HERMA: POBIJANJE JERETIKA

U ovom tekstu citiraću „Jermin pastir“, ranohrišćanski spis koji je bio veoma cenjen i prilično popularan među hrišćanima prvih nekoliko vekova. Bio je to toliko uticajan dokument da su ga mnogi crkveni pisci/oci čak smatrali kanonskim.

Spis se datira negde između 85. i 150. godine nove ere, ali je najverovatnije sastavljen u ranom do srednjem delu drugog veka.

Moj cilj ovde jeste da pobijem zloupotrebu i pogrešno rukovanje ovim drevnim dokumentom od strane antitrinitarnih jeretika i savremenih arijanskih kultista, koji ovaj izvor citiraju izvan konteksta s izričitim ciljem da napadnu presveto i preblaženo Trojstvo.

U pojedinim slučajevima citiraću četiri određena engleska izdanja Pastira, kako bi čitaoci mogli biti sigurni u tačnost prevoda raznih sačuvanih grčkih prepisa ovog ranohrišćanskog dela.

Svako isticanje je moje.

MONOTEIZAM

Za početak, Jerma potvrđuje biblijski monoteizam tvrdeći da postoji jedan Bog koji je stvorio sve stvari:

1:6 Rekoh joj: „Zar me sada izobličavaš?“ „Ne, nije tako“, reče ona, „nego čuj reči koje ću ti kazati. Bog (ho theos), koji obitava na nebesima, i koji je iz nebića stvorio ono što postoji (kai ktisas ek tou me ontos ta onta), i uvećao to i umnožio radi svoje svete Crkve, gnevan je na tebe, jer si sagrešio protiv mene.“ Viđenje 1 (Engleski prevod J. B. Lightfoota)

Zapovest 1

1[26]:1 „Pre svega, veruj da je Bog jedan, upravo Onaj koji je sve stvorio (hoti heis ho theos ho ta panta ktisas) i uredio, i doveo sve iz nepostojanja u postojanje, koji sve obuhvata, a jedini je neobuhvativ.

1[26]:2 Zato veruj u Njega i boj Ga se, i u tom strahu budi uzdržljiv. Drži se toga i odbacićeš od sebe svaku pokvarenost, i obući ćeš se u svaku vrlinu pravednosti, i živećeš Bogu, ako držiš ovu zapovest.“ (Lightfoot)

Neka čitaoci imaju na umu ovu tvrdnju da je Bog svu tvorevinu doveo u postojanje ni iz čega, jer će to biti od značaja za potvrđivanje božanstva Sina i Svetog Duha, kao što ćemo ubrzo videti.

CRKVA NIJE NI SIN NI DUH

U jednom od viđenja Jerma vidi crkvu u obliku starice, i biva mu rečeno da je crkva bila prvo što je Bog stvorio:

GLAVA IV.

I bi mi dato otkrivenje, braćo moja, dok sam spavao, od mladića lepog izgleda, koji mi reče: „Šta misliš, ko je ona starica od koje si primio knjigu?“ A ja rekoh: „Sibila.“ „Varaš se“, kaže on, „nije Sibila.“ „Ko je onda?“ rekoh ja. A on reče: „To je Crkva.“ A ja mu rekoh: „Zašto je onda starica?“ „Zato što je“, reče on, „stvorena pre svega ostalog (panton prote ektisthe). Zbog toga je stara. I radi nje je svet načinjen.“ Drugo viđenje (Roberts-Donaldson engleski prevod)

1. I bi mi dato otkrivenje, braćo, dok sam spavao, od veoma lepog mladića koji mi reče: „Šta misliš, ko je bila ona drevna gospa od koje si primio knjižicu?“ Rekoh: „Sibila.“ „Grešiš“, reče on, „nije ona.“ „Ko je onda?“ rekoh. „Crkva“, reče on. Rekoh mu: „Zašto je onda stara?“ „Zato što je“, reče on, „stvorena PRVA od svega. Iz tog razloga je stara; i radi nje je svet ustanovljen.“ (Kirsopp Lake, The Apostolic Fathers in Two Volume with an English Translation [Harvard University Press, Cambridge, MA/ William Heinemann Ltd, London, pretisak 1946], Volume II: The Shepherd of Hermas. The Martyrdom of Polycarp. The Epistle of Diognetus, str. 25)

Kasnije, Jerma biva obavešten da mu se Sveti Duh javio u obliku crkve, i da je taj Duh zapravo bio Sin Božji:

PRVI PREVOD

PARABOLA 9

1[78]:1 Nakon što sam zapisao zapovesti i parabole pastira, anđela pokajanja, on dođe k meni i reče mi: „Želim da ti pokažem sve ono što ti je pokazao Sveti Duh, koji je govorio s tobom U OBLIKU CRKVE. Jer taj Duh jeste Sin Božji. (Lightfoot)

DRUGI PREVOD

GLAVA I

Nakon što sam zapisao zapovesti i poređenja Pastira, anđela pokajanja, on dođe k meni i reče: „Želim da ti objasnim šta ti je pokazao Sveti Duh koji je govorio s tobom u obliku Crkve, jer taj Duh jeste Sin Božji. (Roberts-Donaldson)

TREĆI PREVOD

78. Nakon što sam zapisao zapovesti i parabole pastira, anđela pokajanja, on dođe k meni i reče mi: „Želim da ti objasnim šta ti je pokazao Sveti Duh, koji je govorio s tobom u obliku Crkve; jer taj Duh jeste Sin Božji. (Holmes, str. 471)

Dovoljno je reći da je ovo izvrnuto tako da znači kako je Sin prvo stvoreno biće, budući da se za njega kaže da jeste upravo ta crkva koja je bila prvo što je Bog stvorio.

Međutim, ova parabola ne kaže da je Sin crkva, nego da se on javio U OBLIKU crkve. To jest, Sin, koji jeste Sveti Duh, ispoljio je sebe kao crkvu.

Tvrditi da on jeste crkva prosto je grubo izvrtanje i namerno pogrešno čitanje onoga što tekst Jerminog Pastira zaista uči. Kao takav, ovaj odlomak ne pruža nikakav dokaz da je Sin prvo stvorenje koje je Bog doveo u postojanje.

DUH JE TVORAC CELE TVOREVINE

Jerma opisuje Božjeg preegzistentnog Duha kao Tvorca koji je stvorio celokupnu tvorevinu.

PRVI PREVOD

6[59]:5 Sveti preegzistentni Duh, KOJI JE STVORIO CELU TVOREVINU (to pneuma to hagion to proon, to ktisan pasan ten ktisin), Bog je nastanio u telu koje je hteo. To telo, dakle, u kome je Sveti Duh obitavao, bilo je pokorno Duhu, hodeći časno u svetosti i čistoti, ne skvrneći Duha ni na koji način.

6[59]:6 Kada je, dakle, živelo časno u čednosti, i trudilo se s Duhom, i sarađivalo s njim u svemu, ponašajući se smelo i hrabro, On ga izabra za saučesnika sa Svetim Duhom; jer je put ovoga tela ugodio [Gospodu], budući da se, posedujući Svetog Duha, nije oskvrnilo na zemlji.

6[59]:7 Zato je uzeo sina za savetnika, kao i slavne anđele, da bi i ovo telo, pošto je besprekorno služilo Duhu, imalo neko mesto boravišta, i da ne bi izgledalo kako je izgubilo nagradu za svoju službu; jer svako telo koje se nađe neoskvrnjeno i neuprljano, u kome je Sveti Duh obitavao, primiće nagradu.

6[59]:8 Sada imaš i tumačenje ove parabole.“ PARABOLA 5 (Lightfoot)

DRUGI PREVOD

„Sveti, preegzistentni Duh, KOJI JE STVORIO SVAKO STVORENJE, Bog je nastanio u telu koje je izabrao. To telo, dakle, u kome je Sveti Duh obitavao, plemenito se pokoravalo tom Duhu, hodeći pobožno i čedno, ni u čemu ne skvrneći Duha; i tako, nakon što je živelo izvrsno i čisto, i nakon što se trudilo i sarađivalo s Duhom, i pošto je u svemu postupalo snažno i hrabro zajedno sa Svetim Duhom, On ga uze za saučesnika s Njim. Jer takvo držanje tela Mu je bilo ugodno, zato što se nije oskvrnilo na zemlji dok je imalo Svetog Duha. Uzeo je, stoga, za savetnike svoga Sina i slavne anđele, da bi to telo, koje je bez greške bilo pokorno telu, imalo neko mesto boravišta, i da se ne bi činilo da je nagrada [za njegovu službu izgubljena], jer telo koje je nađeno bez mrlje i oskvrnjenja, u kome je Sveti Duh obitavao, [primiće nagradu]. Sada imaš i objašnjenje ove parabole.“ Glava VI (Roberts-Donaldson)

TREĆI PREVOD

1. „Slušaj“, reče on: „Sin Božji nije sin Božji kao onaj kome je dat oblik sluge, nego mu je data velika sila i gospodstvo.“ „Kako to, gospodine?“ rekoh, „ne razumem.“ 2. „Zato što je Bog zasadio vinograd“, reče on, „to jest, stvorio narod, i predao ga svome Sinu. A Sin je nad njima postavio anđele da ih čuvaju. I on sam je očistio njihove grehe, mnogo se trudeći i podnoseći velik napor. Jer nijedan vinograd ne može biti okopan bez truda i napora. 3. Kada je, dakle, očistio grehe naroda, pokazao im je puteve života i dao im zakon koji je primio od svoga Oca. 4. Ali čuj zašto je Gospod uzeo svoga Sina i slavne anđele za savetnike u vezi s nasledstvom sluge. 5. Sveti Duh koji preegzistira, KOJI JE STVORIO SVU TVOREVINU, Bog je nastanio u telu koje je hteo. Zato je to telo, u kome je Sveti Duh obitavao, dobro služilo Duhu, hodeći u svetosti i čistoti, i ni na koji način nije oskvrnilo duha.“ (Kirsopp Lake, str. 167)

ČETVRTI PREVOD

„(5) Preegzistentni Sveti Duh, KOJI JE STVORIO CELU TVOREVINU, Bog je učinio da živi u telu koje je hteo. To telo, dakle, u kome je Sveti Duh živeo, dobro je služilo Duhu, živeći u svetosti i čistoti, ne skvrneći Duha ni na koji način.“ (The Apostolic Fathers, Greek Texts And English Translations, priredio i revidirao Michael W. Holmes [Baker Books, Grand Rapids, MI 1999], str. 437, 439)

Ove izjave dovele su do izvesne zabune. Da li Jerma podrazumeva da je Sin ovaploćenje Svetog Duha, i time postavlja hristologiju Duha?

Ili je moguće da se Jermino pominjanje Svetog Duha zapravo i ne odnosi na treću Osobu Božanstva? Možda pod Duhom misli na to da je sam Sin Božji bio nestvoreni, nematerijalni i čisti Duh, tj. večna Osoba koja je Duh po svojoj božanskoj prirodi, a koja je kasnije postala telo?

Uostalom, Sveto pismo zaista kaže da je Bog po prirodi Duh, i da je sam Hristos duh koji oživljava, iako on nije Sveti Duh:

„Ali doći će vreme, i već je došlo, kad će pravi vernici služiti Ocu duhom i istinom, jer Otac traži one koji žele da mu tako služe. Bog je Duh, i oni koji mu služe moraju mu služiti duhom i istinom.““ Jovan 4:23-24 Prevod Novi svet Svetog pisma (izdanje za proučavanje) (NWT)

„Tako je i napisano: „Prvi čovek, Adam, postao je živo biće.“ Poslednji Adam postao je duh koji daje život.“ 1. Korinćanima 15:45 NWT

Ili Pastir uopšte i ne govori o ovaploćenju Sina, nego se pre odnosi na Svetog Duha koji nalazi čiste ljudske posude da u njima obitava i kroz njih dela?

Kako god bilo, jedna činjenica je jasna. Za Jermu, taj Duh jeste Božji nestvoreni Duh koji je celu tvorevinu doveo u postojanje.

A pošto je Jerma potvrdio da postoji samo jedan Bog koji je sve stvorio, to znači da je Duh istovremeno različit od Boga i istovetan s Bogom.

SIN JE TVORAC I ODRŽAVATELJ CELE TVOREVINE, I JAHVE KOJI SPASAVA

Evo, dakle, šta Jerma kaže o odnosu Sina prema tvorevini, i o tome kako on spasava i čisti sve one koji prizivaju i nose njegovo ime:

PRVI PREVOD

PARABOLA 5

4[57]:5 Rekoh mu: „Gospodine, ja koji te imam uza se, imam (samo) potrebu da te pitam i da se kod tebe raspitujem; jer mi ti sve pokazuješ i govoriš sa mnom; ali da sam to video ili čuo bez tebe, zamolio bih Gospoda da mi bude pokazano.“

5[58]:1 „Upravo sam ti rekao“, reče on, „da si bezobziran i navalentan, tražeći tumačenja parabola. Ali pošto si tako uporan, protumačiću ti parabolu o imanju i sve što uz nju ide, kako bi ih obznanio svima. Slušaj sada“, reče on, „i razumi ih.

5[58]:2 Imanje je ovaj svet, a gospodar imanja jeste Onaj koji je sve stvorio, i uredio, i obdario silom; a sluga je Sin Božji, a čokoti su ovaj narod koji je On sam zasadio;

5[58]:3 a ograde su [sveti] anđeli Gospodnji koji drže na okupu Njegov narod; a korov, koji se čupa iz vinograda, jesu prestupi slugu Božjih; a poslastice koje mu je poslao sa gozbe jesu zapovesti koje je dao svome narodu preko svoga Sina; a prijatelji i savetnici jesu sveti anđeli koji su prvi stvoreni; a odsustvo gospodara jeste vreme koje preostaje do Njegovog dolaska.“

5[58]:4 Rekoh mu: „Gospodine, velike su i divne sve te stvari i sve su slavne; da li je onda bilo verovatno“, rekoh, „da sam ih ja mogao dokučiti?“ „Ne, niti ih iko drugi može dokučiti, makar bio pun razumevanja.“ „Ipak još jednom, gospodine“, rekoh, „objasni mi ono što ću te pitati.“

5[58]:5 „Govori“, reče on, „ako nešto želiš.“ „Zašto je, gospodine,]“ rekoh, „Sin Božji u paraboli predstavljen u liku sluge?“

6[59]:1 „Slušaj“, reče on; „Sin Božji nije predstavljen u liku sluge**, nego je predstavljen u velikoj sili i gospodstvu**.“ „Kako to, gospodine?“ rekoh; „ne shvatam.“

6[59]:2 „Zato što je“, reče on, „Bog zasadio vinograd, to jest, stvorio je narod, i predao ga svome Sinu. A Sin je postavio anđele nad njima, da ih čuvaju; i sam Sin je očistio njihove grehe, mnogo se trudeći i podnoseći mnoge napore; jer niko ne može kopati bez truda i napora.

6[59]:3 Pošto je, dakle, sam očistio grehe svoga naroda, pokazao im je puteve života, dajući im zakon koji je primio od svoga Oca. Vidiš“, reče on, „da je On sam Gospod naroda, primivši svu vlast od svoga Oca (hoti autos kyrios esti tou laou, exousian pasan labon para tou patros autou).

6[59]:4 A kako je gospodar uzeo svoga sina i slavne anđele za savetnike u vezi s nasledstvom sluge, čuj…

PARABOLA 9

7[84]:1 Kada je, dakle, izvršio to, slavni čovek koji je bio gospodar cele kule pozva pastira k sebi i predade mu sve kamenove koji su ležali pored kule, a koji su bili izbačeni iz građevine, i reče mu…

12[89]:1 „Pre svega, gospodine“, rekoh, „objasni mi ovo. Stena i vrata, šta su ono?“ „Ova stena“, reče on, „i vrata jesu Sin Božji.“ „Kako to, gospodine“, rekoh, „da je stena drevna, a vrata nova?“ „Slušaj“, reče on, „i razumi, bezumniče.

12[89]:2 Sin Božji JE STARIJI OD SVE SVOJE TVOREVINE (ho men hyios tou theou pases tes ktiseos autou progenesteros estin), tako da je postao Očev savetnik u Njegovom stvaranju. Zato je i drevan.“ „Ali zašto su vrata nova, gospodine?“ rekoh.

12[89]:3 „Zato što je“, reče on, „bio objavljen u poslednjim danima svršetka; zato su vrata načinjena nova, da bi kroz njih ušli u carstvo Božje oni koji treba da se spasu.

12[89]:4 Jesi li video“, reče on, „da su kamenovi koji su prošli kroz vrata otišli u građevinu kule, a oni koji nisu prošli kroz njih ponovo su odbačeni na svoje mesto?“ „Video sam, gospodine“, rekoh. „Tako“, reče on, „niko neće ući u carstvo Božje, osim ako ne primi IME NJEGOVOG SINA.

12[89]:5 Jer ako želiš da uđeš u neki grad, a taj grad je sav opasan zidom i ima samo jedna vrata, možeš li ući u taj grad osim kroz vrata koja ima?“ „Pa kako bi, gospodine“, rekoh, „bilo drugačije moguće?“ „Ako, dakle, ne možeš ući u grad osim kroz sama vrata, tako isto“, reče on, „čovek ne može ući u carstvo Božje osim kroz IME NJEGOVOG SINA koga On ljubi.

12[89]:6 Jesi li video“, reče on, „mnoštvo koje gradi kulu?“ „Video sam ga, gospodine“, rekoh. „Oni“, reče on, „svi su slavni anđeli. Njima je, dakle, Gospod opasan. Ali vrata su Sin Božji; postoji samo taj jedan ulaz ka Gospodu. Niko, dakle, neće ući k Njemu drugačije nego kroz Njegovog Sina.

12[89]:7 Jesi li video“, reče on, „šestoricu ljudi, i slavnog i moćnog čoveka među njima, onoga koji je obilazio oko kule i odbacivao kamenje iz građevine?“ „Video sam ga, gospodine“, rekoh.

12[89]:8 „Slavni čovek“, reče on, „jeste Sin Božji, a ona šestorica su slavni anđeli koji Ga čuvaju s desne i s leve strane. Od tih slavnih anđela nijedan“, reče on, „neće ući k Bogu bez Njega; ko god ne primi NJEGOVO IME, neće ući u carstvo Božje.“…

13[90]:3 Za sve to zahvalih Gospodu, jer se smilovao svima koji prizivaju NJEGOVO IME (epi pasi tois epikaloumenois to onoma autou), i posla anđela pokajanja nama koji smo sagrešili protiv Njega, i osveži naš duh, i, kad smo već bili propali i nismo imali nade u život, obnovi naš život…

13[90]:5 „Slušaj“, reče on. „IME Sina Božjeg je veliko i NEDOKUČIVO, i održava ceo svet. Ako, dakle, SVU TVOREVINU (pasa he ktisis) održava SIN [Božji], šta misliš o onima koji su pozvani od Njega, i nose IME Sina Božjeg, i hode po Njegovim zapovestima?

13[90]:6 Vidiš li onda kakve ljude On održava? Upravo one koji nose NJEGOVO IME svim svojim srcem. On sam je, dakle, postao njihov temelj, i rado ih održava, jer se ne stide da nose NJEGOVO IME.“ (Lightfoot)

DRUGI PREVOD

GLAVA VI.

„Čuj“, odgovori on: „Sin Božji nije u obliku roba, nego u velikoj sili i moći.“ „Kako to, gospodine?“ rekoh; „ne razumem.“ „Zato što je“, odgovori on, „Bog zasadio vinograd, to jest, stvorio je narod, i dao ga svome Sinu; a Sin je postavio svoje anđele nad njima da ih čuvaju; i On sam je oprao njihove grehe, pretrpevši mnoga iskušenja i podnevši mnoge napore, jer niko nije u stanju da kopa bez truda i napora. On sam je, dakle, oprao grehe naroda, pokazao im puteve života dajući im zakon koji je primio od svoga Oca. [Vidiš“, reče on, „da je On Gospod naroda, primivši svu vlast od svoga Oca.] A zašto je Gospod uzeo svoga Sina za savetnika, i slavne anđele, u pogledu nasledstva roba, čuj.“ Peto poređenje (Roberts-Donaldson)

GLAVA VII

Slavni čovek, gospodar cele kule, pošto je završio te izmene, pozva k sebi Pastira i predade mu sve kamenove koji su ležali pored kule, a koji su bili odbačeni iz građevine, i reče mu: „Pažljivo očisti sve ove kamenove, i odloži one koji se mogu uskladiti s ostalima za građenje kule; a one koji ne mogu, baci daleko od kule.“…

GLAVA XII

„Pre svega, gospodine“, rekoh, „objasni mi ovo: šta znače stena i vrata?“ „Ova stena“, odgovori on, „i ova vrata jesu Sin Božji.“ „Kako to, gospodine?“ rekoh; „stena je stara, a vrata su nova.“ „Slušaj“, reče on, „i razumi, o neuki čoveče. Sin Božji JE STARIJI OD SVIH SVOJIH STVORENJA, tako da je bio SAVETNIK Ocu u Njegovom delu stvaranja: iz tog razloga je On star.“ „A zašto su vrata nova, gospodine?“ rekoh. „Zato što je“, odgovori on, „postao objavljen u poslednjim danima domostroja: iz tog razloga su vrata načinjena nova, da bi oni koji kroz njih treba da se spasu ušli u carstvo Božje. Video si“, reče on, „da su oni kamenovi koji su ušli kroz vrata upotrebljeni za građenje kule, a da su oni koji nisu ušli ponovo bačeni natrag na svoje mesto?“ „Video sam, gospodine“, odgovorih. „Na isti način“, nastavi on, „niko neće ući u carstvo Božje ako ne primi NJEGOVO SVETO IME. Jer ako želiš da uđeš u grad, a taj grad je opkoljen zidom i ima samo jedna vrata, možeš li ući u taj grad osim kroz vrata koja ima?“ „Pa kako bi drugačije moglo biti, gospodine?“ rekoh. „Ako, dakle, ne možeš ući u grad osim kroz njegova vrata, tako isto čovek ne može drugačije ući u carstvo Božje nego kroz ime Njegovog ljubljenog Sina. Video si“, dodade on, „mnoštvo koje je gradilo kulu?“ „Video sam ih, gospodine“, rekoh. „Oni“, reče on, „svi su slavni anđeli, i njima je, dakle, Gospod okružen. A vrata su Sin Božji. To je jedini ulaz ka Gospodu. Ni na koji drugi način, dakle, niko neće ući k Njemu osim kroz Njegovog Sina. Video si“, nastavi on, „šestoricu ljudi, i visokog i slavnog čoveka među njima, koji je obilazio oko kule i odbacivao kamenje iz građevine?“ „Video sam ga, gospodine“, odgovorih. „Slavni čovek“, reče on, „jeste Sin Božji, a ona šestorica slavnih anđela jesu oni koji Ga podupiru s desne i s leve strane. Nijedan od tih slavnih anđela“, nastavi on, „neće ući k Bogu bez Njega. Ko god ne primi NJEGOVO IME, neće ući u carstvo Božje.“ Deveto poređenje (Roberts-Donaldson)

Za sve to zahvalih Gospodu, jer se sažalio na sve koji prizivaju NJEGOVO IME; i posla anđela pokajanja nama koji smo sagrešili protiv Njega, i obnovi naš duh; i kada smo već bili uništeni i nismo imali nade u život, On nas povrati u novinu života… „Slušaj“, reče on: „IME Sina Božjeg je veliko, i ne može se obuhvatiti, i podupire ceo svet. Ako, dakle, celu tvorevinu podupire SIN BOŽJI, šta mislite o onima koji su pozvani od Njega, i nose IME Sina Božjeg, i hode po Njegovim zapovestima? Vidite li kakve ljude On podupire? One koji nose NJEGOVO IME svim svojim srcem. On sam je, prema tome, postao njihov temelj, i podupire ih s radošću, jer se ne stide da nose NJEGOVO IME.“ GLAVA XIV (Roberts-Donaldson)

TREĆI PREVOD

1. Kada je slavni čovek, Gospodar cele kule, završio te stvari, pozva pastira i predade mu sve kamenove koji su ležali pored kule, a koji su bili izvađeni iz građevine, i reče mu: (Kirsopp Lake, str. 235)

1. „Pre svega, gospodine“, rekoh, „reci mi ovo: šta su stena i vrata?“ „Ova stena i ova vrata“, reče on, „jesu Sin Božji.“ „Kako to“, rekoh, „gospodine, da je stena stara, a vrata su nova?“ „Slušaj“, reče on, „i razumi, bezumniče. 2. Sin Božji JE STARIJI OD SVE SVOJE TVOREVINE, tako da je bio savetnik Ocu u Njegovom stvaranju, zato je i stena stara.“ „Ali zašto su vrata nova, gospodine?“ rekoh. 3. „Zato što je“, reče on, „bio objavljen u poslednjim danima svršetka sveta; iz tog razloga su vrata nova, da bi oni koji treba da se spasu ‚ušli‘ kroz njih u carstvo Božje.“ 4. Vidiš li“, reče on, „da su kamenovi koji su ušli kroz vrata stavljeni u građevinu kule, a oni koji nisu ušli kroz njih vraćeni natrag na svoje mesto?“ „Vidim, gospodine“, rekoh. „Tako“, reče on, „niko neće ući u Carstvo Božje, osim ako ne uzme NJEGOVO SVETO IME. 5. Jer ako želiš da uđeš u grad, a taj grad je opasan zidom i ima jedna vrata, možeš li ući u taj grad osim kroz vrata koja ima?“ „Ne, gospodine“, rekoh, „jer kako bi drugačije bilo moguće?“ „Ako, dakle, ne možeš ući u grad osim kroz vrata koja ima, tako“, reče on, „čovek ne može drugačije ući u carstvo Božje, osim kroz IME NJEGOVOG SINA, koga je on ljubio. 6. Vidiš li“, reče on, „mnoštvo koje gradi kulu?“ „Da, gospodine“, rekoh, „vidim ga.“ „Oni“, reče on, „svi su slavni anđeli; njima je, dakle, Gospod opasan. A vrata su Sin Božji, to je jedini ulaz ka Gospodu. Niko ne može ući k njemu drugačije, nego kroz njegovog Sina. 7. Vidiš li, dakle“, reče on, „šestoricu ljudi, i slavnog i velikog čoveka među njima, koji obilazi oko kule i odbacuje kamenje iz građevine?“ „Da, gospodine“, rekoh, „vidim ga.“ 8. „Slavni čovek“, reče on, „jeste Sin Božji, a ona šestorica su slavni anđeli koji ga podupiru s desne i s leve strane. Nijedan od tih slavnih anđela“, reče on, „ne može ući pred Boga bez njega. Ko ne primi NJEGOVO IME neće ući u carstvo Božje.“ (Kirsopp Lake, str. 249, 251, 253)

3. Zahvalih Gospodu za sve to, što se smilovao svima koji prizivaju NJEGOVO IME, i poslao anđela pokajanja nama koji smo sagrešili protiv njega, i obnovio naš duh, čak i kad smo već bili pokvareni, i povratio naš život, kad nismo imali nade da ćemo živeti… 5. „Slušaj“, reče on, „IME Sina Božjeg je veliko i nedokučivo, i podupire ceo svet. Ako, dakle, celu tvorevinu podupire SIN BOŽJI, šta misliš o onima koji su pozvani od njega, i nose IME Sina Božjeg, i hode po njegovim zapovestima? 6. Vidiš li onda koga on podupire? One koji nose NJEGOVO IME svim svojim srcem. On je, dakle, bio njihov temelj i podupire ih radosno, jer se ne stide da nose NJEGOVO IME.“ (Kirsopp Lake, str. 257, 259)

ČETVRTI PREVOD

„(4) Vidiš“, reče on, „da je on Gospod naroda, pošto je primio svu vlast od svoga Oca. Ali čuj zašto je Gospod uzeo svoga Sina i slavne anđele za savetnike u pogledu nasledstva roba.“ (Holmes, str. 437)

84. Kada je, dakle, slavni čovek koji je bio gospodar cele kule završio te stvari, pozva pastira k sebi iz građevine koji su ležali pored kule, i reče mu… (Holmes, str. 481)

89. „Pre svega, gospodine“, rekoh, „objasni mi ovo: ko je stena i ko su vrata?“ „Ova stena“, reče on, „i vrata jesu Sin Božji.“ „Kako to, gospodine“, rekoh, „da je stena stara, a vrata nova?“ „Slušaj“, reče on, „i razumi, bezumniče. (2) Sin Božji je DALEKO STARIJI od CELE SVOJE TVOREVINE, tako da je bio Očev savetnik u Njegovom stvaranju. Zato je stena stara.“ „Ali zašto su vrata nova, gospodine?“ rekoh. (3) „Zato što je“, reče on, „bio otkriven u poslednjim danima svršetka; zato su vrata nova, da bi kroz njih u carstvo Božje ušli oni koji treba da se spasu.“… (8) „Slavni čovek“, reče on, „jeste Sin Božji, a ona šestorica su slavni anđeli koji ga okružuju s njegove desne i leve strane. Nijedan od tih slavnih anđela“, reče on, „ne ulazi pred Boga bez njega; ko god ne primi NJEGOVO IME neće ući u carstvo Božje.“ (Holmes, str. 491)

(3) Zahvalih Gospodu za sve to, jer se smilovao svima KOJI SU PRIZIVALI NJEGOVO IME, i posla anđela pokajanja nama koji smo sagrešili protiv njega i obnovi naš duh i, kad smo već bili upropašćeni i bez nade u život, povrati naš život… (5) „Slušaj“, reče on. „IME Sina Božjeg je veliko I NEDOKUČIVO, i održava ceo svet. Ako, dakle, SVU TVOREVINU održava SIN BOŽJI, šta misliš o onima koji su pozvani OD NJEGA I NOSE IME SINA BOŽJEG i hode po njegovim zapovestima? (6) Oni koji nose NJEGOVO IME svim svojim srcem. Tako je on sam postao njihov temelj i rado IH ODRŽAVA jer se ne stide da nose NJEGOVO IME.“ (Holmes, str. 495)

Prema Jermi, Sin je po prirodi nedokučiv, mnogo stariji od cele tvorevine, Onaj koji je savetovao Oca u stvaranju svega, i koji drži celu tvorevinu na okupu.(1)

Sin je takođe opisan kao Gospod naroda, i stoga izjednačen s Gospodom sveta koji je sve stvorio.

To jedino i ima smisla, budući da nadahnuto Sveto pismo navodi Isusa kako tvrdi da je Sin Čovečji koji je Gospod celog sveta, s potpunim, sveukupnim suverenitetom nad svom tvorevinom:

„Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo nebesko je kao čovjek što posija dobro sjeme na njivi svojoj. A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj po pšenici, pa otide. A kada niče usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru,“ (Kyrie [Gospod]), „nisi li ti dobro sjeme sijao na njivi svojoj? Otkuda, dakle, kukolj? A on im reče: Neprijatelj čovjek to učini. A sluge mu rekoše: Hoćeš li, dakle, da idemo da ga počupamo? A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime i pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Saberite najprije kukolj i svežite ga u snoplje da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu moju.“…

„Tada je otpustio narod i ušao u kuću. A njegovi učenici su došli kod njega i rekli: „Objasni nam poređenje o kukolju na njivi.“ On im je odgovorio: „Sejač dobrog semena je Sin čovečji, njiva je svet, dobro seme su sinovi Kraljevstva, kukolj su sinovi Zloga, a neprijatelj koji ga je posejao jeste Đavo. Žetva je svršetak ovog poretka, a žeteoci su anđeli. Dakle, kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku ovog poretka. Sin čovečji poslaće svoje anđele i oni će sakupiti iz njegovog Kraljevstva sve koji druge navode na greh i one koji čine bezakonje, i baciće ih u užarenu peć. Tamo će oni plakati i škrgutati zubima. Tada će pravednici u Kraljevstvu svog Oca zasjati poput sunca. Ko ima uši, neka sluša.“ Matej 13:24-30, 36-43 NWT

„Isus im je prišao i rekao: „Data mi je sva vlast“ (pasa exousia) „na nebu i na zemlji.“ Matej 28:18 NWT

Ovo nam pomaže da razumemo zašto se za Sina kaže da je Očev savetnik u stvaranju, budući da je on Gospod koji je doveo tvorevinu u postojanje i koji je održava svojom vlašću. Time se objašnjava i zašto bi Otac dao Sinu svu vlast nad onim što je Sin stvorio zajedno s Ocem. To jest, Sin je Očev Naslednik radi koga je sve stvoreno:

„Na kraju im je poslao svog voljenog sina, rekavši: ’Poštovaće mog sina.‘ Ali ti vinogradari su rekli jedni drugima: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa će njegovo nasledstvo pripasti nama.‘“ Marko 12:6-7 NWT

„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“ Kološanima 1:13-17 Revidirani standardni prevod (RSV)

„A sada, u ovo vreme, on govori nama preko Sina, kog je odredio za naslednika kojem će sve pripasti i preko kog je stvorio sve što postoji. On je odraz Božje slave i verna slika njegovog bića, i sve podržava moćnom rečju. Nakon što nas je očistio od greha, seo je s desne strane Svevišnjeg na nebu.“ Jevrejima 1:2-3 NWT

Još jednom, budući da je Pastir već izjavio da je jedan Bog stvorio sve, ovo jednostavno potvrđuje da je Sin, kao i Duh, jednak Ocu po suštini, sili i veličanstvu.

Ovo dodatno potvrđuje činjenica da Sveto pismo i jevrejska tradicija uče da Bog nema savetodavca ni savetnika koji bi mu pomogao u stvaranju:

„Ko je izmerio Jehovin duh?Ko ga kao savetnik može nečemu poučiti? Kome se obratio da stekne razboritost?Ko ga uči putu pravednostiili mu pruža znanjeili ga upućuje na put razboritosti?“… „„S kim ćete me uporediti, ko mi je ravan?“, kaže Sveti Bog. „Podignite pogled prema nebu i gledajte! Ko je sve to stvorio? Onaj koji vodi vojsku zvezda i prebrojava je.Svaku po imenu zove. Zbog njegove ogromne moći i zadivljujuće silenijedna ne izostaje. Zašto kažeš, Jakove, zašto govoriš, Izraele:’Jehova ne vidi kako živim,Bog ne mari za nepravdu koju doživljavam‘? Zar ne znaš? Zar nisi čuo? Jehova, Stvoritelj svega što je na zemlji, večni je Bog. On se ne umara i ne posustaje. Njegov razum je nedokučiv.“ Isaija 40:13-14, 25-28 NWT

„Sjećam se, dakle, djela Gospodnjih i što sam vidio pripovijedaću: U riječima Gospodnjim su djela Njegova. Sunce obasjavajući, sve nadzire, i slave Gospodnje puna su djela Njegova. Nije bilo dato ni Svetima Gospodnjim da ispropovijedaju sva čudesa Njegova, koja je utvrdio Gospod Svedržitelj da ukrijepi slavom svojom sve i sva. Bezdan i srce proniče i sva njihova skrivena dejstva razumije; jer poznaje Višnji svako znanje i prodire u znake vijeka, Javljajući ono što je prošlo i što će doći i otkrivajući tragove skrivenih (stvari). Ne izmiče njemu ni jedna pomisao, ne sakri se od Njega ni jedna riječ. Veličanstvo Premudrosti Njegove ukrasi, kao što je (bilo) prije vijeka, i vavijek je: Niti se uveća, niti umanji, niti mu zatreba ijedan savjetnik.“ Sirah 42:15-21 RSV

„Mišlju svojom (Gospod) razdvoji bezdan i zasadi u njemu ostrva. Koji plove po moru, pričaju o opasnosti njegovoj, i slušanjem ušiju naših divimo se: I ondje su čudna i divna djela, svake vrste životinje, stvorenja kitova. Radi Njega miomiriše anđeo Njegov, i riječju Njegovom sve se objedinjuje.“ Sirah 43:23-26 RSV

„Plameni oganj beše svuda oko Njega, i veliki oganj stajaše pred Njim, i niko od onih oko Njega ne mogaše Mu prići: deset hiljada puta deset hiljada (stajaše) pred Njim, a ipak Mu NIJE BIO POTREBAN NIKAKAV SAVETNIK.“ 1. Enoh Poglavlje XIV [14]:22

Navedeni citati dodatno identifikuju Sina kao upravo onog Gospoda kome je Herma zahvaljivao za očišćenje i spasenje svih onih koji nose njegovo ime i prizivaju ga da bi ušli u Božje carstvo.

Budući da je ovo jasan čin obožavanja, koji hebrejska Biblija pripisuje jedino Jehovi,

„Tada je Avraham zasadio stablo tamariska u Virsaveji i tamo se pomolio Jehovi, večnom Bogu.“ Postanje 21:33 NWT

„Mojsije i Aron su bili među njegovim sveštenicima.I Samuilo je bio među onima koji su prizivali njegovo ime. Prizivali bi Jehovui on bi ih uslišio. Govorio im je iz stuba od oblaka. Držali su se opomena i propisa koje im je dao.“ Psalam 99:6-7 NWT

„Volim Jehovu,jer on čuje moj glas, moje usrdne molitve. Sagnuo se i saslušao me.Prizivaću ga sve dok sam živ. Užad smrti obavila su me,grob me je zgrabio. Obuzeli su me očaj i tuga. Ali prizvao sam Jehovino ime: „Jehova, izbavi me!““… „Uzeću čašu spasenjai prizvaću Jehovino ime.“… „Tebi ću prineti žrtvu zahvalnicu,prizvaću tvoje ime, Jehova.“ Psalam 116:1-4, 13, 17 NWT

„Jehova je blizu svih koji ga prizivaju,svih koji ga iskreno prizivaju.“ Psalam 145:18 NWT

„I svako ko prizove Jehovino ime biće spasen,jer će na gori Sion i u Jerusalimu biti oni koji budu izbavljeni, kao što je Jehova rekao,preživeli, koje Jehova poziva.““ Joil 2:32 NWT

I budući da se upravo taj čin poštovanja u Novom zavetu ukazuje Isusu,

„U Damasku je živeo jedan učenik koji se zvao Ananija. Njemu je Gospod u viziji rekao: „Ananija!“ On se odazvao: „Evo me, Gospode!“ A Gospod mu je rekao: „Spremi se i idi u ulicu koja se zove Prava i u Judinoj kući potraži čoveka iz Tarsa po imenu Savle.“i„On se upravo moli, i u viziji je video čoveka po imenu Ananija kako ulazi i polaže ruke na njega da bi mu se vratio vid.“ Ali Ananija je odgovorio: „Gospode, čuo sam od mnogih da je on naneo mnogo zla tvojim svetim slugama u Jerusalimu. A ovde je došao sa ovlašćenjem svešteničkih poglavara da uhapsi sve tvoje učenike.““ (tous epikaloumenous to onoma sou).’ „Ali Gospod mu je rekao: „Idi, jer sam izabrao tog čoveka da objavi moje ime drugim narodima, a i kraljevima i Izraelcima. Ja ću mu pokazati koliko mora pretrpeti za moje ime.“ Tako je Ananija otišao do kuće u kojoj je bio Savle. Kad je ušao, položio je ruke na njega i rekao: „Brate Savle! Gospod Isus, koji ti se pojavio na putu kojim si dolazio, poslao me je kod tebe, da ti se vrati vid i da se ispuniš svetim duhom.“ Istog trenutka mu je sa očiju spalo nešto kao krljušt i vratio mu se vid. Zatim se krstio, pa je nešto pojeo i obnovila mu se snaga. Savle je nekoliko dana ostao sa učenicima u Damasku i odmah je u sinagogama počeo da propoveda da je Isus Božji Sin. Svi koji su ga slušali bili su zapanjeni i govorili su: „Zar to nije onaj čovek koji je u Jerusalimu okrutno progonio Isusove učenike?“ (tous epikaloumenous to onoma touto)? „Zar nije došao ovamo da ih uhapsi i odvede svešteničkim poglavarima?““ Dela apostolska 9:10-21 NWT

„„Tamo je bio jedan bogobojazan čovek po imenu Ananija. On se držao Zakona i o njemu su dobro govorili svi Judejci koji su tamo živeli. Ananija je došao kod mene i rekao mi: ’Brate Savle, progledaj!‘ Istog trenutka mi se vratio vid i ugledao sam ga. A on mi je rekao: ’Bog naših predaka izabrao te je da saznaš šta je njegova volja, i da vidiš Pravednika i čuješ njegov glas, jer ćeš svim ljudima svedočiti o njemu i o onome što si video i čuo. A sad nemoj oklevati, već ustani, krsti se i očisti se od svojih greha verujući u njegovo ime.‘“ (epikalesamenos to onoma autou).’ „Kad sam se vratio u Jerusalim i molio se u hramu, imao sam viziju u kojoj sam video Gospoda. Rekao mi je: ’Požuri i brzo idi iz Jerusalima, jer ovde neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!‘ A ja sam rekao: ’Gospode, oni dobro znaju da sam one koji veruju u tebe vodio u zatvor i tukao po sinagogama. I kad se prolivala krv tvog svedoka Stefana, ja sam bio tamo i to odobravao. Čuvao sam ogrtače onih koji su ga ubili.‘ Na to mi je on rekao: ’Idi, jer ću te poslati na dalek put, kod drugih naroda.‘“ Dela apostolska 22:12-21 NWT

„Božjoj skupštini u Korintu, vama koji ste posvećeni u jedinstvu sa Hristom Isusom, pozvani da budete sveti, kao i svima po raznim mestima koji veruju u Gospoda Isusa Hrista“ (pasin tois epikaloumenois to onoma tou Kyriou Iesou)„njihovog i našeg Gospoda“ 1. Korinćanima 1:2 NWT

Ovo, dakle, samo pojačava činjenicu da su najraniji hrišćani, počev od Hristovih prvih učenika, obožavali vaskrslog Sina kao Jehovu, Svemogućeg Boga, koji je postao telo radi našeg spasenja. To se jednostavno nikako ne može zaobići.

OTAC SE ZAKLINJE SINOM

Pastir pruža dodatni dokaz da je Sin nestvorena božanska Ličnost.

PRVI PREVOD

POGLAVLJE II.

Petnaest dana kasnije, pošto sam mnogo postio i mnogo se molio Gospodu, bi mi otkriveno značenje spisa. A spis je glasio ovako: „Tvoje seme, o Hermo, sagrešilo je protiv Boga, i hulili su na Gospoda, i u svojoj velikoj zloći izdali su svoje roditelje. I prošli su kao izdajnici svojih roditelja, a svojom izdajom nisu stekli nikakvu korist. Pa čak i sada dodali su svojim gresima požude i bezakone nečistote, i tako se ispuniše njihova bezakonja. Ali obznani ove reči svoj svojoj deci i svojoj ženi, koja treba da ti bude sestra. Jer ona ne obuzdava svoj jezik, kojim čini bezakonje; ali, kada čuje ove reči, savladaće sebe i zadobiće milost. Jer pošto im obznaniš ove reči, koje mi je moj Gospod zapovedio da ti otkrijem, tada će im biti oprošteni svi gresi koje su u ranija vremena počinili, a oproštenje će biti dato svim svetima koji su sagrešili sve do današnjeg dana, ako se pokaju svim svojim srcem i oteraju svaku sumnju iz svojih umova. Jer Gospod se zakleo svojom slavom (homosen gar ho despotes kata tes doxes autou), u pogledu svojih izabranih, da ako neko od njih sagreši posle određenog dana koji je utvrđen, neće biti spasen. Jer pokajanje pravednih ima svoje granice. Ispunjeni su dani pokajanja za sve svete; ali za neznabošce pokajanje će biti moguće čak i do poslednjeg dana. Reci, dakle, onima koji predsedavaju Crkvom da svoje puteve upravljaju u pravednosti, kako bi u punini primili obećanja s velikom slavom. Stojte, dakle, postojano, vi koji činite pravednost, i ne sumnjajte, da bi vaš prelazak bio sa svetim anđelima. Blago vama koji podnosite veliku nevolju koja dolazi, i blago onima koji neće poreći sopstveni život. Jer Gospod se zakleo SVOJIM SINOM (homosen gar kyrios kata tou hyiou autou), da su oni koji su porekli svog Gospoda u očajanju napustili svoj život, jer čak i sada oni treba da ga poreknu u danima koji dolaze. Onima koji su poricali u ranija vremena Bog je postao milostiv, zbog svoje preizobilne nežne milosti. Druga vizija (Roberts-Donaldson)

DRUGI PREVOD

5. Jer Gospodar se zakleo svojim izabranima svojom slavom da, ako i posle ovog utvrđenog dana bude greha, neće naći spasenje; jer pokajanje za pravedne ima svoj kraj; dani pokajanja ispunjeni su za sve svete, ali za neznabošce pokajanje je otvoreno do poslednjeg dana… 8. Jer Gospod se zakleo SVOJIM SINOM da su oni koji su porekli svog Hrista odbačeni od svog života, to jest, oni koji će ga sada poreći u danima koji dolaze. (Kirsopp Lake, str. 21)

TREĆI PREVOD

„(5) Jer Gospodar se zakleo sopstvenom slavom u pogledu svojih izabranih… (8) Jer Gospod se zakleo SVOJIM Sinom da su oni koji su porekli svog Gospoda odbačeni od svog života…“ (Holmes, str. 343)

To što se Bog zaklinje i sopstvenom slavom i Sinom dodatna je naznaka da se Isus opisuje kao Jehova, Svemogući Bog, budući da bogonadahnuto Sveto pismo potvrđuje da se Bog ne zaklinje nikakvim stvorenjem niti bilo kojim delom svoje tvorevine.

Bog se zaklinje jedino samim sobom, jer nema nikoga ravnog njemu ili većeg od njega kim bi se zakleo:

„Jer kad je Bog Avrahamu dao obećanje, nije imao nikog većeg od sebe da se njime zakune, pa se zakleo samim sobom. Rekao je: „Zaista ću te blagosloviti i zaista ću umnožiti tvoje potomstvo.“ I tako je Avraham, pokazavši strpljenje, dobio to obećanje. Jer ljudi se zaklinju većim od sebe, a njihova zakletva služi kao garancija i prekida svaku raspravu.“ Jevrejima 6:13-16 NWT

„Jehovin anđeo je još jednom s neba pozvao Avrahama i rekao: „’Zaklinjem se samim sobom‘, govori Jehova, ’zato što si ovo učinio i nisi odbio da mi daš svog sina jedinca,“ Postanje 22:15-16 NWT

„Moja verna ljubav prema njemu biće večna,savez koji sam sklopio s njim nikad se neće raskinuti. Utvrdiću njegovu lozu u svu večnost,njegov presto će trajati dok je neba. Ako njegovi sinovi ostave moj zakoni ako ne budu živeli po mojim propisima, ako budu kršili moje odredbei ako se ne budu držali mojih zapovesti, prutom ću ih kazniti zbog njihove neposlušnostii batinama zbog njihovih greha. Ali njemu nikada neću uskratiti svoju vernu ljubavniti ću pogaziti svoje obećanje. Neću prekršiti svoj savezniti promeniti ono što sam rekao. Zakleo sam se svojom svetošću jednom zasvagda,neću lagati Davida. Njegova loza će večno trajati,njegov presto će stajati preda mnom dok je sunca.“ Psalam 89:28-36 NWT

„’Ali ako ne poslušate ove zapovesti‘, kaže Jehova, ’zaklinjem se sobom da će ovaj dvor postati ruševina.‘“ Jeremija 22:5 NWT

„Svevišnji Gospod Jehova zakleo se svojom svetošću:’„Evo, dolaze na vas dani kad će vas podići mesarskim kukama,a preostale od vas udicama.“ Amos 4:2 NWT

„Ovako kaže Jehova, Bog nad vojskama: ’Svevišnji Gospod Jehova zakleo se samim sobom:„Gadi mi se Jakovljev ponosi mrzim njegove tvrđave.Predaću njegovim neprijateljima grad i sve što je u njemu.“ Amos 6:8 NWT

„I video sam jednog drugog snažnog anđela kako silazi s neba odeven u oblak, a iznad glave bila mu je duga. Lice mu je bilo kao sunce, a noge kao stubovi vatre. U ruci je imao mali otvoren svitak. Desnom nogom je stao na more, a levom na zemlju, i povikao je iz sveg glasa, kao kad lav riče. Kad je povikao, začuli su se glasovi sedam gromova. A kad je sedam gromova progovorilo, hteo sam to da zapišem, ali sam čuo glas s neba kako govori: „Zadrži u tajnosti ono što je reklo sedam gromova i nemoj to zapisivati!“ Anđeo kog sam video kako stoji na moru i na zemlji podigao je desnu ruku prema nebu i zakleo se onim koji živi u svu večnost, koji je stvorio nebo i ono što je na njemu, zemlju i ono što je na njoj, i more i ono što je u njemu: „Neće biti odlaganja!“ Otkrivenje 10:1-6 NWT

Ovo samo pojačava tvrdnju da Sin za Hermu nije puko stvorenje. Naprotiv, Sin je suštinski jedno s Ocem i stoga mu je jednak po prirodi, slavi i časti.

HERMINO TROJSTVO

Svoj tekst završavam navodeći određeni odeljak Pastira koji ima očiglednu trinitarnu strukturu:

PRVI PREVOD

24[101]:4 Ali vama koji ste takvi kažem – ja, anđeo pokajanja – ostanite do kraja takvi kakvi jeste, i vaše seme nikada neće biti izbrisano. Jer Gospod vas je stavio na proveru i upisao vas među naš broj, i celo vaše seme prebivaće sa Sinom Božjim; jer ste od Njegovog Duha primili. Poređenje 9 (Lightfoot)

DRUGI PREVOD

POGLAVLJE XXIV.

„A ja, anđeo pokajanja, kažem vama koji ste takvi: nastavite da budete takvi kao ovi, i vaše seme nikada neće biti izbrisano; jer vas je Gospod iskušao i upisao u broj naš, i sve vaše seme prebivaće sa Sinom Božjim; jer ste primili od Njegovog Duha.“ (Roberts-Donaldson)

TREĆI PREVOD

4. A ja, anđeo pokajanja, kažem vama koji ste takvi: ostanite takvi kakvi jeste, i vaše seme neće biti izbrisano doveka, jer vas je Gospod proverio i upisao među naš broj, i sve vaše seme prebivaće sa Sinom Božjim, jer ste od njegovog duha primili. (Kirsopp Lake, str. 279)

ČETVRTI PREVOD

„(4) A ja, anđeo pokajanja, izjavljujem vama koji ste takvi ljudi: nastavite da budete takvi, i vaši potomci nikada neće biti izbrisani. Jer vas je Gospod iskušao i upisao među naš broj, i svi vaši potomci živeće sa Sinom Božjim, jer ste postali zajedničari njegovog Duha.“ (Holmes, str. 509)

DALJE ČITANJE

Objava Ignjatija Antiohijskog o suštinskom božanstvu Hrista

Svedočanstvo Justina Mučenika o suštinskom i večnom božanstvu Hrista

IRINEJ I BOŽANSTVO HRISTA

JOŠ IZ IRINEJA O BOŽANSTVU HRISTA

Tertulijan i učenje o Trojstvu

Sabor u Antiohiji o Hristovom božanstvu

NAPOMENE

(1) Što se tiče značenja reči progenesteros, koju je Herma upotrebio da opiše Sina kao starijeg od cele tvorevine, evo kako Lidel-Skotov grčki leksikon definiše taj izraz na str. 1472:

ππογενήρ, έρ, rođen pre, iskonski, θεοί S.Ant.938 (anap.): Komp. ππογενέςσεπορ, α, ον, raniji po rođenju, tj. stariji, Il.2.555, Od.2.29, Theoc.29.10, itd.; λενεῆ π. Il.9.161; σινορ 23.789; οἱ π. oni koji su bili pre nas, naši prethodnici, Arist.EN1181b 16, de An.403b 27, PA642a 24, Phld.Ind.Sto.20: Sup. ππογενέςσασορ, prvorođeni, prvobitni, h.Cer.110, Arist.de An.410b 14, Ath.Med.ap.Orib.inc.21.21.

II. uopšte, prethodni, raniji, ςτγγπαυαί PSI8.904.6 (i n. e.); φάπσηρ PLond.1.77.59 (Komp., vi n. e.).

ππογεννάψ, roditi pre, Thphr.CP1.20.3. ππογεννήσειπα, ή, pramajka: majka, Lyc.183. ππογεννήσψπ, οπορ, ὁ, u mn., praočevi, E.Hipp.1380 (lir.). ππογέπψν, ονσορ, ὁ, stariji, δὶρ σήρ ρ ήλικίηρ π. BMus.Inscr.829b2 (Knid). ππογετμᾰσίζψ, okusiti pre, σινορ Arist.de An.422b 7. ππογεόςιμον, σϋ, hrana uzeta pre obroka, PKlein.Form.261.5 (mn., vi n. e.). ππογεόςσηρ, οτ, ὁ, onaj koji kuša pre, Plu.2.990a, Ath.4.171b: fem. -γετςσπίρ ίδορ, ὄςυπηςιρ Ph.1.170, up. 603.

ππογεόψ, dati predukus, c. gen., Aristid. Quint.3.27:—Med., okusiti pre, Anaxil.10 (verov. cj.), Arist.PA690b 27, Plu.2.49e; σοῦ μέλλονσορ ἀγαθοῦ Ph.1.603.

Upotreba ovog izraza naglašava to da je Sin iskonski, prvobitan, stariji od cele tvorevine, te stoga ne može biti stvorenje koje je počelo da postoji. Naprotiv, Sin je po prirodi večan i nestvoren.

Čak i ako bi neko izabrao gledište da ovaj izraz ukazuje na to da je Sin rođen pre svake tvorevine, to i dalje ne bi značilo da je on stvorenje.

Sve što bi se time dokazalo jeste da je Sin rođen od Oca, a ne stvoren ex nihilo (to jest, ni iz čega), budući da je večno prebivao (da tako kažemo) unutar samog beskonačnog Bića Božjeg kao njegova Reč/Mudrost koja je iz njega proizašla.

Upravo to nadahnuto Sveto pismo uči u pogledu toga da Bog rađa svoju nestvorenu Reč/Mudrost iz samoga sebe kroz svoja metaforička usta:

„Jer Gospod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razum.“ Priče Solomonove 2:6 RSV

„Jer u njoj je Duh razuma, sveti, jedinorodni“ (monogenes), „mnogostrani, tanani, blagoljetni, svijetli, čisti, jasni, nezlobivi, dobrotoljubivi, prodorni, Neodoljivi, dobrotvorni, čovjekoljubivi, tvrdi, krepki, bezbrižni, svesilni, svevideći i sve duhove prožimajući umne, čiste, svetanane. Jer Premudrost je pokretljivija od svakog pokreta, a prožima i proniče sve i sva čistotom; Jer ona je dah Sile Božje i izliv čisti Svedržitelja slave; zato se nje ništa nečisto ne dotiče.“ „Jer ona je odbljesak“ (apaugasma) „svjetlosti vječne i ogledalo čisto Božanskog djejstva i slika“ (eikon) „Njegove dobrote. Jedna je ona, a sve može, i obitavajući u sebi samoj – sve obnavlja, i pokoljenjima se useljavajući u duše svetih, prijatelje Božje i proroke stvara. Zaista, Bog jedino ljubi onoga koji sa Premudrošću zajedno živi. Jer ona je od sunca blagolikija i od svih zvijezda uzvišenija. I u poređenju sa svjetlošću prvijenstvo ima; Jer ovu smjenjuje noć, a Premudrost ne nadvladava zloba.“ Premudrosti Solomonove 7:22-30 RSV – Up. Jovan 1:14, 18; 3:16, 18; 1. Korinćanima 1:24; 2. Korinćanima 4:4; Kološanima 1:15; Jevrejima 1:3; 7:26

„Bože otaca i Gospode milosti, Koji si sve stvorio riječju Svojom, I koji si Premudrošću svojom sazdao čovjeka da vlada Tobom stvorenim tvarima,“… „A sa Tobom je Premudrost koja zna djela Tvoja; prisutna kada si stvarao svijet, kojoj je poznato šta je ugodno u očima Tvojima i šta pravo u zapovijestima Tvojima. Nispošlji nju sa svetih nebesa i sa trona slave Tvoje pošalji je, da bi bila sa mnom i pomogla mi da poznam šta je Tebi ugodno. Jer ona sve zna i razumije, pa će me trezveno voditi u djelima mojim i sačuvati me slavom svojom;“… „Volju pak Tvoju ko bi poznao, da Ti nisi dao Premudrost i da nisi poslao Svetoga Duha svoga sa visina?“ Premudrosti Solomonove 9:1-2, 9-11, 17 RSV – Up. Jovan 1:1-4; Kološanima 1:16-17; Jevrejima 1:1-2

„Premudrost će proslaviti samu sebe i posred naroda svoga biće hvaljena. Na saboru Višnjega otvoriće usta svoja i naspram sile Njegove biće hvaljena: Ja iz usta Višnjega iziđoh i kao magla pokrih zemlju; Ja se na visinama nastanih, i presto moj je u stubu oblačnom; Krug nebesni jedina obiđoh, i dubine bezdana pohodih. Talasima morskim i svom zemljom, i svakim narodom i plemenom zavladala sam. Sa svima ovima pokoj sam tražila i u čijem nasleđu bih obitavala. Tada mi je zapovijedio Tvorac svih (stvorenja), i Onaj koji me je stvorio, dovede u pokoj šator moj i reče: U Jakovu se nastani i u Izrailju nađi sebi naslijeđe. Prije vijeka od iskoni stvori me, i dovijeka neću nestati. U Šatoru svetom (skiniji) pred Njim služih, i tako se u Sionu utvrdih;“ Sirah 24:1-10 RSV

Prema tome, to što je rođen ne znači da je Sin počeo da postoji. Kao Božja Reč/Mudrost on je oduvek postojao neodvojivo od Boga i proizašao je iz njega a da se nikada nije odvojio od svog večnog Oca.