Jehovini svedoci i Isusovo sinovstvo
Prema literaturi Društva Watchtower Bible & Tract Society, Isus je tek na svom krštenju postao Božji duhovni Sin. Upravo je u tom trenutku Isus postao svestan svoje nebeske preegzistencije kao stvoreno duhovno biće, naime, arhanđel Mihailo:
Nekih šest meseci nakon što Jovan Krstitelj počinje da propoveda, Isus, koji sada ima oko 30 godina, dolazi k njemu na reku Jordan. Iz kog razloga? Nije to tek prijateljska poseta. Niti Isus jednostavno želi da vidi kako Jovanovo delo napreduje. Ne, Isus dolazi da zamoli Jovana da ga krsti.
Razumljivo, Jovan se protivi: „Ti treba da krstiš mene, a ne ja tebe!“ (Matej 3:14) Jovan zna da je Isus poseban Božji Sin. Setimo se da je Jovan, dok je još bio u utrobi svoje majke, poskočio od radosti kada je Marija, trudna sa Isusom, posetila Jovanovu majku Jelisavetu. Nema sumnje da mu je majka kasnije pričala o tome. A saznao bi i za anđelovu najavu Isusovog rođenja, kao i za anđele koji su se pojavili pastirima u noći kada se Isus rodio.
Jovan razume da je krštenje koje on vrši namenjeno onima koji se kaju za svoje grehe. Isus, međutim, nema greha. Uprkos Jovanovom protivljenju, Isus insistira: „Neka bude ovako, jer ćemo na taj način ispuniti sve što je Bog odredio.“—Matej 3:15.
Zašto je prikladno da Isus bude kršten? Isus se ne krštava kao simbol pokajanja za grehe. Njegovo krštenje pokazuje da sebe predaje da vrši volju svoga Oca. (Jevrejima 10:5-7) Isus je bio tesar, ali sada je došlo vreme da započne službu radi koje ga je njegov nebeski Otac poslao na zemlju. Mislite li da Jovan očekuje da se dogodi nešto neobično kada bude krstio Isusa?
Jovan kasnije izveštava: „Bog, koji me je poslao da krštavam vodom, rekao mi je: ’Na koga vidiš da duh silazi i ostaje na njemu, to je onaj koji krštava svetim duhom.‘“ (Jovan 1:33) Dakle, Jovan očekuje da Božji duh siđe na nekoga koga on krsti. Shodno tome, kada Isus izađe iz vode, Jovan možda neće biti iznenađen kada vidi „Božji duh silazi kao golub i dolazi na Isusa“—Matej 3:16.
Ali na Isusovom krštenju dešava se i više od toga. Njemu se „nebesa otvaraju”. Šta to znači? Verovatno znači da mu se u vreme Isusovog krštenja vraća sećanje na njegov predljudski život na nebu. Tako se Isus sada seća svog života kao duhovnog Jehovinog sina, uključujući i istine kojima ga je Bog poučio na nebu pre nego što je došao na zemlju.
Osim toga, na Isusovom krštenju glas s neba objavljuje: „Ovo je moj voljeni Sin, koji je po mojoj volji.“ (Matej 3:17) Čiji je to glas? Ne može biti Isusov sopstveni glas; on je tu, kraj Jovana. Taj glas je Božji. Očigledno, Isus je Božji Sin. On nije sam Bog.
Vredno je pažnje da je Isus ljudski sin Božji**, kao što je bio i prvi čovek, Adam**. Učenik Luka, nakon što je opisao Isusovo krštenje, piše: „Kad je Isus započeo sa svojom službom, imao je oko 30 godina. Bio je, kako se smatralo, sinJosifov,Ilijev, Matatov,Levijev,Melhijev,Janejev,Josifov, Matatijin,Amosov,Naumov,Eslijev,Nagajev, Matov,Matatijin,Semeinov,Josihov,Jodin, Joananov,Resin,Zorovaveljev,Salatilov,Nirijev, Melhijev,Adijev,Kosamov,Elmadamov,Irov, Isusov,Elijezerov,Jorimov,Matatov,Levijev, Simeonov,Judin,Josifov,Jonamov,Elijakimov, Melejin,Menin,Matatin,Natanov,Davidov, Jesejev,Ovidov,Vozov,Salmonov,Nasonov, Aminadavov,Arnijev,Esronov,Faresov,Judin, Jakovljev,Isakov,Avrahamov,Tarin,Nahorov, Seruhov,Ragavov,Falekov,Everov,Salin, Kainanov,Arfaksadov,Simov,Nojev,Lamehov, Metuzalemov,Enohov,Jaredov,Maleleilov,Kainanov, Enosov,Sitov,Adamov,Božji.“—Luka 3:23-38.
Kao što je Adam bio ljudski „Božji“, tako je i Isus. Na svom krštenju Isus stupa u nov odnos sa Bogom, postajući Božji duhovni Sin. Tako je Isus u položaju da poučava božansku istinu i da pokaže put ka životu. Isus kreće putem koji će vremenom dovesti do toga da položi svoj ljudski život kao žrtvu za grešno čovečanstvo. (Isusovo krštenje | Isusov život; naglasak moj)
Vidi takođe: Isusovo krštenje.
Za dalje čitanje