Isus zaista jeste ovaploćeni Bog, zbog čega može opraštati grehe! Deo 2

Zbog čega može opraštati grehe! Deo 2

Ovo je drugi deo našeg odgovora.

Isus je u Mateju govorio i činio i druge stvari koje pokazuju da je Bog, poput objave da će on lično slati proroke:

„Zato, evo, ja ću vam poslati proroke i mudrace i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a druge šibati po sinagogama svojim i goniti od grada do grada; Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije, sina Varahijina, kojega ubiste između hrama i žrtvenika. Zaista vam kažem da će sve ovo doći na rod ovaj. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htjedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htjedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. Jer vam kažem: Nećete me od sada vidjeti dok ne rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.“ Matej 23:34-39

Ono što ove Hristove tvrdnje čini tako izuzetnim jeste činjenica da hebrejska Biblija odlučno svedoči da proroke šalje Jahve svome narodu i da oni treba da prorokuju jedino u njegovo ime!

„I Gospod Bog otaca njihovijeh slaše k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu bješe žao naroda njegova i stana njegova. A oni se rugahu glasnicima Božjim, i ne marahu za riječi njegove, i smijahu se prorocima njegovijem, dokle se ne raspali gnjev Gospodnji na narod njegov, te ne bi lijeka.“ 2. Dnevnika 36:15-16

„Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjega.“ Psalam 118:26

„Otkad iziđoše oci vaši iz zemlje Misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke svaki dan zarana i bez prestanka.“ Jeremija 7:25; up. 25:4; 26:5; 29:19; 35:15; 44:4

Čak je i sama metafora koju Isus koristi, u kojoj sebe poredi sa kvočkom koja pokušava da skupi svoje piliće pod krila, ona koju Stari zavet i vankanonski jevrejski izvori primenjuju na Jahvinu zaštitu njegovog naroda!

„Jer je dio Gospodnji narod njegov, Jakov je uže našljedstva njegova. Nađe ga u zemlji pustoj, na mjestu strašnu gdje buči pustoš; vodi ga unaokolo, uči ga i čuva kao zjenicu oka svojega. Kao što orao izmamljuje orliće svoje, diže se nad ptićima svojim, širi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim, Tako ga Gospod vođaše, i s njim ne bješe tuđega boga;“ Ponovljeni zakoni 32:9-12

„Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva kad si došla da se pod krilima njegovijem skloniš.“ Ruta 2:12

„Kako je dragocjena milost tvoja, Bože! Sinovi ljudski u sjenu krila tvojih ne boje se.“ Psalam 36:7

„Koji žive u zaklonu Višnjega, u sjenu Svemogućega počiva. Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog moj u kojega se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutoga pomora; Perjem svojim osjeniće te, i pod krilima njegovijem zaklonićeš se; istina je njegova štit i ograda.“ Psalam 91:1-4; up. 17:8; 57:1; 61:4; 63:7

Sada uporedite šta navodi sledeći jevrejski pseudoepigrafski spis:

Ovako govori Gospod Svemogući: Zar vas nisam preklinjao kao što otac preklinje svoje sinove ili majka svoje kćeri ili dojilja svoju decu, da biste vi bili moj narod a ja da budem vaš Bog, i da vi budete moji sinovi a ja da budem vaš otac? Skupljao sam vas kao što kvočka skuplja svoje piliće pod svoja krila. Ali sada, šta da učinim s vama? Odbaciću vas ispred lica svoga. 2. Jezdrina 1:28-30

Gorenavedeni izvor jasno kaže da je Gospod Bog Svemogući taj koji skuplja svoj buntovni narod kao što kvočka skuplja svoje leglo ili mlade piliće pod svoja krila. A ipak je Isus isti taj jezik primenio na sebe!

Hristos je otišao čak dotle da je tvrdio da će dolaziti lažni proroci koji će prorokovati i činiti čuda u njegovo sopstveno ime!

„Čuvajte se lažnih proroka,, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve? Tako, svako drvo dobro plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa. Ne može drvo dobro plodove zle rađati, ni drvo zlo plodove dobre rađati. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda siječe se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih. Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje.“ Matej 7:15-23

Isus još jednom izjednačava sebe sa Jahvom Bogom, kao što to dokazuju sledeći starozavetni tekstovi!

„Ne slušajte, dakle, što govore proroci koji vam kažu i vele: Nećete služiti caru Vavilonskom, jer vam oni prorokuju laž. Jer ih ja nijesam poslao, govori Gospod, nego lažno prorokuju u moje ime, kako bih vas prognao da izginete i vi i proroci koji vam prorokuju.“ Jeremija 27:14-15

„Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Nemojte da vas varaju vaši proroci što su među vama i vaši vrači, i ne gledajte na sne svoje što sanjate. Jer vam oni lažno prorokuju u moje ime, ja ih nijesam poslao, govori Gospod.“ Jeremija 29:8-9

„I ako ko još usprorokuje, reći će mu otac njegov i mati njegova, koji ga rodiše: Nećeš biti živ, jer si govorio laž u ime Gospodnje. I otac će ga njegov i mati njegova, koji ga rodiše, probosti što prorokova.“ Zaharija 13:3

Hebrejska Biblija čak pruža i kriterijum za razlikovanje istinitog proroka od lažnog:

„Proroka usred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte, Po svemu kako si iskao od Gospoda Boga svojega na Horivu na dan sabora svojega govoreći: Da više ne čujem glasa Gospoda Boga svojega i da više ne gledam ognja toga velikoga, da ne poginem. Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše što rekoše. Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću riječi svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovjedim. A ko god ne bi poslušao riječi mojih, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti. Ali prorok koji bi se usudio govoriti što u moje ime što mu ja ne zapovijedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi. Ako li rečeš u srcu svojem: Kako ćemo poznati riječ koje nije Gospod rekao? Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je riječ koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.“ Ponovljeni zakoni 18:15-22

Stoga je, u svetlu prethodno rečenog, sasvim očigledno da je Isus sebe predstavljao kao Boga:

„Pri kraju Propovedi na gori, Isus upozorava na lažne učenike i osuđuje ih – one koji ispovedaju njegovo gospodstvo, ali čija dela poriču to ispovedanje (Matej 7:21-23). Oni čine tri vrste čudesnih dela u Isusovo ime, a samo jedno od njih nas ovde zanima – prorokovanje. Posmatrane naspram njihove pozadine u Zakonu, reči ‚prorokovasmo u tvoje ime‘ u Mateju 7:22 poistovećuju Isusa sa Bogom Starog zaveta. ‚Budući da prorokovanje u Ponovljenim zakonima ovde treba da bude govorenje „u ime Jahvino“, potez načinjen u Mateju 7:22 je nepogrešiv.‘ Isusovo ime se koristi na mestu imena Jahvinog.“ (Robert A. Peterson, The Deity of Christ, priredili Christopher W. Morgan i Robert A. Peterson [Crossway, Wheaton, IL. 2011], 8. Towards A Systematic Theology of the Deity of Christ, str. 196-197)

Još jedna stvar koju treba primetiti jeste da je Isusova upotreba izraza „Gospode, Gospode“ (Kyrie kyrie) u Mateju 7:21-22 kao samoreferentnog izraza dodatni dokaz da je tvrdio da je Bog. Evo još jednog mesta na kome je Isus upotrebio ovaj oblik obraćanja:

„A poslije dođoše i one druge djevojke govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas. Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovječiji doći.“ Matej 25:11-13 – up. Luka 6:46-49

Ono što Isusovu upotrebu čini tako zapanjujućom jeste to što se ovaj izraz zapravo javlja u grčkoj verziji hebrejske Biblije kao prevod reči Gospod JHVH!

„Gospode Bože! Ti si počeo pokazivati sluzi svojemu veličinu svoju i krjepku ruku svoju, jer koji je Bog na nebu ili na zemlji koji bi tvorio djela kakva su tvoja i u koga bi sila bila kakva je tvoja?“ Ponovljeni zakoni 3:24

„I molih se Gospodu i rekoh: Gospode, Gospode! nemoj potrti naroda svojega i našljedstva svojega koje si izbavio veličanstvom svojim, koje si izveo iz Misira krjepkom rukom.“ Ponovljeni zakoni 9:26; up. 1. Carevima 8:53; Psalam 69:6; Jezekilj 20:49; Amos 7:2, 5

Koristi se i za prevođenje izraza JHVH Gospod:

„A meni, Gospode, Gospode, učini što priliči imenu tvojemu. Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.“ Psalam 108[engl. 109]:21

„Da izađem na nebo, ti si ondje. Da siđem u pakao, ondje si.“ Psalam 139:8 [engl. 140:7]

„Ne daj, Gospode, bezbožniku što želi, ne daj mu da dokuči što je naumio, da se ne uznese.“ Psalam 140[engl. 141]:8

Mora se istaći da se ovo udvajanje reči kyrios nikada ne koristi ni za koga osim za Jahvu, a ipak ga Isus jasno primenjuje na sebe! Kao što objašnjavaju sledeći evangelikalni naučnici:

„Rano u svojoj službi, Isus je upozorio da su čak i oni koji su mu govorili ‚Gospode, Gospode‘ (kurie, kurie) i tvrdili da čine čuda u njegovo ime bili osuđeni ako su mu bili neposlušni (Matej 7:21-22; Luka 6:46; videti takođe Matej 25:11). Ovaj udvojeni oblik obraćanja javlja se više puta u Septuaginti na mestu hebrejskog ‚Gospod JHVH‘ (Ponovljeni zakoni 3:24; 9:26; 1. Carevima 8:53; Psalam 69:6; Jezekilj 20:49; Amos 7:2, 5) ili ‚JHVH Gospod‘ (Psalmi 109:21; 140:7; 141:8), ali nikada u odnosu na bilo koga osim na JHVH.“ (Bowman i Komoszewski, 3. deo, 13. poglavlje, str. 160)

Može li biti jasnije od ovoga da je Isus tvrdio da je Jahve Bog Svemogući (a ipak ne Otac niti Sveti Duh)? Onima kojima su milošću vaskrslog Gospoda Isusa dane oči da vide i uši da čuju, odgovor je očigledan.

Nismo još završili sa ispitivanjem Mateja. U sledećem odlomku Isus govori o svom odnosu sa Bogom na način koji je zaista zadivljujuć:

„Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.“ Matej 11:27-30 – up. Luka 10:22

Hristos ne samo da kaže da ga poznaje jedino Otac, što je izjava koja je i sama po sebi dovoljno izuzetna, nego ide čak dotle da tvrdi da jedino on poznaje Oca i da je stoga jedini koji je sposoban da ga objavi!

Govoreći da jedino Otac poznaje Sina, Isus u suštini tvrdi da je nepojmljivo biće koje iscrpno može poznavati jedino drugi sveznajući um.

Isusova izjava da on poznaje Oca na isti način na koji Otac poznaje njega potvrđuje ovu tačku. Takva uzajamnost pretpostavlja da je Isus sveznajući, budući da Sveto pismo odlučno svedoči da nijednom stvorenju nije moguće da iscrpno pozna Boga, jer je Božje razumevanje neizmerno i stoga neistraživo:

„Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućega? To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati? Duže od zemlje, šire od mora.“ Jov 11:7-9

„Gle, Bog je velik i ne možemo ga poznati, broj godina njegovijeh ne može se dokučiti.“ Jov 36:26 – 5:9; 9:10; 37:4-5; 37:16

„Gospode, ti me kušaš i znaš. Ti znaš kad sjednem i kad ustanem; ti znaš pomisli moje izdaleka; Kad hodim i kad se odmaram, ti si oko mene, i sve putove moje vidiš. Još nema riječi na jeziku mom, a ti, Gospode, gle, već sve znaš. Sastrag i sprijed ti si me zaklonio, i stavio na me ruku svoju. Čudno je za me znanje tvoje, visoko, ne mogu da ga dokučim.“ Psalam 139:1-6

„Izbraja mnoštvo zvijezda, i sve ih zove imenom. Velik je Gospod naš i velika je krjepost njegova, i razumu njegovu nema mjere.“ Psalam 147:4-5 – up. 145:3

„O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitivi sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi! Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savjetnik?“ Rimljanima 11:33-34 – up. Filipljanima 4:7

Sledeći evangelikalni autor to najbolje izražava:

„Ovde otkrivamo kako Isus razume svoj odnos prema Ocu – odnos koji se može razumeti jedino kao tvrdnja o božanstvu. On je predstavljen na najjedinstveniji način i razrađen kroz dve tvrdnje.

„Prvo, odnos Otac-Sin izražen je kroz isključivo, uzajamno poznanje koje svaki od njih ima o onom drugom. Isprva nije iznenađujuće što Isus kaže: ‚Niko ne poznaje Sina osim Otac‘, jer je Otac sveznajući. Ali kada kaže: ‚Niko ne poznaje Oca osim Sin‘, to je zapanjujuća tvrdnja. Kao što tvrdi Robert Reymond, ova izjava ‚uzdiže Isusa iznad sfere običnog smrtnika i postavlja ga u položaj ne samo jednakosti, već apsolutne uzajamnosti i prožimanja u poznanju Oca‘.

„Štaviše, jedini način da se ovo uzajamno poznanje Sina osmisli jeste u kategorijama koje prethode Isusovom postajanju Mesijom. Zašto? Zato što je gotovo nemoguće misliti o Isusovom poznanju kao pukoj posledici njegove mesijanske misije; ono mora biti povezano sa pretvremenim, čak večnim odnosima. Zato se ‚sinovstvo‘ ne može svesti samo na funkcionalne kategorije. Naprotiv, kao što je George Ladd tvrdio, ‚sinovstvo prethodi mesijanstvu i zapravo je osnov za mesijansku misiju‘. Drugo, odnos Otac-Sin dalje se razvija kroz uzajamnu suverenost, prema kojoj i Otac i Sin moraju preuzeti inicijativu da objave jedan drugoga kako bi iko mogao doći do spasonosnog poznanja.

„Kada se ove dve tvrdnje objedine, pošteno je reći da se ne može dati viši izraz jednakosti između Oca i Sina. Isusov sopstveni identitet kao Sina mora se razumeti u božanskim kategorijama. B. B. Warfield je pre mnogo godina to ispravno rekao:

Ne samo da je Sin isključivi objavitelj Boga, već je uzajamno poznanje Oca i Sina stavljeno na ono što izgleda gotovo potpuno ravnopravno. Sina može poznavati jedino Otac u svemu što On jeste, kao da je Njegovo biće beskonačno i kao takvo neistraživo za konačni um; a jedino je Njegovo poznanje – opet kao da je On beskonačan u svojim svojstvima – kadro da obuhvati dubine Očevog beskonačnog bića. Onaj ko stoji u takvom odnosu prema Ocu ne može se ni zamisliti kao stvorenje.“ (Stephen J. Wellum, The Deity of Christ, 3. The Deity of Christ in the Synoptic Gospels, str. 82-83; podebljanje naše)

Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa Matejem 11:27-30 jeste da, pozivajući ljude da dođu k njemu radi počinka, Isus ponovo sebi pripisuje uloge koje starozavetna Pisma dodeljuju Jahvi:

„Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za čudesa njegova radi sinova ljudskih! Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.“ Psalam 107:8-9

„Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Još ću ovu riječ govoriti u zemlji Judinoj i u gradovima njegovijem kad natrag dovedem roblje njihovo: Gospod da te blagoslovi, stane pravde, sveta goro! Jer će se naseliti u njoj Juda, i svi gradovi njegovi, i ratari i koji idu za stadom. Jer ću napojiti umornu dušu, i nasititi svaku klonulu dušu.“ Jeremija 31:23-25

I opet, jedini način na koji bi Isus mogao dati savršen počinak svakom pojedincu koji dođe k njemu jeste ako je sveznajući, sveprisutan i svemoguć. Morao bi biti sveznajući da bi znao ko tačno dolazi k njemu. Morao bi biti i sveprisutan i svemoguć da bi mogao dati svim pojedincima koji mu se okrenu u veri savršen počinak i zadovoljenje, bez obzira na to koliko ih je i bez obzira na to gde se nalaze.

Stoga je, na osnovu našeg razmatranja Mateja, očigledno da je mnoštvo bilo u zabludi, jer Isus nije bio tek čovek kome je Bog dao vlast da objavljuje oproštenje greha. Naprotiv, razlog zbog kojeg je Isus mogao opraštati grehe jeste taj što je prema Mateju Hristos ovaploćeni Bog!

Ovim se završava drugi deo našeg odgovora. Imamo još mnogo toga da kažemo u trećem delu.