Isus kao „bog“ pored Boga: Jehovini svedoci i Jovan 1:1

{Muslimani povremeno koriste spise Jehovinih svedoka kako bi potkrepili svoje argumente protiv božanstva Isusa. Zato je relevantno ispitati njihove tvrdnje i odgovoriti na njih i u kontekstu razgovora sa muslimanima.}

Mnogo se raspravljalo o prevodu Jovana 1:1 i o značaju koji taj stih ima za naše razumevanje Gospoda Isusa Hrista. Evangelikalci insistiraju na tome da Jovan 1:1, kada se ispravno egzegetski protumači, pruža neoboriv dokaz da je Isus potpuno i večno Bog, a ipak različit od drugoga koji se naziva Bogom. Evangelikalci to shvataju tako da je istiniti Bog višeličnosno Biće, to jest da je Jahve više od jedne Osobe. Evangelikalno razumevanje vidi se iz načina na koji su evangelikalni prevodi, i neki drugi, tradicionalno prenosili ovaj stih:

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog“ (kai theos een ho Logos) KJV, NKJV, NIV, ASV, NASB, RSV, NRSV, NCV, YLT, Wey NT, Holman NT, Darby, Douay-Rheims

Drugi prevodi koji ovaj odlomak prenose nešto drugačije, ali i dalje odražavaju tradicionalno evangelikalno razumevanje, jesu:

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog.“ Good News Translation

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog.“ BBE

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog.“ TEV

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog.“ CEV

Jehovini svedoci, s druge strane, veruju da Jovan 1:1 podupire njihov stav da je Isus bog različit od istinitog Boga. Jehovini svedoci tvrde da Jovan 1:1 pokazuje da je Isus druga vrsta boga u odnosu na Boga sa kojim je bio. Ovo razumevanje odražava se u njihovom prevodu Novi svet (NS) Svetoga pisma:

„U početku je bila Reč i Reč je bila s Bogom. Reč je bila bog.“

Očigledan problem sa prevodom Jehovinih svedoka jeste taj što on pretpostavlja dva različita boga, što je protivno jasnom i izričitom svedočanstvu Svetog pisma da postoji samo jedan Bog. Svi navodi su uzeti iz prevoda Novi svet, osim ako nije drugačije naznačeno:

„Kako biste mogli verovati, kad prihvatate hvalu jedan od drugog, a ne trudite se da dobijete hvalu od jedinog Boga?“ Jovan 5:44

„A da bi dobili večni život, treba da dobro upoznaju tebe, jedinog pravog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista.“ Jovan 17:3

Jovan jednostavno ponavlja sledeće starozavetne odlomke:

„Posle toga se sa svom svojom pratnjom vratio kod Božjeg sluge, stao pred njega i rekao mu: „Sada znam da nema Boga nigde na zemlji osim u Izraelu. Molim te, primi poklon od svog sluge.“ Ali Jelisej je rekao: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom kome služim, neću ga primiti.“ Naman ga je nagovarao da primi poklon, ali on nije hteo. Na kraju je Naman rekao: „Ako je tako, molim te, dopusti da se tvom slugi dâ onoliko izraelske zemlje koliko mogu poneti dve mazge, jer tvoj sluga više neće prinositi žrtve paljenice i druge žrtve nijednom bogu osim Jehovi. Ali neka Jehova tvom slugi oprosti ovo: Kad moj gospodar ulazi u Rimonov hram da bi se tamo poklonio, oslanja se na moju ruku, pa i ja moram da se poklonim u Rimonovom hramu. Molim te, neka Jehova oprosti tvom slugi kad se pokloni u Rimonovom hramu.“ Tada mu je Jelisej rekao: „Idi s mirom.“ Kada je Naman već otišao od njega i prešao dobar deo puta,“ 2. Carevima 5:15-19

„Jezekija je primio pisma koja su mu doneli glasnici i pročitao ih. Zatim je otišao u Jehovin dom i raširio ih pred Jehovom. Tada se Jezekija pomolio Jehovi: „Jehova nad vojskama, Bože Izraelov, koji sediš na prestolu iznad heruvima, ti si jedini pravi Bog, Bog svih kraljevstava na zemlji. Ti si stvorio nebo i zemlju. Prigni uho, Jehova, i čuj! Otvori oči, Jehova, i vidi! Čuj reči koje nam je Senahirim uputio da bi se rugao živom Bogu. Istina je, Jehova, da su asirski kraljevi razorili sve zemlje, a i svoju zemlju. I pobacali su njihove bogove u vatru, jer to nisu bili bogovi, nego delo ljudskih ruku, drvo i kamen. Zato su i mogli da ih unište. A sada, Jehova, Bože naš, izbavi nas iz njegove ruke, da bi sva kraljevstva na zemlji znala da si ti, Jehova, jedini Bog.““ Isaija 37:14-20

„Shvatite da sam ja Bogi da nema drugih bogova osim mene.“ Ponovljeni zakoni 32:39

Septuaginta ovaj stih prenosi na sledeći način:

„Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene.“ (kai ouk estin theos): „Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“ (kai ouk estin hos exeleitai ek ton cheiron mou).

Zapanjujuće je to što Gospod Isus tvrdi da može da vrši iste božanske funkcije koje vrši Jahve:

„Ja ću im dati večni život i one nikada neće propasti i niko ih neće oteti iz moje ruke.“ (kai oukh aptasei tis auta ek tes cheiros mou). „Oni koje mi je dao moj Otac vredniji su od svega drugog. I niko ih ne može oteti iz Očeve ruke.“ (kai oudeis dunatai aptazein ek tes cheiros tou patros). „Ja i Otac smo jedno.““ Jovan 10:28-30

Otuda, ovo pruža dokaz da Isus ne može biti samo „bog“, već je istiniti Bog koji je različit i od Oca i od Svetog Duha.

„Oni me razdražiše na revnost onijem što nije Bog, razgnjeviše svojim taštinama; i ja ću njih razdražiti na revnost onijem koji nije narod, narodom ludijem razljutiću ih.“ Ponovljeni zakoni 32:21 JPS 1917

Prethodni navodi pokazuju da Hrist ne može biti drugi bog pored istinitog Boga — osim, naravno, ako se neko ne opredeli za stanovište da Jovanova teologija protivreči starozavetnom učenju o monoteizmu. Budući da ni Jehovini svedoci ni evangelikalci ne veruju da Sveto pismo protivreči samo sebi, jer je nadahnuta i nepogrešiva reč Božja, to stanovište nije opcija ni za jednu ni za drugu stranu.

Dakle, Isus je ili istiniti Bog ili je lažni bog. Ali pošto Novi zavet odlučno poriče da je Gospod Isus lažni bog, jedina preostala mogućnost jeste da je on istiniti Bog. Da bismo razjasnili implikacije koje odlomci poput Ponovljenih zakona 32:39 imaju na našu egzegezu i razumevanje Jovana 1:1, kao i u pogledu ličnosti Hrista, iznosimo sledeći silogizam:

A. Ne postoje drugi Bogovi osim Jahvea.
B. Isus je Bog.
C. Dakle, Isus je Jahve Bog.

Jovanov prolog se tu ne zaustavlja, već nastavlja da razlikuje Gospoda Isusa od drugoga koji se naziva Bogom. Ponovo:

A. Osoba koja je sa Isusom identifikovana je kao Bog.
B. Postoji samo jedan Bog.
C. Bog mora postojati u najmanje 2 Osobe.

Kako Stražarska kula odgovara na ovo? U Stražarskoj kuli iz 1975, str. 63, ovo pišu:

„Posmatrani u svom pravom kontekstu, ovi tekstovi nikako ne protivreče jedan drugom. Oni govore o sasvim različitim stvarima. U Ponovljenim zakonima 32:39 poenta koja se iznosi jeste da lažni bogovi naroda nemaju udela sa Jehovom u njegovim spasonosnim delima. Oni nisu u stanju da izbave svoje obožavaoce iz nevolje. To je očigledno iz prethodna dva stiha, 37. i 38, koji glase: „Tada će on reći: ’Gde su njihovi bogovi,gde je stena u kojoj su tražili zaklon, bogovi koji su jeli salo njihovih žrtavai pili vino koje su im oni prinosili? Neka ustanu i pomognu vam. Neka vam budu zaklon.“ I drugi delovi ove pesme takođe pokazuju da ti lažni bogovi nisu imali udela u ispoljavanju Jehovine spasonosne sile. U vezi sa izraelskim narodom, predstavljenim u svom praocu Jakovu, Ponovljeni zakoni 32, 12. stih, kažu: „tako je Jehova sam vodio Jakova,i nijedan tuđi bog nije bio s njim.“ Međutim, među Izraelcima je nastupilo otpadništvo, kao što nam kazuju Ponovljeni zakoni 32, 16, 17. i 21. stih: „Gnevili su ga služeći tuđim bogovima,vređali su ga gadostima. Žrtve su prinosili demonima, a ne Bogu,bogovima za koje ranije nisu znali,novim bogovima koji su se nedavno pojavili,za koje vaši preci nisu znali.“ Na toj pozadini možemo razumeti da nijedan od takvih lažnih bogova nije bio ’zajedno sa Jehovom‘ ni u čemu što je on činio. On jedini je istiniti Bog, dok su lažni bogovi nestvarnost, nepostojeći i nemoćni da pomognu svojim obožavaocima u vreme nevolje. Što se tiče toga da je Reč „bog“, to nije u neskladu sa izjavom u Ponovljenim zakonima 32:39. Zašto ne? Zato što se Reč ne suprotstavlja Jehovi niti mu je suparnik, kao što je bio slučaj sa lažnim bogovima. Osim toga, u izrazu prevedenom „Reč je bila bog“, termin „bog“ jeste imenski deo predikata koji opisuje Reč. Poznati stručnjak Vestkot (Westcott), koautor čuvenog Vestkot-Hortovog grčkog teksta hrišćanskih spisa, kaže: ’On opisuje prirodu Reči, a ne identifikuje Njegovu Osobu.‘ S obzirom na opisnu prirodu imenskog dela predikata za „bog“ u izvornom grčkom, An American Translation prevodi Jovana 1:1: „Logos bješe Bog.“ Prevod Novi svet, međutim, zadržava imenski deo predikata i ukazuje na značaj izostavljanja određenog člana upotrebom neodređenog člana. Budući da je Božji prvorođeni Sin, „Reč“ se s pravom može opisati kao „bog“ ili moćni, kao što su to i drugi Božji anđeoski sinovi u Psalmu 8:5. (Uporedi Jevrejima 2:6-8.) Ali ni prvorođeni Sin ni drugi verni anđeoski sinovi Božji ne suprotstavljaju se svom Stvoritelju, niti pokušavaju da mu budu ravni ili da ga zamene, kao što to čine lažni bogovi. Svi oni priznaju da obožavanje s pravom pripada jedino Jehovi Bogu. – Fil. 2:5, 6; Otk. 19:10.“ (*; podebljanje naše)

Komentarišući Isaijina poricanja postojanja drugih bogova, apologeta Jehovinih svedoka Greg Stafford piše:

S obzirom na dosledno osuđivanje idolskih bogova u Isaiji, sasvim je razumljivo da i Isaiju 43:10 posmatramo u istom svetlu. U kontekstu Isaije 43:10 nema ničega što bi sugerisalo — a kamoli konačno dokazalo — da su Jehovine reči upućene ne samo protiv čovekovih idola, već i protiv bilo kojih nebeskih bića koja služe Jehovi, a koja se na drugim mestima smatraju ’bogovima‘. Nijednog živog boga nisu ’oblikovale‘ ruke naroda koji obožavaju idole. Zbog toga Jehova nastavlja da osuđuje idole i one koji ih ’oblikuju‘ u Isaiji 44:8-10.

Kontekst ovih tekstova pokazuje da su takva poricanja usmerena protiv bogova naroda, a ne protiv anđeoskih bogova Jehovinog nebeskog dvora. Zapravo, Isaija 43:10 koristi isti glagol za ’oblikovati‘ koji vidimo upotrebljen u Isaiji 44:10. Koristiti takve stihove u nastojanju da se porekne da su anđeli bogovi, kada ih Biblija zapravo jasno naziva ’bogovima‘, znači ignorisati svrhu radi koje su ta poricanja napisana. Kao što je rekao Jehezkel Kaufman: ’Prinuđeni smo da ponudimo neprijatan odgovor da se nigde u Bibliji ne poriče postojanje bogova, ni izričito ni implicitno. Čak ni polemika Drugog Isaije ne napada idole nijednom rečju o bogovima.‘“ (Stafford, Jehovah’s Witnesses Defended An Answer to Scholars and Critics [Elihu Books, Huntington Beach, CA: drugo izdanje 2000], str. 101-102)

Stafordova fusnota 92 na strani 102 glasi:

Vidi takođe Isaija 44:11-20. Uporedi Isaija 42:8, 17; 45:18-20; 48:5. Što se tiče Ponovljenih zakona 32:39, uporedi Ponovljeni zakoni 32:16, 21, 37, 38 (vidi napomenu 105 dole). (Isto, podebljanje naše)

Stafford nas u fusnoti 105 obaveštava:

„LXX Ponovljenih zakona 32:43 verovatnije je izvor Pavlovog citata, jer postoje rukopisi LXX ovog teksta koji se sa Pavlovim citatom podudaraju od reči do reči. To što on prvenstveno citira Psalme nije prepreka da se Jevrejima 1:6 prihvati kao citat iz Ponovljenih zakona 32:43, budući da on u Jevrejima 1:5 citira i 2. Samuilovu 7:14. Čini se da citat u Jevrejima 1:6 potiče iz hebrejske recenzije različite od MT, koja se odražava u 4QDeutq… Paul Sanders, The Provenance of Deuteronomy 32 (OTS 37; Leiden: Brill, 1994), 248-252, 422-425. Na stranama 426-429 Sanders raspravlja o odnosu između Jehove i bogova o kojima se govori u 8. stihu (vidi dole) i 43. stihu, te o izjavama u 12. i 39. stihu, gde se kaže da nema bogova ’sa‘ Jehovom. On zaključuje: ’Stih 12 i stih 39 kažu da nema boga „sa“ JHVH. Te tvrdnje se odnose na njegovu delatnost: JHVH je jedini bog koji dela u korist Izraela. U tom pogledu nema drugog boga sa njim… Iako pojmovna pozadina odlomka [Pz 32:8-9] možda jeste arhaična, poruka odlomka potpuno je u skladu sa „monoteističkom“ tvrdnjom u pesmi; drugi bogovi možda postoje — zapravo i postoje — ali za Izrael je jedini značajan bog JHVH. On je čak i najviši bog… a ostali bogovi… podređeni su mu‘ (isto, 427). Vidi isto, strane 237-238, za više o Ponovljenim zakonima 32:39.“ (Isto, str. 111)

Da sažmemo stav Jehovinih svedoka:

Odlomci u Isaiji i Ponovljenim zakonima, gde se kaže da je Jahve jedini Bog, ne isključuju postojanje anđeoskih bogova. Kontekst se bavi pobijanjem postojanja lažnih bogova i/ili idola naroda.
Prema Sandersu, kojeg Stafford odobravajući citira, Ponovljeni zakoni 32:39 ne poriču da postoje drugi bogovi pored Jahvea. Tekst ukazuje na to da je Jahve jedini bog koji dela u korist Izraela. Pretpostavlja se da to podrazumeva da drugi bogovi postoje, ali jednostavno ne delaju u korist Izraela.

Kao odgovor na prvu tačku, pažljivo čitanje Ponovljenih zakona 32 pokazaće da bogovi pomenuti u tekstu uključuju anđeosku vojsku:

„Na revnost razdražiše ga tuđim bogovima, gadovima razgnjeviše ga. Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu“ (lo Elo’ah), „bogovima kojih nijesu znali, novim koji iz bliza dođoše, kojih se nijesu strašili oci vaši.“ Ponovljeni zakoni 32:16-17 JPS 1917

Izraelci su obožavali demone, što se ponavlja i na drugim mestima u Svetom pismu:

„Služili su njihovim idolimai oni su im postali zamka. Žrtvovali su svoje sinovei svoje ćerke demonima.“ Psalam 106:36-37

Zanimljivo je da časopis Stražarska kula pominje da bogovi o kojima se ovde govori uključuju demone, ali ne uviđa značaj toga. Stafford upućuje na Ponovljene zakone 32:16, ali ne pominje 17. stih. Čini se da je Stafford, za razliku od Stražarske kule, shvatio da pominjanje demona u 17. stihu predstavlja ozbiljan problem za tvrdnju da su anđeli bogovi.

Naime, Biblija implicira da su demoni pali anđeli:

„„Zatim će reći onima koji budu na njegovoj levoj strani: ’Odlazite od mene, prokleti, u večnu vatru namenjenu Đavolu i njegovim anđelima.“ Matej 25:41

„Zar ne znate da ćemo suditi anđelima?“ 1. Korinćanima 6:3

„samo zato što dobijam izuzetne objave. Da se ne bih uzoholio, dat mi je trn u telu, Satanin anđeo, da me udara. Dat mi je trn da se ne bih uzoholio.“ 2. Korinćanima 12:7

„Na nebu je izbio rat: Mihailo i njegovi anđeli borili su se sa zmajem. A zmaj i njegovi anđeli borili su se protiv njih,“ Otkrivenje 12:7

O demonima publikacija Stražarske kule Insight on the Scriptures, tom 1, str. 612-613, kaže:

Demone kao takve nije stvorio Bog. Prvi koji je sebe učinio demonom bio je Satana Đavo (vidi SATANA), koji je postao vladar drugih anđeoskih sinova Božjih koji su i sami sebe učinili demonima. (Matej 12:24, 26) U Nojevo vreme neposlušni anđeli su se materijalizovali, oženili ženama, izrodili hibridni naraštaj poznat kao Nefili (vidi NEFILI), a zatim su se dematerijalizovali kada je došao potop. (Postanje 6:1-4) Međutim, po povratku u duhovnu sferu, nisu povratili svoj uzvišeni prvobitni položaj, jer Judina 6 kaže: „I anđele koji nisu zadržali svoj prvobitni položaj, nego su napustili prebivalište koje im je bilo namenjeno, čuva u večnim okovima u gustoj tami za veliki dan kada će nad njima biti izvršena presuda.“ (1. Petrova 3:19, 20) Dakle, u tom stanju guste duhovne tame oni sada moraju ograničiti svoje delovanje. (2. Petrova 2:4)…

… Međutim, zabludeli Izrael je otišao tako daleko da je prinosio svoje sinove i kćeri na žrtvu demonima. (Psalam 106:37; Ponovljeni zakoni 32:17; 2. Dnevnika 11:15)…

Prema istom tom tomu, grčka reč za demona, kao i njen složeni oblik, može se koristiti i u odnosu na božanstva:

Ova upotreba reči ’demon‘ uska je i specifična u poređenju sa shvatanjima drevnih filozofa i sa načinom na koji je ta reč korišćena u klasičnom grčkom. U vezi s tim Theological Dictionary of the New Testament, koji je uredio G. Kitel (tom II, str. 8), primećuje: „Značenje prid[eva daimonios] najjasnije iznosi osobene crte g[rč]kog shvatanja demona, jer označava ono što je izvan ljudskih mogućnosti i što se stoga pripisuje intervenciji viših sila, bilo na dobro bilo na zlo. [To daimonion] kod predhrišćanskih pisaca može se upotrebiti u smislu ’božanski‘.“ (Preveo i uredio G. Bromiley, 1971) Kada su polemički razgovarali sa Pavlom, neki epikurejski i stoički filozofi zaključili su: „Izgleda da objavljuje tuđa božanstva.“ [grč., daimonion]. – Dela apostolska 17:18

Obraćajući se Atinjanima, Pavle je upotrebio složenicu od grčke reči daimon, rekavši: „vidim da ste u svakom pogledu pobožniji od drugih ljudi“ [grč., deisdaimonesterous; latinska Vulgata, ’sujeverniji‘] „od drugih ljudi“ Komentarišući ovu složenicu, F. F. Brus primećuje: „Kontekst mora odlučiti da li se ova reč koristi u boljem ili gorem smislu. Ona je, zapravo, bila jednako neodređena kao i ’religiozan‘ u engl[eskom], i ovde je najbolje da prevedemo ’vrlo religiozni‘. Ali AV ’sujeverni‘ nije sasvim pogrešno; za Pavla je njihova religija najvećim delom bila sujeverje, kao što je to bila, mada na drugim osnovama, i za epikurejce.“ – The Acts of the Apostles, 1970, str. 335.

Kada je govorio kralju Irodu Agripi II, Fest je rekao da Jevreji imaju izvesne sporove sa Pavlom u vezi sa njihovim „svojih verovanja“ [grč., deisdaimoni’as; latinska Vulgata, ’sujeverje‘]. (Dela apostolska 25:19) F. F. Brus je primetio da bi se ova grčka reč „mogla manje uljudno prevesti kao ’sujeverje‘ (kao u AV). Odgovarajući pridev javlja se sa istom dvosmislenošću u [Delima apostolskim] 17:22.“ – Commentary on the Book of the Acts, 1971, str. 483. (Isto, str. 613)

Prevod Novi svet ove specifične termine prenosi kao božanstva, čime se dodatno potkrepljuje da su demoni pogrešno smatrani bogovima i/ili obožavani kao bogovi. Sledeći navod dalje pokazuje da su demoni anđeli i da iza svakog idola stoji anđeosko ili demonsko prisustvo:

„Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi bogovi.“ Psalam 97:7 RSV

LXX je te bogove razumela kao anđele:

„Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi bogovi.“ Brentonov prevod

Naravno, znamo da su anđeli koji su povezani sa idolima zapravo demoni, budući da ti bogovi nastoje da prisvoje obožavanje koje pripada jedino Jahveu, a to je nešto što pravedan anđeo nikada ne bi tražio.

Još važnije, i Svici sa Mrtvog mora (DSS) i LXX zadržavaju varijantno čitanje u Ponovljenim zakonima 32:43 koje se ne nalazi u masoretskom tekstu (MT). To varijantno čitanje pruža dodatni dokaz da su bogovi na koje je Jahve upućivao u Ponovljenim zakonima 32:39 bili anđeli (naročito oni pali):

„Veselite se, narodi, s narodom njegovijem, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj.“ (Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English, preveli i komentarima propratili Martin Abegg Jr., Peter Flint i Eugene Ulrich [HarperCollins, izdanje u mekom povezu: 22. oktobar 2002], str. 193; podebljanje naše)

„Veselite se, narodi, s narodom njegovijem, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj.“ Brentonova LXX

Stafford, zanimljivo, veruje da je Pavle [sic] citirao Ponovljene zakone 32:43 u Jevrejima 1:6:

„Takođe nije neuobičajeno naći ’anđeli‘ kao prevod za ’elohim. LXX i u Ponovljenim zakonima 32:43 i u Psalmu 97:7 koristi ’anđeli‘ za ’elohim. Pisac Poslanice Jevrejima (za kojeg Jehovini svedoci veruju da je apostol Pavle) čak citira Ponovljene zakone 32:43 u Jevrejima 1:6, čime ponovo pokazuje svoje slaganje sa LXX u upotrebi ’anđeli‘ za ’bogovi‘. Isto važi i za Psalam 138:1, gde se ’elohim opet prevodi kao ’anđeli‘.“ (Isto, str. 110-111)

„LXX Ponovljenih zakona 32:43 verovatnije je izvor Pavlovog citata, jer postoje rukopisi LXX ovog teksta koji se sa Pavlovim citatom podudaraju od reči do reči. To što on prvenstveno citira Psalme nije prepreka da se Jevrejima 1:6 prihvati kao citat iz Ponovljenih zakona 32:43, budući da on u Jevrejima 1:5 citira i 2. Samuilovu 7:14. Čini se da citat u Jevrejima 1:6 potiče iz hebrejske recenzije različite od MT, koja se odražava u 4QDeutq… (Isto, str. 111, f. 105)

Ponekad DSS i LXX čuvaju primitivniji — i stoga tačniji — oblik hebrejskog teksta. Stafford se s tim slaže. Komentarišući zašto Jevrejima 10:5 koristi prevod Psalma 40:6 iz LXX umesto MT, Stafford piše:

„… Što se tiče toga zašto Jevrejima 10:5 prihvata značenje LXX umesto hebrejskog teksta Psalma 40:6, može biti da LXX na ovom mestu odražava stariji hebrejski tekst od MT. To je jasno slučaj sa Ponovljenim zakonima 32:43, koji se razlikuju od MT, ali se slažu sa primitivnijim tekstom 4QDeutq (vidi napomenu 105 gore).“ (Isto, str. 112; podebljanje naše)

Najčudesniji deo svega ovoga jeste to što Stafford ne uspeva da poveže bogove pomenute u Ponovljenim zakonima 32:39 sa anđeoskim bogovima iz Ponovljenih zakona 32:43! Stafford zapravo misli da čitanja nađena u DSS i LXX podupiru njegov stav da su anđeli bogovi, dok ona u stvari dokazuju upravo suprotno! Ona dokazuju da Jahve, kada kaže da nema bogova sa njim, misli upravo to — da ni anđeli ni idoli nisu bogovi po prirodi. U tom pogledu Stražarska kula je bila u pravu, jer je istina da Ponovljeni zakoni 32 napadaju bića koja se lažno smatraju bogovima. Ipak, ono u čemu je Stražarska kula pogrešila jeste njihova tvrdnja da ta bića ne uključuju anđele. Nadahnuto Sveto pismo jasno uči da drugi mogu lažno smatrati anđele bogovima, ali istina je da je jedino Jahve Bog po suštini i prirodi. Kao što psalmista kaže:

„Niko među bogovima nije kao ti, Jehova,nema takvih dela kao što su tvoja. Svi narodi koje si stvoriodoći će i pokloniće se pred tobom, Jehova,i slaviće tvoje ime. Jer ti si velik i činiš čudesna dela,jedino si ti Bog.“ Psalam 86:8-10

Nadahnuti psalmista izjavljuje da je jedino Jahve Bog među drugim takozvanim bogovima. Prevod Novi svet Svetoga pisma sa referencama iz 1984. ovde ima fusnotu, koja glasi:

8* „među bogovima“ Hebr., va’elohim’; grč., the-ois; lat., di’is; T, „uzvišeni anđeli“.

Očigledno su jevrejski prevodioci Targuma te bogove razumeli kao anđele. U kontekstu Psalma 86 nema ničega što bi te takozvane bogove povezivalo sa lažnim bogovima/idolima naroda. Štaviše, sami Psalmi pružaju potvrdu da su to anđeli, kao što prevod Novi svet jasno pokazuje. Prevod Novi svet upućuje sa prethodnog teksta na Psalam 89:6. Sedmi stih je uključen radi konteksta:

„Jer ko se na nebu može porediti s Jehovom? Ko je među Božjim sinovima kao Jehova? Na skupu svetih vlada strahopoštovanje prema Bogu.On je veličanstven i uliva strahopoštovanje svima oko sebe.“

Upućivanje na sinove Božje pokazuje da su to anđeli, što pruža dodatnu potvrdu da je jedino Jahve Bog među nebeskom vojskom.

Drugi odlomci koji potvrđuju da je jedino Jahve Bog uključuju:

„Vama je bilo dato da to vidite kako biste znali da je Jehova pravi Bog“ (ha elohim); „nema drugog osim njega“… „Zato danas znajte i čuvajte to u svom srcu – Jehova je pravi Bog“ (ha elohim) „gore na nebu i dole na zemlji. Nema drugoga.“ Ponovljeni zakoni 4:35, 39

LXX glasi:

KURIOS hO QEOS SOU hOUTOS QEOS ESTI („da je Gospod Bog“)… KURIOS hO QEOS SOU hOUTOS QEOS.

Zapazite da u 35. stihu imamo Kolvelovu konstrukciju (predverbalni anartrični QEOS [theos] pre EIMI), a u 39. stihu podrazumevanu. Može biti da ovde imamo kvalitativnu upotrebu reči QEOS, što bi značilo da tekst zapravo kaže: „Gospod Bog tvoj, On je (po prirodi) Bog.“

Jedino je Jahve elohim na nebu i na zemlji, što još jednom pokazuje da anđeli koji su na nebu nisu stvarni bogovi. Bilo bi besmisleno reći da se ovo odnosi na idole i/ili na lažne bogove naroda, budući da ni idoli ni ti lažni bogovi poput Vala ne obitavaju na nebu.

„Nema svetoga kao što je Gospod; jer nema drugoga osim tebe; i nema stijene kao što je Bog naš.“… „Gospod ubija, i oživljuje; spušta u grob, i izvlači.“ 1. Samuilova 2:2, 6 ASV

I konačno:

„Da bi poznali svi narodi na zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugoga.“ 1. Carevima 8:60 ASV

Opet, u konkretnim kontekstima prethodnih navoda nema ničega o lažnim bogovima ili idolima naroda, što ukazuje na to da tvrdnja da nema nikoga osim Jahvea znači upravo to. Jednostavno ne postoje drugi bogovi. Otuda svi ovi navodi konačno pokazuju da, šta god reč „bogovi“ značila u odnosu na Jahveovu anđeosku vojsku, jedno sigurno ne znači — da su ta bića zaista bogovi po prirodi. Rečima apostola Pavla:

„Ali dok još niste poznavali Boga, robovali ste bogovima koji zapravo nisu bogovi.“ Galatima 4:8

Da sažmemo dosadašnje podatke:

Ponovljeni zakoni 32:39 kažu da nema bogova pored Jahvea.
Kontekst pokazuje da ti bogovi uključuju demone.
Demoni, dakle, nisu bogovi.
Prema Svetoj Bibliji, demoni su zapravo anđeli.
Budući da su demoni anđeli koji nisu bogovi, sledi da anđeli nisu bogovi.

Sada prelazimo na drugu tačku, naime da se Ponovljeni zakoni 32:39 odnose na Božju delatnost. Sandersova tvrdnja da nije bilo drugog boga osim Jahvea koji je delao u korist Izraela pruža dodatan dokaz da je stav Jehovinih svedoka nebiblijski. Sveto pismo jasno kaže da Bog nije bio sam u iskupljenju Izraela:

„Jehova je išao pred njima danju u stubu od oblaka pokazujući im put, a noću u stubu od vatre dajući im svetlost. Tako su mogli da putuju i danju i noću. Stub od oblaka nije se udaljavao od naroda danju, ni stub od vatre noću.“ Izlazak 13:21-22

„Tada je anđeo pravog Boga, koji je išao ispred Izraelaca, otišao i stao iza njih. I stub od oblaka, koji je bio pred njima, pomerio se i stao iza njih. Tako se on postavio između egipatske vojske i Izraelaca. S jedne strane oblak je bio mračan, a s druge strane osvetljavao je noć. I Egipćani cele noći nisu prišli Izraelcima. Mojsije je pružio ruku prema moru, a Jehova je učinio da celu noć duva jak istočni vetar, koji je potiskivao more i pretvarao morsko dno u suvo tlo. I vode su se razdvojile. Izraelci su krenuli posred mora po suvom tlu, a voda im je stajala kao zid s desne i s leve strane. Egipćani su pošli u poteru za njima. Svi faraonovi konji, njegova bojna kola i njegovi konjanici krenuli su za njima u more. Za vreme jutarnje straže Jehova je iz stuba od vatre i oblaka pogledao egipatsku vojsku i stvorio pometnju u njoj. Poskidao je točkove s njihovih kola, tako da su se jedva kretala. Tada su Egipćani povikali: „Bežimo od Izraelaca, jer se Jehova bori za njih protiv Egipta!““ Izlazak 14:19-20, 24-25

„„Šaljem pred tobom anđela da te čuva na putu i da te dovede na mesto koje sam pripremio. Slušaj ga i čini sve što ti kaže. Ne buni se protiv njega, jer on neće oprostiti tvoje prestupe. On nosi moje ime. Ali ako ga budeš dobro slušao i činio sve što kažem, ja ću biti neprijatelj tvojim neprijateljima i protivnik tvojim protivnicima. Moj anđeo će ići pred tobom i odvešće te u zemlju Amoreja, Heteja, Ferezeja, Hananaca, Jeveja i Jevuseja, i ja ću ih istrebiti.“ Izlazak 23:20-23

„Jehova je još rekao Mojsiju: „Pođi odavde s narodom koji si izveo iz Egipta. Idite u zemlju za koju sam se zakleo Avrahamu, Isaku i Jakovu da ću je dati njihovom potomstvu. Poslaću pred vama anđela i isteraću Hanance, Amoreje, Heteje, Ferezeje, Jeveje i Jevuseje. Idite u zemlju u kojoj teče med i mleko. Ja neću ići s vama jer ste vi nepokoran narod, pa bih vas putem mogao istrebiti.““ Izlazak 33:1-3

„Zato smo zavapili Jehovi i on nas je čuo, pa je poslao anđela i izveo nas iz Egipta. Sada smo u Kadisu, gradu koji je na granici tvoje zemlje.“ Brojevi 20:16

„Jehovin anđeo je došao iz Galgala u Vokim i rekao: „Izveo sam vas iz Egipta i doveo sam vas u zemlju za koju sam se zakleo da ću je dati vašim precima. Još sam rekao: ’Neću nikada raskinuti svoj savez s vama. A vi ne sklapajte savez sa stanovnicima ove zemlje i srušite njihove oltare.‘ Ali niste me poslušali. Zašto ste tako postupili? Zato vam kažem: ’Neću ih oterati pred vama. Oni će vam postati zamka i njihovi bogovi će vas odvući od mene.‘“ Kada je Jehovin anđeo izgovorio ove reči pred svim Izraelcima, narod je na sav glas zaplakao. Zato je to mesto nazvano Vokim. Tu su Jehovi prineli žrtve.“ Sudije 2:1-5

„Jer reče: Doista su moj narod, sinovi koji neće iznevjeriti. I bi im Spasitelj. U svakoj tugi njihovoj on bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi on ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vrijeme.“ Isaija 63:8-9 ASV

„Nakon 40 godina, pojavio mu se anđeo u pustinji kod gore Sinaj, u vatri koja je plamtela u jednom grmu. Mojsije se začudio kad je to video. Dok je prilazio da bolje pogleda, čuo je Jehovin glas: ’Ja sam Bog tvojih predaka, Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.‘ Mojsije je počeo da drhti od straha i više se nije usuđivao da gleda grm. Tada mu je Jehova rekao: ’Skini sandale s nogu, jer je mesto na kom stojiš sveta zemlja. Video sam kako u Egiptu ugnjetavaju moj narod i čuo sam njegov vapaj, pa sam sišao da ga izbavim. A sad idi, šaljem te u Egipat.‘ Dakle, Mojsija su se odrekli, govoreći: ’Ko je tebe postavio za vladara i sudiju?‘ Ali Bog je upravo njega, preko anđela koji mu se pojavio u grmu, poslao da im bude vladar i izbavitelj. Taj čovek ih je izveo iz Egipta čineći čuda i znakove u Egiptu, kod Crvenog mora i u pustinji 40 godina. „To je isti Mojsije koji je rekao Izraelcima: ’Bog će vam iz vašeg naroda podići proroka kao što sam ja.‘ On je bio u pustinji s narodom, našim precima. Njemu je anđeo govorio na gori Sinaj i on je primio svete objave, koje su žive, da ih preda nama.“ Dela apostolska 7:30, 35, 38

Drugi odlomci pokazuju da ovaj anđeo nije bio sam, budući da su ga pratile mirijade anđela:

„Jehova je došao sa Sinaja,obasjao ih je sa Sira, zasjao je u svojoj slavi s faranskih brda.S njim su bile nebrojene hiljade svetih anđela,zdesna su mu bili njegovi ratnici.“ Ponovljeni zakoni 33:2

„vi koji ste primili Zakon preko anđelâ, ali ga se niste držali.“ Dela apostolska 7:53

„Zašto je onda Zakon dat? On je dat kasnije da bi prestupi postali očigledni, dok ne dođe potomstvo kome je dato obećanje. I bio je prenesen putem anđela preko jednog posrednika.“ Galatima 3:19

„Jer ako je reč izgovorena preko anđela bila pouzdana, pa su svaki prestup i svaka neposlušnost bili pravedno kažnjeni,“ Jevrejima 2:2

Sada nam preostaje jedan od dva zaključka. Ili je Sanders u pravu da je Jahve bio jedini bog koji je delao u korist Izraela, što znači da ti anđeli nisu bili bogovi. Ili su Stražarska kula i Stafford u pravu u pogledu postojanja anđeoskih bogova, što znači da Jahve nije bio jedini bog koji je delao u korist Izraela. Oba stava ne mogu biti istinita.

U svakom slučaju, Jehovini svedoci ostaju sa ozbiljnim problemima. Prihvatanje Sandersovog stava poništava verovanje Jehovinih svedoka u anđeoske bogove. Prihvatanje stava Jehovinih svedoka da postoje anđeoski bogovi vodilo bi u protivrečnost sa Ponovljenim zakonima 32:39, koji kažu da nema bogova uz Jahvea. Kao što smo videli, pominjanje demona u Ponovljenim zakonima 32:17 pokazuje da su i anđeli uključeni među one za koje se kaže da nisu bogovi, nasuprot tvrdnjama Stražarske kule i Stafforda.

U svetlu prethodnog, stav Jehovinih svedoka da su anđeli bogovi ne može se održati. Jedino je Jahve Bog po suštini i prirodi.

Stafford bi mogao da tvrdi da anđeo koji deluje kao Božji zastupnik u korist Izraela nije isto što i anđeoski bog koji po sopstvenoj volji radi u korist Izraela. Mogao bi da tvrdi da, budući da su anđeli Božji zastupnici, ipak je Bog taj koji sam kroz njih deluje u korist Izraela.

Ako Stafford odabere da tako argumentuje, onda bi samo promašio poentu da reč „jedini“ znači „samo jedan“. Ako su anđeli delovali u korist Izraela — bez obzira na njihovo navodno zastupništvo — oni su ipak tu, uz JHVH, pa JHVH stoga nije sam.

Šta je onda sa tumačenjem Jovana 1:1 kod Jehovinih svedoka? Biblijski podaci pokazuju da prevođenje ovog odlomka sa „neki bog“ nije prihvatljivo. To je u očiglednoj suprotnosti sa jasnim apsolutnim monoteizmom koji se uči na nadahnutim stranicama Svetog pisma.

Za više informacija o Jovanu 1:1 i prevodu Jehovinih svedoka, pogledajte sledeće odlične članke i rasprave:

http://answering-islam.org/Shamoun/john1_1_eb.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/q_2cor4_4.htm
http://aomin.org/GERM_JWS.html
http://aomin.org/JOHN1_1.html
http://forananswer.org/John/Jn1_1.htm
http://forananswer.org/Top_JW/Scholars and NWT.htm
http://forananswer.org/Mars_Jw/JB-RH.Jn1_1.Index.htm

DODATAK

Apologeta Greg Stafford ima primedbu na to što evangelici koriste Galatima 4:8 da bi porekli postojanje anđeoskih bogova:

Galatima 4:8 se često zloupotrebljava da bi se dokazalo da nema drugih bogova osim Jehove. Nakon što se s pravom pozvao na Isaiju 45:21-22 kao na izazov idolskim bogovima, James White (The Forgotten Trinity, 37-38) navodi Galatima 4:8 kao dokaz da Pavle idole naziva „onima koji ‘po prirodi nisu bogovi’“. Ali onda zaključuje: „Bog koji nije Jahve jeste, po prirodi, ‘ne-bog’.“ Osim ako White ne namerava da tvrdi da su Galati robovali anđelima koji su služili Bogu ‘kada nisu poznavali Boga’, njegov opšti zaključak ne sledi iz Pavlove konkretne izjave u Galatima 4:8. Bowmanovo baratanje ovim tekstom (Why You Should Believe in the Trinity, 53-54) i 1. Korinćanima 10:20 takođe je prilično zanimljivo. Pavle u 1. Korinćanima 10:19 idole naziva „ništa“; oni nisu demoni koji ih koriste u 20. stihu. Bowman jednostavno pretpostavlja da u Galatima 4:8 Pavle govori o demonima, a ne o idolima. Budući da se to ne može dokazati, veoma je nesrećno što on to koristi kao dokaz protiv činjenica koje su jasno izražene na drugim mestima u pogledu anđela kao „bogova“. (Isto, str. 99, 90n)

Pre nego što se osvrnemo na Staffordovu tvrdnju, treba pomenuti da je Pavle napisao Poslanicu Galatima da bi se suprotstavio lažnim učenjima judaizatora. Bilo je Jevreja koji su pokušavali da nagovore Galate da slede lažno jevanđelje koje je učilo da su za spasenje neophodni vera u Hrista i držanje Mojsijevog zakona. O idolima se malo govori. U svetlu toga Pavle piše:

„Tako smo i mi, dok smo bili deca, robovali načelima ovog sveta. Ali kad je došlo vreme, Bog je poslao svog Sina, kojeg je rodila žena i koji je bio podložan Zakonu, da kupi i oslobodi one koji su pod Zakonom, kako bi nas Bog usvojio kao sinove. A pošto ste sinovi, Bog je u naša srca poslao duh koji je dao svom Sinu i taj duh viče: „Ava, Oče!“ Zato niko od vas više nije rob, nego sin. A ako si sin, onda si i naslednik zahvaljujući Bogu. Ali dok još niste poznavali Boga, robovali ste bogovima koji zapravo nisu bogovi. A sada kad ste upoznali Boga – u stvari sada kad je Bog upoznao vas – kako to da se ponovo vraćate ispraznim i bezvrednim načelima i želite da im ponovo robujete? Vi savesno obeležavate dane, mesece, razdoblja i godine.“ Galatima 4:3-10

Kontekst pokazuje da je biti porobljen tim takozvanim bogovima značilo biti porobljen lažnim verskim učenjima koja ne potiču od Boga. Pavle ovu misao ponavlja i na drugom mestu:

„Pazite da vas niko ne uhvati u zamku služeći se filozofijom, kao i ispraznim i varljivim rečima. Sve to se temelji na ljudskim predanjima, na gledištima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima. Jer Hrist je savršeno oličenje svih Božjih osobina. Zato vam zahvaljujući njemu, koji je poglavar svih vladavina i vlasti, ništa ne nedostaje. Pošto ste u jedinstvu s njim, vi ste i obrezani, ali ne ljudskim rukama, već tako što ste odbacili grešno telo, jer se takvo obrezanje očekuje od Hristovih slugu. Sahranjeni ste s njim, jer ste se krstili krštenjem poput njegovog. A s njim ste i uskrsnuti jer ste u jedinstvu s njim i verujete u ono što je svojom silom učinio Bog, koji ga je uskrsnuo iz mrtvih. Vas, koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i zbog toga što ste bili neobrezani, Bog je oživeo i ujedinio s njim. U svojoj dobroti oprostio nam je sve naše prestupe i izbrisao pisani dokument s njegovim mnogim odredbama koji je svedočio protiv nas. Uklonio ga je pribivši ga na mučenički stub. Mučeničkim stubom razoružao je vladare i vlasti i pred svima pokazao da ih je porazio, vodeći ih kao zarobljenike u pobedničkoj povorci. Zato neka vam niko ne govori šta da jedete i pijete i neka vam ne zapoveda da slavite praznike, da držite dane mladog meseca ili sabate. Sve to je samo senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hrist. Pazite da ne ostanete bez nagrade zbog onih koji uživaju u lažnoj poniznosti i služenju anđelima, onih koji „zastupaju“ svoja viđenja. Bez razloga su ponosni na svoje telesno razmišljanje, a ne drže se onoga koji je glava, zahvaljujući kome je celo telo snabdeveno svim što je potrebno i skladno sastavljeno zglobovima i ligamentima, tako da raste zbog snage koja dolazi od Boga. Ako ste zajedno sa Hristom umrli i odbacili gledišta ovog sveta, zašto i dalje živite kao da pripadate ovom svetu i držite se propisa: „Ne diraj, ne jedi, ne dotiči“? Ti propisi se odnose na stvari koje se iskoriste i više ih nema. To su ljudske zapovesti i učenja. Oni koji se njima vode služe Bogu na svoj način, pretvaraju se da su ponizni i strogi su prema svom telu. Iako svi ti propisi izgledaju mudro, oni ne pomažu čoveku da se bori protiv želja tela.“ Kološanima 2:8, 16-23

Štaviše, Sveto pismo kaže da je ovaj pokvareni i zli svet pod Sataninom vlašću:

„Đavo ga je zatim odveo na visoku goru pa mu je u jednom trenu pokazao sva kraljevstva sveta. I rekao mu je: „Daću ti vlast nad svim ovim kraljevstvima i njihovu slavu, jer je ta vlast meni predata i dajem je kome hoću. Dakle, ako mi se pokloniš, sva vlast će biti tvoja.““ Luka 4:5-7

Zapazite da Satana ovde traži obožavanje, što posredno svedoči da su bogovi za koje je Pavle rekao da su im neznabošci robovali bili Satana i njegovi demoni.

„Sada se sudi ovom svetu, sada će vladar ovog sveta biti svrgnut.“ Jovan 12:31

„Neću još mnogo govoriti s vama, jer dolazi vladar ovog sveta. On nema vlast nada mnom.“ Jovan 14:30, up. 16:11

„Hrist je dao sebe za naše grehe da bi nas izbavio od sadašnjeg zlog sveta, u skladu s voljom našeg Boga i Oca,“ Galatima 1:4

„koje ste nekada činili kada ste živeli onako kako živi ovaj svet, po volji vladara koji vlada vazduhom, to jest duhom koji sada deluje u onima što su neposlušni.“ Efescima 2:2

„Mi znamo da pripadamo Bogu, a ceo svet je pod vlašću Zloga.“ 1. Jovanova 5:19

Treće, Sveto pismo uči da su sva lažna ljudska mudrost i predanja nadahnuti od Satane i njegovih anđela, sa ciljem da se ljudi spreče da prihvate jevanđelje Gospoda Isusa Hrista:

„Ali se bojim da se – kao što je zmija zavela Evu svojim lukavstvom – vaše misli ne iskvare i da ne izgubite iskrenost i čestitost koju dugujete Hristu. Jer vi dobro podnosite kad neko dođe i propoveda drugačijeg Isusa od onoga koga smo mi propovedali, ili kad unosi drugačiji duh od onoga koji ste primili ili objavljuje drugačiju dobru vest od one koju ste prihvatili.“ 2. Korinćanima 11:3-4

„Jer takvi ljudi su lažni apostoli, koji varaju druge i pretvaraju se da su Hristovi apostoli. A nije ni čudo, jer se i sam Satana pretvara da je anđeo svetlosti. Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali kraj će im biti prema njihovim delima.“ 2. Korinćanima 11:13-15

„Ne dajte nikome da vas zavede ni na koji način, jer taj dan neće doći dok se najpre ne pojavi otpadništvo i ne otkrije se čovek bezakonja, sin uništenja. On je protivnik i uzvisuje se iznad svakoga koga nazivaju bogom i svega čemu ljudi služe. On sedi u Božjem hramu prikazujući se kao bog. Zar se ne sećate da sam vam to govorio još dok sam bio s vama? Sada znate šta ga zadržava, da bi se otkrio tek kad za to dođe vreme. Zaista, bezakonje tog čoveka, koje je tajna, već deluje, ali ono će ostati tajna samo do trenutka kad više ne bude onoga ko ga sada zadržava. Tada će se otkriti bezakonik. Njega će Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i uništiti tokom svoje prisutnosti. Ali bezakonikova prisutnost, koju Satana omogućuje svojim delovanjem, propraćena je moćnim delima, lažnim znakovima i čudima i svakom nepravdom i prevarom. Sve to zavodi ljude koji za kaznu odlaze u propast zato što nisu prihvatili i zavoleli istinu, što im je moglo doneti spasenje. Zato Bog dopušta da pod uticajem prevare poveruju u laži, kako bi svi oni bili osuđeni jer nisu verovali u istinu, nego su voleli nepravdu.“ 2. Solunjanima 2:3-4, 9-12

„A Duh izričito govori da će u posljednja vremena odstupiti neki od vjere slušajući duhove prevare i nauke demonske, U licemjerju lažljivaca, čija je savjest spaljena, Koji zabranjuju ženiti se, i traže uzdržavanje od jela koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnošću uzimaju vjerni i oni koji su poznali istinu. Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije za odbacivanje kad se prima sa zahvalnošću, Jer se osvećuje riječju Božijom i molitvom.“ 1. Timoteju 4:1-5

„Ko je lažov ako ne onaj koji poriče da je Isus zaista Hrist? Ko poriče Oca i Sina – taj je antihrist. Ko god poriče Sina, nema Očevo priznanje. Ko priznaje Sina, ima Očevo priznanje.“ 1. Jovanova 2:22-23

„Ljubljeni, ne vjerujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lažni proroci izišli u svijet. Po ovome raspoznavajte Duha Božijeg: svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i to je duh Antihrista, za kojega ste čuli da dolazi, i sada je već u svijetu. Vi ste od Boga, dječice, i pobijedili ste ih, jer je veći Onaj koji je u vama negoli koji je u svijetu. Oni su od svijeta, zato govore od svijeta, i svijet ih sluša. Mi smo od Boga; koji poznaje Boga sluša nas, koji nije od Boga ne sluša nas. Po ovome poznajemo duha istine i duha obmane.“ 1. Jovanova 4:1-6 NIV

Ovde vidimo da je antihrist onaj ko pripada svetu i govori iz sveta.

„I zvijer koju vidjeh bijaše slična risu, i noge joj kao u medvjeda, i usta njezina kao usta lava. I dade joj aždaja silu svoju i prijesto svoj i vlast veliku. I vidjeh jednu od glava njezinih kao na smrt zaklanu, i njezina smrtna rana izliječi se. I sva zemlja diveći se pođe za zvijeri, i pokloniše se aždaji koja dade vlast zvijeri; I pokloniše se zvijeri govoreći: Ko je kao zvijer? Ko može sa njom ratovati? I dana joj biše usta koja govore ohole riječi i huljenja, i dade joj se vlast da zlotvori četrdeset i dva mjeseca. I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli Ime njegovo, i dom njegov, i one koji stanuju na nebu. I dano joj bi da ratuje sa svetima i da ih pobijedi; i dana joj bi vlast nad svakim rodom i narodom i jezikom i plemenom. I pokloniše se njoj svi oni koji žive na zemlji, čije ime nije zapisano u Knjizi života Jagnjeta zaklanoga od postanja svijeta. Ako ko ima uho neka čuje. Ko u ropstvo odvodi, u ropstvo će otići; ko mačem ubija, treba i on mačem da bude ubijen. Ovdje je trpljenje i vjera svetih. I vidjeh drugu zvijer gdje izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta, i govoraše kao aždaja. I svu vlast prve zvijeri činjaše pred njom; i učini da se zemlja i koji žive na njoj poklone prvoj zvijeri, čija se smrtna rana iscijeli. I činjaše znamenja velika, pa učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I obmanjuje one koji žive na zemlji čudesima, koja joj biše dana da čini pred zvijeri, govoreći onima koji žive na zemlji da načine lik zvijeri, koja imade ranu od mača i osta živa. I bi joj dano da liku zvijeri dade duh, da lik zvijeri i progovori i učini da budu pobijeni oni koji se ne poklone liku zvijeri.“ Otkrivenje 13:2-6, 11-15 NIV

„I vidjeh gdje iz usta aždaje i iz usta zvijeri i iz usta lažnoga proroka izlaze tri nečista duha kao žabe; Jer ovo su duhovi demonski koji čine čudesa, i odlaze carevima cijele vaseljene da ih skupe na boj za Dan onaj veliki Boga Svedržitelja.“ Otkrivenje 16:13-14 NIV

Prethodni navodi pomažu da se razjasni šta Pavle misli u Galatima 4. I ovaj pali svet i njegova verska predanja i mudrost pod Sataninom su vlašću. To pruža dokaz da se Pavlovo pominjanje takozvanih bogova ne odnosi na idole kao takve, već na zle, opake duhove koji porobljavaju čoveka svojim lažnim učenjima. Drugim rečima, Pavle tvrdi da su Satana i njegovi demoni, kao izvor svega lažnog verskog znanja i mudrosti, lažni bogovi, duhovna bića koja po prirodi nisu bogovi.

Štaviše, čak i da je Pavle imao na umu idole, to nimalo ne bi pomoglo Staffordovom slučaju. Pagani koji su obožavali idole nisu bili toliko naivni. Razumeli su da komad drveta ili kamena nije sam bog, već zemaljski prikaz božanskog bića. Obožavali su božansko biće koje stoji iza idola. To i sam Pavle kaže kada tvrdi da su neznabošci pravili likove stvorenja i obožavali ih umesto da obožavaju Stvoritelja:

„Govoreći da su mudri, poludješe, I zamijeniše slavu besmrtnoga Boga podobijem smrtnoga čovjeka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se beščaste tjelesa njihova među njima samima; Koji zamijeniše istinu Božiju lažju, i više poštovaše i poslužiše tvari nego Tvorcu, koji je blagosloven u vijekove. Amin.“ Rimljanima 1:22-25 RSV

Dakle, kada Pavle kaže „znamo da idol nije ništa na svijetu“, on pretpostavlja da bi se njegovi slušaoci od srca složili — i to ne prosto zato što su kao hrišćani došli do nekakvog novog razumevanja. Naprotiv, oni su znali da je idol ništa i da im ne može pomoći, ali sada — kao hrišćani — priznaju jednog, istinitog Boga (za razliku od „mnogih bogova“ za koje su pagani znali da stoje iza njihovih idola), jedinog Boga koji je „Bog po prirodi“.

Ako ti ‘bogovi’ nisu bili ‘bogovi po prirodi’, Pavle podrazumeva da postoji bar jedan koji JESTE Bog po prirodi — a to samo po sebi pobija argument Jehovinih svedoka da Sveto pismo ne govori o Božjoj prirodi. Ponovljeni zakoni 32:17 kažu isto — demoni (NE IDOLI!!!) bili su „ne Bogu“.

Najzad, kao što smo već pokazali, čak i bez Galatima 4:8 postoji obilje dokaza koji pokazuju da demoni, a time i anđeli, nisu bogovi. Evo još nekoliko navoda:

„Ne, nego kažem da ono što idolopoklonici žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu. A ja ne želim da vi imate išta zajedničko s demonima.“ 1. Korinćanima 10:20

Jehovin svedok bi mogao da tvrdi da jednina theos ovde pokazuje da Pavle ne poriče da su demoni suštinski bogovi, već da se žrtve neznabožaca ne prinose jednom večnom Bogu. Problem sa ovom tvrdnjom je što propušta da Pavlovu izjavu sagleda u svetlu njene starozavetne pozadine, koja, kao što smo videli, izričito uči da postoji samo jedan Bog po suštini i prirodi:

„Jerovoam je postavio svoje sveštenike za obredne uzvišice kako bi služili demonima s likom jarca i kipovima teleta koje je načinio.“ 2. Dnevnika 11:15

„Vi sada mislite da ćete moći da se oduprete Jehovinom kraljevstvu koje je u ruci Davidovih potomaka, jer vas je mnogo i imate zlatnu telad koju je Jerovoam načinio da vam budu bogovi. Zar niste oterali Jehovine sveštenike, Aronove potomke, i Levite, i postavili svoje sveštenike kao narodi drugih zemalja? Ko god bi došao i prineo junca i sedam ovnova mogao je da postane sveštenik idola, koji nisu bogovi.“ 2. Dnevnika 13:8-9

Za demone kojima su Jerovoam i drugi prinosili žrtve izričito se kaže da uopšte nisu bogovi, što potkrepljuje našu tvrdnju da Sveto pismo poriče da su anđeli bogovi po prirodi. Otuda Pavlova upotreba jednine theos može jednostavno biti njegov način da istakne dosledno starozavetno učenje da postoji samo jedan Bog. Svako drugo takozvano božanstvo jeste ne-božanstvo.