Još jedan otvoreni izazov muslimanima, 2. deo

Ispitivanje modifikacija, promena, izmena i uređivanja islamskog teksta

Prema takozvanim autentičnim islamskim predanjima nije postojao jedan standardan način učenja Kurana, već više njih, što je izazvalo pometnju čak i među Muhamedovim najbližim saputnicima!

Prenosi Umar bin Al Khattab: Čuo sam Hishama bin Hakima bin Hizama kako uči Suru el-Furkan na način drugačiji od mog. Alahov poslanik me je tome naučio (na drugačiji način). Zamalo da se posvađam sa njim (tokom molitve), ali sam sačekao da završi, a onda sam mu vezao odeždu oko vrata i zgrabio ga za nju i doveo ga Alahovom poslaniku i rekao: „Čuo sam ga kako uči Suru el-Furkan na način drugačiji od onoga kako si me ti naučio.“ Prorok mi je naredio da ga pustim i zatražio od Hishama da je uči. Kada ju je proučio, Alahov poslanik reče: „Ovako je objavljena.“ Zatim je zatražio od mene da je učim. Kada sam je proučio, rekao je: „Ovako je objavljena. Kuran je objavljen na sedam ahrufa, zato ga učite onako kako vam je lakše.“ (Sahih al-Bukhari, tom 3, knjiga 041, broj 601)

Takođe:

Prenosi Ubayy b. Ka'b: Bio sam u džamiji kada je ušao neki čovek, klanjao i učio (Kuran) na način kojem sam prigovorio. Zatim je ušao drugi čovek (u džamiju) i učio na način drugačiji od svog druga. Kada smo završili molitvu, svi smo otišli Alahovom poslaniku i rekli mu: Ovaj čovek je učio na način kojem sam prigovorio, a onaj drugi je ušao i učio na način drugačiji od svog druga. Alahov poslanik je od njih zatražio da uče, pa su učili, i Alahov poslanik je izrazio odobravanje njihovog postupanja (njihovih načina učenja). A u mom umu se javila neka vrsta poricanja kakva se nije javila ni tokom Dana neznanja. Kada je Alahov poslanik video kako sam pogođen (pogrešnom mišlju), udario me je u grudi, nakon čega sam se oblio znojem i osećao se kao da sa strahom gledam u Alaha. On (Sveti Prorok) mi je rekao: Ubayy, poslata mi je poruka da Kuran učim na jednom dijalektu, a ja sam odgovorio: Olakšaj mome narodu. Po drugi put mi je preneto da ga treba učiti na dva dijalekta. Ponovo sam mu odgovorio: Olakšaj stvari mome narodu. Po treći put mi je preneto da učim na sedam dijalekata. I (dalje mi je rečeno): Za svaki odgovor koji sam ti poslao imaš pravo na molbu, koju treba da zatražiš od Mene. Rekao sam: O Alahu! Oprosti mome narodu, oprosti mome narodu, a treću sam odložio za dan kada će mi se celo stvorenje obratiti, uključujući čak i Ibrahima (radi zauzimanja). (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1787)

Neki islamski polemičari tvrde da se ovo odnosi na različite arapske dijalekte koji su tada bili u upotrebi. Međutim, to nema baš nikakvog smisla budući da su i Umar i Hisham pripadali istom plemenu, naime Kurejšijama, i govorili potpuno isti dijalekt! Osim toga, prema takozvanim autentičnim predanjima Kuran je „objavljen“ na kurejšijskom dijalektu:

II: Kuran je objavljen na jeziku Kurejšija i Arapa

„Objavljujemo ga kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli.“ (12:2) i „na jasnom arapskom jeziku.“ (26:195)

4699. Prenosi se da je Anas ibn Malik rekao: „'Uthman je naredio Zaydu ibn Thabitu, Sa'idu ibn al-'Asu, 'Abdullahu ibn az-Zubayru i 'Abdu'r-Rahmanu ibn al-Harithu ibn Hishamu da ispišu primerke Kurana. Rekao im je: 'Kada se ti i Zayd ibn Thabit ne složite oko arapskog jezika Kurana, treba da ga zapišete na jeziku Kurejšija. Kuran je objavljen na njihovom jeziku.' Tako su i učinili.“ (Aisha Bewley, The Sahih Collection of Al-Bukhari, Poglavlje 69. Knjiga o vrlinama Kurana; podvlačenje je naše)

Takođe:

Prenosi Anas bin Malik:

Hudhaifa bin Al-Yaman je došao 'Uthmanu u vreme kada su stanovnici Šama i stanovnici Iraka ratovali da bi osvojili Arminiju i Adharbijan. Hudhaifa se uplašio njihovih (stanovnika Šama i Iraka) razlika u učenju Kurana, pa je rekao 'Uthmanu: „O vođo vernika! Spasi ovaj narod pre nego što se raziđu oko Knjige (Kurana) kao što su se pre njih razišli Jevreji i hrišćani.“ Zato je 'Uthman poslao poruku Hafsi govoreći: „Pošalji nam rukopise Kurana da bismo kuranski materijal sastavili u savršene primerke i vratili ti rukopise.“ Hafsa ih je poslala 'Uthmanu. 'Uthman je zatim naredio Zaidu bin Thabitu, 'Abdullahu bin AzZubairu, Saidu bin Al-Asu i 'AbdurRahmanu bin Harithu bin Hishamu da rukopise prepišu u savršene primerke. 'Uthman je rekao trojici Kurejšija: „U slučaju da se ne složite sa Zaidom bin Thabitom oko bilo koje tačke u Kuranu, onda to zapišite na kurejšijskom dijalektu, jer je Kuran objavljen na njihovom jeziku.“ Tako su i učinili, a kada su napisali mnoge primerke, 'Uthman je izvorne rukopise vratio Hafsi. 'Uthman je svakoj muslimanskoj pokrajini poslao po jedan primerak onoga što su prepisali, i naredio da se sav ostali kuranski materijal, bilo da je zapisan u pojedinačnim odlomcima ili u celim primercima, spali. Said bin Thabit je dodao: „Jedan stih iz Sure Ahzab mi je promakao kada smo prepisivali Kuran, a slušao sam Alahovog poslanika kako ga uči. Zato smo ga tražili i našli ga kod Khuzaime bin Thabita Al-Ansarija. (Taj stih je bio): „Ima vernika koji ispunjavaju zavet dat Allahu“ (33.23)“ (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 61, broj 510)

Dakle, kakve god da su razlike bile, morale su biti od velikog značaja budući da su šokirale Ubayya b. Kaba, bliskog saputnika i učača Kurana, do te mere da je počeo da sumnja u svoju veru, i naterale Umara da fizički zgrabi Hishama i vuče ga za odeždu koju mu je omotao oko vrata!

Da stvar bude gora, treći halifa Uthman ibn Affan je odlučio da uništi šest od ovih sedam ahrufa, iako su saputnici poput Abdullaha ibn Masuda insistirali na tome da svaka pojedina muslimanska zajednica treba da nastavi da čita Kuran prema harfu kojem su ih naučili učači poput njega samog!

Razlika između ahrûfa i qirâ'âta

Važno je uočiti razliku između ahrufa i qirâ'âta. Pre nego što pređemo na to, zanimljivo je znati zašto je sedam ahrufa svedeno na jedan u vreme 'Uthmâna.

Kuran se nastavio čitati prema sedam ahrufa sve do sredine vladavine halife 'Uthmana, kada je u udaljenim pokrajinama nastala IZVESNA ZBRKA u vezi sa učenjem Kurana. Neka arapska plemena počela su da se hvale nadmoćnošću svojih ahrufa i počelo je da se razvija rivalstvo. U isto vreme, neki novi muslimani počeli su iz neznanja da mešaju različite oblike učenja. Halifa 'Uthman je odlučio da načini zvanične primerke Kurana prema dijalektu Kurejšija i da ih zajedno sa kuranskim učačima pošalje u glavne centre islama. Ovu odluku su odobrile sahabe i svi nezvanični primerci Kurana su uništeni. Nakon raspodele zvaničnih primeraka, svi ostali ahrufi su napušteni i Kuran je počeo da se čita samo na jednom harfu. Tako je Kuran koji je danas dostupan širom sveta zapisan i uči se samo prema harfu Kurejšija.[8] (M S M Saifullah, Islamic Awareness, Verzije Kurana?; velika slova i podvlačenje su naši)

Takođe:

„Ako se upita kakva je bila svrha toga što je 'Uthman ujedinio ljude pod jednim primerkom Kurana kada je Abu Bakr to već bio postigao, odgovor je da cilj 'Uthmana nije bio da okupi ljude kako bi sastavio Kuran. Zar ne vidiš da je poslao Hafsi da je zamoli da mu da primerak Kurana kako bi mogao da bude prepisan i potom joj vraćen? 'Uthman je to učinio ZATO ŠTO SE LJUDI NISU SLAGALI OKO RAZLIČITIH UČENJA usled toga što su se saputnici raširili po različitim oblastima I POČELI OŠTRO DA SE SPORE, kao što je sukob koji se odigrao između stanovnika Iraka i stanovnika Sirije prema Hudhayfi.

„Pridružili su se pohodu na Jermeniju i svaka grupa je učila ono što joj je bilo preneto. Nisu se slagali i svađali su se I NEKI OD NJIH SU DRUGE NAZIVALI NEVERNICIMA, POTPUNO IH SE ODRIČUĆI I PROKLINJUĆI JEDNI DRUGE. Hudhayfa JE BIO ZGROŽEN onim što je video. Čim se vratio u Medinu, prema al-Bukhariju i at-Tirmidhiju, pre nego što se vratio svojoj kući otišao je 'Uthmanu i rekao: 'Ova zajednica je dospela do tačke na kojoj će biti uništena!' 'Zašto?' upita 'Uthman. On reče: 'Reč je o Alahovoj Knjizi. Bio sam na ovom pohodu i okupili su se neki od stanovnika Iraka, Sirije i Hidžaza.' Zatim je opisao šta se dogodilo i rekao: 'Bojim se da će se razići oko svoje Knjige kao što su se razišli Jevreji i hrišćani.'

„Ovo je dokaz neistinitosti onih koji kažu da je sedam ahrufa sedam današnjih učenja, jer oko njih nema neslaganja. Suwayd ibn Ghafala je preneo od 'Alija ibn Abi Taliba da je 'Uthman rekao: 'Šta mislite o primercima Kurana? Ljudi su se razišli oko učača, do te mere da čovek kaže: „Moje učenje je bolje od tvog učenja. Moje učenje je izvrsnije od tvog učenja.“ To je ravno nevernstvu.' On odgovori: 'Šta ti misliš, Amr al-Mu'minin?' On reče: 'Mislim da mi ljudi treba da se složimo oko jednog učenja. Ako se danas razilazite, oni posle vas će se još oštrije razići.' 'Ali reče: 'Ispravno mišljenje je tvoje, Amr al-Mu'minin.'… 'Uthman je vratio listove Hafsi i poslao primerak onoga što su prepisali u svaku oblast i naredio da se spali svaki list ili primerak koji je sadržao bilo kakav oblik Kurana. 'Uthman je to učinio nakon što je okupio muhadžire i ensarije i grupu muslimana i posavetovao se sa njima o tome…

„Ibn Shihab je rekao da mu je 'Ubaydullah ibn 'Abdullah ispričao da se 'Abdullahu ibn Mas'udu nije svidelo to što Zayd ibn Thabit prepisuje Kuran, te da je rekao: 'Skupino muslimana, odustanite od pravljenja prepisa i od poveravanja toga jednom čoveku. Tako mi Alaha, ja sam postao musliman dok je on još bio u slabinama nevernog oca!' misleći na Zayda ibn Thabita. Zato je 'Abdullah ibn Mas'ud rekao: 'Stanovnici Iraka, SAKRIJTE PRIMERKE KURANA KOJE IMATE, SAKRIJTE IH. Alah kaže: „A onaj ko šta utaji, doći će na Sudnji dan sa tim što je utajio.“'“ (Tafsir al-Qurtubi: Classical Commentary of the Holy Qur'an, prevela Aisha Bewley [Dar Al-Taqwa Ltd. 2003], tom I, Uvod: 'Uthmanov kodeks, str. 52-53: *; podebljanje i velika slova su naši)

Ponovo:

„Prenosi 'Alqama al-Nakha'i: Kada je 'Abd Allah b. Mas'ud napuštao Kufu, njegovi drugovi su se okupili oko njega. Oprostio se od njih i rekao: 'Ne prepirite se oko Kurana. On se neće menjati, niti će se smanjivati ili menjati zato što se često ponavlja. Objavljeni zakon islama, njegove pravne kazne, njegove verske obaveze, postoje u njemu u jednom jedinom obliku. Kada bi nešto u jednom od ahrufa zabranjivalo ono što drugi naređuje, to bi bila razlika, ali on sve to objedinjuje; u njemu nema razlika u pogledu pravnih kazni ili verskih obaveza, niti u bilo čemu drugom u islamskim zakonima. Sećam se kada smo se prepirali oko Kurana pred Božjim poslanikom; naredio nam je da učimo pred njim i svakome od nas je rekao da je ispravno proučio. Kada bih saznao da neko zna više od mene o onome što je Bog poslao svom poslaniku, potražio bih ga da bih njegovo znanje dodao svome. Naučio sam sedamdeset sura sa jezika samog Božjeg poslanika, i znao sam da mu se Kuran učio (od strane onih saputnika koji su ga odabrali da nauče napamet i uče pred njim kako bi on proverio učenje) svakog meseca ramazana, sve do godine kada mu je život oduzet, kada je proučen dvaput. Kada je to bilo završeno, ja sam sam učio pred njim, i rekao mi je da sam ispravno proučio. ONAJ KO UČI KAO ŠTO JA UČIM NE SME NAPUSTITI TO UČENJE ZARAD DRUGOG, A ONAJ KO UČI PREMA DRUGOM HARFU NE SME TO NAPUSTITI ZARAD DRUGOG, jer onaj ko odbaci bilo koji stih odbacuje ih sve.“ (The commentary on the Qur'an, by Abu Ja'far Muhammad b. Jarir al-Tabari; being an abridged translation of Jami' al-bayan 'an ta'wil ay al-Qur'an, uvod i beleške J. Cooper, glavni urednici W.F. Madelung i A. Jones [Oxford University Press, New York 1987], tom 1, str. 16; velika slova su naša)

Konačno:

„Prenosi Ibn Mas'ud: 'Onaj ko uči Kuran prema jednom harfu NE SME PREĆI SA NJEGA NA DRUGI.'

„Sasvim je jasno da 'Abd Allah b. Mas'ud onim što je rekao nije mislio: onaj ko uči neku zapovest ili zabranu u Kuranu ne sme preći sa nje na učenje neke pretnje ili obećanja u njemu, a onaj ko uči neku pretnju ili obećanje u njemu ne sme preći sa toga na učenje neke pripovesti ili poređenja u njemu. Ono što je mislio, neka mu se Bog smiluje, jeste: onaj ko uči svojim harfom ne sme ga zameniti drugim samo zato što mu se ne dopada – a njegov harf je njegovo učenje, kao što Arapi nečije učenje nazivaju njegovim harfom... I ONAJ KO UČI UBAIYEVIM ILI ZAIDOVIM HARFOM, ILI HARFOM BILO KOG OD SAPUTNIKA BOŽJEG POSLANIKA KOJI JE UČIO JEDNIM OD SEDAM AHRUFA, ne sme preći sa njega na drugi zato što mu se ne dopada. Jer nevera u deo Kurana jeste nevera u ceo Kuran, a nevera u jedan od ovih ahrufa jeste nevera u sve njih, pri čemu se pod harfom misli na učenje svakoga ko je učio jednim od sedam ahrufa, kao što smo opisali.“ (Isto, str. 29; velika slova su naša)

A evo šta je noviji muslimanski autor po imenu Farid Esack primetio u vezi sa sastavljanjem Kurana:

Verovatno je da je Zayd bio uključen u više od jednog procesa i u različitim razdobljima: prvi, tokom vladavine Abu Bakra, kada je preduzeo materijalno sakupljanje suhufa, i drugi, tokom razdoblja 'Uthmana, kada je preduzeo njihovo raspoređivanje i uređivanje. Drugi proces takođe započinje zabrinutošću zbog ljudskih slabosti – prisećanja, pamćenja, izgovora, zadržavanja u sećanju itd. – koje su postale naročito izražene kako se muslimansko carstvo počelo širiti i kako je vreme odmicalo. To se ogleda u sledećoj izjavi koja se pripisuje Abu Qullabahu na osnovu autoriteta Malika ibn Anasa, jednog saputnika:

Tokom halifata 'Uthmana, različiti učitelji su svoje učenike podučavali RAZLIČITIM ČITANJIMA. Tako se dešavalo da bi se učenici sreli I NE BI SE SLOŽILI. Stvar je dospela dotle da su svoj spor iznosili pred svoje učitelje, KOJI BI JEDNI DRUGE PROGLAŠAVALI JERETICIMA (kaffara ba'duhum ba'da). Ta situacija je dospela do 'Uthmanovih ušiju. Održao je govor rekavši: „Vi ste ovde kod mene, a ipak SE NE SLAŽETE oko čitanja i izgovora Kurana. Prema tome, oni koji su daleko od mene po pokrajinama MORAJU BITI U JOŠ VEĆEM SPORU…“ (ibn Abu Dawud, citirano u Zarqani, 1996, 1:210).

Ova izjava baca DODATNU SENKU na navodnu konačnost ranijeg procesa u koji je Zayd bio uključen i na predstavu o zvaničnom kodeksu poverenom Hafsi. Iako je labava zbirka tada možda i bila dovršena, čini se da su raspoređivanje i uređivanje usledili mnogo kasnije. Tokom 'Uthmanove vladavine, glavni podsticaj za taj zadatak bila je zabrinutost koju je izrazio Hudhayfah ibn al-Yaman, koji je predvodio muslimanske snage protiv Jermena u Azerbejdžanu. Bio je duboko uznemiren svađama koje su izbile među vojnicima iz različitih krajeva tadašnjeg muslimanskog sveta. Po povratku u Medinu podstakao je halifu da obezbedi valjano sakupljanje Kurana. 'Uthman je potom za taj zadatak odabrao Zayda. Tradicionalna muslimanska nauka smatra da je Zayd uzeo suhuf koji je bio u Hafsinom posedu i da je, uz pomoć grupe pisara koju su činili 'Abd Allah ibn Zubayr, 'Abd al-Rahman ibn al-Harith i Sa'd ibn al-'As, pripremio tekst veran jeziku/dijalektu Kurejšija, Prorokovog plemena (Zarkashi, 1972, 1:236). Primerci ove nove verzije poslati su u Damask, Basru i Kufu, a jedan primerak je zadržan u Medini. Izdata su naređenja da se unište sve druge verzije, a, kao što je ranije naznačeno, čini se da se stepen povinovanja tim naređenjima razlikovao od mesta do mesta. S obzirom na sukobima ispunjenu prirodu 'Uthmanove vladavine, delovalo bi nekako čudno da je takav proces preduzet i dovršen na uredan način kako to tvrde kasniji muslimanski spisi. Žestoko apologetska priroda sa kojom muslimanski učenjaci, čak i oni raniji, iznose ovaj izveštaj upućuje na to da je borba za autentičnost ovog procesa, kao i njegovog konačnog proizvoda, možda trajala duže nego što tradicionalno mišljenje sugeriše... (Esack, The Qur'an A User's Guide: A Guide to its Key Theme, History And Interpretation [Oneworld Publications, Oxford, 2005], str. 87-88; velika slova i podvlačenje su naši)

Takođe:

POSTOJANJE NEKOLIKO RAZLIČITIH KODEKSA

'Uthmanov poduhvat sastavljanja Kurana bio je očigledno odgovor na širenje „neovlašćenih primeraka“ u njegovo vreme – delom kao posledica problema sa tadašnjim arapskim pismom. Rani muslimanski učenjaci poput Ibn Astaha (u. 360/970-971), Ibn Abi Dawuda (u. 316/928-929) i Ibn al-Anbarija (u. 328/939-940) takođe su se bavili ovim različitim kodeksima. Čini se da su neki od tih kodeksa bili u upotrebi i dugo nakon što je zvanični kanon nastao, sve duboko u četvrti islamski vek. U Kufi je, na primer, verzija 'Abd Allaha ibn Mas'uda neko vreme ostala u opticaju i ima naznaka da je on odbio uputstva da prestane da podučava svoje verzije i da uništi njene primerke. Tradicionalni muslimanski učenjaci tvrde da su razdoblje opstanka verzije Ibn Mas'uda i njena snaga bili preuveličani i da je mudrost 'Uthmanovog postupka postala očigledna Ibn Mas'udu prilično rano (Zarqani, 1996, 1:214, up. 224-228). Vankanonski tekstovi nikada nisu dobili odobrenje i muslimani su ih posmatrali kao lične primerke pojedinaca koje vredi sačuvati zbog njihove egzegetske vrednosti. (Isto, str. 93; podvlačenje je naše)

Gore navedeni izvori pružaju nepobitan dokaz da razlike koje su postojale između suparničkih kodeksa nastalih od saputnika kao što su Ubayy i Abdullah ibn Masud nisu bile male. Bile su tolike i toliko ozbiljne da su muslimani čak počeli međusobno da se napadaju i proklinju!

Sledeća priča, preuzeta iz rasprave islamologa Alphonsea Mingane o raznim učačima i sastavljačima Kurana, pruža dodatnu ilustraciju toga koliko su te razlike bile ozbiljne:

Na kraju ovog prvog dela našeg istraživanja, dobro je konstatovati da potomstvu nije dospeo ni jedan jedini trag rada gorenavedenih sakupljača, osim u slučaju Ubaija ibn Ka'ba i Ibn Mas'uda. Kashshaf Zamakhsharija i, u manjoj meri, Anwarut-Tanzil Baidawija beleže mnoge kuranske varijante izvedene iz odlomaka Kurana koje su priredili gorepomenuti saputnici Proroka. Ta činjenica je poznata svim arabistima i ne zahteva objašnjenje. Potrebno je samo da prevedemo tipičan odlomak iz novoobjavljenog Rečnika učenih ljudi Yakuta:

Isma'il b. 'Ali al-Khatbi je zabeležio u „Knjizi istorije“ i rekao: „Priča o čoveku po imenu b. Shanbudh postala je čuvena u Bagdadu; on je čitao i podučavao čitanju (Kurana) sa slovima kojima je PROTIVREČIO mishafu; čitao je prema 'Abdallahu b. Mas'udu i Ubaiju b. Ka'bu i drugima; i koristio je čitanja upotrebljavana PRE nego što je 'Uthman b. 'Affan sastavio mishaf, i sledio je odstupanja; čitao ih je i DOKAZIVAO u raspravama, sve dok njegov slučaj nije postao važan i zloslutan; ljudi ga više nisu podnosili i sultan je poslao izaslanike da ga uhapse, 828. godine; doveden je u kuću vezira Muhammada b. Muklaha, koji je sazvao sudije, pravnike i učače Kurana. Vezir ga je u njegovom prisustvu optužio za ono što je učinio, a on od toga nije odustao, VEĆ JE TO POTVRDIO; vezir je zatim pokušao da ga navede da to opovrgne i da prestane da čita sa tim sramnim odstupanjima, koja su bila dodatak 'Uthmanovom mishafu, ali je on odbio. Prisutni to nisu odobrili i nagovestili su da bi trebalo da bude kažnjen tako da bude prinuđen da odustane. (Vezir) je tada naredio da se svuče i da se štapom udara po leđima. Primio je oko deset snažnih udaraca i nije mogao više da izdrži; zavapio je za milost i pristao da popusti i da se pokaje. Zatim je pušten i vraćena mu je odeća… a šeik Abu Muhammad Yusuf b. Sairafi mi je rekao da je on (b. Shanbudh) zabeležio mnoga čitanja.“ (The Origins of the Koran – Classic Essays on Islam's Holy Book, priredio Ibn Warraq [Prometheus Books, 1998], drugi deo: The Collection And The Variants Of The Koran, 5. The Transmission of the Koran, Alphonse Mingana, str. 103-104; velika slova i podvlačenje su naši)

Sledeće islamsko referentno delo navodi neka od varijantnih čitanja koja je ibn Shanabudh sakupio iz raznih međusobno protivrečnih kuranskih kodeksa nastalih od ljudi poput ibn Kaba i ibn Masuda:

Ibn Shanabudh

Zvao se Muhammad ibn Ahmad ibn Ayyub ibn Shanabudh. Bio je neprijateljski nastrojen prema Abu Bakru [Ibn Mujahidu] i nije se družio sa njim. Bio je religiozan, neagresivan, ali nerazuman. Šeik Abi Muhammad Yusuf ibn al-Hasan al-Sirafi mi je rekao da ga je Alah ojačao očevom veštinom u modulaciji, iako je imao malo znanja. Navodio je mnoga čitanja i pisao razne knjige o njima.

Umro je tri stotine dvadeset osme godine [939. n. e.] u svom zatvoru u sultanovoj palati. Abu 'Ali [Muhammad ibn Ali] ibn Muqlah ga je šibao bičevima, a kada se on molio [Alahu] da njegova [Ibn Muqlahova] ruka bude odsečena, [Alah] je dao da ruka [Ibn Muqlaha] bude amputirana; redak uslišen odgovor na molitvu.

Pomen nekih od čitanja

„Kada se poziv na molitvu učini na dan sabora, pređite na sećanje na Alaha.“ [Kuran 62:9 daje požurite umesto pređite.]

Čitao je i: „A pred njima je bio kralj koji je silom uzimao svaki dobar brod.“ [Kuran 18:79 daje: „A iza njih je bio kralj koji je silom uzimao svaki brod.“]

Čitao je: „Poput al-suf al-manfush (grebenane vune).“ [Kuran 101:5 ima: „Poput al-'ihn al-manfush.“]

Čitao je: „Ruke Abu Lahaba propašće i propale su. Neće koristiti...“ [Kuran 111:1, 2 daju: „Ruke Abu Lahaba propašće i on će propasti. Neće koristiti...“]

Čitao je: „Danas te izbavljamo čineći te snažnim, da budeš znak onome ko dođe posle tebe.“ [Kuran 10:92 daje: „A danas te izbavljamo sa tvojim telom, da budeš znak onome ko dođe posle tebe.“]

Čita: „A kada je pao, ljudi (al-ins) su shvatili da džini, da su znali nevidljivo, ne bi ostali u stanju (hawl) bolne (alim) patnje.“ [Kuran 34:14 daje: „A kada je pao, džini su shvatili da, da su znali nevidljivo, ne bi ostali u ponižavajućoj (mahin) patnji.“]

Čitao je: „Tako mi noći kada zastre i dana kada zasija, i muško i žensko.“ [Kuran 92:1 daje: „Tako mi noći kada zastre i dana kada zasija, i onoga što je stvorilo muško i žensko.“]

Čitao je: „Nevernici su lagali i biće kazne.“ [Kuran 25:77 daje: „Vi ste lagali i biće kazne.“]

Čitao je: „Ako to ne učinite, biće pometnje i rasprostranjene ('arid) pokvarenosti.“ [Kuran 8:73 daje velike (kabir) umesto rasprostranjene.]

Čitao je: „I neka među vama bude narod koji poziva na ono što je dobro, naređujući ono što je ispravno, uzdržavajući se (nahun) od onoga što je pogrešno, i koji traže Alahovu pomoć u onome što ih zadesi, jer to su oni koji su srećni.“ [Kuran 3:104 daje drugačiji oblik istog glagola za uzdržavanje i izostavlja i koji traže Alahovu pomoć u onome što ih zadesi.]

Kaže se da je on [Ibn Shanabudh] priznao sve to [odstupanje]. Zatim je naveden na pokajanje i svojeručno je, u skrušenosti, napisao:

Ovako kaže Muhammad Ibn Ahmad ibn Ayyub [Ibn Shanabudh]: Čitao sam izraze koji se razlikuju od verzije Uthmana ibn 'Affana, koja je potvrđena opštom saglasnošću i čije su učenje prihvatili saputnici Alahovog poslanika. Zatim mi je postalo jasno da je to pogrešno, tako da se zbog toga kajem i od toga sam otrgnut. Sada je pred Alahom, neka je slavljeno Njegovo ime, jer od Njega dolazi oslobođenje, jasno da je 'Uthmanova verzija ispravna, sa kojom se ne priliči razilaziti i mimo koje nema drugog načina čitanja. (Abu'l-Faraj Muhammad ibn Ishaq Al-Nadim, The Fihrist - A 10th Century AD Survey of Islamic Culture, priredio i preveo Bayard Dodge [Great Books of the Islamic World, Inc., Columbia University Press, 1970], str. 70-72)

Uprkos činjenici da je ibn Shanabudh bio prisiljen da pod pritiskom prihvati 'Uthmanove verzije, i dalje se mora objasniti postojanje svih tih varijantnih čitanja vekovima nakon što je Uthman uništio glavne kodekse Muhamedovih saputnika. Zašto su muslimani i dalje beležili i čuvali čitanja ljudi kao što su Ubayy bin Kab i Abdullah bin Masud?

Ako Gospod da, imaćemo više da kažemo o ovim saputnicima u sledećem delu našeg izazova.

Nakon što je Uthman naredio spaljivanje, a time i sveopšte uništenje, glavnih kuranskih kodeksa koje su napisali Muhamedovi lični saputnici – od kojih je nekima sam Muhamed naredio svojim sledbenicima da od njih uče Kuran! – muslimani su počeli da optužuju Uthmana da je iskvario i oskrnavio Kuran!

Istoričar Tabari ima drugačiji izveštaj: „'Ali b. Abi Talib i 'Uthman b. Affan zapisivali su Objavu Proroku; ali su je u njihovom odsustvu zapisivali Ubai b. Ka'b i Zaid b. Thabit.“ On nas takođe obaveštava da su ljudi rekli 'Uthmanu: „Kuran je bio u mnogim knjigama, a ti si ih sve obezvredio osim jedne“; a nakon Prorokove smrti: „Ljudi su mu za naslednika dali Abu Bakra, koga je zatim nasledio 'Umar; i obojica su postupali prema Knjizi i Suni Božjeg poslanika – i hvala Bogu, Gospodaru svetova; zatim su ljudi izabrali 'Uthmana b. 'Affana KOJI JE… RASCEPAO KNJIGU.“ (Warraq, The Origins of the Koran, 5. The Transmission of the Koran, Alphonse Mingana, str. 102; velika slova i podvlačenje su naši)

Takođe:

Knjiga, sastavljena ovom metodom, nastavila je da bude merodavna i standardan tekst sve do 29-30. godine po Hidžri, pod halifatom 'Uthmana. U to vreme se čudesna vernost arapskog pamćenja POKAZALA MANJKAVOM i, u skladu sa opštom slabošću ljudske prirode, vernici su bili slušani kako uče stihove Kurana na RAZLIČIT NAČIN. Ta činjenica se, kaže se, naročito dugovala stotinama dijalekata koji su bili u upotrebi u Arabiji. Od Zaida je ponovo zatraženo da stane na kraj tim odstupanjima, koja su počela da SABLAŽNJAVAJU Prorokove poklonike. Taj neumorni sastavljač, uz pomoć trojice ljudi iz plemena Kurejš, započeo je da čini ono što je već bio učinio više od petnaest godina ranije. Prethodni primerci načinjeni prema prvom, zapisanom pod Abu Bakrom, svi su uništeni posebnim naređenjem halife: objava poslata sa neba bila je jedna, pa i knjiga koja sadrži tu objavu mora biti jedna. Kritičar primećuje da je jedina garancija autentičnosti Kurana Zaidovo svedočanstvo; i iz tog razloga učenjak koji sumnja da li je određena reč zaista bila upotrebljena od strane Muhameda, ili je bila upotrebljena samo od strane Zaida na osnovu njegovog sopstvenog autoriteta, ili na osnovu oskudnog svedočanstva nekih arapskih učača, ne prestupa stroge zakone više kritike. Ako se pamćenje Prorokovih sledbenika pokazalo manjkavim od 15. do 30. godine po Hidžri, kada je islam bio proglašen nad celom Arabijom, zašto ne bi bilo manjkavo od 612. do 632. godine n. e., kada je Prorok često bio prinuđen da brani sopstveni život od strašnih napadača? A ako je prva Zaidova redakcija uvek sadržala stvarne Muhamedove reči, zašto se ovaj sastavljač nije zadovoljio time da je ponovo uspostavi u njenoj celosti, i zašto je 'Uthman osetio potrebu za novom redakcijom? Kako je moguće da su se u kratkom razmaku od petnaest godina takva čudesna odstupanja mogla uvući u ono nekoliko primeraka koji su prethodili vladavini trećeg halife, tako da se on osetio obaveznim da uništi sve koje je mogao da pronađe? Ako je 'Uthman zaista bio nadahnut samo verskim pobudama, zašto su ga njegovi neprijatelji nazivali „CEPAČEM KNJIGA“ i zašto su na njega prilepili sledeću sramotnu oznaku: „Zatekao je Kurane u mnoštvu, a ostavio jedan; RASCEPAO JE KNJIGU“?… (Isto, 4. Three Ancient Korans, Mingana, str. 84-85; velika slova i podvlačenje su naši)

Konačno:

Hajjaj nam je preneo od Ibn Juraija koji je rekao – Ibn Abi Humaid me je obavestio od Jahre bint Abi Ayyub b. Yunus, koja je rekla – čitala sam svome ocu, kada je imao osamdeset godina, iz kodeksa 'A'iše – „Zaista Allah i Njegovi anđeli blagosiljaju Verovesnika. O vi koji verujete, blagosiljajte ga i vi i šaljite mu pozdrav srdačni!“ (xxxiii:56). Ona je rekla: „KAŽE SE DA JE 'UTHMAN IZMENIO KODEKSE.“ On je rekao: „Ibn Juraij i Ibn Abi Jamil preneli su mi od 'Abd ar-Rahmana b. Hurmuza i drugih nešto slično ovome o kodeksu 'A'iše.“ (Isto, 9. Abu Ubaid on the verses Missing from the Koran, Arthur Jeffery, str. 153; velika slova i podvlačenje su naši)

Da stvar bude gora, primerci koje je Uthman dao da se izrade nisu bili međusobno istovetni!

„Da li su se 'uthmanska četiri ili osam mus-hafa poklapali jedan s drugim slovo po slovo? Iznenađujuće, suprotno raširenom mišljenju, dokazi pokazuju drugačije.

„Različiti primerci koje je 'Uthman naredio da se prepišu razlikovali su se međusobno u nekoliko slova [sic]. Ni u jednom od mus-hafa nema nekog dodatnog stiha. To nije učinjeno nehotice niti slučajno. Naprotiv, te male izmene načinjene su kako bi se obuhvatile varijante određenog stiha (ahruf). Ako je Prorok učio stih na više načina, i ako je bilo moguće obuhvatiti sva ta učenja jednim određenim pravopisom, onda je reč zapisana tim pravopisom. Primer 'maaliki' i 'maliki' već je ranije naveden. Međutim, ako se sva učenja nisu mogla obuhvatiti jednim pravopisom, onda je jedno učenje zapisano u jednom mus-hafu, a drugo učenje u drugom mus-hafu. Ashabi nisu upisivali oba učenja u jedan mus-haf iz bojazni da ne dođe do mešanja to dvoje.“ (Abu Ammaar Yasir Qadhi, An Introduction to the Sciences of the Qur'aan [al-Hidaayah Publishing and Distribution, Birmingham UK, drugo izdanje 2003], Chapter 8. The Compilation of the Qur'aan, IV. The Different Mus-hafs, C. Were These Mus-hafs The Same?, str. 147-148)

Qadhi zatim iznosi dokaze da se ti primerci potpuno podudaraju:

„Činjenica da su se 'uthmanski mus-hafi razlikovali poznata je na dva načina:

1. Qira'aat: Među raznim qira'aat javljaju se promene slova, a ponekad i reči, koje se ne mogu pripisati jednom te istom pismu, čak ni ako bi to pismo bilo bez tačaka i vokalskih znakova. Na primer, neka qira'aat čitaju 91:15 kao 'wa laa yakhaafu...' To je učenje koje će većini učača biti poznato. S druge strane, druga qira'aat to čitaju kao 'fa laa yakhaafu...', menjajući wa u fa. Ta promena slova ne može se pripisati istom pismu i mora ukazivati na razliku među 'Uthmanovim mus-hafima. Drugi primer jeste qira'aa Ibn 'Aamira, koji je čitao 3:184 kao 'wa bi zuburi wa bil kitaab', dok ostala qira'aat čitaju 'wa zuburi wal kitaab' (tj. bez dva ba). Ibn 'Aamir je bio Sirijac, a poznato je da je mus-haf koji je 'Uthman poslao u Siriju u sebi imao ta dva dodatna ba, dok ih drugi mus-hafi nisu imali. U ovom primeru u jedan od mus-hafa dodata je čitava jedna reč.

2. Neposredan uvid: Drugi način na koji se zna da su se ti mus-hafi međusobno razlikovali jeste njihovo poređenje. Budući da razni mus-hafi više ne postoje, moraju se uzeti izveštaji onih koji su imali sreću da pročitaju više od jednog izvornog 'Uthmanovog mus-hafa, ili koji su bar poznavali one koji jesu i prenosili od njih. Zapravo, više učenjaka napisalo je knjige posebno o ovoj temi.

„Neki učenjaci pominju najmanje deset učenjaka iz prva četiri veka hidžre koji su napisali posebne rasprave o ovoj temi, među njima al-Kisaa'ee (u. 189. po H.) i al-Farraa' (u. 207. po H.). Nažalost, jedina knjiga koja je ostala od tih klasičnih dela jeste delo čiji je autor 'Abdullah ibn Abee Daawood (u. 316. po H.), sin čuvenog učenjaka hadisa, Aboo Daawooda (u. 275. po H.), koje je naslovio Kitaab al-Masaahif.

„Khaalid ibn Iyaas (u. oko 150. po H.) izvestio je da je pročitao 'Uthmanov mus-haf i ustanovio da se razlikuje od mus-hafa iz Medine u dvanaest stihova, koje je i naveo. Prvi od njih bio je 2:132 'wa wasa...' umesto 'wa awsa....', što znači da je prvi bio bez alifa, dok je drugi bio sa alifom.

„Ipak, razlika ima više od dvanaest. Khaalid ibn Iyaas uporedio je samo JEDAN 'Uthmanov mus-haf sa mus-hafima iz Medine. Ostali mus-hafi razlikovali su se od medinskog mus-hafa, kao na primer u stihu 3:184, gde je mus-haf koji je 'Uthman poslao u Siriju imao dodatna slova, dok ih drugi nisu imali.

„Te razlike, kao što je ranije napomenuto, tiču se samo određenih slova i reči [sic]. Nema stihova ni izraza koji su prisutni u nekim mus-hafima, a u drugima nisu [sic].“ (Isto, str. 148-149; velika slova i podvlačenje su naši)

Sa njegovim objašnjenjem tih razlika ima više problema. Prvo, ako je Uthman zaista sačuvao sedam ahrufa u različitim primercima koje je načinio, onda to znači da je Uthman proizvoljno odabrao određeni harf za svaku pojedinu zajednicu, budući da sve nisu dobile potpuno isti primerak, i time ih lišio pristupa ostalim ahrufima. Ko je Uthmanu dao takvo ovlašćenje da odredi koji će od sedam ahrufa poslati u koju oblast? Alah, Muhamed?

Drugo, Qadhijev odgovor pretpostavlja da on sa sigurnošću zna šta je tih sedam ahrufa. Međutim, čak i on priznaje da to niko ne zna pouzdano!

„Što se tiče toga šta se podrazumeva pod tih sedam ahrufa, O TOM PITANJU POSTOJI VELIKO NESLAGANJE. Ibn Qutaybah (u. 276. po H.) ZABELEŽIO JE TRIDESET I PET MIŠLJENJA O OVOM PITANJU, a as-Suyootee je naveo PREKO ČETRDESET. Ibn Sa'adan (u. 231. po H.), čuveni gramatičar i učač Kurana, čak je izjavio da je istinsko značenje ahrufa POZNATO SAMO ALAHU, i da je stoga pokušaj istraživanja ovog pitanja BIO UZALUDAN! S druge strane, imam Muhammad ibn al-Jazaree (u. 832. po H.), možda najveći učenjak qira'aat posle doba selefa, rekao je: 'Nastojao sam da otkrijem značenja ovih hadisa (o ahrufima), razmišljao sam o njima i promišljao ovu temu preko trideset godina, sve dok mi Alah nije otvorio um za ono što je ispravan odgovor u ovoj stvari, Inshaa Allaah!'

„Razlog što postoji tako veliko neslaganje u pogledu tačnog značenja ahrufa leži u činjenici DA NE POSTOJI NIJEDAN IZRIČIT PREDANJE OD PROROKA, NITI OD SELEFA, O TAČNOJ PRIRODI AHRUFA; ta razna mišljenja SU TEK ZAKLJUČCI POTONJIH UČENJAKA, zasnovani na njihovom razmatranju dokaza i njihovom ličnom rasuđivanju (idžtihad).

„Stoga treba od samog početka razumeti da je doći do jednog određenog zaključka i tvrditi sa sigurnošću da je jedino on ispravan, a sve ostalo pogrešno, ČISTA LUDOST...“ (Isto, Chapter 10. The Ahruf Of The Qur'aan, III. What is Meant by the Ahruf of the Qur'aan?, str. 175-176; velika slova su naša)

Zatim nastavlja da nabraja različita i protivrečna mišljenja, od kojih neka odbacuje kao potpuno pogrešna:

A. MIŠLJENJA KOJA NEMAJU BAŠ NIKAKVOG OSNOVA:

U ovu kategoriju spadaju ona mišljenja koja nemaju nijedan hadis koji bi ih potkrepio, niti imaju logičkog smisla. Neka od njih su:

1. Sedam različitih kategorija tekstova. Na primer: ograničeno i neograničeno, opšte i posebno, doslovno i metaforično, naasikh i mansookh. Druge kategorije uključuju one koje navode gramatičari i lingvisti, određujući različite glagolske oblike.

2. Ezoterično tumačenje pojedinih sufijskih grupa, koje tvrde da postoji sedam nivoa znanja, ili sedam stepena značenja svakog stiha.

3. Sedam različitih grana znanja, kao što su tewhid, šerijat, itd.

Sva ta mišljenja protivreče svrsi ahrufa, a to je da se učenje Kurana olakša Ummetu. Takođe, za ta mišljenja nema dokaza i ona protivreče zdravom razumu.

B. MIŠLJENJA KOJA IMAJU NEKI PRIVIDAN OSNOV, ALI SU SLABA MIŠLJENJA:

U ovu kategoriju spadaju sledeća mišljenja:

1. Ti ahrufi su sedam različitih načina izgovaranja reči, bez stvarne promene slova. Međutim, ovo mišljenje protivreči razlikama u rečima koje se javljaju u qira'aat.

2. Ahrufi su sedam vrsta stihova u Kuranu: očigledan, zapovest, preporuka, poseban, pojedinačan, opšti i poređenje. Postoji slab hadis koji ovo potkrepljuje.

3. Slično prethodnom, i takođe zasnovano na slabom hadisu, različite vrste su: zapovesti i zabrane, obećanja i zbivanja, halal i haram, jasno i dvosmisleno.

4. Sedam ahrufa isto je što i sedam qira'aat. Ovome protivreči istorija, jer postoji više od sedam qira'aat, a sabiranje i kodifikovanje qira'aat dogodilo se četiri veka posle Prorokove smrti. Nijedan od velikih učenjaka islama nije zastupao ovo gledište, kao što je Ibn Taymiyyah (u. 728. po H.) rekao: „Među učenjacima nema neslaganja o tome da sedam ahrufa nije isto što i sedam čuvenih qira'aat.“

Nažalost, većina muslimanskih masa razume hadis o ahrufima kao da se odnosi na qira'aat. (Isto, str. 176-177; podvlačenje je naše)

Treći problem sa ovim gledištem jeste to što ono nadalje pretpostavlja da je Uthman sačuvao svih sedam ahrufa, što, kao što smo ranije videli, nije stav koji zastupaju svi muslimanski učenjaci. Zapravo, prema sledećem muslimanskom autoru, većina islamskih učenjaka zastupa stav da je šest od sedam ahrufa propisno uklonjeno:

Sedam modusa u Kuranu

Dok neki učenjaci [npr.. Tabari, Jami' al-bayan 'an ta'wil ayat al-Qur’an, Kairo, 1968. Vidi uvod u ovaj tefsir. Zarkashi, tom 1, str. 213 kaže da je VEĆINA UČENJAKA PRVOG GLEDIŠTA, i da je poslednje dvostruko učenje Kurana koje je Muhamed izvršio u prisustvu anđela Gavrila POSLUŽILO, između ostalog, SVRSI UKLANJANJA OSTALIH ŠEST MODUSA.] smatraju da zapisani Kuran sada sadrži samo jedan od 'sedam modusa', a da su nam ostali preneti usmeno, postoji i izvestan dokaz za gledište da tekst Kurana, onakav kakav je pred nama, možda sadrži sve te 'sedam modusa' zato što:

Niko ne bi izmenio Kuran.

Sadašnji tekst zapisan je na osnovu svedočanstava sahaba, i usmenih i pisanih, koja sežu neposredno do Proroka.

Kuran štiti Alah. (Ahmad Von Denffer, Ulum al Qur'an, Raznovrsnost modusa; velika slova su naša)

Nastojeći da izgradi odbranu tvrdnje da je sedam ahrufa sačuvano unutar teksta Kurana, Denffer otvara još problema. Prvo, dokazi pokazuju da su muslimani zaista menjali Kuran. Drugo, čak je i među sahabama bilo neslaganja u pogledu tačnog sadržaja Kurana. Treće, ako je većina učenjaka u pravu da je sedam ahrufa uklonjeno, onda to znači, prema Dennferovoj logici, da Alah nije savršeno zaštitio Kuran. Zapravo, podaci koji su dosad izneti pokazuju da je Alah prilično loše obavio posao zaštite svoga pisma.

Ovo nas dovodi do našeg sledećeg odeljka.

Protivrečan raspored Kurana

Čuveni islamski tumač al-Qurtubi navodi nekoliko izveštaja koji pokazuju da su muslimani bili zbunjeni i da nisu bili saglasni oko ispravnog redosleda kuranskih sura:

Šta je preneto o redosledu sura i ajeta Kurana, o njegovom vokalizovanju i tačkama, njegovim hizbovima i deseticama, o broju njegovih slova, džuzeva, reči i ajeta

Ibn at-Tayyib je rekao: „Neki kažu da su se selefi razlikovali oko redosleda sura Kurana, pa su neki od njih zapisivali sure redosledom kojim su objavljene i stavljali mekanske pre medinskih, a neki su na početak stavili al-Hamd (Fatiha), dok su drugi na početak stavili al-'Alaq.“ Tako je bilo u prvom Alijevom primerku. Što se tiče primerka Ibn Mas'uda, on počinje sa „Vladaru Sudnjega dana.“' (1:4), a zatim sledi al-Baqara, PA ZATIM an-Nisa', sa drugačijim redosledom. Ubayyev primerak počinjao je sa al-Hamd, zatim an-Nisa', pa Al 'Imran, pa al-An'am, pa al-A'raf, pa al-Ma'ida. Postojale su ZNAČAJNE RAZLIKE.“

Odgovor Ibn at-Tayyiba jeste da je moguće [sic] da je redosled sura kakav danas imamo u Kuranu plod idžtihada Prorokovih ashaba. Makki to pominje u tefsiru sure at-Tawba. Pomenuo je redosled ajeta u suri i to da je stavljanje basmale na njihov početak poticalo od Proroka. Budući da to nije naredio za suru at-Tawba, ona je ostala bez basmale. To je najpouzdanije od onoga što se o tome kaže.

U Jami'u je Ibn Wahb naveo da je Sulayman ibn Bilal čuo kako Rabi'u pitaju zašto su al-Baqara i Al 'Imran stavljene na prvo mesto kada je pre njih objavljeno oko osamdeset sura, a one su objavljene u Medini. Rabi'a je rekao: „Stavljene su na prvo mesto i Kuran je poređan prema znanju onih koji su ga poređali i koji su o tome imali znanja. To je ono sa čime smo ostali i mi o tome ne pitamo.“ Prenosi se od Qatade da je Ibn Mas'ud rekao: „Ko god od vas traži uzor, neka se ugleda na ashabe Alahovog Poslanika. Oni imaju najbolja srca u ovoj zajednici, najdublje znanje, najmanje izveštačenosti, najispravnije vođstvo i najbolje stanje. Alah ih je izabrao da budu ashabi Njegovog Proroka i da uspostave Njegov din. Zato priznajte njihovu izvrsnost i sledite njihove stope. Oni su sledili ispravno vođstvo.“

Neki učenjaci kažu da je raspored sura Kurana koji nalazimo u našim primercima Kurana načinjen po Prorokovom uputstvu [sic]. Ono što se prenosi o razlikama među primercima Ubayya, 'Alija i 'Abdullaha bilo je pre konačnog izlaganja [sic]. Alahov Poslanik im je te sure poređao nakon što su oni to učinili. Prenosi se od Ibn Wahba da je čuo Malika kako kaže: „Kuran je poređan prema onome što su čuli od Alahovog Poslanika.“ (Aisha Bewley, Selections from the Introduction of Tafsir al-Qurtubi: *; podvlačenje je naše)

Tvrdnja da je protivrečan redosled sura postojao pre nego što je Muhamed izložio konačan raspored svojim ashabima nema smisla, jer sledeće predanje dokazuje da su muslimani nastavili da svoje Kurane raspoređuju različito još dugo posle Muhamedove smrti!

VI: Raspored Kurana

4707. Prenosi se da je Yusuf ibn Mahik rekao: „Bio sam kod 'A'iše, Umm al-Mu'minin, kada je došao jedan Iračanin i rekao: 'Kakav je pokrov najbolji?' Ona reče: 'Ostavi se toga! Kako će ti to nauditi?' On reče: 'Umm al-Mu'minin, pokaži mi svoj primerak Kurana.' 'Zašto?' upita ona. On reče: 'Da bih prema njemu poređao Kuran. Uči se van svog ispravnog redosleda.' 'A'iša reče: 'Kakve štete ima za tebe koji god deo prvo pročitaš? Prvo je objavljena jedna sura iz Mufassala u kojoj se pominju Bašta i Vatra.* Kada je mnogo ljudi prihvatilo islam, tada su objavljeni halal i haram. Da je prvo što je objavljeno bilo: 'Ne pijte vino', ljudi bi rekli: 'Nikada se nećemo odreći vina.' Da je bilo objavljeno: 'Ne bludničite', rekli bi: 'Nikada se nećemo odreći bluda.' Kada sam još bila devojčica koja se igrala, Muhamedu je u Meki objavljeno: „Međutim, Čas oživljenja im je rok, a Čas oživljenja je užasniji i gorči.“ (54:46). Sura al-Baqara (2) i sura an-Nisa' (4) objavljene su dok sam bila s njim.' Zatim mu je iznela primerak Kurana i izdiktirala mu redosled sura.“

[*tj. sura al-'Alaq (96) ili sura al-Mudadaththir (74). Mufassal počinje surom Qaf (50), premda se govori i drugačije.]

4708. Kaže se da se čulo kako Ibn Mas'ud govori: „Sure Banu Isra'il, al-Kahf, Maryam, Taha i al-Anbiya' bile su među prvima koje sam naučio i one su deo najranijeg Kurana koji sam naučio.“

4709. Prenosi se da je al-Bara' rekao: „Naučio sam „Slavi i uzvisuj ime svoga Gospodara, Svevišnjeg“ (87) pre nego što je Prorok, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, došao [u Medinu].“

4710. Prenosi se da je Shaqiq rekao: „'Abdullah je rekao: 'Naučio sam Naza'ir koje je Prorok, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, običavao da uči u parovima u svakom rekatu.' Zatim je 'Abdullah ustao i 'Alqama je ušao s njim. Kada je 'Alqama izašao, ispitivali smo ga i on reče: 'One [Naza'ir] su dvadeset sura sa početka Mufassala, prema redosledu Ibn Mas'uda, a završavaju se surama koje počinju sa HaMim: „Ha-mim.“ (44) i „O čemu oni jedni druge pitaju?!“ (78:1)'“ (Bewley, The Sahih Collection of Al-Bukhari, Poglavlje 69. Knjiga o vrlinama Kurana)

Vidi Khanovu verziju Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 61, brojevi 515 i 518.

Zapravo, primerci Kurana Abdallaha ibn Masuda, sa svojim protivrečnim rasporedom sura, još uvek su kružili u desetom veku!

Pododeljak o rasporedu Kurana u rukopisu ‘Abd Allaha ibn Mas'uda

Al-Fadl ibn Shadhan je rekao: „U rukopisu ‘Abd Allaha ibn Mas'uda pronašao sam sastav kuranskih sura prema sledećem redosledu:

Al-Baqarah (Krava)	2
Al-Nisa (Žene)	4
Al ‘Imran (Imranova porodica)	3
Alif(A) Lam(L) Mim(M) Sad(S)	7
Al-An'am (Stoka)	6
Al-Ma'idah (Trpeza)	5
Yunus (Jona)	10
Al-Nahl (Pčela)	16
Hud	11
Yusuf (Josif)	12
Bani Isra'il (Sinovi Izrailjevi)	17
Al-Anbiya (Proroci)	21
Al-Mu'minun (Vernici)	23
Al-Shu'ara (Pesnici)	26
Al-Saffat (Oni koji se svrstavaju u redove)	37
Al-Ahzab (Saveznici)	33
Al-Qasas (Kazivanje)	28
Al-Nur (Svetlost)	24
Al-Anfal (Ratni plen)	8
Maryam (Marija)	19
Al-‘Ankabut (Pauk)	29
Al-Rum (Vizantinci)	30
Ya(Y) Sin(S)	36
Al-Furqan (Merilo istine)	25
Al-Hajj (Hodočašće)	22
Al-Ra‘d	13
Saba	34
Al-Mala'ikah (Anđeli)	35
Ibrahim (Avraham)	14
Sad(S)	38
Oni koji ne veruju	47
Al-Qamar (Mesec)	31
Al-Zumar (Skupine)	39
Sure Ha(H) Mim(M) koje uzdižu hvalu:
Ha(H)Mim(M): Al-Mu'min (Vernik)	40
Ha(H) Mim(M): Al-Zukhruf (Ukrasi)	43
Ha(H) Mim(M): Al-Sajdah (Obožavanje)	41
Ha(H) Mim(M): Al-Ahqaf (Peščani bregovi)	46
Ha(H) Mim(M): Al-Jathiyah (Klečanje)	45
Ha(H) Mim(M): Al-Dukhan (Dim)	44
Gle, dali smo ti pobedu	48
Al-Hadid (Gvožđe)	57
Sabbah: Al-Hashr (Slava: Sabiranje)	59
Tanzil: Al-Sajdah (Objava: Obožavanje)	32
Qaf(Q)	50
Al-Talaq (Razvod)	65
Al-Hujurat (Privatne odaje)	49
Blagosloven je onaj u čijoj je ruci vlast	67
Al-Taghabun (Razočaranje)	64
Al-Munafiqun (Licemeri)	63
Al-Jumu'ah (Skup)	62
Al-Hawariyun (Učenici)	61
Reci: Meni je objavljeno	72
Gle, poslali smo Nuha (Noja)	71
Al-Mujadilah (Ona koja se zauzima)	58
Al-Mumtahanah (Ona koja se ispituje)	60
O proroče, zašto zabranjuješ	66
Al-Rahman (Milostivi)	55
Al-Najm (Zvezda)	53
Al-Dhariyat (Oni koji rasejavaju)	51
Al-Tur (Gora)	52
Čas se približio	54
Al-Haqqah (Nepogrešiva)	69
Kada se dogodi	56
Nun(N) i Pero	68
Al-Nazi‘at (Oni koji čupaju)	79
Neko je upitao	70
Al-Muddaththir (Ogrnuti)	74
Al-Muzzammil (Umotani)	73
Al-Mutiffifin (Oni koji zakidaju na meri)	83
Namrštio se	80
Da li je došlo na čoveka?	76
Al-Qiyamah (Vaskrsenje)	75
Al-Mursalat (Oni koji su poslani)	77
Zašto pitaju?	78
Kada sunce bude zastrto	81
Kada se nebesa rascepe	82
Da li ti je došao izveštaj o onome što obuzima?	88
Slavi ime Gospoda svoga Svevišnjeg	87
I noći kada pokriva	92
Al-Fajr (Zora)	89
Al-Buruj (Zvezde zodijaka)	85
Al-Inshiqaq (Rascepljenje)	84
Čitaj u ime Gospoda svoga	96
Zaista, kunem se ovim gradom	90
Wa-al Duha (I jutarnja svetlost)	93
Zar ti nismo raširili	94
I nebesa i onaj koji dolazi noću	86
Al-‘Adiyat (Oni koji jure)	100
Jesi li video nekoga?	107
Al-Qari‘ah (Nesreća)	101
Oni od Ljudi Knjige koji su bili nevernici nisu bili	98
Sunce i jutarnja svetlost	91
I smokva	95
Teško svakom klevetniku	104
Al-Fil (Slon)	105
Za ujedinjenje Kurejšija	106
Al-Takathur (Nadmetanje za bogatstvom)	102
Zaista, Mi smo je objavili I popodneva. Stvorili smo čoveka za gubitak [Božije naklonosti] u kome će ostati do kraja vremena, osim onih koji veruju, podstičući jedni druge na pobožnost i obavezujući jedni druge na istrajnost.26
Kada dođe pomoć Alahova	110
Zaista, Mi smo ti dali	108
Reci: O vi koji ne verujete, ja ne obožavam ono što vi obožavate	109
Propale su ruke Abu Lahaba i on je propao. Neće mu koristiti bogatstvo njegovo, ni ono što je stekao. Njegova žena je, uz to, nosilac drva.27	111
Alah je jedan, večan	112