Izazov muslimanskom metafizičaru, deo 1B

Nastavljam odande gde sam prethodno stao: IZAZOV MUSLIMANSKOM METAFIZIČARU, DEO 1 (https://www.samshmnthelogy.net/post/challenging-muslim-metaphysician-pt-1)****.

KURAN POTVRĐUJE TROJSTVO

Ono što sve ovo čini još ironičnijim, zapravo šokantnim, jeste to da islamsko „otkrivenje“ zapravo potvrđuje Trojstvo, premda nesvesno.

Uzmimo, na primer, upravo onaj odlomak koji je Adnan naveo:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ S. 4:171 (dr Laleh Bakhtiar http://www.islamawakened.com/quran/4/st46.htm)

Evo još jedne verzije:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ Palmer

Ovaj odlomak potvrđuje da je Isus preegzistentna Reč Božja koja je izašla kao Duh od njega da bi se ovaplotila od blažene device Marije!

Kuran prosto ponavlja Jovanovo učenje da je Hristos večni Logos (grčki za Reč) koji je postao telo, upravo kao što otvoreno priznaju autori/priređivači dela The Study Quran:

„… Razumevanje Isusa kao Božjeg poslanika u skladu je sa nekoliko stihova iz jevanđelja koji kažu da je Isus poslat od Boga (vidi, npr., Jovan 5:23; 5:30; 5:36-37; 6:39; 6:44; 6:57; 8:16; 8:18; 8:39; 8:43; 10:36; 12:49; 14:24; 17:21; 17:25; 20:21). Ipak, Kuran pripisuje jedinstvena odlikovanja pojedinim prorocima, koja potom postaju osnova njihovih počasnih titula u islamskoj tradiciji. Na primer, rečeno je da je Bog uzeo Avrama za prijatelja (st. 125), što je osnova njegove počasne titule Halil Alah (prisni prijatelj Božji), i da je sa Mojsijem govorio ‚neposredno‘ (st. 164), što je osnova njegove počasne titule Kalim Alah (onaj koji govori sa Bogom).

„U ovom stihu jedinstvenost Isusa među poslanicima potvrđena je na više načina, uključujući i njegovu titulu Ruh Alah (‚Duh Alahov‘). Ovde i na pojedinim mestima on se, međutim, naziva Mesijom (al-Masih), izrazom koji se u arapskom razume tako da ukazuje na to da ga je Bog očistio od greha (T). To nije nepovezano sa pojmom ‚pomazanja‘, koje je korensko značenje te reči u hebrejskom.

„On se takođe naziva Božjom Rečju (vidi i 3:45; 19:34), što je zamisao koja ima JASNU SAZVUČNOST sa tradicijom jevanđelja, gde se Isus naziva ‚Rečju‘ Božjom (vidi Jovan 1). Hrišćanska i islamska tradicija, međutim, iz ovog naziva izvode različite bogoslovske zaključke. U islamskom kontekstu, poistovećivanje Isusa sa Božjom Rečju ne isključuje niti zasenjuje njegovu ulogu donosioca jevanđelja, koje, poput Tore i Kurana, predstavlja Božju Reč i poruku čovečanstvu. Neki komentatori tumače Njegovu Reč ovde kao vest koju je Marija primila o čudesnom začeću u njenoj utrobi, ili kao aluziju na božansku stvaralačku zapovest Budi! kojom je Hristos oblikovan u Marijinoj utrobi (vidi 3:45, 59; R, T). Ipak, iako sva stvorena bića bivaju dovedena u postojanje kroz Božju Reč, JEDINO se Hristos izričito naziva ‚Rečju od Boga‘. Neki bi stoga mogli tvrditi da Isus, po tome što se naziva Božjom Rečju****, nekako (NA JEDINSTVEN NAČIN) UČESTVUJE u božanskoj stvaralačkoj zapovesti, premda to nije tradicionalno islamsko razumevanje Isusovog određenja kao Reči od Njega (3:45).

„Na čudo Isusovog devičanskog rođenja ovde se takođe aludira time što se on naziva Božjom Rečju predatom Mariji (alkaha ila Marjam), što bi se moglo prevesti i kao ‚bačena na Mariju‘. Uporedi 66:12, gde se kaže da je Bog udahnuo svoj Duh u Mariju. U skladu sa posrednim prikazom u 66:12 Isusa kao Božjeg ‚Duha‘ udahnutog u Mariju, u ovom stihu Isus se takođe naziva Duhom od Boga. Uporedi 2:87, 253; 5:110, gde je Isus osnažen… Svetim Duhom. Na toj osnovi Isusu se u islamskoj tradiciji daje počasna titula ‚Duh Božji‘ (Ruh Alah). Neki komentatori, međutim, razumeju Isusov opis kao Duha od Boga metaforički i smatraju da Duh ovde upućuje ili na Isusovu čistotu ili je metafora za Božju milost (rahmah; R).“ (The Study Quran, str. 267; podebljanja i velika slova su moji)

Muslimansko Sveto pismo takođe opisuje Svetog Duha, odnosno Duha Božjeg, kao božansku Osobu koju Bog šalje da stvara i daje život, upravo kao što vidimo u sledećim odlomcima:

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!““ S. 19:16-19 (Muhammad Sarwar http://www.islamawakened.com/quran/19/st23.htm)

„koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli“ S. 66:12 (Bakhtiar http://www.islamawakened.com/quran/66/st46.htm)

U ovim primerima Duh se javlja Mariji kao savršeno uobličen čovek da bi joj objavio da ga je Bog poslao da joj da savršeno čistog sina. Duh je to učinio tako što ga je Bog udahnuo u Marijino telo kako bi ona začela Isusa u svojoj blaženoj utrobi.

Bog je takođe udahnuo svoj Duh u Adama,

„I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.““ S. 15:28-29 Arberry

I to sa očiglednom svrhom da oživi Adamovo telo kako bi on postao živo biće. To pokazuje da je Duh lični božanski dah Božji kroz koga Bog stvara i daruje život.

Sveti Duh je takođe bio poslat da osnaži Isusa tokom njegove zemaljske službe,

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110 Pickthall – uporedi K. 2:87, 253

Ovde imamo izričito upućivanje na Božju trojedinost, tj. na Boga/Alaha, Isusa i Svetog Duha koji svi zajedno deluju dok Isus izvršava svoju zemaljsku misiju.

I opet, Kuran na ovom mestu ne čini ništa drugo nego ponavlja Sveto pismo:

„I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i otide glas o njemu po svoj okolini. I on učaše po sinagogama njihovim, i svi ga hvaljahu. I dođe u Nazaret gdje bješe odgajen, i uđe po običaju svome u dan subotni u sinagogu, i ustade da čita. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mjesto gdje bješe napisano: Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovijestim siromasima; posla me da iscijelim skrušene u srcu; da propovijedam zarobljenima da će biti pušteni, i slijepima da će progledati; da oslobodim potlačene; I da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju. I zatvorivši knjigu, vrati je služitelju pa sjede; i oči sviju u sinagogi bijahu uprte u njega. A poče im govoriti: Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim.“ Luka 4:14-21

„Riječ koju posla sinovima Izrailjevim, blagovjesteći mir kroz Isusa Hrista: On je Gospod sviju. Vi znate riječ koja se zbila po svoj Judeji, počevši od Galileje, poslije krštenja koje propovijedaše Jovan: Isusa iz Nazareta, kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prolažaše čineći dobro i iscjeljujući sve mučene od đavola, jer Bog bijaše s njim.“ Dela apostolska 10:36-38

Duh se dalje šalje da osnaži vernike da ostanu verni volji Božjoj:

„Nećeš naći da ljudi koji u Allaha i Sudnji dan veruju budu u ljubavi sa onima koji se Allahu i Njegovom Poslaniku suprotstavljaju, pa bili to njihovi očevi, ili njihovi sinovi, ili njihova braća, ili njihovi rođaci. Njima je On u srca usadio verovanje i osnažio ih Svojim svetlom, i On će da ih uvede u rajske bašte, kroz koje teku reke, da u njima večno ostanu. Allah je njima zadovoljan, a i oni su zadovoljni Njime. Oni su Allahovi sledbenici a, zaista, Allahovi sledbenici će sigurno da uspeju.“ S. 58:22 Pickthall

Da bi Duh mogao da osnažuje sve vernike svuda, on mora biti svezanajući, sveprisutan i svemoćan. A jedini način na koji Duh može posedovati takva svojstva jeste da je Bog po suštini, što priznaje čak i pokojni muslimanski prevodilac i komentator Abdulah Jusuf Ali:

„… Uporedi ii 87 i 253, gde se kaže da je Bog osnažio proroka Isusa Svetim Duhom. Ovde saznajemo da su svi dobri i pravedni ljudi osnaženi od Boga Svetim Duhom. Ako išta, izraz upotrebljen ovde jači je: ‚duh od Njega samog‘. Kad god neko svoje srce u veri i čistoti prinese Bogu, Bog ga prihvata, urezuje tu veru u srce tragaoca, i dalje ga utvrđuje BOŽANSKIM DUHOM, čiju prirodu ljudskim jezikom ne možemo odrediti ništa primerenije nego prirodu Boga.“ (Ali, The Meaning of the Holy Quran, str. 1518, fn. 5365; podebljanja i velika slova su moji)

Stoga islamsko Sveto pismo, umesto da osuđuje Trojstvo, zapravo svedoči o njemu potvrđujući da je Isus preegzistentna božanska Reč koja je postala telo, i da je Duh Božji božanska Osoba koja čini ono što jedino Bog može činiti.

Imam još toga za Džejka u sledećem nastavku: IZAZOV MUSLIMANSKOM METAFIZIČARU, DEO 2 (https://www.samshmnthelogy.net/post/challenging-muslim-metaphysician-pt-2)****.