Jermin trinitarizam
U ovom tekstu se ponovo osvrćem na teologiju knjige poznate kao Jermin Pastir, kako bih pokazao da je ona vrlo rano hrišćansko svedočanstvo o veri Crkve u Trojstvo i o suštinskoj jednakosti Sina sa Ocem. Mnogi naučnici datiraju ovaj spis bilo gde između 70. i 150. godine posle Hrista, smatrajući da je nastao na Zapadu, možda na području između Rima i Napulja. Kao takav, on služi kao svedočanstvo o Trojičnoj prirodi Boga, bilo iz kasnog prvog, bilo iz ranog do sredine drugog veka.
Jedan Bog Stvoritelj
Prva zapovest
26 (I)
“Pre svega, verujte da je Bog jedan (hoti heis ho theos), koji je stvorio i dovršio sve stvari, i načinio sve što postoji iz onoga što nije postojalo, koji sve obuhvata, ali je sam, jedini, neobuhvaćen. 2. I zato verujte u njega i bojte ga se, a u svom strahu budite uzdržani. Čuvajte ove stvari i odbacićete od sebe svaku zloću i obućićete se u svaku pravednu vrlinu, i živećete Bogu — ako budete čuvali ovu zapovest.” (Apostolski oci: Jermin Pastir, priredio i preveo Bart D. Ehrman [Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts/London, England 2003], str. 237, 239; naglasak moj)
Sin/Duh: Nestvoreni Stvoritelj svih stvari
58 (V.5)
“Upravo sam ti rekao,” reče on, “da si lukav i drzak, jer tražiš tumačenja parabola. Ali pošto si tako uporan, protumačiću ti parabolu o njivi i sve što za njom sledi, da bi ove stvari obznanio svima. Slušaj sada,” reče, “i razumi ove stvari. 2. Njiva je ovaj svet. A gospodar njive je onaj KOJI JE STVORIO SVE STVARI i dovršio ih i osnažio ih**.** Sin je Sveti Duh, a sluga je Sin Božji. Čokoti su ovaj narod, koji je on zasadio. 3. Kolje ograde su sveti anđeli Gospodnji koji okružuju njegov narod. Korov koji je uklonjen iz vinograda jesu bezakona dela slugu Božjih. Jela koja mu je poslao sa svoje večere jesu zapovesti koje je dao svome narodu preko svoga Sina. Prijatelji i savetnici su sveti anđeli koji su prvi stvoreni. A odsustvo gospodara jeste vreme koje preostaje do njegovog dolaska.” 4. Rekoh mu: “Gospode, sve su ove stvari velike, čudesne i slavne. Kako sam ih ja mogao razumeti? Niti bi ih iko drugi mogao razumeti, čak ni da je izuzetno pronicljiv. Ipak, Gospode,” rekoh, “objasni mi ono što ću te sada pitati.” 5. “Reci šta želiš,” reče. “Zašto je, Gospode,” upitah, “Sin Božji u paraboli predstavljen kao sluga?“
59 (V.6)
“Slušaj,” reče; “Sin Božji nije predstavljen kao sluga, nego kao onaj koji ima veliku vlast i gospodstvo.” “Ne vidim kako, Gospode,” odgovorih. 2. “Zato što je,” reče, “Bog zasadio vinograd — to jest, stvorio je narod i predao ga svome Sinu. A Sin je nad njima postavio anđele, da čuvaju svakoga od njih. I očistio je njihove grehe velikim trudom, podnoseći svoje mnoge napore. Jer vinova loza se ne može okopati bez truda i muke. 3. I tako, kada je očistio grehe naroda, pokazao im je puteve života, davši im zakon koji je primio od svoga Oca. 4. Vidiš, dakle,” reče, “da je on Gospod naroda, primivši svu vlast od svoga Oca. Ali čuj šta znači to što je Gospod uzeo svoga Sina, zajedno sa slavnim anđelima, za savetnika o nasledstvu sluge. 5. Bog je učinio da Sveti Duh prebiva u telu koje je on [Ili: ono] želeo, iako je on PRETPOSTOJAO I STVORIO SVE STVARI**. To telo, dakle, u kojem je Sveti Duh prebivao, dobro je služilo kao sluga Duha**, jer se vladalo s poštovanjem i u čistoti, ni u čemu ne oskvrnivši Duha. 6. Pošto je živelo na dobar i čist način, sarađujući sa Duhom i radeći s njim u svemu što je činilo, ponašajući se snažno i muževno, Bog ga je izabrao da bude saučesnik Svetoga Duha. Jer vladanje ovoga tela bilo je ugodno, zato što se nije oskvrnilo na zemlji dok je nosilo Svetoga Duha. 7. Tako je uzeo svoga Sina i slavne anđele za savetnike, da bi ovo telo, koje je besprekorno služilo kao sluga Duha, imalo mesto prebivanja i da ne bi izgledalo da je izgubilo nagradu za službu sluge. Jer svako telo u kojem je Sveti Duh prebivao — i koje je nađeno neoskvrnjeno i neokaljano — primiće nagradu. 8. Sada imaš tumačenje ove parabole.” (Isto, str. 331, 333, 335, 337)
PARABOLE 78 (IX.1)
Deveta parabola
78 (IX. 1)
Nakon što sam zapisao zapovesti i parabole pastira, anđela pokajanja, on mi dođe i reče: “Želim da ti pokažem sve što ti je Sveti Duh pokazao kada je govorio s tobom u obliku crkve; jer taj Duh jeste Sin Božji. 2. Jer pošto si bio suviše slab u telu, ove ti stvari nisu bile objašnjene od strane anđela. Kada si kasnije bio osnažen kroz Duha i postao jak, tako da si mogao videti anđela, tada ti je izgradnja kule bila objašnjena od strane crkve. Sve si video na dobar i pobožan način, kako ti je pokazala devica. A sada gledaš uz pomoć anđela, kroz istoga Duha… (Isto, str. 387)
89 (IX.12)
“Pre svega, Gospode,” rekoh, “pokaži mi ovo: šta su stena i vrata?” “Ova stena i vrata,” reče on, “jesu Sin Božji.” “Zašto je, Gospode,” upitah, “stena drevna, a vrata nova?” “Slušaj, bezumniče,” reče, “i razumi. 2. Sin Božji je STARIJI OD SVEGA ŠTO JE STVORIO**, i zato je postao Očev savetnik u njegovom stvaranju. Zato je stena drevna**.” “Ali zašto su vrata nova, Gospode?” upitah. 3. “Zato što se,” reče, “on javio u poslednjim danima njegovog dovršenja. Zato su vrata nova, da bi kroz njih ušli u carstvo Božje oni koji treba da se spasu. 4. Da li si primetio,” upita, “da je kamenje koje je ušlo kroz vrata bilo ugrađeno u zdanje kule, dok je ono koje nije ušlo ponovo bilo izbačeno na svoje mesto?” “Da, video sam to, Gospode,” odgovorih. “Na isti način,” reče, “niko neće ući u carstvo Božje ako ne uzme ime njegovog Sina. 5. Jer ako želiš da uđeš u grad opasan zidom sa samo jednim vratima, možeš li ući drugačije nego kroz ta vrata?” “Kako bi drugačije moglo biti, Gospode?” rekoh. “Ako, dakle, ne možeš ući u grad osim kroz njegova vrata,” reče, “tako ni niko ne može ući u carstvo Božje ni na koji drugi način osim kroz ime Sina koji je njegov voljeni. 6. Video si,” upita, “mnoštvo ljudi koji grade kulu?” “Video sam ih, Gospode,” odgovorih. “Svi oni,” reče, “jesu slavni anđeli. Gospod je, dakle, njima okružen kao zidom. A vrata su Sin Božji; to je jedini ulaz ka Gospodu. Niko ne može ući k njemu ni na koji drugi način, osim kroz njegovog Sina. 7. Video si,” upita, “šestoricu ljudi i slavnog i velikog čoveka usred njih, koji je obilazio oko kule i odbacivao kamenje iz zdanja?” “Video sam to, Gospode,” odgovorih. 8. “Slavni čovek,” reče, “jeste Sin Božji, a ona šestorica su slavni anđeli koji ga podupiru s desne i s leve strane. Nijedan od ovih slavnih anđela,” reče, “neće ući pred lice Božje bez njega. Ko ne primi njegovo ime neće ući u carstvo Božje.”
90 (IX. 13)
“Ali šta je kula?” upitah. “Ova kula,” odgovori, “jeste crkva.” 2. “A ko su ove device?” “Ove,” reče, “jesu sveti duhovi. Niko se ne može naći u carstvu Božjem ako ga one ne obuku u svoju odeću. Neće ti koristiti da primiš samo ime, a da od njih ne primiš odeću. Jer ove device su sile Sina Božjeg. Ako nosiš ime, a ne i njegovu silu, biće uzalud. 3. Kamenje koje si video izbačeno,” reče, “ono je nosilo ime, ali nije bilo obučeno u odeću devica.” “Kakva je njihova odeća, Gospode?” upitah. “Imena koja imaju jesu njihova odeća,” odgovori. “Ko nosi ime Sina Božjeg treba da nosi i njihova imena. Jer i sam Sin nosi imena devica. 4. Sve kamenje koje si video kako ulazi u zdanje kule, koje je predato kroz njihove ruke i ostalo u zdanju,” reče, “obučeno je u silu ovih devica. 5. Zato vidiš kulu sazdanu kao jedan monolit sa stenom. Tako će i oni koji veruju u Gospoda preko njegovog Sina i koji su obučeni u ove duhove biti jedan duh i jedno telo, i njihova odeća biće jedne boje. A oni koji nose imena devica prebivaće u kuli.” 6. “I zato, Gospode,” upitah, “zašto je odbačeno kamenje izbačeno? Jer i ono je prošlo kroz kulu i bilo ugrađeno u zdanje kule kroz ruke devica.” “Pošto se brineš o svemu,” reče, “i tako pažljivo ispituješ, čuj o kamenju koje je izbačeno. 7. Svi oni,” reče, “primili su ime Sina Božjeg i silu ovih devica. I tako su bili osnaženi primivši ove duhove i pratili su sluge Božje, deleći jedan duh, jedno telo i jednu odeću. Jer bili su složni jedni s drugima i činili su ono što je pravedno. 8. A onda su, posle nekog vremena, bili zavedeni od žena koje si video kako nose crnu odeću, otkrivenih ramena, raspuštene kose i lepog stasa. Kada su ih ovi ljudi videli, poželeli su ih i obukli se u njihovu silu, skinuvši sa sebe odeću i silu devica. 9. I tako su bili izbačeni iz doma Božjeg i predati onim ženama. Ali oni koji nisu bili zavedeni lepotom tih žena ostali su u domu Božjem. Sada imaš tumačenje o onima koji su bili izbačeni,” reče.
91 (IX.14)
“Šta onda, Gospode,” upitah, “ako se ovi ljudi, čak i ako su takvi, pokaju i odbace svoje želje za tim ženama i vrate se devicama i hode u njihovoj sili i njihovim delima — zar neće ući u dom Božji?” 2. “Ući će,” reče, “ako odbace dela ovih žena i prime silu devica i hode u njihovim delima. Zato je izgradnja odložena, da bi, ako se pokaju, mogli ući u zdanje kule. Ali ako se ne pokaju, onda će ući drugi, a oni će biti izbačeni jednom zauvek.” 3. Zahvalio sam Gospodu za sve ove stvari, jer je pokazao samilost prema svakome ko je prizvao njegovo ime, poslavši anđela pokajanja onima među nama koji smo sagrešili protiv njega, obnavljajući naše duhove. I obnovio je naše živote čak i kada smo već bili pokvareni i nismo imali nade da ćemo živeti. 4. “A sada, Gospode,” rekoh, “pokaži mi zašto kula nije sazidana na zemlji, nego na steni i vratima.” “Zar si i dalje bezuman i neuk?” reče. “Moram te sve pitati, Gospode,” rekoh, “zato što ne mogu ništa da dokučim. Jer sve su to velike i slavne stvari, i teško ih je bilo kome dokučiti.” 5. “Slušaj,” reče. “Ime Sina Božjeg je veliko i bezgranično, i ONO podupire CEO SVET. Ako, dakle, SVE STVORENJE podupire SIN BOŽJI, šta misliš o onima koje je on pozvao, koji nose ime Sina Božjeg i hode po njegovim zapovestima? 6. Vidiš kakve ljude on podupire? To su oni koji celim srcem nose njegovo ime. I tako, on je postao njihov temelj, i podupire ih rado zato što se ne stide da nose njegovo ime.” (Isto, str. 417, 419, 423, 425, 427)
Bog se kune imenom svoga Sina
6 (II.2)
Petnaest dana kasnije, pošto sam postio i mnogo toga tražio od Gospoda, otkriveno mi je značenje spisa. Ovo su reči koje su bile napisane: 2. “Tvoje potomstvo, Jermo, odbacilo je Boga, pohulilo na Gospoda i izdalo svoje roditelje velikim zlom. I premda su nazvani izdajnicima svojih roditelja, ništa nisu dobili od svoje izdaje. Pa ipak su svojim gresima dodali još razuzdanija dela i nagomilali još više zla; i tako su njihova bezakona dela otišla dokle god su mogla. 3. Ali obznani ove reči svoj svojoj deci i svojoj ženi, koja će ti postati sestra. Jer ni ona ne obuzdava svoj jezik, nego ga koristi da čini zlo. Ali kada čuje ove reči, obuzdaće ga i primiće milost. 4. Nakon što im obznaniš ove reči koje mi je Gospodar zapovedio da ti otkrijem, tada će im biti oprošteni svi gresi koje su ranije počinili, zajedno sa gresima svih svetih koji su sagrešili do dana današnjeg, ako se pokaju svim svojim srcem i uklone iz njega dvoumlje. 5. Jer Gospodar se zakleo svojom sopstvenom slavom svojim izabranicima: ‘Ako bude još grešenja pošto je ovaj dan određen, oni neće naći spasenje. Jer postoji granica pokajanja za one koji su pravedni, i dani pokajanja za sve svete su navršeni. Ali oni spolja moći će da se kaju do poslednjeg dana.’ 6. I zato reci onima koji vode crkvu da izravnaju svoje puteve u pravednosti, da bi u punini primili obećanja sa velikom slavom. 7. Vi koji činite ono što je pravedno treba da stojite čvrsto i da ne budete dvoumni, da bi vaš put bio sa svetim anđelima. Blago svima vama koji izdržite veliku nevolju koja dolazi i ne odreknete se svoga života. 8. Jer Gospod se zakleo svojim Sinom, da su oni koji se odriču svoga Gospoda izgubili svoj život — to jest, oni koji će ga se odreći u danima koji dolaze. Ali kroz njegovo veliko saosećanje, milost je data onima koji su se ranije odrekli Gospoda. (Isto, str. 187, 189; naglasak moj)
Ikonomijsko Trojstvo
PARABOLE 101 (IX.24)
101 (IX.24)
“Što se tiče vernika sa sedme gore, gde rastu zelene i zdrave biljke i gde cela gora buja, sa svakom vrstom životinja i ptica nebeskih koje pasu među njenim biljkama — biljkama koje tim više napreduju, čak i kada su popasene: 2. ovi vernici su postali prostodušni, nevini i blaženi u svako doba, ne gajeći gnev jedni prema drugima, nego se uvek radujući slugama Božjim, noseći sveti duh ovih devica i uvek budući milostivi prema svima. I davali su svakome ono što je potrebno iz svojih sopstvenih trudova, bez prekora i oklevanja. 3. I tako, kada je Gospod video njihovu prostodušnost i svu njihovu detinju nevinost, ispunio ih je kroz trudove njihovih ruku i darovao im naklonost u svakom njihovom delu. 4. A ja, anđeo pokajanja, kažem vama koji ste takvi: ostanite takvi, i vaše potomstvo nikada neće biti zatrto. Jer Gospod vas je odobrio i upisao među naš broj, i svi vaši potomci prebivaće sa Sinom Božjim. Jer primili ste udeo njegovog Duha. (Isto, str. 447)
Zaključne napomene
Sažimam teološke i hristološke implikacije gorenavedenih navoda.
Postoji jedan Bog koji je sve stvorio ni iz čega i koji sve to održava.
Sin je po prirodi nedokučiv, mnogo stariji od svega stvorenog, Onaj koji je savetovao Oca u stvaranju svega i koji drži celokupno stvorenje na okupu.
Sin je Gospod naroda, i stoga je izjednačen sa Gospodom sveta koji je sve stvorio.
Sin je pretpostojeći Sveti Duh i Stvoritelj celokupnog stvorenja, koji se kasnije javio u telu koje je potom učinio svojim slugom.
Ono što ovo dokazuje jeste da je Sin po prirodi nestvoren, budući da je on Stvoritelj koji je celokupno stvorenje doveo u postojanje. A pošto Jerma potvrđuje da postoji samo jedan Bog koji je sve stvorio, to znači da je Sin i različit od Boga i istovetan sa Bogom.
Ovu činjenicu dodatno potvrđuje i to što kod Jerme Bog se kune ne samo svojom sopstvenom slavom, nego i svojim Sinom.
Nadahnuto Sveto pismo kaže da se Bog kune jedino sobom, jer nema nikoga većeg od njega ili jednakog njemu kime bi se zakleo:
„I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama. I reče: Sobom se zakleh, veli Gospod: Kad si tako učinio i nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega,“ Postanje 22:15-16 Legacy Standard Bible (LSB)
„Dovijeka ću mu hraniti milost svoju, i zavjet je moj s njim vjeran. Produljiću sjeme njegovo dovijeka, i prijesto njegov kao dane nebeske. Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uzidu u zapovijestima mojim; Ako pogaze uredbe moje, i zapovijesti mojih ne sačuvaju, Onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo; Ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom; Neću pogaziti zavjeta svojega, i što je izašlo iz usta mojih neću poreći. Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu? Sjeme će njegovo trajati dovijeka, i prijesto njegov kao sunce preda mnom;“ Psalam 89:28-36 LSB
„Ako li ne poslušate ovijeh riječi, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da će opustjeti taj dom.“ Jeremija 22:5 LSB
„Zakle se Gospod Gospod svetošću svojom da će vam, evo, doći dani, te će vas izvlačiti kukama i ostatak vaš udicama ribarskim.“ Amos 4:2 LSB
„Zakle se Gospod Gospod sobom, govori Gospod Bog nad vojskama: Ja se gadim na ponos Jakovljev i mrzim na dvorove njegove; zato ću predati grad i sve što je u njemu.“ Amos 6:8 LSB
„Jer kad Bog dade obećanje Avraamu, nemajući ni u koga većega da se zakune, zakle se samim sobom, Govoreći: Zaista ću te bogato blagosloviti i obilno te umnožiti. I tako Avraam strpljivo čekajući dočeka obećanje. Jer se ljudi zaklinju većim od sebe, i svakom njihovom prepiranju završetak je zakletva kao jemstvo.“ Jevrejima 6:13-16 New International Version (NIV) „I vidjeh drugoga anđela silna gdje silazi s neba, koji bješe odjeven u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I on držaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i stade svojom desnom nogom na more, a lijevom na zemlju; I povika glasom gromkim kao što riče lav. I kad on povika, progovoriše sedam gromova glasovima svojim. A kada progovoriše sedam gromova, htjedoh da pišem, no čuh glas sa neba koji govori: 3apečati ono što govoriše sedam gromova, i to ne piši. I anđeo kojega vidjeh gdje stoji na moru i na zemlji, podiže svoju desnu ruku prema nebu, I zakle se Onim koji živi u vijekove vijekova, Koji sazda nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da vremena više biti neće;“ Otkrivenje 10:1-6 NIV
To što Jerma prikazuje Gospoda kako se kune svojim sopstvenim Sinom pokazuje da su autor(i) ovog spisa verovali da je Sin jednak Bogu po sili, slavi i veličanstvu.
Gospod je onima koje je odobrio da prebivaju sa Sinom Božjim darovao udeo Duha Sinovljevog. Ova trojična struktura dokazuje da Jerma ne tvrdi da je Sin ista božanska Ličnost koju Novi zavet identifikuje kao Svetoga Duha. Naprotiv, kada se za Sina kaže da je Sveti Duh, to je opis Sinovljeve prirode.
Drugim rečima, Jerma tvrdi da je Hristos večna, božanska duhovna Ličnost koja nije oduvek bila telo. Poenta je u tome da je Sin oduvek postojao kao čist, sveti Duh, budući da je Božanstvo po prirodi duhovno, nasuprot onome što je materijalno, telesno, puteno (Up. Jovan 4:23-24).
Dodatna literatura