Da li je Isus oduvek bio Jehova Bog? 3. deo

Sada dolazim do završnog dela svoje rasprave: DA LI JE ISUS ODUVEK BIO JEHOVA BOG? 2. DEO.

Dodatni dokaz da je Hristos oduvek posedovao božansko ime, budući da je po samoj svojoj prirodi oduvek bio Bog, dolazi iz Tomine vrhunske ispovesti nakon što je ugledao vaskrslog Gospoda u njegovom proslavljenom, besmrtnom, fizičkom telu od mesa:

„Ali Toma zvani Blizanac, jedan od dvanaestorice, nije bio s njima kad je Isus došao. Zato su mu drugi učenici govorili: „Videli smo Gospoda!““ (ton Kyrion)„Ali on im je rekao: „Dok ne vidim rane od klinova na njegovim rukama, dok ne stavim prst na te rane i ne dodirnem ranu na njegovom boku, neću verovati.“ Posle osam dana učenici su opet bili u kući, a i Toma je bio s njima. Iako su vrata bila zaključana, Isus se pojavio među njima i rekao: „Mir vama!“ Zatim je rekao Tomi: „Stavi prst ovde i pogledaj moje ruke, i pruži ruku i stavi je na moj bok. I nemoj više sumnjati, nego veruj.“ Toma mu je na to rekao:“ (eipen auto)„Toma mu je na to rekao: „Moj Gospod i moj Bog!“ Isus mu je rekao: „Jesi li poverovao zato što si me video? Srećni su oni koji veruju iako nisu videli.“ Isus je pred učenicima učinio i mnoga druga čuda, koja nisu zapisana u ovom svitku. A ova su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hrist, Božji Sin, i da biste zbog te vere dobili život posredstvom njegovog imena.“ Jovan 20:24-31

Ranije je Isus potvrdio da je On zaista bio i jeste Gospod i Učitelj na koga su učenici trebalo da gledaju:

„Vi mi se obraćate sa ’Učitelju‘ i ’Gospode‘“ (ho Kyrios)„i s pravom to govorite, jer to i jesam. Dakle, ako sam ja, Gospod“ (ho Kyrios) „i Učitelj, vama oprao noge, i vi treba da perete noge jedan drugom.“ Jovan 13:13-14

On sada prihvata ispovest svoga učenika da je i Gospod i Bog svih istinskih vernika!

To što Toma priznaje Isusa za svoga sopstvenog Gospoda i Boga bilo bi bogohulna tvrdnja kada Hristos ne bi bio ništa više od pukog stvorenja koje deluje kao Božji ovlašćeni zastupnik. Razlog je taj što je hebrejska Biblija naglašeno jasna da je jedini Bog kojeg Izrailjac ikada može ispovedati i obožavati — Jehova:

„Zatim je Bog dao sve ove zapovesti: „Ja sam Jehova, tvoj Bog, koji te je izveo iz Egipta, iz zemlje u kojoj si bio rob. Nemoj imati drugih bogova osim mene. „Ne pravi sebi kip niti bilo šta nalik onome što je gore na nebu, dole na zemlji ili u vodi. Ne klanjaj im se niti im služi, jer sam ja, Jehova, tvoj Bog, Bog koji zahteva potpunu odanost. Za prestupe onih koji me mrze ja kažnjavam i njihove potomke, do trećeg i do četvrtog kolena, a pokazujem vernu ljubav i hiljaditom kolenu onih koji me vole i drže se mojih zapovesti.“ Izlazak 20:1-6

„Ne klanjajte se drugom bogu, jer Jehova zahteva potpunu odanost. On je Bog koji zahteva potpunu odanost.“ Izlazak 34:14

„Kada je Jehova sklopio savez s njima, zapovedio im je: „Ne smete služiti drugim bogovima, klanjati im se, odavati im čast niti im prinositi žrtve. Služite Jehovi, koji vas je izveo iz Egipta velikom silom i moćnom rukom, njemu se klanjajte i njemu prinosite žrtve. Uvek savesno postupajte po propisima, naredbama, Zakonu i zapovestima koje vam je on napisao. Nemojte služiti drugim bogovima. Ne zaboravite savez koji sam sklopio s vama i nemojte služiti drugim bogovima. Služite Jehovi, svom Bogu, jer će vas on izbaviti iz ruku svih vaših neprijatelja.““ 2. Carevima 17:35-39

„Vidiš, Gospode, nemoj mučati; Gospode“ (adonay)„nemoj odstupiti od mene. Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode“ (elohay wadonay)„i na parnicu moju. Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj“ (elohay) „Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.“ Psalam 35:22-24 BYINGTON

Uporedite s tim grčki prevod 23. stiha,

„Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.“ (ho Theos mou kai ho Kyrios mou). Psalam 34:23 LXX

Sa onim iz Jovana 20:28

„Toma mu je na to rekao: „Moj Gospod i moj Bog!““ (ho Kyrios mou kai ho Theos mou)!

Zapravo, Isus nije samo opisan kao Bog vernika, zajedno sa svojim Bogom i Ocem,

„Isus joj je rekao: „Nemoj me držati, jer još neću otići kod svog Oca. Idi kod moje braće i reci im: ’Odlazim kod svog Oca i vašeg Oca, kod svog Boga i vašeg Boga.‘““ Jovan 20:17

Za vaskrslog Hrista se takođe kaže da je predmet poštovanja koga obožava svako stvoreno biće koje postoji!

„Budite podložni jedni drugima iz strahopoštovanja prema Hristu.“ Efescima 5:21

„da se u Isusovo ime savije svako koleno – onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom– i da svako javno prizna Isusa Hrista za Gospoda na slavu Boga, Oca.“ Filipljanima 2:10-11

„Kad je Jagnje uzelo svitak, četiri bića i 24 starešine poklonili su mu se licem do zemlje. Svaki starešina je imao harfu, a imali su i zlatne posude pune kâda. (Kâd predstavlja molitve svetih.) I oni su pevali novu pesmu: „Dostojan si da uzmeš svitak i otvoriš njegove pečate, jer si bio zaklan i svojom krvlju si kupio Bogu ljude iz svih plemena, jezika, narodnosti i naroda, i učinio si da budu kraljevi i sveštenici našem Bogu, i oni će vladati kao kraljevi nad zemljom.“ I video sam mnogo anđela koji su bili oko prestola, živih bića i starešina i čuo sam njihov glas. Bilo ih je na mirijade mirijada i na hiljade hiljada. Govorili su snažnim glasom: „Jagnje koje je bilo zaklano dostojno je da primi moć, bogatstvo, mudrost, snagu, čast, slavu i blagoslov.“ I čuo sam kako sva stvorenja na nebu, na zemlji, ispod zemlje i na moru – sve na njima i u njima – govore: „Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu pripadaju blagoslov, čast, slava i moć u svu večnost.“ I četiri živa bića rekla su: „Amin!“, a starešine su pale licem do zemlje i poklonile se Bogu.“ Otkrivenje 5:8-14

To što se Hristos razlikuje od svakog stvorenog bića pokazuje da On po prirodi nije stvorenje. Naprotiv, poput Oca, On je nestvoren, bez početka, zbog čega Ga celo stvorenje obožava u istoj meri i jednako dugo koliko se obožava Bog Otac. To jest, Sin je jednak Ocu po suštini, slavi, sili i časti.

Sledeći evangelikalni naučnici pomažu nam da shvatimo koliko je ta ispovest zaista značajna, budući da dolazi sa usana monoteističkog Jevrejina:

„Ponekad se Tomina izjava tumačila kao uzvik kojim on izražava hvalu Bogu za čudo Isusovog vaskrsenja: ’Neka je hvala mome Gospodu i mome Bogu!’ Za takvo tumačenje koban je izraz reče mu (tj. Isusu) (eipen auto), koji je očigledno paralelan okolnim stihovima: ’On [Isus] reče Tomi’ (st. 27) i ’Isus mu [Tomi] reče’ (st. 29). Ono što imamo u 28. stihu nije usklik izgovoren tako da ga Isus čuje, već uzvik koji je zaista upućen Njemu. Toma zapravo govori: ’Ti si moj Gospod i moj Bog.’ On je prepoznao da je Isus, sada živ iz mrtvih, bio vrhovni nad svim telesnim i duhovnim životom (’Gospod’) i onaj koji ima udela u božanskoj prirodi (’Bog’).“

„Da li je Tomin poklič bio preterana aklamacija, izgovorena u trenutku zanosa kada je njegova ushićenost nadmašila njegov teološki razbor? Nikako. Jovan ne beleži nikakav Isusov prekor upućen Tomi zbog njegovog obožavanja. Isusovo ćutanje je ravno pristanku, jer su Jevreji smatrali bogohulnim to da čovek prihvata obožavanje. Štaviše, Isusova potonja reč Tomi, ’poverovao si’ (st. 29a), podrazumeva da je prihvatio Tominu ispovest vere, koju zatim posredno preporučuje drugima (st. 29b). Osim toga, i sam Jovan je potvrdio Tominu ispovest, jer ona stoji kao njegova poslednja i najuzvišenija tvrdnja o Hristu, neposredno pre njegove izjave o svrsi pisanja jevanđelja (st. 30-31).“ (Murray J. Harris, 3 Crucial Questions about Jesus [Baker Books, Grand Rapids, MI 1994], str. 94-95; podebljano naglašavanje moje)

I:

„Među bibličarima praktično nema spora oko toga da se Toma u Jovanu 20:28 odnosi na Isusa i Njemu se obraća kada kaže: ’Gospod moj i Bog moj!’ Kao što Haris kaže u svojoj opsežnoj studiji o Isusu kao Bogu u Novom zavetu: ’Ovo gledište preovlađuje među gramatičarima, leksikografima, komentatorima i engleskim prevodima.’ Zaista, teško je pronaći ijedan savremeni egzegetski komentar ili akademsku studiju koji tvrde da se Tomine reči u Jovanu 20:28 u kontekstu odnose na Oca, a ne na Isusa. Razlog je jednostavan: Jovan ono što je Toma rekao uvodi rečima: ’Toma odgovori i reče mu’ (st. 28a, NASB). Ta naizgled suvišna formulacija odražava hebrejski idiomatski način uvođenja nečijeg odgovora prethodnom govorniku. Jovan ga upotrebljava naročito često, uvek tako da su govornikove reči upućene osobi ili osobama koje su neposredno pre toga govorile u pripovedanju (Jovan 1:48, 50; 2:18-19; 3:3, 9-10, 27; 4:10, 13, 17; 5:11; 6:26, 29, 43; 7:16, 21, 52; 8:14, 39, 48; 9:11, 20, 30, 34, 36; 12:30; 13:7; 14:23; 18:30; 20:28). Stoga je izvesno da je Toma svoje reči upućivao Isusu, a ne Ocu. Naravno, niko nikada ne bi doveo u pitanje taj očigledan zaključak da je Toma rekao prosto ’Gospode moj!’ Tek je dodatak reči ’i Bog moj’ podstakao neka domišljata, ali neodrživa tumačenja teksta.

„Tomine reči odjek su izjava koje se u Psalmima upućuju Gospodu (Jehovi), naročito: ’Probudi se! Ustani u moju odbranu, za moju parnicu, Bože moj i Gospode moj [ho theos mou kai ho kurios mou]!’ (Psalam 35:23). Te reči se u potpunosti podudaraju sa onima iz Jovana 20:28, osim što su ’Bog’ i ’Gospod’ obrnutim redosledom. Šire gledano, u biblijskom jeziku ’moj Bog’ (na usnama vernog vernika) može se odnositi jedino na Gospoda Boga Izrailjevog. Taj izraz je najodređeniji mogući i poistovećuje Isusa Hrista sa samim Bogom.

„Poistovećujući Isusa sa Bogom, Toma Ga, naravno, nije poistovetio sa Ocem. Ranije u istom odlomku Isus je za Oca govorio kao o svome Bogu. Zanimljivo je uporediti Isusovu formulaciju sa Tominom. Isus je rekao Mariji Magdalini: ’Uzlazim Ocu svome i Ocu vašem, Bogu svome i Bogu vašem’ (theon mou kai theon humon, Jovan 20:17). Kao i u Jovanu 1:1 i Jovanu 1:18, Otac se naziva ’Bogom’ u neposrednoj blizini izjave koja potvrđuje da je i Isus ’Bog’. I ovde, kao i u Jovanu 1:18, ne vidimo da apostol Jovan pravi razliku između Oca kao ’Boga’ (ho theos) i Isusa Sina kao samo ’Boga’ (theos bez člana). Zapravo, dok Isus Oca naziva ’moj Bog’ bez člana (theon mou, 20:17), Toma Isusa naziva ’moj Bog’ sa članom (ho theos mou, 20:28)! Ne bi se mogao tražiti jasniji dokaz da je upotreba ili neupotreba člana nebitna za značenje reči theos****. Ono što je važno jeste kako se ta reč upotrebljava u kontekstu. U Jovanu 20:28 apostol izveštava kako najskeptičniji od učenika iznosi najuzvišeniju ispovest o Isusu; Jovan očekuje da njegovi čitaoci Tominu ispovest vide kao uzor koji treba slediti. Prepoznajući Isusa kao Onoga koji je za nas pobedio i samu smrt, i mi treba da odgovorimo Isusu i ispovedimo da je On naš Gospod i Bog.“ (Putting Jesus in His Place: The Case for the Deity of Christ, 12. poglavlje. Emanuil: Bog s nama, str. 142-143; podebljano naglašavanje moje)

Ono što ovo čini prilično zabavnim jeste to što i samo Društvo Kula stražara priznaje da Izrailjac, kada kaže „moj Bog“, može misliti jedino na Jehovu, svoga Boga:

„U svojim člancima o JEHOVI, Imperial Bible Dictionary (tom I, str. 856) lepo ilustruje razliku između Elohim (Bog) i Jehova. O imenu Jehova kaže: ’Ono je svuda vlastito ime, koje označava ličnog Boga i samo Njega; dok Elohim više ima svojstvo zajedničke imenice, koja obično, doduše, ali ne nužno niti dosledno, označava Svevišnjeg…. Jevrejin može reći **taj**Elohim, istiniti Bog, nasuprot svim lažnim bogovima; ali nikada ne kaže taj Jehova, jer je Jehova ime samo za istinitog Boga. Iznova i iznova govori moj Bog…; ali nikada moj Jehova, jer kada kaže moj Bog, on misli na Jehovu. Govori o Bogu Izrailjevom, ali nikada o Jehovi Izrailjevom, jer nema drugog Jehove. Govori o živom Bogu, ali nikada o živom Jehovi, jer Jehovu ne može ni zamisliti drugačije nego kao živog.’“ (Aid to Bible Understanding [Watch Tower Bible and Tract Society of New York, Inc., 1971], Jehovah. „Bog“ i „Otac“ nisu razlikovni, str. 885; podebljano naglašavanje moje)

Dakle, to što monoteistički Izrailjac poput Tome ispoveda Isusa kao svoga Gospoda Boga mora značiti da je Isus Jehova Svemogući u telu. A pošto je Sin Jehova po samoj svojoj prirodi, to znači da je oduvek posedovao ime koje je iznad svakog imena koje postoji:

„Neka svi hvale Jehovino ime,jer je samo njegovo ime uzvišeno iznad svega. Njegovo veličanstvo je veće od zemlje i neba.“ Psalam 148:13

Hristos je takođe proročki nazvan Silnim Bogom koji se snishodio da postane ljudsko dete:

„Ali tama neće biti kao onda kad je zemlja bila u nevolji. U prošlosti su Zavulonova zemlja i Neftalimova zemlja bile osramoćene. Ali u budućnosti će joj Bog ukazati čast – tom putu koji vodi do mora, na području oko Jordana, neznabožačkoj Galileji. Narod koji je živeo u tamivideo je veliku svetlost. Onima koji su živeli u zemlji guste tamezasjala je svetlost.“… „Jer nam se rodilo dete,dobili smo sina,koji će imati vlast u rukama. Ime će mu biti Divni Savetnik, Moćni Bog, Večni Otac, Knez Mira. Njegova vlast će se proširiti posvudai miru neće biti krajana Davidovom prestolu i u njegovom kraljevstvu.Utvrdiće se i utemeljiće sena pravdi i pravednosti,od sada pa doveka. To će u svojoj revnosti učiniti Jehova nad vojskama.“ Isaija 9:1-2, 6-7

„A kad je Isus čuo da je Jovan u zatvoru, povukao se u Galileju. Otišao je iz Nazareta i nastanio se u Kapernaumu, pored mora, na području Zavulona i Neftalima. Tako se ispunilo ono što je bilo rečeno preko proroka Isaije: „Zemljo Zavulonova i zemljo Neftalimova, duž puta prema moru, s druge strane Jordana, neznabožačka Galilejo! Narod koji je živeo u tami video je veliku svetlost i ona je zasjala onima nad čijom se zemljom smrt nadvila poput senke.““ Matej 4:12-16

A budući da hebrejska Biblija svedoči da postoji samo jedan Silni Bog, naime Jehova,

„Tog dana preostali od Izraelai preživeli Jakovljevi potomciviše se neće oslanjati na onoga ko ih je napao,nego će se oslanjati na Jehovu,Svetog Izraelovog Boga, i biće mu verni. Samo će se ostatak vratiti,preostali od Jakovljevih potomaka vratiće se Moćnom Bogu.“ Isaija 10:20-21

Ovo ponovo potvrđuje da je Sin po samoj svojoj prirodi Jehova Bog Svemogući.

I opet, pošto je Sin oduvek bio Jehova, mora, dakle, oduvek imati i to ime. Ta otkrivena činjenica jednostavno se ne može zaobići.

Imajući sve prethodno u vidu, sada se možemo usredsrediti na značenje spornih tekstova:

„Sve što pripada meni, pripada i tebi, i sve što pripada tebi, pripada i meni. Ja sam se proslavio među njima. „Ja više nisam u svetu, ali oni jesu u svetu, a ja dolazim kod tebe. Sveti Oče, čuvaj ih zbog svog imena, koje si mi dao, da i oni budu jedno, kao što smo i mi jedno. Dok sam bio s njima, ja sam ih čuvao zbog tvog imena, koje si mi dao. Štitio sam ih i nijedan od njih nije uništen osim sina uništenja, da bi se ispunile reči iz Pisma.“ Jovan 17:10-12

Kao što smo videli, naš Gospod nije poricao da je oduvek posedovao to ime. Naprotiv, poenta koju je izneo bila je da Ga je Otac ovlastio da svojim učenicima obznani sam karakter i prirodu Boga. To pokazuju sledeći tekstovi:

„Objavio sam tvoje ime ljudima koje si mi dao iz sveta. Bili su tvoji, a ti si ih dao meni, i bili su poslušni tvojoj reči.“… „Ja sam im objavio tvoje ime i objavljivaću ga, da ljubav kojom ti voliš mene bude u njima i da ja budem u jedinstvu s njima.“ Jovan 17:6, 26

Hristos je u suštini govorio da će Otac sigurno održati vernike u jedinstvu sa sobom zbog svoje prirode Boga koji je pouzdan i veran da savršeno ispuni sva svoja obećanja onima koji se u Njega uzdaju.

A pošto su učenici, zahvaljujući Sinovljevom otkrivenju, potpunije upoznali Božju prirodu, sada su mogli biti spokojni da će ih Bog sačuvati da nikada ne propadnu, jer ništa u stvorenju nikada ne bi moglo da ih odvoji od Božje ljubavne i suverene zaštite nad njihovim životima:

„Svi koje mi Otac daje doći će k meni i nikad neću odbaciti onoga ko dođe k meni, jer nisam sišao s neba da činim ono što je po mojoj volji, nego po volji onoga koji me je poslao. A njegova volja je da ne izgubim nijednog od onih koje mi je dao, nego da ih uskrsnem u poslednji dan. Jer volja mog Oca je da svako ko prihvata Sina i veruje u njega dobije večni život, a ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.“ Tada su Judejci počeli da gunđaju zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba.“ I govorili su: „Zar to nije Isus, Josifov sin, čijeg oca i majku poznajemo? Kako sad kaže: ’Sišao sam s neba‘?“ A Isus im je odgovorio: „Prestanite da gunđate. Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac, koji me je poslao, a ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.“ Jovan 6:37-44

„Moje ovce slušaju moj glas, ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja ću im dati večni život i one nikada neće propasti i niko ih neće oteti iz moje ruke. Oni koje mi je dao moj Otac vredniji su od svega drugog. I niko ih ne može oteti iz Očeve ruke. Ja i Otac smo jedno.“ Jovan 10:27-30

„Ko će nas rastaviti od Hristove ljubavi? Da li nevolja ili muka ili progonstvo ili glad ili siromaštvo ili opasnost ili mač? Kao što je napisano: „Zbog tebe nas stalno ubijaju, smatraju nas ovcama za klanje.“ Ali u svemu tome pobeđujemo, i to uz pomoć onoga koji nas je voleo. Jer uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni ovo što je sada, ni ono što će doći, ni sile, ni visina, ni dubina, ni bilo šta drugo što je stvoreno, ne može rastaviti od Božje ljubavi koju nam on pokazuje preko Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ Rimljanima 8:35-39