Jahve, Sin Svevišnjega! 1. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

Još starozavetnih dokaza Božje trojedinosti

U ovom tekstu ću razmotriti jedan određeni starozavetni odlomak koji je neke naučnike naveo na zaključak da rana izrailjska religija nije bila monoteistička i da nije smatrala da je Jahve jedino ili vrhovno Božanstvo. Odlomak koji imam u vidu jeste ovaj, uzet iz Ponovljenih zakona:

„Kad Višnji razdade našljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Adamove, postavi međe narodima po broju sinova Izrailjevih. Jer je dio Gospodnji narod njegov, Jakov je uže našljedstva njegova.“ Ponovljeni zakoni 32:8-9

Fusnote:

a. Ponovljeni zakoni 32:8 Ili teritorije

b. Ponovljeni zakoni 32:8 Uporediti sa svitkom sa Mrtvog mora, Septuagintom; masoretski tekst sinovi Izrailjevi English Standard Version (ESV)

Obratite pažnju na sledeći prevod 8. stiha:

Fusnote:

a. Ponovljeni zakoni 32:8 DSS (4QDeutj), LXX; MT Izrailjci Common English Bible (CEB) https://www.biblegateway.com/passage/?search=deuteronomy+32%3A8-9&version=CEB

A evo i engleskog prevoda grčkog oblika hebrejskog teksta, koji se uobičajeno naziva Septuaginta (LXX):

„Kad Višnji razdade našljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Adamove, postavi međe narodima po broju sinova Izrailjevih.“

Pojedini naučnici tvrde da ovaj odlomak zapravo prikazuje Svevišnjega kao nekoga ko nije Jahve, i da je Jahve jedan od sinova Božjih koji je od Boga (El na hebrejskom) primio Izrailj kao svoj dodeljeni deo.

Obratite pažnju na to šta sledeći naučnik kaže u svojim komentarima o teološkom značaju Psalma 82, koji je još jedan tekst kojim se dokazuje da se prvobitno verovalo da je Jahve jedan od sinova Ela:

Autor Psalma 82 želi da svrgne stariju teologiju, budući da je izrailjski Bog pozvan da preuzme novu ulogu sudije celoga sveta. Pa ipak, istovremeno, Psalam 82, kao i Ponovljeni zakoni 32:8-9, čuva obrise starije teologije koju odbacuje. Iz perspektive te starije teologije, Jahve nije pripadao najvišem sloju panteona. Umesto toga, u ranom Izrailju je bog Izrailja očigledno pripadao drugom sloju panteona; on nije bio bog koji predsedava, nego jedan od njegovih sinova. Ova starija slika, pretpostavljena u Ponovljenim zakonima 32:8-9 i kritikovana u Psalmu 82, podrazumeva model približno ravnopravnih nacionalnih bogova za svih sedamdeset naroda sveta, predstavu koja se ogleda i u ugaritskom motivu sedamdeset sinova Ela i Atirat (CAT 1.4 VI 46). Tačno je da su ovi izrazi starije nacionalne teologije preživeli samo zato što su mogli da se prilagode kasnijoj monoteističkoj paradigmi: lik „Svevišnjega“ (‘elyon) u Psalmu 82 mogao je da se čita kao upućivanje na Jahvea, a masoretska izmena u Ponovljenim zakonima 32:8-9 označava pomak ka monoteističkom čitanju. Međutim, ako se ne analiziraju u svetlu kasnijeg monoteizma, nego u svetlu ranije nacionalne situacije, ova dva odlomka pružaju važno svedočanstvo o teologiji nacionalnog boga iz starog monarhijskog perioda… (Mark S. Smith, The Origins of Biblical Monotheism: Israel’s Polytheistic Background and the Ugaritic Texts [Oxford University Press, 2001], str. 49; podebljanje i podvlačenje moji)

A evo šta Smit piše na drugom mestu o Ponovljenim zakonima 32:8-9:

Prvobitni bog Izrailja bio je El. Ova rekonstrukcija može se izvesti iz dva podatka. Prvo, ime Izrailj nije jahvističko ime sa božanskim elementom Jahve, nego elovsko ime, sa elementom *’el. Ta činjenica bi ukazivala na to da je El bio prvobitni vrhovni bog grupe zvane Izrailj. Drugo, Postanje 49:24-25 donosi niz Elovih epiteta odvojenih od pominjanja Jahvea u 18. stihu (o čemu se govori u odeljku 3 ispod). Ipak, već rano se Jahve razume kao bog Izrailja, različit od Ela. Ponovljeni zakoni 32:8-9 prikazuju Jahvea u ulozi jednog od sinova Ela, ovde nazvanog ‘elyon… Ovaj odlomak predstavlja poredak u kojem je svako božanstvo dobilo sopstveni narod. Izrailj je bio narod koji je Jahve dobio. On takođe ukazuje na to da je Jahve, prvobitno bog-ratnik sa Sinaja/Parana/Edoma/Temana, bio poznat odvojeno od Ela u ranoj fazi ranog Izrailja. Možda je usled trgovine sa Edomom/Midjanom Jahve naknadno ušao u izrailjsku religiju gorja. Odlomci poput Ponovljenih zakona 32:8-9 ukazuju na književni ostatak početnog uklapanja Jahvea, južnog boga-ratnika, u širi panteizam gorja, na čijem je čelu bio El; drugi tekstovi upućuju na Aseru (Elovu suprugu) i na Vala i druga božanstva kao članove tog panteona. Vremenom su El i Jahve poistovećeni, dok su Jahve i Val koegzistirali, a kasnije se nadmetali kao bogovi-ratnici. Kao što ukazuje sledeće poglavlje (odeljak 2), jedan element tog nadmetanja bilo je Jahveovo preuzimanje jezika i motiva prvobitno povezanih sa Valom.

Jedan pokazatelj da su Jahve i El poistovećeni u ranoj fazi jeste to što u Bibliji nema polemika protiv Ela. U ranom periodu je izrailjska tradicija poistovetila Ela sa Jahveom ili je to izjednačavanje pretpostavljala. Iz tog razloga hebrejska Biblija tako retko pravi razliku između Ela i Jahvea. Razvoj imena El (‘el) u opštu imenicu sa značenjem „bog“ takođe je bio saglasan sa gubitkom Elovog posebnog karaktera u izrailjskim religijskim tekstovima. Jedan biblijski tekst veoma snažno pokazuje asimilaciju značenja reči ‘el, naime Isus Navin 22:22 (up. Psalam 10:12; 50:1)… (Smith, The Early History of God: Yahweh and the Other Deities in Ancient Israel [William B. Eerdman Publishing Company, Grand Rapids MI/ Cambridge, U.K., drugo izdanje 2002], str. 32-34; podebljanje i podvlačenje moji)

Drugi izvor tvrdi:

Dva biblijska odlomka ukazuju na prilagođavanje Jahvea izrailjskom panteonu na čijem je čelu bio El. Prema LXX i jednom od svitaka sa Mrtvog mora, Ponovljeni zakoni 32:8 smatraju Jahvea jednim od Elovih sinova, ovde nazvanog Eljon; prema 9. stihu, Izrailj je bio narod koji je Jahve dobio. Odlomak pretpostavlja da je El bio glava tog panteona, a Jahve tek jedan od njegovih mnogobrojnih članova. Psalam 82 opisuje nebesku sudnicu u kojoj Jahve istupa kao tužilac. Takvi prizori podrazumevaju drugo božanstvo kao sudiju, što je uobičajena uloga Ela u ugaritskim tekstovima (up. naziv koji se daje nebeskom saboru u Psalmu 82:1, ‘adat-‘el, „Elov sabor“; Jahveovo upućivanje na druga božanstva u 6. stihu kao na „sinove Eljonove“, što je jedan od Elovih naziva). (Eerdmans Dictionary of the Bible, David Noel Freedman, Allen C. Myers, Astrid B. Beck [William B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI/ Cambridge, U.K., 2000], EL, str. 385)

U ovom članku ću pokazati da je moguće zastupati gledište da tekstovi poput Ponovljenih zakona 32:8-9 potvrđuju rano verovanje da je Jahve bio (i još uvek jeste!) Sin Boga Svevišnjega (El Eljon), a da se pritom ne moraju prihvatiti liberalne pretpostavke i tvrdnje o takozvanoj evoluciji teoloških verovanja Izrailja. Tvrdiću da posvećen hrišćanin koji veruje Bibliji i dalje može da zadrži svoje verovanje u nadahnutost, očuvanost i nepogrešivost biblijskih spisa, prihvatajući istovremeno činjenicu da bogonadahnuto Sveto pismo govori o večnom Bogu koji ima večnog Sina čije je ime Jahve.

Pokušaću da pokažem da čovek ne mora da rasparčava knjige Svete Biblije na zasebne i odvojene celine koje su tek kasnije spojene, a onda uređene u jednu povezanu pripovest ili spis. Neko i dalje može da zadrži tradicionalno, konzervativno gledište o nastanku svetih spisa, verujući pritom i u teoriju koju postavljaju liberalni biblijski naučnici poput Smita — da je Jahve bio/jeste jedan od Sinova Božjih, doduše njegov najuzvišeniji i najslavniji Sin, koji je po prirodi istovetan svome Ocu.

Jednostavno rečeno, tvrdiću da Sveta Biblija objavljuje da Bog Svevišnji ima Sina koji deli uzvišeni položaj, slavu, obožavanje, prirodu i ime svoga Oca. Takođe ću nastojati da dokažem da se i Bog i njegov Sin nazivaju Jahve i da se za obojicu kaže da su Svevišnji nad svim stvorenjem. Zatim ćemo pokazati da Novi zavet poistovećuje tog Sina sa Gospodom Isusom Hristom.

Nakon svega rečenog, spremni smo da pređemo na drugi deo moje rasprave (https://www.samshmnthelogy.net/post/yahweh-son-of-the-most-high-pt-2).