Božanstvo Hrista u svetlu Isusovih izjava „JA JESAM“

U ovom članku analiziraćemo Isusove izjave „JA JESAM“ u svetlu starozavetnih tekstova u kojima se „JA JESAM“ koristi za Jahvea. To će čitaocima pomoći da uvide kako su Isusove izjave „JA JESAM“ jedan od najjačih i najjasnijih dokaza njegovog božanstva.

Svi starozavetni citati biće uzeti iz raznih engleskih prevoda grčke verzije hebrejske Biblije, poznate i kao Septuaginta ili LXX.

JA JESAM koji postoji

Na nekoliko mesta „JA JESAM“ se koristi u vezi sa Jahveovom bezvremenošću ili njegovim večnim postojanjem, to jest da je on Bog koji je tu od samog početka i koji će tu biti sve do samog kraja:

„Ko je uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, Prvi i Pošljednji, Ja isti.“ (ego eimi) Isaija 41:4

„Slušajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjeva, koje nosim od utrobe, koje držim od rođenja. I do starosti vaše ja ću biti isti“ (ego eimi), „I do starosti vaše ja ću biti isti“ (ego eimi); „i ja ću vas nositi do sijeda vijeka; ja sam stvorio i ja ću nositi, ja ću vas nositi i izbaviću.“ Isaija 46:3-4

„Čuj me, Jakove i Izrailju, kojega ja pozvah: Ja sam Prvi, ja sam i Pošljednji.“ (ego eimi) Isaija 48:12

Očigledno su upravo tako prevodioci Septuaginte razumeli značenje hebrejske fraze u Izlasku 3:13-14, naime Ehyeh Asher Ehyeh („JA JESAM/BIĆU ONO ŠTO JESAM/BIĆU“), pošto su je preveli na sledeći način:

„A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevijem, pa im rečem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi reku: Kako mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam onaj što jest. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevijem: Koji jest, on me posla k vama.“ (ego eimi ho on, ho on)

Grčka reč ho jeste određeni član „taj/onaj“, dok je on particip prezenta glagola eimi. Particip prezenta u grčkom izražava trajnu ili ponovljenu radnju odnosno stanje. Pa ipak, budući da su i on i eimi u prezentu, oni u osnovi imaju isto značenje.

Tako se čini da su jevrejski prevodioci, koristeći ho on, razumeli da Izlazak 3:14 naglašava Božju bezvremenost, kao i činjenicu da je Jahve nužno Biće iz kojeg proističu sva ostala bića. Uostalom, Jevreji su znali da je njihov Bog Onaj koji jednostavno jeste, budući čisto postojanje:

„Sujetni su svi ljudi, prirodno, u kojima je prisutno nepoznavanje Boga, i oni ne bijahu u stanju iz vidljivih dobara poznati Suštega, niti na osnovu djela poznaše Tvorca,“ Premudrosti Solomonove 13:1

Shvatali su da bez Onoga koji uvek jeste nijedno drugo biće nikada ne bi moglo postojati. Kako je to objasnio jedan poznati biblijski tumač:

EHEYEH asher EHEYEH. Ove reči su različito shvatane. Vulgata ih prevodi sa EGO SUM QUI SUM, ja sam koji jesam. Septuaginta… ja sam onaj koji postoji. Sirijski, persijski i haldejski prevod zadržavaju izvorne reči bez ikakvog tumačenja. Arapski ih parafrazira: Večni, koji ne prolazi; isto tumačenje daje i Abul Farajius, koji takođe zadržava izvorne reči i navodi gorenavedeno kao njihovo tumačenje. Jonatanov targum i Jerusalimski targum parafraziraju te reči ovako: „Onaj koji reče, i svet posta; koji reče, i sve stvari postadoše.“ Pošto izvorne reči doslovno znače biću ono što ću biti, neki su pretpostavili da je Bog jednostavno hteo da obavesti Mojsija da će ono što je bio njegovim očevima Avraamu, Isaku i Jakovu, biti i njemu i Izrailjcima; i da će ispuniti obećanja koja je dao njihovim očevima, dajući njihovim potomcima obećanu zemlju. Teško je tim rečima pripisati značenje; čini se da im je namera da ukažu na večnost i samopostojanje Boga. Platon, u svom Parmenidu, gde uzvišeno raspravlja o Božjoj prirodi, kaže… ništa ne može izraziti njegovu prirodu; stoga mu se nijedno ime ne može pripisati…

U OVOM poglavlju imamo mnogo zanimljivih i važnih obaveštenja; ali najzanimljivije je ime kojim je Bogu bilo ugodno da se objavi Mojsiju i Izrailjcima, ime po kojem je Vrhovno Biće kasnije bilo poznato među najmudrijim stanovnicima zemlje. ONAJ koji JESTE i koji ĆE BITI ono što JESTE. To je svojstvena odlika Božanskog Bića, koje je, u pravom smislu reči, jedino BIĆE, jer je nezavisno i večno; dok su sva druga bića, u kakvim god oblicima da se pojavljuju, izvedena, konačna, promenljiva i podložna uništenju, propadanju, pa čak i potpunom nestanku. Kada je, dakle, Bog objavio sebe Mojsiju pod ovim imenom, proglasio je sopstvenu večnost i nematerijalnost; i samo to ime isključuje mogućnost idolopoklonstva, jer je umu bilo nemoguće da, razmatrajući ga, predstavi Božansko Biće u bilo kakvom odredivom obliku; jer ko bi mogao da predstavi BIĆE ili Postojanje bilo kakvim ograničenim oblikom? A ko može imati ikakvu predstavu o obliku koji je neograničen? Tako, dakle, nalazimo da je prvo otkrivenje koje je Bog dao o sebi imalo za cilj da narodu pokaže jednostavnost i duhovnost njegove prirode; da bi, dok ga smatraju BIĆEM i Uzrokom svakog BIĆA, zauvek bili sačuvani od svakog idolopoklonstva. Samo to ime je dokaz Božanskog otkrivenja; jer nije moguće da bi takva ideja ikada mogla ući u um čoveka, da nije bila saopštena odozgo. Ona nije mogla biti proizvedena rasuđivanjem, jer nije bilo premisa na kojima bi se mogla izgraditi, niti ikakvih analogija po kojima bi mogla biti oblikovana. Večnost možemo pojmiti isto tako lako kao i biće, prosto razmatrano samo po sebi, kada ništa od odredivih oblika, boja ili svojstava nije postojalo, osim njegovog beskonačnog i neograničivog sopstva.

Ovom Božanskom otkrivenju stari Grci duguju natpis koji su postavili iznad vrata Apolonovog hrama u Delfima: čitav natpis sastojao se od proste jednosložne reči EI, TI JESI, drugog lica grčkog glagola bivanja… ja jesam. O tom natpisu Plutarh, jedan od najumnijih među svim neznabožačkim filozofima, napisao je poseban traktat… pošto je pravo tumačenje primio na svojim putovanjima po Egiptu, kuda je otišao upravo radi toga da istraži njihovu drevnu učenost, i gde je nesumnjivo video ove Božje reči upućene Mojsiju u grčkoj verziji Septuaginte, koja je bila u opticaju među Egipćanima (radi kojih je i načinjena) oko četiri stotine godina pre Plutarhove smrti. Taj filozof primećuje da „ovaj naziv nije samo prikladan, već i svojstven jedino Bogu, jer ON jedini jeste biće; jer smrtnici nemaju udela u istinskom biću, budući da ono što počinje i završava se, i neprestano se menja, nikada nije jedno niti isto, niti u istom stanju. Božanstvo na čijem je hramu ta reč bila ispisana zvalo se Apolon… od… odričnog… i… mnogi, jer je Bog JEDAN, njegova priroda jednostavna, njegova suština nesložena.“ Otuda nas obaveštava da je drevni način obraćanja Bogu glasio: „EI ’EN, Ti si Jedan… jer se mnoštvo ne može pripisati Božanskoj prirodi… u kojoj nema ni prvog ni poslednjeg, ni budućeg ni prošlog, ni starog ni mladog… nego, budući jedan, u jednom SADA ispunjava večno trajanje.“ I zaključuje primedbom da „ova reč odgovara izvesnim drugima na istom hramu, naime… Upoznaj samoga sebe; kao da je, pod imenom EI, TI JESI, Božanstvo naumilo da podstakne ljude da GA poštuju kao večno postojećeg… i da ih podseti na krhkost i smrtnost njihove sopstvene prirode.“

Kako su samo divne stvari stari grčki filozofi ukrali iz Božjih svedočanstava da bi obogatili sopstvena dela, i to bez ikakvog priznanja! I, čudne li izopačenosti čovekove! upravo su to one stvari kojima toliko aplaudiramo u neznabožačkim kopijama, dok ih zanemarujemo ili prelazimo preko njih u Božanskim originalima! (The Adam Clarke Commentary; podvlačenje naše)

Sledeći biblijski tumač se slaže:

I reče Bog Mojsiju: Ja sam onaj koji jesam…
Ovo označava stvarno biće Božje, njegovo samopostojanje, i to da je on Biće nad bićima; takođe ukazuje na njegovu večnost i nepromenljivost, i na njegovu postojanost i vernost u ispunjavanju obećanja, jer obuhvata sve vreme — prošlo, sadašnje i buduće; a smisao je: ne samo da jesam ono što jesam u sadašnjosti, nego jesam ono što sam bio, i jesam ono što ću biti, i biću ono što jesam. Čini se da su platonisti i pitagorejci odatle pozajmili svoje (to on), što kod njih izražava večno i nepromenljivo Biće; i tako Septuagintina verzija ovde glasi (o wn): kaže se da je Minervin hram u Saisu, gradu u Egiptu, imao na sebi ovaj natpis:

„Ja sam sve što postoji, što jeste i što će biti.“

A na Apolonovom hramu u Delfima bilo je napisano (ei), skraćeni oblik od (eimi), „ja jesam“. Čini se da naš Gospod upućuje na ovo ime (Jovan 8:58), i zaista je on ličnost koja se tada pojavila; a reči se mogu prevesti: „biću ono što ću biti“ — ovaploćeni Bog, Bog javljen u telu: (The New John Gill Exposition of the Entire Bible; podvlačenje naše)

Kao i sledeći naučnik:

Uprkos suprotnim tvrdnjama, takva upotreba glagola haya za označavanje postojanja u potpunosti se slaže sa onim što inače znamo o hebrejskom jeziku. Ovde navodim nekoliko primera u kojima zapažamo da je glagol „biti“ negiran, što znači da se jasno uočavala razlika između postojanja i nepostojanja.

Neće tamo biti [lo’ haya] lava (Isaija 35:9).

Kamo sreće da sam umro pre nego što me je ijedno oko videlo,

i da sam bio kao da nikada nisam ni bio [lo’ haya] (Jov 10:18-19)

… ali bolji je od obojice onaj koji još nije bio [lo’ haya] (Propovednik 4:3)

Ima i drugih kojih se niko ne seća:

Mrtvi su, i kao da nikada nisu ni postojali [lo’ haya] (Sirah 44:9)

Rezime. Kakve zaključke možemo izvući o sadržaju izraza „Ja Jesam“ i „On Jeste“ u Izlasku 3:14-15? Reč je, naravno, o tome koje su asocijacije te dve formulacije zaista pobuđivale; u vezi s tim, mora se uzeti u obzir i vremenski činilac.

U najstarijem sloju predanja, verovatno se u „On Jeste“ božanskog Imena čulo uveravanje o Božjem delatnom i pomažućem prisustvu; uporedi, na primer, izjavu u Izlasku 3:12: „Ja ću biti s tobom“ (hebrejski ’ehyeh ’immak). Bilo bi razumno u 12. stihu videti igru rečima sa imenom „Ja Jesam“, koje sam Bog izgovara u 14. stihu. Tako se teološki sadržaj Božanskog imena iznenađujuće približava božanskom obećanju koje se tako često izgovara u pripovestima o patrijarsima: „Biću s tobom.“
U kasnijoj fazi predanja, otprilike u vreme izgnanstva, ima razloga verovati da se božansko „Ja Jesam“ smatralo kvalifikovanom egzistencijalnom izjavom. U to vreme prepoznato je da božansko ime „On Jeste“ ima karakter ispovedanja jednog istinitog Boga: On Jeste — On, i niko drugi! (Tryggve N. D. Mettinger, In Search of God – The Meaning and Message of the Everlasting Names [Fortress Press, 2005], 2. The God Who Says “I AM”: The Riddle of the Name YHWH, What Does the Name Mean?, str. 42-43)

U svetlu prethodnog očigledno je da ho on u Izlasku 3:14 i ego eimi u gorenavedenim Isaijinim tekstovima prenose istu ideju, budući da je u tim konkretnim kontekstima naglasak na Božjem nestvorenom i neprekidnom postojanju.

Novi zavet preuzima ovu ideju o Božjem večnom postojanju, jer ga naziva onim koji jeste, koji beše i koji dolazi, to jest on je Bog koji uvek jeste:

„Od Jovana na sedam Crkava koje su u Aziji: Blagodat vam i mir od Boga, Koji jeste i Koji bješe i Koji dolazi; i od sedam duhova, koji su pred prijestolom njegovim;“ (ho on kai ho en kai ho erchomenos) Otkrivenje 1:4

„Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, Koji jeste i Koji bješe i Koji dolazi, Svedržitelj.“ (ho on kai ho en kai ho erchomenos) Otkrivenje 1:8

Gospod Isus na isti način koristi izraz JA JESAM:

„A Isus im reče: Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla.“… „Zaista, zaista vam kažem: Ko održi riječ moju neće vidjeti smrti vavijek. Tada mu rekoše Judejci: Sada znamo da je demon u tebi. Avraam umrije i proroci, a ti govoriš: ko održi riječ moju neće okusiti smrti vavijek. Eda li si ti veći od oca našega Avraama, koji umrije? I proroci pomriješe. Ko se ti sam praviš? A Isus odgovori: Ako ja proslavljam samoga sebe, slava je moja ništa. Otac je moj onaj koji me proslavlja, za koga vi govorite da je Bog vaš, I ne poznajete ga, a ja ga znam. I ako rečem da ga ne znam, biću laža kao i vi. Nego ga znam, i riječ njegovu držim. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam.“ (prin Abraam genesthai ego eimi) „Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama“ Jovan 8:42, 51-59

Ovde Gospod potvrđuje svoje postojanje pre ovaploćenja, budući da pominje da je proizišao i došao od Boga. Isusa nalazimo kako kroz čitavo ovo jevanđelje govori o svom Božanskom postojanju pre ovaploćenja:

„I niko se nije popeo na nebo osim Onaj koji siđe s neba, Sin Čovječiji“ Jovan 3:13

„Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsej dao hljeb sa neba nego Otac moj daje vam istiniti hljeb sa neba; Jer hljeb je Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svijetu.“… „A Isus im reče: Ja sam hljeb života: koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji u mene vjeruje neće nikad ožednjeti.“… „Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla.“… „Tada gunđahu Judejci na njega što reče: Ja sam hljeb koji siđe s neba, I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: S neba sam sišao?“ Jovan 6:32-33, 35, 38, 41-42

„Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću ja dati za život svijeta.“ Jovan 6:51

„A šta ako vidite Sina Čovječijega da odlazi gore gdje je prije bio?“ Jovan 6:62

„Kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: huliš, zato što rekoh: Ja sam Sin Božiji?“ Jovan 10:36

„Jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili mene, i vjerovali da ja od Boga iziđoh. Iziđoh od Oca, i došao sam na svijet; opet ostavljam svijet, i idem Ocu.“ Jovan 16:27-28

Gospod dalje suprotstavlja svoje nestvoreno postojanje Avraamovom nastanku, to jest, za razliku od Avraama, koji je počeo da postoji, Hristos uvek jeste! Time se objašnjava kako je zaista mogao videti Avraama iako je ovaj bio mrtav otprilike dve hiljade godina, to jest, budući da je Isus oduvek postojao, bio je tu čak i pre nego što je Avraam nastao!

Suprotnost između Avraamovog nastanka i Isusovog nestvorenog postojanja slična je onome što grčka verzija Psalma 90:2 kaže o Jahveovoj večnosti:

„Gospode, ti si nam utočište od koljena do koljena. Prije nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vaseljena, i od vijeka i do vijeka ti si Bog.“ (pro, genethenai, su ei) Psalam 89[90]:1-2

Čak i pre nego što su gore nastale, pre nego što je svet oblikovan, Jahve jeste!

Treba istaći da Psalam 90:2 u Septuaginti i Jovan 8:58 koriste iste predloge i iste glagole da bi suprotstavili Jahveovo i Isusovo večno postojanje nastanku gora i Avraama! Ugledni evangelikalni autori Robert M. Bowman Jr. i J. Ed Komoszewski odlično objašnjavaju sličnosti između ova dva teksta:

„U najmanju ruku, i van svake razumne sumnje, Isus ovde tvrdi da je postojao pre nego što se Avraam rodio… Većina biblijskih naučnika se slaže, ali ide i dalje: Isusova izjava u Jovanu 8:58 izražava ne samo postojanje pre Avraama, nego i postojanje drugačijeg reda od Avraamovog. To jest, oni razumeju da Isus potvrđuje da je njegovo postojanje, koje prethodi Avraamovom, bilo večno pretpostojanje božanstva. Jovan 8:58 suprotstavlja Avraama, koji je ’postao’ (genesthai, prevedeno kao ’beše’ u NRSV), Isusu, koji jednostavno jeste (što Isus izriče u prvom licu: ’ja jesam’, ego eimi). Ta izjava priziva klasičnu potvrdu večnog bića Božjeg u Starom zavetu: ’Pre nego što su gore postale [genethenai, pasivni oblik od genesthai] i pre nego što su zemlja i svet oblikovani, i od veka do veka, ti jesi [su ei, ekvivalent drugog lica za ego eimi]’ (Ps. 90:2 [89:2 u LXX]). Grčka rečenica ovde odražava istu gramatičku strukturu kao Jovan 8:58 i koristi iste glagole da bi načinila istu suprotnost između onoga što je stvoreno i vremenito i Onoga koji je nestvoren i večan.“ (Bowman & Komoszewski, Putting Jesus In His Place – The Case For The Deity Of Christ [Kregel Publications 2007: *], Part 2. Like Father, Like Son: Jesus Shares the Attributes of God, Chapter 8. Jesus Has Always Been There, str. 96)

Bowman na drugom mestu kaže, odgovarajući Jehovinim svedocima koji nastoje da unakaze jasno i izričito značenje Jovana 8:58:

„Da je suprotnost između eimi i genesthai u Jovanu 8:58 namenjena izražavanju suprotnosti između stvorenog porekla i nestvorenog postojanja, upečatljivo potvrđuje paralelna izjava u septuagintinom prevodu Psalma 90:2 (u doslovnom prevodu): ’Pre [pro] nego što su gore dovedene u postojanje [genethenai]… od veka do veka, ti jesi [su ei].’ Paralele između ovog teksta i Jovana 8:58 su izvanredne.

„Reč pro, kao i prin, znači ’pre’, a neki rukopisi Septuaginte zaista imaju prin umesto pro. Glagol koji ovi predlozi uvode u oba slučaja jeste ginomai: u Psalmu 90:2 genethenai je aorisni pasivni infinitiv od ginomai, dok je u Jovanu 8:58 genesthai aorisni aktivni infinitiv. Upotreba aktivnog umesto pasivnog stanja, naravno, ne utiče na paralelu između ta dva teksta u pogledu suprotnosti stvoreno–večno. Ove aorisne infinitivne fraze zatim se u oba slučaja suprotstavljaju glavnoj rečenici u prezentu indikativa: u Psalmu 90:2 LXX to je su ei, dok je u Jovanu 8:58 to ego eimi. Ove dve rečenice su istovetne po izrazu i značenju, osim po tome što je prva u drugom licu, a druga u prvom; i opet, ta razlika ne utiče na paralelu o kojoj je reč.

„Dakle, oblici vremena i načina su istovetni, sintaksički odnosi između dva glagola u svakom odlomku su istovetni, a i sami glagoli upotrebljeni u svakom odlomku su istovetni. Drugim rečima, kao da je Jovan (navodeći Isusove reči na grčkom) uzeo odgovarajuće reči iz Psalma 90:2 LXX, možda zamenio pro sa prin, zamenio ’gore’ sa ’Avraam’ i promenio su ei iz drugog u prvo lice, a genethenai iz pasiva u aktiv. Teško bi se mogla tražiti tačnija paralela, osim da je sam odlomak doslovno citiran. Budući da je paralela o kojoj je reč u osnovi paralela glagolskog vremena (jer je pitanje značaj prezenta eimi u Jovanu 8:58 u odnosu na vreme), i budući da nijedna od razlika između ta dva teksta ne utiče na tu paralelu, čini se pouzdanim zaključiti da eimi u Jovanu 8:58 ima istu snagu koju ei ima u Psalmu 90:2 LXX. U Psalmu 90:2 septuagintin prevod su ei jasno ima za cilj da potvrdi večno pretpostojanje Jahvea nasuprot stvorenom poreklu gora. Da ovaj tekst, čak i u svom hebrejskom obliku, uči o Jahveovoj večnosti, često su primećivali i sami Jehovini svedoci u svojim publikacijama. Da bi bili dosledni, morali bi onda priznati da Jovan 8:58 isto tako jasno potvrđuje Isusovu večnost.

„Ponovo, mora se razumeti da stav ovde zauzet nije originalan. Mnoštvo naučnika prepoznalo je paralelu između Psalma 90:2 LXX i Jovana 8:58 i primetilo njen značaj kao potvrdu da Isusove reči nose značenje večnosti. Među njima treba pomenuti sledeće: Barnes, Barret, Brown, Bultmann, Godet, Hengstenberg, Hoskyns, Lindars, Milligan i Moulton, Plummer, Robertson, Shnackenburg i Winer. Nijedan poznati biblijski naučnik nikada nije osporio ovu paralelu niti porekao da ona potvrđuje tradicionalno tumačenje. Ukoliko neka važna razmatranja nisu previđena, ovaj egzegetski zaključak izgleda utemeljen koliko ijedan zaključak može biti.“ (Bowman, Jehovah’s Witnesses, Jesus Christ, & The Gospel Of John [Baker Book House Company, Grand Rapids, MI 1989], Part Two. Jesus as Jehovah in John 8:58, 8. “I Am” as the Words of Jehovah, John 8:58 and Psalm 90:2, str. 117-119)

U drugom odgovoru Jehovinim svedocima Bowman piše:

„U ovom kontekstu Isus ne tvrdi tek da je stariji od Avraama. Gavrilo ili bilo koji od anđela, pa čak i đavo, mogli su tvrditi isto. Treba li zaista da verujemo da bi Gavrilo ili đavo mogli reći: ’Pre nego što je Avraam nastao, ja jesam’? Istina je da je ova izjava bila tvrdnja da je večan, da postoji bez početka. To odgovara kontekstu u kojem je Isus tvrdio da je veći od Avraama (st. 52-57). Takođe odgovara i preciznom jeziku koji je upotrebljen, a koji suprotstavlja ’nastao je’ i ’jesam’. Ista ta suprotnost, uz čak i iste reči, nalazi se u septuagintinom prevodu Psalma 90:2, koji Jehovi kaže: ’Pre nego što su gore dovedene u postojanje… od veka do veka ti jesi.’ Kao što Jehovini svedoci prepoznaju da u Psalmu 90:2 upotrebljeni jezik ukazuje na to da je Jehova večan, tako bi trebalo da prepoznaju i da Isusov jezik u Jovanu 8:58 ukazuje na isto to o njemu samom.“ (Bowman, Why You Should Believe In The Trinity – An Answer To Jehovah’s Witnesses [Baker Book House Company, Grand Rapids, MI 1989], 7. Jesus Christ is God, “I Am”, str. 100-101)

Da je Bowmanova analiza tačna, vidi se iz samog jevanđelja, budući da Isus tvrdi da je postojao i sa Ocem delio istu Božansku slavu pre nego što je svet stvoren:

„I sada proslavi ti mene, Oče, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.“ (pro, einai) Jovan 17:5

Jevanđelist čak započinje svoje jevanđelje potvrđujući da je Isus večna Reč koja je postojala sa Bogom pre nego što je stvorenje nastalo:

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima.“… „U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“… „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ Jovan 1:1-4, 10, 14

Dakle, poput Jahvea, Isus je bio tu mnogo pre nego što su gore nastale i pre nego što je svet načinjen, jer je on od večnosti!

Suvereni JA JESAM koji zna

Prema hebrejskoj Bibliji, Jahve kao JA JESAM ima potpunu i sveobuhvatnu vlast nad čitavim stvorenjem. To se vidi iz činjenice da Jahve može dati ili oduzeti život, a da niko ne može izbaviti iz njegove ruke odnosno moći:

„Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“ (ego eimi, kai ouk estin hos ekeleitai ek ton cheiron mou) Ponovljeni zakoni 32:39

Jahve takođe objavljuje budućnost svom sluzi Izrailju, kako bi, kada se to dogodi upravo onako kako je rekao, znali i verovali da je on suvereni JA JESAM:

„Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih naprijed kazao to ili nam kazao što je bilo prije? Neka dovedu svjedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i reku: Istina je. Vi ste moji svjedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah, da biste znali i vjerovali mi i razumjeli da sam ja; prije mene nije bilo Boga, niti će poslije mene biti. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja. Ja objavih, i spasoh, i naprijed kazah, a nikoji tuđ Bog među vama, i vi ste mi svjedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. Ja sam od prije nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?“ (on exelexamen hina gnote kai pisteusete kai suneta hoti ego eimi, kai ouk estin ho ekton cheiron mou) Isaija 43:9-13

Na sličan način, Gospod Isus otkriva budućnost učenicima koje je izabrao, kako bi verovali da je on JA JESAM:

„Ne govorim o svima vama; ja znam koje izabrah; nego da se ispuni Pismo: Koji sa mnom hljeb jede, podiže petu svoju na mene. Od sada vam govorim prije nego se zbude, da, kada se zbude, vjerujete da Ja jesam.“ (exelexamen, hina pisteusete hotan genetai hoti ego eimi) Jovan 13:18-19

I poput Jahvea, Gospod je u stanju da svojim ovcama da večni život, a da ih niko ne može oteti iz njegove suverene ruke zaštite!

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete? Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti, čovjek budući, praviš Bog.“ (kai ouch harpasei tis auta ek tes cheiros mou, kai oudeis dunatai harpazein ek tes cheiros tou patros mou) Jovan 10:27-33

Nije ni čudo što su ga Jevreji optužili za bogohuljenje, pošto su jasno videli da sebe predstavlja kao Boga i jednakog Ocu u moći i veličanstvu!

JA JESAM koji oprašta grehe

Jahve je JA JESAM koji oprašta prestupe svojih izabranika radi sebe samog:

„Ja, ja sam brišem tvoje prijestupe sebe radi, i grijeha tvojih ne pominjem.“ (ego eimi ego eimi) Isaija 43:25

Ponovo, Isus je poput Jahvea po tome što očekuje da ljudi veruju da je on JA JESAM, jer ako ne veruju, umreće u svojim gresima:

„Vi ste odozdo, ja sam odozgo; vi ste od ovoga svijeta, ja nisam od ovoga svijeta. Zato vam i rekoh da ćete pomrijeti u grijesima svojim; jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijećete u grijesima svojim.“ Jovan 8:23-24

Dakle, čovek mora verovati da je Isus JA JESAM da bi mu bilo oprošteno.

Isus je takođe učio da otpuštenje greha dolazi u njegovo ime i kroz njegovo ime, a Novi zavet potvrđuje da je čoveku oprošteno radi Hrista:

„A njima reče: Ovo su riječi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da se mora sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsejevu i u Prorocima i u Psalmima. Tada im otvori um da razumiju Pisma. I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih trećega dana, I da se u njegovo ime propovijeda pokajanje i oproštenje grijehova po svim narodima, počevši od Jerusalima.“ Luka 24:44-47

„Za njega svjedoče svi proroci da će Imenom njegovim primiti oproštenje grijeha svako ko vjeruje u njega.“ Dela apostolska 10:43

„Jer je vama darovano za Hrista, ne samo da vjerujete u Njega, nego i da stradate za Njega,“ Filipljanima 1:29

Međutim, Stari zavet kaže da oproštenje dolazi od Jahvea i u njegovo ime!

„Radi imena svojega, Gospode, oprosti grijeh moj, jer je velik.“ Psalam 25:11

„Bože, imenom svojim pomozi mi, i krjepošću svojom odbrani me na sudu.“ Psalam 54:1

„Pomozi nam, Bože, spasitelju naš, radi slave imena svojega, izbavi nas i očisti od grijeha naših radi imena svojega.“ Psalam 79:9

Drugim rečima, kao što pojedinci moraju verovati da Bog jeste da bi bili spaseni:

„A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, treba da vjeruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže.“ (estin) Jevrejima 11:6

Tako moraju verovati i da Isus jeste, to jest da je večni JA JESAM, inače će umreti u svojim gresima.

Onaj čije je ime JA JESAM

U nekim odlomcima iz Isaije naslov JA JESAM jasno funkcioniše kao božanski naslov ili ime za Jahvea. Na primer, Isaija kaže da će doći dan kada će Božji narod znati njegovo ime i shvatiti da je on JA JESAM koji govori:

„Zato će poznati narod moj ime moje, zato će poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me.“ Isaija 52:6

Jahve je takođe JA JESAM koji teši svoj narod:

„Ja, ja sam utješitelj vaš; ko si ti da se bojiš čovjeka smrtnoga i sina čovječijega, koji je kao trava?“ Isaija 51:12

A kao JA JESAM, Jahve je jedini Bog i Spasitelj koji postoji:

„Jer ovako veli Gospod koji je stvorio nebo, Bog koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava: Ja sam Gospod, i nema drugoga.“… „Oglasite, i dovedite, neka vijećaju zajedno: Ko je to od starine kazao? Ko je javio još onda? Nijesam li ja, Gospod? Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i Spasitelja drugoga osim mene. Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga.“ Isaija 45:18, 21-22

U ovom odlomku reči „Ja sam Gospod, i nema drugoga.“ imaju u suštini isto značenje kao i izraz „Ja sam Bog i nema drugoga/nikoga osim mene“. Drugim rečima, reći da je Jahve JA JESAM znači reći da je on Bog, što pokazuje da JA JESAM može funkcionisati kao ime za istinitog Boga.

Da JA JESAM može funkcionisati kao ime za Boga još jasnije se vidi iz sledećeg navoda:

„Siđi i sjedi u prah djevojko, kćeri Vavilonska; sjedi na zemlju, nema prijestola, kćeri Haldejska; jer se nećeš više zvati nježna i ljupka.“... „Sada, dakle, čuj ovo, koja živiš u slastima i bez brige sjediš i govoriš u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, neću biti udovica niti ću osirotjeti. To će ti oboje doći ujedanput, u isti dan, da osirotiš i obudoviš, doći će ti potpuno, radi mnoštva čini tvojih i radi velike sile čaranja tvoga. Jer si se pouzdala u zloću svoju govoreći: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge.“ Isaija 47:1, 8-10

Razlog zbog kojeg je Jahve gnevan na Vavilon zato što koristi JA JESAM očigledan je. Predstavljajući sebe kao JA JESAM, Vavilon je u suštini tvrdio da je Bog!

Nalazimo čak i dokaze iz konkretnih jevrejskih izvora da su neki Jevreji upravo tako tretirali i razumeli izraz JA JESAM, naime kao božansko ime ili zamenu za Tetragram (JHVH):

„Tokom proslave Pashe, u domovima se naglas čitala posebna liturgijska pripovest o izlasku iz Egipta; to je bila takozvana pashalna Hagada. Pripovest, između ostalog, navodi Izlazak 12:12: ‘Jer ću te noći proći kroz zemlju Egipatsku i pobiću sve prvence…; i nad svim bogovima Egipta izvršiću sudove: ja sam Gospod.’ Kratak komentar na ovaj odlomak, koji sadrži proglašenje Imena, dvaput koristi formulu ’ani hu’. Međutim, najstariji tekstualni svedoci Hagade nemaju ovaj odeljak, i on je najverovatnije kasniji dodatak izveštaju; to ne isključuje mogućnost da je reč o drevnoj tradiciji.

„Drugi jevrejski praznik od značaja u ovoj vezi jeste Praznik senica. Po nužnosti moramo rekonstruisati način na koji se ovaj praznik slavio na osnovu Mišne. Svakoga dana tokom praznika odvijala se procesija oko oltara, prilikom koje su se recitovale sledeće reči iz Psaltira: ‘Spasi nas, molimo te, Gospode! Gospode, molimo te, daj nam uspeha!’ (Ps 118:25). Da bi izbegli izgovaranje Imena, poklonici su navodili taj odlomak u obliku: ‘’ani wehu’! spasi nas, molimo se! ’ani wehu’! spasi nas, molimo se!’ (m. Sukka 4:5). Drugim rečima, ovde nalazimo formulu ’ani hu’ u blago izmenjenom obliku ’ani wehu’. Iz jevrejskih izvora znamo da je bilo uobičajeno ‘progutati’ ime JHVH (upor. b. Qidd. 71a). To jest, iz poštovanja prema svetosti Imena sveštenik je izbegavao da ga izgovori na ispravan način. Pretpostavlja se da je iz istog razloga starozavetna otkrivenjska formula promenjena iz ’ani hu’ u ’ani wehu’. Potonji oblik izraza može se prevesti kao ‘ja i on’, premda navod pokazuje da je u stvarnosti formula funkcionisala kao božansko ime; ona je u navodu zamenila ime JHVH.“ (Mettinger, In Search of God – The Meaning and Message of the Everlasting Names, 2. The God Who Says “I AM”: The Riddle of the Name YHWH, What Does the Name Mean?, str. 44-45)

A ipak, Isus koristi JA JESAM kao sopstveno ime! Na primer, Isus kaže da će ljudi znati da je on JA JESAM kada bude podignut, to jest nakon što bude proslavljen u prisustvu svoga Oca,

„A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim.“ Jovan 8:28

U drugom kontekstu, Isus je pitao one koji su došli da ga uhapse koga traže. Kada su odgovorili da traže Isusa iz Nazareta, Hristos je odgovorio rečima JA JESAM, a taj odgovor ih je oborio unazad na zemlju!

„A Isus znajući sve šta ima da mu se dogodi, iziđe i reče im: Koga tražite? Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda, izdajnik njegov. A kada im reče: Ja sam, odstupiše nazad i popadaše na zemlju. Onda ih opet zapita: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. Odgovori Isus: Rekoh vam da sam ja. Ako, dakle, mene tražite, pustite ove neka idu.“ Jovan 18:4-8

Teško je izbeći zaključak da u ovim primerima (kao i na mestima poput Jovana 8:24 i 13:19) JA JESAM funkcioniše kao naslov koji otkriva Isusov božanski identitet.

Imajući to u vidu, iz našeg ispitivanja jasno je da Gospod Isus koristi JA JESAM na isti način na koji ga Stari zavet koristi za Jahvea Boga. Razlog zbog kojeg je Isus to mogao da čini jeste taj što je on večni Sin Božji koji nosi samo ime svoga slavnog i blaženog Oca, ime koje je njegovo od večnosti:

„Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“ Matej 28:19

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog.“ Jovan 1:1, Amplified Bible

„Ja sam došao u ime Oca svojega i ne primate me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti. Kako vi možete vjerovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite?“ Jovan 5:43-44

„I više nisam u svijetu, a oni su u svijetu, i ja dolazim tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u ime tvoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao mi. Dok bijah s njima u svijetu, ja ih čuvah u ime tvoje; one koje si mi dao sačuvah; i niko od njih ne pogibe osim sina pogibli, da se ispuni pismo.“ Jovan 17:11-12

Biblijska nauka o Isusovim izjavama JA JESAM

Kada pogledamo spise kritičkih biblijskih naučnika, vidimo da oni, iako skloni da poriču istoričnost Jovanovog jevanđelja, ipak priznaju da je namera govora JA JESAM da prikažu Isusa kao Boga, budući da su oblikovani po uzoru na starozavetne tekstove koji Jahvea nazivaju JA JESAM i iz njih su izvedeni. Sledi primer liberalnog kritičara Biblije koji bez oklevanja priznaje da je namera Jovanovih izjava JA JESAM da prikažu Isusa kao Boga:

Isus i Jahve

Isusove izjave „Ja jesam“ Osim što povezuju Isusa sa jevrejskim načelom večne Mudrosti, Jovanovi govori „ja jesam“ izražavaju i važan aspekt njegove hristologije. Oni odjekuju Jahveovom izjavom o bivstvovanju upućenom Mojsiju kod grma koji gori (Izlazak 3:14), u kojoj Bog otkriva svoje sveto lično ime. U hebrejskoj Bibliji samo Jahve na taj način govori o sebi (kao „ja jesam“). Otuda Isusovo ponovljeno „ja sam… hleb života“ (6:35), „dobri pastir“ (10:11), „vaskrsenje i život“ (11:25) ili „put“, „istina“ i „život“ (14:6) izražava jedinstvo sa Bogom, večnim „ja jesam“ (vidi Okvir 10.5).

Jovan veliki deo neprijateljstva „Jevreja“ prema Isusu pripisuje njihovoj reakciji na njegove očigledne tvrdnje o božanstvu. Kada Isus javno ukazuje na svoje predljudsko postojanje, izjavljujući da „pre nego što se Avraam rodio, ja jesam“, njegovi ogorčeni slušaoci u Hramu pokušavaju da ga kamenuju (8:56-59). Većina naučnika sumnja da je Isus zaista izneo takve tvrdnje. U Jovanovom pristupu dvostruke vizije, pokušaj kamenovanja predstavlja odgovor jevrejskih vođa na propovedanje Jovanove grupe, koja je iznosila izuzetne tvrdnje o Isusovoj božanskoj prirodi. (Stephen L. Harris, The New Testament: A Student’s Introduction [McGraw-Hill Higher Education, January 1, 2006 Fifth Edition], Chapter 10. John’s Portrait of Jesus – Divine Wisdom Made Flesh, str. 233, 235; podvlačenje naše)

Jahveova izjava o bivstvovanju kao besmrtnog „ja jesam“ u Izlasku 3 i tvrdnja Gospe Mudrosti o njenoj kosmičkoj ulozi u Pričama Solomonovim 8 i deuterokanonskim knjigama Premudrosti Solomonove i Sirahovoj pružaju biblijski model za Jovanove govore „ja jesam“. U helenističkoj kulturi najbliža paralela ovim jovanovskim izjavama javlja se u himnama u čast Izide, egipatske boginje majke koja je u Jovanovo vreme bila priznata kao univerzalno božanstvo širom grčko-rimskog sveta. Jedan tekst iz prvog i drugog veka n. e. prikazuje Izidu kako tvrdi svoju božansku nadmoć:

Ja sam Izida, gospodarica svake zemlje…
Ja sam dala i ustanovila zakone za ljude, koje niko ne može izmeniti…
Ja sam ona koja nalazi plod za čoveka…
Ja sam razdvojila zemlju od neba.
Ja sam pokazala put zvezdama,
Ja sam odredila tok sunca i meseca…
Ja sam učvrstila pravo…
Ja sam srušila vladavine tirana.
Ja sam okončala ubistva.
Ja sam odredila da se istinito smatra dobrim…
Sa mnom pravo pobeđuje…

Iako se tačan oblik jovanovskih izjava „ja sam…“ ne javlja u ovoj himni, on se ipak pojavljuje u drugom, fragmentarnom Izidinom tekstu, gde ona potvrđuje svoju večnost: „Ja sam božanstvo koje nije imalo početka… Ja sam istina, ja sam stvoritelj i uništitelj.“ (Uporedi Jovan 14:6, gde Isus kaže: „Ja sam put, istina i život“) (Isto, Okvir 10.5, Isis and the “I Am” statements in John, str. 235; podebljanje naše)

A evo šta je pokojni liberalni katolički novozavetni naučnik otac Rejmond E. Braun (Raymond E. Brown), koga mnogi smatraju vodećim savremenim proučavaocem Jovanovog jevanđelja, napisao o Jovanovim izjavama JA JESAM,

„Jovanovo jevanđelje pruža jasne primere hristologije koja prethodi stvaranju. Uvodni stihovi (1:1-2) himne koja služi kao Prolog jasno pokazuju ne samo da je kroz Reč (koja je Sin; vidi 1:18) sve stvoreno, nego i da je Reč postojala u Božjem prisustvu pre stvaranja. Ako u Postanju 1:1 ‘U početku’ znači u početku stvaranja, u Jovanu 1:1 ‘U početku’ znači pre nego što je išta stvoreno. Da preegzistencija Isusa kao Božjeg Sina u Jovanovom umu nije puki himnički figurativni jezik ili pesnička sloboda jasno je iz 17:5, gde jovanovski Isus doslovno i svesno govori o tome da je imao proslavljeno postojanje sa Ocem pre nego što je svet nastao (vidi takođe 16:28; 3:13; 5:19; 8:26,58).

„Poseban vid jovanovske hristologije koja prethodi stvaranju pojavljuje se u Isusovoj upotrebi izraza ‘ja jesam’. Odgovarajuće grčko ego eimi može biti prosto izraz svakodnevnog govora, ravan izrazu ‘to sam ja’ ili ‘ja sam taj’. Međutim, ono ima i svečanu ili sakralnu upotrebu u Starom zavetu, Novom zavetu, gnosticizmu i paganskim grčkim religijskim spisima. Za našu potragu najvažnija je Jovanova apsolutna upotreba izraza ‘ja jesam’ bez predikata, koju ću razlikovati pisanjem velikim slovima. Tako, 8:24: ‘Ako ne poverujete da JA JESAM, umrećete u svojim gresima’; 8:28: ‘Kada podignete Sina čovečjeg, tada ćete znati da JA JESAM’; 8:58: ‘Pre nego što je Avraam i nastao, JA JESAM’; 13:19: ‘Kada se to dogodi, možete verovati da JA JESAM’.

„Postoji prirodna sklonost da se oseti da su ove izjave nepotpune; na primer, u Jovanu 8:25 ‘Jevreji’ odgovaraju pitanjem: ‘Pa ko si onda ti?’ Budući da ova upotreba daleko prevazilazi običan govor, svi priznaju da apsolutno JA JESAM ima posebnu otkrivenjsku funkciju kod Jovana. Najčešće objašnjenje jeste da se ova jovanovska upotreba poveže sa ‘JA JESAM’ upotrebljenim kao božansko ime u Starom zavetu i rabinskom judaizmu. Stari zavet nudi odlične primere upotrebe izraza ‘ja jesam’, uključujući i upečatljive primere apsolutne upotrebe. Počnimo od izjave ‘ja sam Jahve/Bog’, budući da je apsolutna upotreba ‘JA JESAM’ u Starom zavetu njena varijanta. Na hebrejskom izjava sadrži prosto zamenicu ‘ja’ i predikat ‘Jahve’ ili ‘Bog’ bez spone. Ova formula je otkrivenjska na ograničen način: izražava božanski autoritet i pruža uverenje i razlog za poverenje (Postanje 26:24; 28:13; Izlazak 6:6; 20:2, 5; Levitska 18:5; Jezekilj 20:5). Naročito tamo gde Bog obećava: ‘Znaćete da sam ja Jahve’ (Izlazak 6:7; upor. 7:5), približavamo se gore navedenom Jovanu 8:24,28. Najvažnija upotreba starozavetne formule ‘ja sam Jahve’ naglašava jedinstvenost Boga: ja sam Jahve (ili ja sam On) i nema drugoga, npr. kod Deutero-Isaije, kao i u Osiji 13:4 i Joilu 2:27. Hebrejsko ‘ja Jahve’ ili ‘ja On’ u grčkom Starom zavetu prevodi se prosto kao ‘ja jesam’ (ego eimi); a budući da predikat nije izražen, taj prevod stavlja dodatni naglasak na postojanje.

„Postoje čak i dokazi da se upotreba ego eimi u grčkom tekstu Deutero-Isaije počela shvatati ne samo kao izjava o božanskoj jedinstvenosti i postojanju, nego i kao božansko ime. Hebrejski tekst Isaije 43:25 glasi: ‘Ja, ja sam On koji briše tvoje prestupe.’ Grčki prevodi prvi deo ove izjave koristeći ego eimi dvaput. To može značiti: ‘Ja sam On, ja sam On koji briše tvoje prestupe’; ali se može i tumačiti: ‘Ja sam ‘JA JESAM’ koji briše tvoje prestupe’, a taj prevod ego eimi čini imenom. Isaija 51:12 je slična. Hebrejski tekst Isaije 52:6 kaže: ‘Moj narod će znati moje ime; u onaj dan (znaće) da sam ja On koji govori’; ali grčki se može čitati: ‘da je ego eimi onaj koji govori’, tako da ‘JA JESAM’ postaje božansko ime koje treba upoznati u dan Gospodnji.

„Na toj pozadini apsolutna upotreba ‘JA JESAM’ kod jovanovskog Isusa postaje sasvim razumljiva; on je govorio na isti način na koji Jahve govori kod Deutero-Isaije. Na primer, u Jovanu 8:28 Isus obećava da će, kada Sin čovečji bude podignut (u povratku Ocu), ‘tada znati ego eimi’; u Isaiji 43:10 Jahve je izabrao Izrail, ‘da biste znali i verovali mi i razumeli ego eimi’. Apsolutna jovanovska upotreba ‘JA JESAM’ ima za posledicu prikazivanje Isusa kao božanskog, sa (pre)postojanjem kao njegovim identitetom, upravo onako kako je grčki Stari zavet razumeo Boga Izrailjevog.“ (Braun, An Introduction to New Testament Christology [Paulist Press; Mahwah, NJ 1994], str. 136-139; podebljanje naše)

204. Postoje mnoga upućivanja na božansko ime koje Isus nosi. U svojoj službi Isus je obznanio i otkrio Očevo ime svojim učenicima (17:6,26). Došao je u Očevo ime (5:43) i činio svoja dela u Očevo ime (10:25); štaviše, kaže da mu je Otac dao to ime (17:11,12). Veliki greh jeste odbiti da se veruje u ime jedinorodnog Sina Božjeg (3:18). U Delima apostolskim i kod Pavla (npr. Filipljanima 2:9-11) ime dato Isusu pred kojim treba da se pokloni svako koleno jeste kyrios ili ‘Gospod’ – izraz kojim se u Septuaginti prevodi ‘JHVH’ ili ‘Adonaj’. Moguće je da Jovan ego eimi shvata kao božansko ime. (Isto, str. 139)

Sledeći naučnik zapaža:

„Kada Isus proglašava svoje ‘JA JESAM’, on nedvosmisleno koristi formulu koja priziva starozavetni tekst o otkrivenju božanskog Imena. Drugim rečima, kada čitalac Biblije zauzme stanovište novozavetnih izraza ‘JA JESAM’ i osvrne se unazad na Stari zavet, on vidi liniju tradicije koja seže do Izlaska 3:14. Ali, postoji i druga vrsta osvrta – na Isaiju 40-55…

„Ukratko, apsolutni Isusovi izrazi ‘JA JESAM’ imaju dvostruku pozadinu (vidi Sl. 6). S jedne strane, oni upućuju na božansko Ime iz Izlaska 3:14. S druge strane, odražavaju određene izraze iz Isaije 40-55, gde nalazimo formulu ’ani hu’. Potonja formula ‘JA JESAM’ (’ani hu’) očigledno je igrala ulogu u jevrejskim kultnim proslavama u Isusovo vreme, pre svega u proslavi Praznika senica. Jevrejski materijali pokazuju da je Isus vrlo verovatno mogao upotrebiti hebrejsku otkrivenjsku formulu; oni takođe pokazuju kakva se reakcija mogla očekivati ako je to učinio. Za one koji nisu prihvatili Isusove tvrdnje, on bi time povredio svetost božanskog Imena. Počinio bi bogohuljenje.“ (Tryggve N. D. Mettinger, In Search of God – The Meaning and Message of the Everlasting Names [Fortress Press, 2005], 2. The God Who Says “I AM”: The Riddle of the Name YHWH, The New Testament: When Jesus Says "I AM," str. 44-45)

On takođe odlično povezuje Isusove izjave JA JESAM sa jevrejskim praznicima koji su se tada odvijali:

„Izrazi ‘JA JESAM’ koje smo upravo naveli dolaze iz Jovana 8. Sada ćemo ispitati Jovana 8 u širem kontekstu poglavlja 7-9. Ta poglavlja treba čitati na pozadini jevrejskog Praznika senica (upor. Jovan 7:2, 10). (Vidi Sl. 7) Za našu svrhu posebno su važna tri elementa ove kultne proslave: (1) Svakog jutra tokom ovog praznika, koji je trajao nedelju dana, obavljao se obred izlivanja vode. Voda se donosila iz Siloamske banje i izlivala na oltar; sam obred, izgleda, predskazivao je dolazak žetvenih kiša. (2) Praznik je odlikovao i veliki Praznik svetlosti (Hanuka) u ženskom predvorju, tokom kojeg su se palili zlatni svećnjaci, a učesnici su radosno igrali sa bakljama u rukama. (3) Osim toga, odvijala se procesija oko oltara, tokom koje je izgovarano božansko proglašenje – ’ani wehu’. Poslednjeg dana praznika ovo se ponavljalo sedam puta.“

„Čak i letimično čitanje Jovana 7-9 otkriva niz pojedinosti koje se posebno ističu kada se posmatraju na pozadini jevrejskog praznika. Prvo, Isus nudi alternativu jevrejskom izlivanju vode rečima: ‘Ako je neko žedan, neka dođe k meni i pije. Ko veruje u mene, kao što je Pismo reklo, ‘Iz njegove utrobe poteći će reke žive vode’’ (Jovan 7:37-38). Isus ove reči govori o Duhu. Drugo, Isus opipljivo priziva jevrejski Praznik svetlosti kada isceljuje čoveka rođenog slepog (9:1-12) i proglašava: ‘Ja sam svetlost sveta’ (8:12; 9:5). Ove podudarnosti prirodno nas navode da se zapitamo šta je Isus učinio sa obredom u kojem se koristi formula ’ani wehu’? Odgovor je sasvim jednostavan: formula opetovano nalazi svoj pandan u nekoliko Isusovih izraza ‘JA JESAM’ (upor. Jovan 8:24 i 28 gore). (Isto, str. 46-47)

„Jedna pojedinost zahteva posebnu pažnju. Kao što smo videli, kod Isaije formula glasi ’ani hu’, ‘ja (sam) on’, izraz koji je u kontekstu jevrejskog Praznika senica variran u ’ani wehu’, sa značenjem ‘ja i on’. U Jovanu 8 nalazimo još jedan izraz koji pruža stvarni pandan jevrejskoj formuli u svoj njenoj višeznačnosti. Grčki tekst 8:16 može se prevesti ovako: ‘A i ako sudim, moj sud je istinit, jer ne sudim ja sam, nego ja i onaj koji me je poslao.’ Ovde reči ‘ja i onaj koji me je poslao’ izgledaju kao još jedno upućivanje na božansko proglašenje koje se odvijalo na jevrejskom Prazniku senica (upor. i Jovan 10:30).

„Još jedan odlomak u Jovanu 8 glasi: ‘Zaista, zaista, kažem vam, pre nego što je Avraam bio, ja jesam’ (Jovan 8:58). I ovde se pretpostavlja da pozadinu čine formula ’ani hu’ Proroka utehe i božansko ‘JA JESAM’ iz Izlaska 3:14. Kada se to prizna, reakcija Jevreja postaje razumljiva: ‘Tada uzeše kamenje da bace na njega’ (8:59). Zapazimo šta zapoveda Mojsijev zakon: ‘Ko pohuli na ime Gospodnje neka se pogubi; sav zbor neka ga kamenuje’ (Levitska 24:16). Tako, kada je Isus izgovorio semitsku otkrivenjsku formulu koja stoji u osnovi grčkog ego eimi (‘JA JESAM’), njegovi jevrejski slušaoci osetili su da je otišao predaleko; oskrnavio je Ime i zaslužio da umre.

„Sada, dakle, moramo da se pozabavimo Isusovim hapšenjem u Jovanu 18. Kada izaslanici objave da traže Isusa iz Nazareta, Isus proglašava svoje ego eimi (st. 5), što bi vrlo dobro moglo značiti ‘ja sam’ (upor. Jovan 9:9). Nastavak, međutim, pokazuje da ovde formula služi i kao formula samootkrivenja: ‘Kada im reče: “ego eimi”, oni ustuknuše i padoše na zemlju’ (st. 6). Događaj se zbiva tokom poslednje pashalne sedmice Isusovog zemaljskog života. Podseća nas na ono što jevrejski tekstovi kažu o Danu pomirenja: kada sveštenici i narod čuju prvosveštenika kako izgovara božansko Ime, oni padaju na kolena licem okrenutim ka zemlji (m. Yoma 6:2).“ (Isto, str. 47-48)

Reći da je ovo zadivljujuće bilo bi zaista krajnje potcenjivanje!

Stoga je i konzervativnoj i liberalnoj biblijskoj nauci očigledno da Isusove izjave JA JESAM služe svrsi otkrivanja njegovog božanskog identiteta, budući da im je namera da ga predstave kao Jahvea Boga u ljudskom telu (iako on nije Otac niti Sveti Duh). To znači da muslimani moraju pronaći neki drugi način da se izbore sa Isusovim izrekama JA JESAM, jer poricanje da takve izjave prikazuju Isusa kao Boga apsolutno ništa ne čini da pobije ogromnu količinu biblijskih podataka koji pokazuju da ove izjave zaista potvrđuju apsolutno božanstvo Hrista. Muslimani će morati da pribegnu napadanju istorijske pouzdanosti Jovanovog jevanđelja, što često i čine kada ne mogu pošteno da se nose sa dokazima.

Međutim, ni to neće rešiti problem za muslimane jer, kao što ćemo videti u našem ekskursu, Jovan nije izmislio Isusove izreke JA JESAM. Dokazi ukazuju na to da ove izjave potiču iz vrlo rane hrišćanske tradicije, zaista od samog Isusa.

Našu raspravu zaključujemo sledećom tabelom, koja je preuzeta i prilagođena iz knjige Roberta M. Boumana Mlađeg i Dž. Eda Komoševskog Putting Jesus in His Place – The Case for the Deity of Christ, str. 178, budući da ona jasno iznosi vezu između Isusovih izjava JA JESAM i odlomaka o JA JESAM kod Isaije.

Isaija (LXX)

Jovan

„Ja jesam on, onaj koji govori“ (52:6)

ego eimi autos ho lalon

„Ja sam onaj koji ti govori“ (4:26)

ego eimi ho lalon soi

„Kada prolaziš kroz vode… Ne boj se, jer ja jesam s tobom“ (43:2, 5)

me phobe hoti meta sou eimi

„Ja jesam; ne bojte se“ (6:20)

ego eimi me phobeisthe

(Napomena: Isus hoda po vodama mora da bi susreo čamac učenika, st. 16-19)

„… da biste znali i verovali i razumeli da ja jesam on… Ja sam Bog, i osim mene nema nikoga ko spasava… A vi ste stajali u svojim gresima i u svojim bezakonjima… Ja jesam, ja sam onaj koji briše tvoje prestupe“ (43:10-11, 24-25)

hina gnote kai pisteusete kai sunete hoti ego eimi…. en tais hamartiais sou

„… jer ako ne poverujete da ja jesam on, umrećete u svojim gresima … tada ćete znati da ja jesam on“ (8:24)

ean gar me pisteusete hoti ego eimi apothaneisthe en tais hamartiais humon… tote gnosesthe hoti ego eimi

„… moj sluga koga sam izabrao [exelexamen], da biste znali i verovali i razumeli da ja jesam“ (43:10)

hina gnote kai pisteusete kai sunete hoti ego eimi

„Ne govorim o svima vama; ja znam one koje sam izabrao [exelexamen] … Kažem vam ovo sada, pre nego što se dogodi, da biste poverovali kada se dogodi da ja jesam.“ (13:18-19)

hina pisteusete hotan genetai hoti ego eimi