za figurativnu upotrebu te reči. To nije slučaj [u Zahariji 12:10].“42

Uprkos upotrebi i neodoljivim dokazima iz konteksta, neki naučnici tvrde da se glagol u Zahariji 12:10 mora razumeti metaforički. Na primer, H. C. Lojpold tvrdi:

Ali ako je Bog proboden, sasvim je očigledno da glagol „proboli su“ mora biti upotrebljen u figurativnom, a ne u doslovnom smislu, jer Bog ne može biti doslovno proboden. Dobra paralela je Levitska 24:11, 16, gde se takođe upotrebljava glagol probosti (ne daqar kao ovde, nego naqab), a njegov objekat je „ime Božje“. Ali „probosti ime Božje“ mora značiti nešto kao „obesvetiti njegovo ime“. Isto značenje se, dakle, može pretpostaviti i za izraz o kome je reč. Nekada su vređali i hulili na Svetoga.43

Postoje tri problema sa Lojpoldovim rasuđivanjem. Prvo, tvrdnja da je metaforičko značenje glagola očigledno unapred pretpostavlja ono što tek treba dokazati. Meril Anger iznosi drugi problem: reči za „probosti“ su različite, a Zaharija ne koristi idiom iz Levitske 24:11, 16 („probosti ime Božje“).44 Treće, chalal (probosti, smrtno raniti) svakako je bolji sinonim od naqav, jer se chalal u dva navrata javlja u paralelizmu sa daqar (Jeremija 51:4 i Plač Jeremijin 4:9), za razliku od naqav.

Iako se metaforičko gledište čini kao stvaran način da se izađe na kraj sa teološkom napetošću koju glagol „probosti“ stvara u Zahariji 12:10, ono ne pruža odgovore na sledeća dva pitanja. Prvo, ako je Zaharija hteo da se glagol razume metaforički, zašto onda nije upotrebio naqav****, koji očigledno ima širi raspon značenja od **daqar****?**45 Drugo, zar Zaharijina ponovna upotreba tog glagola u 13:3 ne pokazuje šta se dešava u 12:10? To teško da može biti slučajno. Postavljanje ta dva događaja jednog uz drugi pomoću reči „proboden“ podrazumeva da je „probodeni u 12:10 zasluživao čast, a primio je krajnji izraz nepoštovanja — pogubljenje. I zločinac u 13:3 je pretrpeo probadanje, ali on je zaslužio svoju kaznu.“46 U svetlu paralelizma, Zaharija je hteo da se obe reči čitaju na isti način.

Kontekst Zaharije 12:10, naročito preterano naricanje u 12:11-14 kao za nekim mrtvim, u sprezi sa doslednom upotrebom tog glagola kroz ceo Stari zavet, ukazuje na to da Zaharija predviđa doslovno probadanje Gospoda rukama njegovog saveznog naroda. Novi zavet jasno pokazuje kako se to dešava kroz ovaploćenog Sina.

VREME PROBADANJA

Mičel smatra da mnogi koji Mesiju poistovećuju sa objektom tog glagola „previđaju veoma važnu stvar, naime… da čin probadanja bezimene žrtve pripada prošlosti. To znači da probodeni nije Mesija, čiji je dolazak, u to će se svi složiti, još uvek bio budućnost kada su ove reči napisane“.47 On pretpostavlja da glagol prikazuje događaj koji je iz Zaharijine perspektive prošao. Međutim, „proboli su“ je u hebrejskom perfektu. Taj oblik prikazuje radnju kao prostu činjenicu, bilo u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Stoga to što je glagol u perfektu ne zahteva da se probadanje dogodilo pre nego što je Zaharija pisao, jer je oblik glagola vremenski neodređen. U biblijskom hebrejskom, vremenski činilac se određuje iz konteksta.

Džordž Klajn se slaže i predlaže da se glagol bolje razume kao hebrejski proročki perfekat, s obzirom na budući vremenski kontekst. Kod proročkog perfekta glagol opisuje izvesnost budućeg događaja kao da je već izvršen, jer ga je vidilac video. Radnja još nije stvarnost, ali se opisuje kao da jeste. Tako je Zaharija odlučio da svoje pouzdanje u ispunjenje proročanstva izrazi prošlim vremenom.48 Druga mogućnost jeste da se glagol svrsta u hebrejski futur drugi. Kod oblika futura drugog zamišljene su dve radnje, od kojih se jedna mora dogoditi pre druge.49 Ovde i glagol „gledati“ i glagol „probosti“ prikazuju buduće radnje, ali probadanje se dešava pre gledanja. Dakle, Zaharija opisuje kako će Izrael u nekom trenutku u budućnosti „probosti“ Gospoda i, gledajući unazad, naricati zbog onoga što mu je učinio.

Futuristički kontekst Zaharije 9–14 snažno ukazuje na futurističku usmerenost reči „proboli su“. Majers i Majers primećuju da prorok izraz „u onaj dan“ upotrebljava ukupno 17 puta u Zahariji 12–14. „Nigde drugde u hebrejskom proroštvu ne postoji tako često ponavljano prizivanje ustaljene terminologije koja najavljuje Božji konačni sud nad celim svetom.“50 Al Volters dodaje da ono što „ova poglavlja povezuje jeste ponovljena upotreba izraza ’u onaj dan‘, koji zvuči kao udarac bubnja u proseku na svaka dva ili tri stiha.“51 Svakako je moguće da je Zaharija zamišljao probadanje i ceo stih kao nešto što se dešava u budućnosti, sa neposrednim ispunjenjem u raspeću i drugom dolasku Isusa.

UNUTARBIBLIJSKO TUMAČENJE ZAHARIJE 12:10

Mnogo je rečeno o uticaju Isaijinih Pesama o Sluzi (Isaija 42, 49–50, 52–53) na Zahariju 12:10, a ta veza postaje još čvršća ako se Sluga poveže sa Carem iz Zaharije 9 i Pastirom iz Zaharije 13:7.52 Potpuno istraživanje prevazišlo bi okvire ovog članka, ali radi potpunosti nešto ipak treba reći.

U Isaiji 53:5 prorok Isaija kaže da će Sluga (shvaćen kao Mesija) nepravedno stradati i biti „proboden“ (chalal), glagol koji je već utvrđen kao sinonim za daqar. I Pastir iz Zaharije 13:7 je „udaren“ (nakah), a potpuno ista reč (nakah****) primenjuje se na Slugu u Isaiji 50:6 i 53:4. Pored toga, Sluga je stilizovan kao pastir (Isaija 53:6-7); a pošto je u antici bila uobičajena praksa da se vladari stilizuju kao pastiri (npr., 2. Samuilova 5:2), Sluga i Pastir se, zbog carskih prizvuka u Zahariji 12:10-14, mogu uporediti sa „probodenim“.53

Upečatljivo je da su i Sluga i Pastir tesno povezani sa Gospodom. Na osnovu upotrebe te reči u Levitskoj, Mekol smatra da je „drug“ (‘amiytiy)54 u Zahariji 13:7 (KJV) sinonim za „brata“ i da „izražava odnos sunarodnika Izrailjca, ili bližnjeg čoveka, i ukazuje na istovetnost prirode“.55 Zato, kada Gospod naziva Pastira svojim „drugom“, to „nužno podrazumeva da to biće stoji prema Bogu u istom odnosu u kakvom jedan Izrailjac ili čovek stoji prema drugom; to jest, da je iste prirode ili suštine, to jest, da je sam Bog“ — isti onaj Bog koji je proboden u Zahariji 12:10.56 Mnogi sumnjaju u božanstvo Isaijinog Sluge, „mišica Gospodnja“, ali postoje razlozi da se o Njemu misli kao o božanskom Mesiji Izrailja. Na primer, u Isaiji 6:1 i 57:15 prorok Isaija vidi Gospoda „visoku i izdignutu“. Zatim, u 52:13, prorok vidi Slugu „podignuće se i uzvisiće se i proslaviće se“, primenjujući na Slugu prerogative Gospoda, koji je „probodeni“ iz Zaharije 12:10.

Postoji i upadljiva sličnost između Cara iz Zaharije 9 i Isaijinog Sluge. Entoni Peterson je primetio kako su obojica opisani kao „ponizni“ (Zaharija 9:9; videti Isaija 42:2), kako donose nadu i pravdu narodima (Zaharija 9:10; Isaija 42:1, 4, 6; 49:6), oslobađaju zarobljenike iz jame ili tamnice (Zaharija 9:11-12; Isaija 42:7) i sabiraju prognane Izrailjce (Zaharija 9:12; Isaija 49:5-6).57

Na osnovu povezanosti sa Slugom može se zaključiti da sva trojica dele sličnost sa Gospodom. Možda nam Isaija i Zaharija, na tipično jevrejski način, predstavljaju višeslojnu sliku idealnog Cara čija je razlika u odnosu na Gospoda namerno zamućena. Novi zavet, spajajući ove slike i primenjujući ih na jednu ličnost (Isusa), razjašnjava namere proroka i potkrepljuje unutarbiblijske veze koje su ovde predložene (up. Jovan 12:15; 19:37; Matej 26:31).

ZAKLJUČAK

Zaharija predviđa kako će Izrailj jednoga dana probosti Gospoda. Ali Gospod je milostiv i veran svom savezu. Pošto odbrani otadžbinu svog naroda od njihovih neprijatelja, Gospod će izliti svog Duha na stanovnike zemlje, podstičući njihovo pokajanje zbog tog grešnog dela. Na kraju će im Gospod oprostiti i obezbediti put očišćenja. Iako Zaharija tu tvrdnju jednostavno iznosi ne komentarišući kako će se to dogoditi, Novi zavet razjašnjava kako ovo mesijansko proročanstvo nalazi neposredno ispunjenje u ovaploćenju, raspeću i drugom dolasku Isusa (up. Jovan 1:1; 19:37; Luka 23:48; Otkrivenje 1:7). Bog je zasigurno već pružio Izrailjcima teološki okvir neophodan za razumevanje ovaploćenja i raspeća kroz Isaiju 53 i Zahariju 9–14, tako da bi, kada bi došao da strada u ličnosti Isusa, došao narodu koji je za tu misao teološki pripremljen.58

1. Za pregled drevnih tumačenja videti Talbot W. Chambers, „The Book of Zechariah“, u Lange’s Commentary on the Holy Scriptures, vol. 13 (Grand Rapids: Zondervan, 1976), 96–97.

2. Na primer, vavilonski Talmud (Suka 52a). Targumska Tosefta o Zahariji 12:10 razlikuje se od predanja o Mesiji ben Josifu po tome što u njoj figurira Mesija bar Efrem, ali svaki sin Efremov ujedno je i sin Josifov. Videti takođe komentar na str. 469 u izdanju Artscroll Stone Edition of the Teri Asar.

3. O Trokiju videti David Baron, The Visions and Prophecies of Zechariah (Eugene, OR: Wipf and Stock Publishers, 2002), 438–39; o Kimhiju videti A. M’Caul, Rabbi David Kimchi’s Commentary Upon the Prophecies of Zechariah: Translated from the Hebrew with Notes, and Observations on the Passages Relating to the Messiah (London: James Duncan, 1837), 155.

4. Raši je rekao: „Reči ’Zemlja će tugovati‘ nalaze se u proročanstvu Zaharijinom, a on prorokuje o budućnosti, da će tugovati zbog Mesije, sina Josifovog, koji će biti ubijen u ratu Goga i Magoga“ (A. M’Caul, Rabbi David Kimchi’s Commentary upon the Prophecies of Zechariah, 161). Ibn Ezra je rekao: „Svi neznabošci gledaće u mene da vide šta ću učiniti onima koji su proboli Mesiju, sina Josifovog“ (Ibn Ezra, citirano u ibid., 158). Abarvanel je rekao: „Ispravnije je ovaj odlomak tumačiti o Mesiji, sinu Josifovom, kao što su tumačili naši rabini blažene uspomene u traktatu Suka, jer će on biti silan junak, iz plemena Josifovog, i biće najpre zapovednik vojske Gospodnje u tom ratu, ali će u tom ratu poginuti“ (Abarvanel, citirano u ibid., 158–59). Alšeh je rekao: „Učiniću još i treće, a to je da ’će gledati u mene‘, jer će podići oči svoje ka meni u savršenom pokajanju, kada vide onoga koga su proboli, to jest, Mesiju, Sina Josifovog; jer naši rabini, blažene uspomene, rekoše da će on uzeti na sebe svu krivicu Izrailja i da će potom biti ubijen u ratu da izvrši pomirenje na takav način da će se to računati kao da ga je Izrailj probo, jer je zbog njihovog greha umro; i stoga, da bi im se to uračunalo kao savršeno pomirenje, pokajaće se i pogledati u Blaženoga, govoreći da nema drugoga osim njega koji bi oprostio onima koji tuguju zbog onoga koji je umro za njihov greh: to je smisao reči ’Gledaće u mene‘“ (Alšeh citirano u Baron, The Visions and Prophecies of Zechariah, 442).

5. David Mitchell objašnjava zašto su rani rabini u ovom stihu videli Mesiju ben Josifa: (1) Poput „probodenoga“, i Josif je bio „proboden“ (Postanje 49:23). (2) On, Josif, bio je oplakivan (Postanje 37:35) kao prvorođeni sin (Postanje 37:3). (3) Ako postoji veza između Zaharije 12:10 i 11:12-13, onda je „probodeni“ procenjen u srebru kao i Josif (Postanje 37:28). Prema Mitchellu, rabini su verovatno samo činili izričitim ono što su osećali da je podrazumevano (David C. Mitchell, „Messiah bar Ephraim in the Targums“, Aramaic Studies 4, no. 2 [2006]: 227).

6. Rex Mason, The Books of Haggai, Zechariah, and Malachi (Cambridge: University Press, 1977), 118–19.

7. Videti B. S. Childs, Introduction to the Old Testament as Scripture (Philadelphia: Fortress Press, 1979), 475–76. H. G. Mitchell pruža dobre dokaze za jedinstvo knjige. Korisni su brojni primeri jedinstva popisani u George L. Klein, Zechariah, New American Commentary (Nashville: B&H, 2008), 51–58. Videti naročito R. D. Moseman, „Reading the Two Zechariah’s as One“, Review and Expositor 97 (2000): 487–98.

8. Barry G. Webb, The Message of Zechariah, The Bible Speaks Today (Downers Grove, IL: InterVarsity, 2003), 35; npr., strano (Jezdra 4) i domaće ugnjetavanje (Nemija 5) mučili su poslezarobljeničku zajednicu, a novi Hram nije imao slavu prethodnog Hrama (Jezdra 3:11-13).

9. Za moje razumevanje i obradu ovog problema značajna je izvrsna egzegeza Larryja R. Overstreeta u njegovom radu „Israel Responds to Grace: A Study of Zechariah 12:10“, Calvary Baptist Theological Journal 13 (proleće 1977): 23–30.

10. H. G. Mitchell, A Critical and Exegetical Commentary on Haggai and Zechariah, International Critical Commentary (Edinburgh: T&T Clark, 1912), 334.

11. Wilhelm Gesenius, E. Kautzsch i A. E. Cowley, Gesenius’ Hebrew Grammar, 2. englesko izd., revidirano u skladu sa 28. nemačkim izd. (1909) od strane A. E. Cowleyja, sa faksimilom siloamskog natpisa J. Eutinga i tabelom alfabeta M. Lidzbarskog (Oxford: Clarendon Press, 1982), §144p.

12. Baron, The Visions and Prophecies of Zechariah, 438; Mitchell, „A Critical and Exegetical Commentary on Haggai and Zechariah“, 334.

13. T. Jansma, „Inquiry into the Hebrew Text and the Ancient Versions of Zechariah ix-xiv“, Oudtestamentishe Studiën 7 (1950): 118; E. B. Pusey, The Minor Prophets, vol. 2 (New York: Funk & Wagnalls, 1886), 438; Baron, The Visions and Prophecies of Zechariah, 442.

14. Ibid., 443.

15. Raymond E. Brown, The Gospel according to John, vol. 2, Anchor Bible 29A (New York: Doubleday, 1970), 938. Pozivanje na Novi zavet u prilog čitanju „njemu“ dodatno je otežano time što ne znamo tačno iz koje je verzije Jovan citirao. Brown kaže: „Jovanovo navođenje Zaharije 12:10 ne prati doslovno ni MT ni najrasprostranjenije čitanje LXX“ (Ibid.).

16. Mitchell na kraju priznaje da dokazi idu u prilog čitanju u MT: „[’meni‘] jeste lakše čitanje; otuda je verovatnije da je ono greška umesto [’njemu‘] nego obrnuto. Ovaj prigovor ima veliku snagu. Zaista, on toliko slabi argument za [’njemu‘] da će oni koji osećaju neskladnost masoretskog teksta morati da pribegnu emendaciji“ (Mitchell, A Critical and Exegetical Commentary on Haggai and Zechariah, 335).

17. Za druge emendacije videti napomenu u tekstualnom aparatu Biblia Hebraica Stuttgartnesia (izdanje masoretskog teksta); videti takođe Julius Wellhausen, Die kleinen Propheten übersetzt and erklärt (Berlin: de Gruyter, 1963), 50 i Gesenius i dr., Gesenius’ Hebrew Grammar §138e, n. 1.

18. Liddell-Scott-Jones, 153.

19. Pod pretpostavkom da je u rukopisu iz kojeg je prevodilac LXX radio stajalo daqar.

20. Henry Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, ur., A Greek-English Lexicon (Oxford: Oxford University Press, 1996), 508.

21. Pod pretpostavkom da je u rukopisu iz kojeg je prevodilac LXX radio stajalo daqar.

22. To je česta greška pri prevođenju poznata kao metateza (premeštanje slova).

23. Randolph Bynum, „The Fourth Gospel and the Scriptures: Illuminating the Form and Meaning of Scriptural Citation in John 19:37“, Supplements to Novum Testamentum 144 (Leiden, Netherlands: Brill, 2012), 96.

24. Ibid., 95–96. 25. Raymond Brown primećuje: „Jovanovo navođenje Zaharije 12:10 ne prati doslovno ni MT ni najrasprostranjenije čitanje LXX“ (Brown, The Gospel according to John, 938). On pretpostavlja da je apostol citirao ranu recenziju LXX.

26. Dictionary of Classical Hebrew Davida Clinesa, 8 vols. 1:441; Introduction to Biblical Hebrew Syntax Waltkea i O’Connora §10.3.1, a12–15.

27. Keil, The Minor Prophets, vol. 2 (Edinburgh: T&T Clark, 1871), 387–88. To što su prevodioci JPS-a uz „proboli su“ dodali objekat „njega“ jeste neobično, budući da „njega“ na tom mestu ne stoji u jevrejskom tekstu. Možda je to njihov pokušaj da zadrže „zato što“.

28. Verzija New Jewish Publication Society koristi „naricati“ umesto „gledati“. Možda jednostavno daju metonimijskiji prevod.

29. M’Caul, Rabbi David Kimchi’s Commentary upon the Prophecies of Zechariah, 158.

30. Mitchell, „Messiah bar Ephraim in the Targums“, Aramaic Studies 4, no. 2 (2006): 229.

31. Walter C. Kaiser Jr., The Messiah in the Old Testament (Grand Rapids: Zondervan, 1994), 223.

32. Michael Rydelnik, „Zechariah“, The Moody Bible Commentary, ur. Michael Rydelnik i Michael Vanlaningham (Chicago: Moody Publishers, 2014), 1433.

33. Introduction to Biblical Hebrew Syntax §16.4b 3. Prevod rabina A. J. Rosenberga veoma je različit: „I gledaće u mene zbog onih koji su probodeni [mačevima], i tugovaće nad tim kao što se tuguje za jedincem“ (naglašavanje dodato). Tako Izrailj tuguje nad delom naroda („tim“). Iako je to gramatički moguće (Introduction to Biblical Hebrew Syntax §16.4f 30–33), E. W. Hengstenberg primećuje: „Kada ‘al (nad) sledi za glagolom saphad (tugovati) [kao u Zahariji 12:10], premda uopšteno može označavati uzrok [„to“], ono je uvek povezano sa osobom za kojom se nariče“ (naglašavanje dodato).

34. Al Wolters, Zechariah: Historical Commentary on the Old Testament (Leuven, Belgium: Peeters, 2014), 424.

35. Videti Charles L. Feinberg, God Remembers: A Study in the Book of Zechariah (Wheaton, IL: Van Kampen, 1950), 177–83; Gerald van Groningen, Messianic Revelation in the Old Testament (Grand Rapids: Baker, 1990), 907; E. W. Hengstenberg, Christology of the Old Testament, vol. 2 (McLean, VA: MacDonald, n.d.), 1109–40.

36. HCSB, KJV, ASV, ESV i NIV dopuštaju oba tumačenja (videti Tabelu I).

37. Kao što je gore rečeno, ovim se ne zastupa optužba za „ubistvo Hrista“ niti optužba za bogoubistvo; pre se tvrdi da su vođstvo Izrailja, zajedno sa neznabošcima, zaista proboli Mesiju. To je razlog zbog kojeg Pavle, govoreći o vladarima ovoga veka, kako jevrejskim tako i neznabožačkim, ističe da nisu poznavali božanstvo Isusovo, jer „da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli“ (1. Korinćanima 2:8; up. Dela apostolska 3:17; Luka 23:34).

38. John Calvin, John, The Crossway Classics Commentary, ur. Alister McGrath (Wheaton, IL: Crossway Books, 1994), 437.

39. Brojevi 25:8; Sudije 9:54; 1. Samuilova 31:4; 1. Carevima 4:9; 1. Dnevnika 10:4; Isaija 13:15; Jeremija 37:10; 51:4; Plač Jeremijin 4:9; Zaharija 12:10; 13:3; Priče Solomonove 12:18.

40. Videti Herbert Wolf, „daqar“, u Theological Wordbook of the Old Testament (Chicago: Moody Publishers, 1980), 449a.

41. A. Cohen, „Critical Notes: Lamentations 4:9“, u Journal of Near Eastern Studies 27 (oktobar 1910–jul 1911): 191.

42. W. H. Lowe, The Hebrew Student’s Commentary on Zechariah (London: Macmillan, 1882), 111.

43. H. C. Leupold, Exposition of Zechariah (Grand Rapids: Baker, 1956), 237.

44. Merrill F. Unger, Zechariah: Prophet of Messiah’s Glory (Grand Rapids: Zondervan, 1976), 216.

45. Milton Fisher primećuje da „naqav može značiti ’probosti‘“, ali da „ostala značenja koja se ovom glagolu pripisuju u odlomcima koji i sami ukazuju na drugačiju upotrebu predstavljaju upečatljiv dokaz semantičke fleksibilnosti semitskih jezika“ (Milton C. Fisher, „naqav“, Theological Word Book of the Old Testament, 1409d). O chalal videti Donald J. Wiseman, „chalal“, Theological Word Book of the Old Testament, 660.

46. George L. Klein, Zechariah, New American Commentary (Nashville: B&H, 2008), 379.

47. Mitchell, A Critical and Exegetical Commentary on Haggai and Zechariah, 330.

48. Videti George L. Klein, „The Prophetic Perfect“, Journal of Northwest Semitic Languages 16 (1990): 45–60.

49. Ronald J. Williams, Hebrew Syntax, 3. izd. (Toronto: University of Toronto Press, 2007), §163.4.

50. C. L. Meyers i E. M. Meyers, Zechariah 9–14, Anchor Bible (New York: Doubleday, 1992), 316–17.

51. Wolters, Zechariah, 401.

52. Mnogi pretpostavljaju da je Pastir loš pastir zato što ga Bog udara mačem (verovatno na sudu) i da ga stoga ne treba povezivati sa Slugom. Međutim, stado se razbežalo tek nakon što je Pastir bio udaren, što nužno znači da je on stado držao na okupu, odnosno ujedinjeno. To je odlika dobrih pastira (Jeremija 23:1), a ne loših (M’Caul, Rabbi David Kimchi’s Commentary upon the Prophecies of Zechariah, 172).

53. Npr., mesto Adad-Rimon u ravnici megidskoj jeste mesto gde je poginuo car Josija. Više o carskim prizvucima videti u Dean Ulrich, „Two Offices, Four Officers, or One Sordid Event in Zechariah 12:10-14?“ Westminster Theological Journal 72 (2010): 251–65.

54. O ‘amiytiy, Hebrew and Aramaic Lexicon of the Old Testament navodi: „doslovno, čovek moje zajednice; slobodnije, čovek koji mi je prijatelj; onaj iz iste zajednice, sugrađanin“ (HALOT, 845).

55. M’Caul, Rabbi David Kimchi’s Commentary upon the Prophecies of Zechariah, 175.

56. Ibid.

57. Anthony Robert Petterson, Behold Your King: The Hope for the House of David in the Book of Zechariah (New York: T&T Clark, 2009), 240.

58. Zahvalan sam radu Thomasa McComiskeyja u njegovom prilogu „Zechariah“, u The Minor Prophets, vol. 3 (Grand Rapids: Baker, 1992), koji mi je skrenuo pažnju na verovatnoću da je Gospod onaj koji je proboden u ovom tekstu.

Dodatna literatura

Božanski Mesija biva proboden!