Jahve, Sin Svevišnjega: Jahve jeste Svevišnji!

U prethodnim delovima (https://www.samshmnthelogy.net/post/yahweh-son-of-the-most-high-pt-2) pokazao sam kako je liberalno tumačenje odlomka Ponovljeni zakoni 32:8-9 saglasno sa trojstvenim verovanjima, budući da bi ono potvrđivalo da je Svevišnji Otac, a Jahve njegov večni Sin, naime Isus Hristos u svom predljudskom postojanju.

Uz to rečeno, liberalno gledište nipošto nije očigledno značenje ovog odlomka, jer je gramatički i kontekstualno neuverljivo. Naprotiv, dosledna egzegeza teksta jeste da je Jahve Svevišnji koji je razdelio narode i sebi dodelio Izrailj kao svoju dragocenu svojinu.

Poznati evangelikalni naučnik Majkl S. Hajzer (Michael S. Heiser) pokazuje zašto je liberalno tumačenje neuverljivo:

Prvo, razdvajanje Ela i Jahvea u Ponovljeni zakoni 32:8–9 delimično počiva na odluci da se kî iz 32:9 shvati kao suprotni veznik, čime bi se označio izvestan kontrast između Eljona iz 32:8 i Jahvea iz 32:9 („Međutim [kî], Jahveov deo jeste njegov narod“).24 Drugi naučnici, međutim, smatraju da je kî iz 32:9 emfatično: „I gle [kî], Jahveov deo jeste njegov narod.“25 Drugi opet prihvataju suprotnu upotrebu, ali ne razdvajaju Ela i Jahvea u ovom odlomku.26 Budući da u nauci ne postoji saglasnost o ovoj konstrukciji, zaključci zasnovani na sintaksičkom izboru suprotnog značenja nisu pouzdani.

Drugo, ugaritolozi su primetili da se naziv „Svevišnji“ (‘lyn ili kraće ‘l****) nikada ne koristi za Ela u ugaritskom korpusu.27 Zapravo, upravo Baal, božanstvo drugog reda, dvaput dobija ovaj naziv kao vladar bogova.28 Mormonski naučnici, koji Jahvea često nazivaju božanstvom drugog reda pod Elom / ‘elyônom, svakako upućuju na Ela u Ponovljeni zakoni 32:8–9. Zbog dobro utvrđenog pripisivanja Baalovih epiteta Jahveu, naziv ‘elyôn bi se sasvim moglo odnositi neposredno na Jahvea u Ponovljeni zakoni 32:8–9. Vredi takođe podsetiti da, ako je Smit u pravu da su Jahve i El stopljeni do osmog veka pre n. e. usled prenošenja Ašere na Jahvea kao njegove supruge, onda se stapanje Jahvea i Ela dogodilo pre nego što su Ponovljeni zakoni sastavljeni. Otuda je piscu Ponovljenih zakona bilo moguće da Jahvea predstavi kao glavu božanskog saveta. Zaista, kakav bi cilj deuteronomistički pisac imao na umu time što bi vratio razdvajanje Jahvea i Ela koje je bilo odbačeno dve stotine godina ranije?

Treće, iako je ‘elyôn u hebrejskoj Bibliji uparen sa Elom, kao što ističu Erik Elns i Patrik Miler, najčešće je to epitet Jahvea.29 Smit i Parker su toga, naravno, dobro svesni, ali to pripisuju „kasnijoj tradiciji“, tvrdeći da bi u Ponovljeni zakoni 32:8–9 naziv Eljon trebalo povezati sa Elom, različitim od Jahvea. Opet, to bi bilo krajnje čudno ako su Jahve i El bili stopljeni već u osmom veku. U tom pogledu je zanimljivo da i drugi tekstovi već iz osmog veka govore o tome da Jahve čini ista dela koja se u Ponovljeni zakoni 32:8–9 pripisuju ‘elyônu. Na primer, u Isaija 10:13 Jahve upravlja granicama naroda.30 Izgleda da pretpostavka o ranom razdvajanju Jahvea i Ela primorava egzegetu da se na ovom mestu poziva na „kasniju tradiciju“.

Četvrto, razdvajanje Ela i Jahvea u Ponovljeni zakoni 32:8–9 iznutra je nedosledno unutar 32. glave Ponovljenih zakona i Ponovljenih zakona uopšte. Ovu tvrdnju pokazuju dva prethodna stiha, 6. i 7. Ta dva stiha pripisuju Jahveu ni manje ni više nego pet dobro poznatih Elovih epiteta, što pokazuje da su redaktori koji su oblikovali Ponovljene zakone prepoznavali sjedinjenje Ela sa Jahveom, kao što bi se u toj fazi izrailjske religije i očekivalo.31

Na kraju, ali ne i najmanje važno, zamisao da Jahve prima Izrailj kao naciju koja mu je dodeljena od njegovog Oca Ela iznutra je nedosledna u Ponovljenim zakonima. U Ponovljeni zakoni 4:19–20, odlomku koji svi koji se bave ovim pitanjima priznaju kao izričitu paralelu odlomku 32:8–9, tekst nas obaveštava da je upravo Jahve „dodelio“ (hlq) narode vojsci nebeskoj i da je „uzeo“ (lq˙) Izrailj kao sopstveno nasledstvo (upor. Ponovljeni zakoni 9:26, 29; 29:25). Ni glagolski oblici ni ideje nisu pasivni. Izrailj nije bio dat Jahveu od strane Ela, a upravo to je slika koju žele da oblikuju naučnici što razdvajaju Ela i Jahvea u Ponovljeni zakoni 32. S obzirom na blisku vezu Ponovljeni zakoni 32:8–9 sa Ponovljeni zakoni 4:19–20, doslednije je shvatiti da Jahve uzima Izrailj za sopstveni zemaljski udeo suverenim činom, kao Gospod saveta. (Hajzer, You ‘ve Seen on Elohim, You ‘ve Seen Them All? A Critique of Mormonism ‘s Use of Psalm 82, str. 234-237 https://scholarsarchive.byu.edu/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.google.com/&httpsredir=1&article=1701&context=msr; podebljanje moje)

31. Videti Sanders, Provenance of Deuteronomy 32, 360–61. Ovi stihovi jasno sadrže elemente preuzete iz drevnih opisa Ela i pripisuju ih Jahveu. U Ugaritu se El naziva ‘ab ‘adm („otac čovečanstva“; KTU 1.14:I.37, 43) i tr ‘il ‘abh ‘il mkl dyknnh („Bik El, njegov otac, El car koji ga postavlja“; KTU 1.3:V.35–36; 1.4: I.4–6). Jahve je takođe onaj koji je „stvorio“ Izrailj (qānekā) u šestom stihu. Koren *qny, koji označava Ela kao stvoritelja, nalazi se u pozivu iz natpisa iz Karatepea na ‘l qn ‘rs („El, stvoritelj zemlje“; Herbert Donner i Wolfgang Röllig, Kanaanäische und Aramäische Inschriften, 4. izd., Band 1 [Wiesbaden: Harrassowitz, 1979]; navedeni tekst je KAI 26.III.18–19). U Ugaritu se ovaj glagol javlja u Elovom epitetu, qny w’adn ‘ilm („stvoritelj i gospodar bogova“; KTU 1.3:V.9), a Baal Ela naziva qnyn („naš stvoritelj“; KTU 1.10:III.5). I Postanje 14:19, 22 pripisuje ovaj naziv Elu. Ponovljeni zakoni 32:7 pominju yĕmôt ‘ôlām („minula vremena“) i šĕnôt dôr-wădôr („godine mnogih pokolenja“), što odgovara, redom, Elovom opisu (‘lm; Mitchell Dahood, sa Tadeuszom Penarom, „Ugartic-Hebrew Parallel Pairs“, u Ras Shamra Parallels: The Texts from Ugarit and the Hebrew Bible, prir. Loren R. Fisher, F. Brent Knutson, Donn F. Morgan [Rim: Pontifical Institute, 1972], 294–95) i nazivu (‘ab šnm, „otac godina“; KTU 1.6:I.36; 1.17:VI.49) u Ugaritu. Budući da su Elovi epiteti iz Ponovljeni zakoni 32:6–7 dobro poznati proučavaocima izrailjske religije, oni koji tvrde da su Jahve i El zasebna božanstva u Ponovljeni zakoni 32:8–9 ostaju dužni da objasne zašto bi redaktor stihova 6–7 sjedinio Jahvea i Ela, pa ih u sledećem potezu razdvojio. Oni koji su oblikovali tekst 32. glave Ponovljenih zakona morali bi ili da su u uzastopnim stihovima izrazili potpuno suprotstavljena shvatanja Jahveovog statusa, ili da su dopustili da pretpostavljeno prvobitno razdvajanje Jahvea i Ela ostane u tekstu — dodajući pritom stihove 6–7 u kojima imena opisuju jedno jedino božanstvo. Teško je poverovati da su prepisivači bili toliko nemarni, nevešti ili zbunjeni. Da ih je iole pokretao netrpeljivi monoteizam, očekivalo bi se da ta moguća zabuna bude brzo uklonjena. (Isto, str. 236-237; podebljanje moje)

Imajući prethodno u vidu, pažljivo zapazimo šta neposredni i celokupni kontekst Ponovljenih zakona kažu o ulozi koju je Jahve preuzeo pri deljenju naroda,

„Kad Višnji razdade našljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Adamove, postavi međe narodima po broju sinova Izrailjevih. Jer je dio Gospodnji narod njegov, Jakov je uže našljedstva njegova.“ Ponovljeni zakoni 32:8-9 New Revised Standard Version (NRSV)

„I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i vidjevši sunce i mjesec i zvijezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svijem narodima pod cijelijem nebom; A vas uze Gospod i izvede vas iz peći gvozdene, iz Misira, da mu budete narod našljedni, kao što se vidi danas.“ Ponovljeni zakoni 4:19-20 NRSV

I njegov status Svevišnjega:

„A Melhisedek, car Salimski, iznese hljeb i vino; a on bijaše sveštenik Boga Višnjega. I blagoslovi ga govoreći: Blagosloven da je Avram Bogu Višnjemu, čije je nebo i zemlja! I blagosloven da je Bog Višnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega. A car Sodomski reče Avramu: Daj meni ljude, a blago uzmi sebi. A Avram reče caru Sodomskom: Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjemu, čije je nebo i zemlja, zaklinjući se:“ Postanje 14:18-20, 22 NRSV

„Kaže koji čuje riječi Božje, i koji zna znanje o Višnjem, i koji vidi utvaru Svemogućega i kad padne otvorene su mu oči:“ Brojevi 24:16 NRSV

Očigledno je da prema Petoknjižju Jahve nije samo Sin Svevišnjega, nego da je on sam Svevišnji, i da je on Onaj koji je razdelio narode i dodelio ih drugima.

U vezi sa tim, liberali takođe veruju da sledeći tekst pokazuje kako se Jahve razlikuje od Svevišnjega, koga poistovećuju sa Elom, Jahveovim Ocem:

„Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud:“ Psalam 82:1 (NET)

„Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izreče sud:“ Orthodox Jewish Bible (OJB)

Pretpostavlja se da, budući da je Bog — za koga se smatra da je Jahve — prikazan kako stoji u zboru spreman da optuži ostale bogove skupštine, on nije vrhovno Božanstvo. Njegovo stajanje navodno podrazumeva da on ne sedi na prestolu kao predsedavajući Sudija nebeskog saveta.

O ovom gledištu ću više reći u nekom od narednih tekstova. Dovoljno je reći da postoje problemi sa takvim tumačenjem.

Prvo, glagol nissab („stoji“) na drugim mestima označava Jahvea koji ustaje da sudi čovečanstvu:

„Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima. Gospod će doći na sud sa starješinama naroda svojega i s knezovima njegovijem“ Isaija 3:13-14 NRSV

Jasno je da se glagol upotrebljava metaforički, da označi Jahvea koji izriče presudu svojim neprijateljima. Njime se ne poriče da Jahve predsedava kao Vladar saveta koji sedi na prestolu iznad bogova naroda i stanovnika zemlje.

To me dovodi do sledeće tačke. Liberalno gledište je u sukobu sa Psalmima, koji uvek iznova naglašavaju da je Jahve jedini El/Elohim i da jedino on sedi na prestolu na nebu, daleko iznad svih bogova i nad celom zemljom:

„Onaj što živi na nebesima, smije se, Gospod im se podsmijeva.“ Psalam 2:4 NRSV

„Gospod je u svetom dvoru svom, prijesto je Gospodnji na nebesima; oči njegove gledaju; vjeđe njegove ispituju sinove čovječije.“ Psalam 11:4 NRSV

„Bog nad bogovima, Gospod, govori i doziva zemlju od istoka sunčanoga do zapada.“ Psalam 50:1 Evangelical Heritage Version (EHV)

„I neka znadu da si ti, kojemu je ime Gospod, jedini najviši nad svom zemljom.“ Psalam 83:18 NRSV

„Da poslušam što govori Gospod Bog. On izriče mir narodu svojemu i svecima svojim, i onima koji se obraćaju srcem k njemu.“ Psalam 85:8 NRSV

„Nema među bogovima takvoga kakav si ti, Gospode, i nema djela takvijeh kakva su tvoja. Svi narodi, koje si stvorio, doći će i pokloniti se pred tobom, Gospode, i slaviti ime tvoje. Jer si ti velik i tvoriš čudesa; ti si jedan Bog.“ Psalam 86:8-10 NRSV

„Nebo kazuje čudesa tvoja, Gospode, i istinu tvoju sabor svetijeh. Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko će se izjednačiti s Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se valja klanjagi na saboru svetijeh, strašniji je od svijeh koji su oko njega. Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe.“ Psalam 89:5-8 NRSV

„Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svijem bogovima.“ Psalam 95:3 NRSV

„Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi bogovi. Čuje i raduje se Sion, i kćeri se Judejske vesele zbog sudova tvojih, Gospode! Jer si ti, Gospode, visok nad svom zemljom i nadvisuješ sve bogove.“ Psalam 97:7, 9 NRSV

„Poznajte Gospod da je Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje njegovo, narod njegov i ovce paše njegove.“ Psalam 100:3 NRSV

„Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada. Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove. Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, sluge njegove, koje tvorite volju njegovu.“ Psalam 103:19-21 NRSV

„Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sjedi na visini;“ Psalam 113:5 NRSV

„Gospod je Bog krjepak, i on nas obasja; žrtvu prazničnu, vezanu vrvcama, vodite k rogovima žrtveniku.“ Psalam 118:27 NRSV

Pretpostaviti, dakle, da Psalam 82 razlikuje Jahvea od Ela ne samo da se protivi teologiji Psalama kao celine, nego znači i da treba da verujemo kako su redaktori/priređivači Psaltira bili prilično nemarni i/ili nesavesni u postupanju sa Psalmima.