Isus Hristos – jedan Gospod otkriven u spisima Starog zaveta

**Dodatak
**

Otac je jedini istiniti Bog nasuprot kome?

Pažljiva analiza odlomaka koji Oca nazivaju jednim ili jedinim istinitim Bogom pokazuje da novozavetni pisci nisu nameravali da isključe ni Sina ni Svetog Duha iz toga da su takođe Bog. Kontekst ovih izjava pokazuje da Otac nije jedini istiniti Bog na način koji isključuje njegovog Sina ili njegovog večnog Duha, nego nasuprot idolima, to jest lažnim bogovima koje neznabošci pogrešno obožavaju.

Uzmimo, na primer, Jovan 17:3:

„A ovo je vječni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista.“

Kada ovo uporedimo sa onim što jevanđelist piše na drugom mestu, postaće očigledno da njegova poenta nije da je Otac jedini istiniti Bog nasuprot svome jedinstveno božanskom Sinu, nego u odnosu na idole naroda:

„A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni. Dječice, sačuvajte sebe od idola!“ 1. Jovanova 5:20-21

Ovo postaje još očiglednije iz sledećih tekstova:

„A o žrtvama idolskim poznato nam je da svi imamo znanje. Znanje nadima, a ljubav izgrađuje. Ako li neko misli da nešto zna, još ništa nije saznao kao što treba znati. A ako neko ljubi Boga, toga je Bog poznao. Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svijetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda, Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz njega. Ali svi nemaju to saznanje; jer neki, sa savješću naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku žrtvu, i njihova savjest, budući slaba, prlja se.“ 1. Korinćanima 8:1-7

„Posrednika pak nema gdje je jedan; a Bog je jedan.“ Galatima 3:20

„Ali tada ne znajući Boga, robovaste bogovima koji to po prirodi nisu.“ Galatima 4:8

„Jer oni sami pričaju o nama kako nas vi dočekaste, i kako se od idola obratiste Bogu, da služite Bogu živom i istinitom, I da očekujete Sina njegova s nebesa, kojega podiže iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gnjeva koji dolazi.“ 1. Solunjanima 1:9-10

Dakle, Otac je jedan ili jedini istiniti Bog nasuprot lažnim bogovima kojima služe neznabošci. On to nije na način koji isključuje Sina ili Duha.

Osim toga, ako neko insistira da ovi tekstovi zaista isključuju Sina i Duha iz istinskog božanstva, onda mora biti dosledan i tvrditi da oni isto tako isključuju Oca iz toga da bude jedan Gospod svih. Uostalom, neki od stihova koji Oca označavaju kao jednoga Boga takođe nazivaju Sina jednim Gospodom (up. 1. Korinćanima 8:6; Efescima 4:5-6). Prema tome, ako to što se Otac naziva jednim Bogom isključuje Sina iz toga da bude Bog, onda to što se Sin označava kao jedan Gospod mora isto tako značiti da ni Otac ne može biti Gospod.

Ovi argumenti nisu novi, budući da su ih hrišćani iznosili od samog početka. Jedan takav hrišćanin bio je Danijel Voterlend (Daniel Waterland), trinitarac iz 18. veka koji je bio prinuđen da se pozabavi izopačavanjem Svetog pisma od strane takozvanih hrišćanskih unitarijanaca, koji su nastojali da opovrgnu Trojstvo i večno preegzistiranje Gospoda Isusa Hrista. Evo kako je Voterlend odgovorio jednom protivniku koji je pokušao da zloupotrebi Jovan 17:3, 1. Korinćanima 8:6 i Efescima 4:6 kako bi opovrgao apsolutno božanstvo Sina:

Zatim navodite Jovan xvii 3, 1. Kor. viii 6, Ef. iv 6, da biste dokazali da se Otac ponekad naziva jedinim istinitim Bogom; a to je sve što ti stihovi dokazuju. Ali niste pokazali da se on tako naziva nasuprot Sinu, ili tako da ga isključuje. To može biti mišljeno samo nasuprot idolima, kao što je čitava starina smatrala; ili može značiti da je Otac prvenstveno, ne isključivo, jedini istiniti Bog, kao prva Osoba blaženog Trojstva, Koren i Izvor druge dve. Primećujete da „na ovim i mnogim drugim mestima, jedan Bog jeste Osoba Oca, za razliku od Osobe Sina“. Sasvim je izvesno da se Osoba Oca tu razlikuje od Osobe Sina, jer se one zasebno imenuju; i možete tu opasku upotrebiti kako vam drago protiv savelijanaca, koji od dve prave samo jednu Osobu. Ali kakvu drugu upotrebu možete od nje načiniti, ne vidim; osim ako možete dokazati ovu odričnu tvrdnju: da se ne može navesti nijedan dovoljan razlog za nazivanje Oca jedinim Bogom, a da se ne pretpostavi da je Sin isključen. Novacijanova primedba o jednom od vaših tekstova, Jovan xvii 3, („Tebe, jedinoga istinitog Boga, i Isusa Hrista koga si poslao“), možda zaslužuje vašu pažnju. On naslov jedinoga istinitog Boga primenjuje na obojicu, budući da su združeni u istoj rečenici, i budući da je večni život učinjen zavisnim od poznavanja jednoga koliko i drugoga. On nije video onu osobitu snagu isključne reči (jedini) na kojoj vi toliko insistirate. Znao je bolje, budući da je dobro poznavao jezik i učenje hrišćanske Crkve. Njegovo tumačenje je, da govorimo skromno, barem jednako verovatno kao i vaše. Ako ne možete naći jasnije ili očiglednije tekstove protiv nas, nećete moći pomoći svojoj stvari.

Što se tiče 1. Kor. viii 6, sve što se iz toga razložno može izvesti jeste da se Otac tu naglašeno naziva jednim Bogom; ali bez namere da se Sin isključi iz toga da je takođe Bog: kao što se Sin naglašeno naziva jednim Gospodom; ali bez namere da se isključi Otac iz toga da je takođe Gospod. Razlozi za naglasak mogu se navesti u oba slučaja; a oni su suviše očigledni da bi ih trebalo nabrajati**. Jednu stvar izvolite primetiti: da je govor tamo, st. 4, 5, o** idolima i takozvanim bogovima i gospodima, koji nemaju nikakvog prava ni osnova na religiozno obožavanje. Od njih se i Otac i Sin podjednako razlikuju: što nam barem može nagovestiti da tekstovi Starog ili Novog zaveta, koji objavljuju jedinstvo i isključuju druge, ne isključuju Sina, „kroz koga je sve“: tako da ste i ovde nesrećno navedli odlomak koji, umesto da ide vama u prilog, izgleda pre protiv vas.

Imate još jedan, a to je Ef. iv 6: „Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroz sve, i u svima vama.“ Čuveni odlomak, koji su drevni pisci uglavnom razumevali kao da se odnosi na čitavo Trojstvo. Nad svima, kao Otac; kroz sve, kroz Reč; i u svima, Sveti Duh. Kako god bilo, ovo je izvesno: da se Otac razložno može nazvati jednim ili jedinim Bogom, bez i najmanjeg umanjenja stvarnog Božanstva Sina; potpuniji prikaz o toj stvari izvolite videti kod dr Fidesa (Dr. Fiddes), „Body of Divinity“, tom I, str. 383, i dalje. Što se tiče preostalih tekstova koje ste naveli, neki se odnose na Hrista kao Čoveka ili kao Posrednika; a oni koji se zacelo tiču njega u višem svojstvu mogu se objasniti tim načelom da mi, sa drevnima, zadržavamo prvenstvo poretka za Oca, prvoga od blažene Trojice. (Daniel Waterland, A Vindication of Christ’s Divinity: Being A Defence of Some Queries, Relating to Dr. Clarke’s Scheme of the Holy Trinity [1719] u Van Mildert, ur. The Works of the Rev. Daniel Waterland, Volume 1, str. 279-281; podebljani naglasak naš)

Evo samo nekih od ranih otaca i apologeta koji su Efescima 4:6 tumačili na način koji je Voterlend predložio:

Irinej

2. Jer Otac istovremeno nosi stvorenje i svoju sopstvenu Reč, a Reč, koju nosi Otac, daje Duha svima kako Otac hoće. Nekima daje na način stvaranja ono što je načinjeno; a drugima [daje] na način usinovljenja, to jest ono što je od Boga, naime rođenje. I tako se objavljuje jedan Bog Otac, koji je nad svima, i kroz sve, i u svima. Otac je zaista nad svima, i on je Glava Hristova; ali Reč je kroz sve, i sam je Glava Crkve; dok je Duh u svima nama, i on je živa voda, koju Gospod daje onima koji pravilno veruju u njega, i vole ga, i koji znaju da postoji jedan Otac, koji je nad svima, i kroz sve, i u svima nama. A o tome svedoči i Jovan, učenik Gospodnji, kada u Jevanđelju govori ovako: U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Ona beše u početku u Boga. Sve kroz nju postade, i bez nje ništa ne postade, itd. A zatim je rekao o samoj Reči: Beše u svetu, i svet kroz nju postade, i svet je ne pozna. K svojima dođe, i svoji je ne primiše. Ali svima koji je primiše, njima dade vlast da postanu sinovi Božiji, onima koji veruju u njegovo ime, itd. I opet, pokazujući domostroj u pogledu njegove ljudske prirode, Jovan je rekao: I Reč postade telo, i nastani se među nama. A nastavljajući, kaže: I videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, punoga blagodati i istine. On time jasno pokazuje onima koji su voljni da čuju, to jest onima koji imaju uši, da postoji jedan Bog, Otac nad svima, i jedna Reč Božija, koja je kroz sve, kroz koju je sve načinjeno; i da ovaj svet pripada njemu, i da je načinjen kroz njega, po volji Očevoj, a ne od anđela; niti otpadništvom, nedostatkom i neznanjem; niti nekom silom Prunikosa, koju neki od njih takođe nazivaju Majkom; niti nekim drugim tvorcem sveta koji ne poznaje Oca.

3. Jer Tvorac sveta je zaista Reč Božija: a to je naš Gospod, koji je u poslednja vremena postao čovek, postojeći u ovom svetu, i koji na nevidljiv način sadrži sve stvoreno, i prisutan je u čitavom stvorenju, budući da Reč Božija upravlja svime i sve uređuje; i zato je došao k svojima na vidljiv način, i postao telo, i visio na drvetu, da bi sve sabrao u sebi. A njegov sopstveni narod ga nije primio, kao što je Mojsije upravo to objavio među narodom: I život tvoj visiće pred očima tvojim, i nećeš verovati životu svome. Oni dakle koji ga nisu primili nisu primili život. Ali svima koji ga primiše, njima dade vlast da postanu sinovi Božiji. Jer on je taj koji ima vlast od Oca nad svime, budući da je Reč Božija, i pravi čovek, opšteći sa nevidljivim bićima na način uma, i postavljajući zakon primetan spoljašnjim čulima, da bi sve ostalo svako u svome poretku; i on očigledno vlada nad vidljivim stvarima i nad onima koje se tiču ljudi; i donosi pravedan i dostojan sud nad svima; kao što i David, jasno ukazujući na ovo, kaže: Bog naš će očigledno doći, i neće ćutati. Zatim pokazuje i sud koji on donosi, govoreći: Oganj će goreti pred njim, i silna bura besneće oko njega. Pozvaće nebo odozgo, i zemlju, da sudi narodu svome. (Protiv jeresi, knjiga V, poglavlje 18)

Ipolit

14. Ovo dakle, braćo, objavljuju Sveta pisma. A blaženi Jovan, u svedočanstvu svoga Jevanđelja, daje nam izveštaj o ovom domostroju (uređenju) i priznaje ovu Reč kao Boga, kada kaže: U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog. Ako je, dakle, Reč bila u Boga, i takođe bila Bog, šta sledi? Da li bi neko rekao da on govori o dva Boga? Ja zaista neću govoriti o dva Boga, nego o jednom; o dve Osobe, međutim, i o trećem domostroju (uređenju), naime o blagodati Svetoga Duha. Jer Otac je zaista Jedan, ali su dve Osobe, jer postoji i Sin; a zatim je tu treći, Sveti Duh. Otac odlučuje, Reč izvršava, i Sin se objavljuje, kroz koga se u Oca veruje. Domostroj sklada vraća se jednome Bogu; jer Bog je Jedan. Otac je taj koji zapoveda, i Sin koji sluša, i Sveti Duh koji daje razumevanje: Otac koji je nad svima, i Sin koji je kroz sve, i Sveti Duh koji je u svima. I ne možemo drugačije misliti o jednome Bogu, nego verujući istinski u Oca i Sina i Svetoga Duha. Jer Jevreji su slavili (ili se hvalili) Ocem, ali mu nisu zahvaljivali, jer nisu prepoznali Sina. Učenici su prepoznali Sina, ali ne u Svetome Duhu; zato su ga i porekli. Reč Očeva, dakle, znajući domostroj (uređenje) i volju Očevu, naime da Otac traži da bude obožavan na nijedan drugi način osim na ovaj, dala je ovaj nalog učenicima nakon što je vaskrsla iz mrtvih: Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I time je pokazao da svako ko izostavi bilo koga od ovih, ne uspeva da savršeno proslavi Boga. Jer kroz ovo Trojstvo Otac se proslavlja. Jer Otac je hteo, Sin je učinio, Duh je objavio. Čitava Sveta pisma, dakle, objavljuju ovu istinu. (Protiv Noetove jeresi)

Novacijan

„Ako je Hristos bio samo čovek, zašto nam je postavio takvo pravilo verovanja u kome je rekao: ‚A ovo je život večni, da poznaju tebe, jedinoga i istinitog Boga, i Isusa Hrista, koga si poslao‘? Da nije želeo da se i on razume kao Bog, zašto je dodao: I Isusa Hrista, koga si poslao, osim zato što je želeo da bude primljen takođe kao Bog? Jer da nije želeo da bude shvaćen kao Bog, dodao bi: I čoveka Isusa Hrista, koga si poslao; ali, u stvari, on to nije dodao, niti nam se Hristos predao samo kao takav, nego se združio sa Bogom, jer je želeo da se ovim spajanjem razume da je i on Bog, kao što jeste. Moramo dakle verovati, prema propisanom pravilu, u Gospoda, jednoga istinitog Boga, i sledstveno u onoga koga je poslao, Isusa Hrista, koji se, kao što rekosmo, nipošto ne bi povezao sa Ocem da nije želeo da se razume kao takođe Bog: jer bi se odvojio od njega da nije želeo da se razume kao Bog. Postavio bi sebe samo među ljude da je znao da je samo čovek; niti bi se povezao sa Bogom da nije znao da je i sam Bog. Ali u ovom slučaju ćuti o tome da je čovek, jer niko ne sumnja da je čovek, i s razlogom se povezuje sa Bogom, da bi utvrdio obrazac svoga božanstva za one koji će verovati.

„Ako je Hristos bio samo čovek, kako to da kaže: ‚I sada proslavi me ti, Oče, slavom koju imadoh u tebe pre nego svet postade‘? Ako je, pre nego što je svet postao, imao slavu u Boga, i održavao svoju slavu kod Oca, postojao je pre sveta, jer ne bi imao slavu da sam nije postojao ranije, tako da može zadržati tu slavu. Jer niko ne bi mogao ništa posedovati, osim ako sam prvo ne postoji da bi nešto zadržao. Ali sada Hristos ima slavu pre postanja sveta; dakle on sam beše pre postanja sveta. Jer da nije bio pre postanja sveta, ne bi mogao imati slavu pre postanja sveta, budući da sam ne bi postojao. Ali zaista čovek ne bi mogao imati slavu pre postanja sveta, budući da je bio nakon sveta; a Hristos je imao — dakle on beše pre sveta. Dakle nije bio samo čovek, budući da beše pre sveta. On je stoga Bog, jer beše pre sveta, i imaše svoju slavu pre sveta.

„Niti neka se ovo objašnjava predodređenjem, budući da tako nije izraženo; ili neka to dodaju oni koji tako misle, ali teško je onima koji dodaju, kao i onima koji oduzimaju od onoga što je napisano. Dakle ne sme se reći ono što se ne sme dodati. I tako, ostavivši predodređenje po strani, budući da tako nije postavljeno, Hristos je po suštini postojao pre postanja sveta. Jer on je Reč kroz koju je sve načinjeno, i bez koje ništa nije načinjeno. Jer čak i ako se kaže da je slavan u predodređenju, i da je to predodređenje bilo pre postanja sveta, neka se održi poredak, i pre njega je znatan broj ljudi bio određen za slavu. Jer u pogledu tog određenja, Hristos će se smatrati manjim od drugih ako je označen nakon njih. Jer ako je ta slava bila u predodređenju, Hristos je poslednji od svih primio to predodređenje za slavu; jer pre njega će se videti da su predodređeni bili Adam, i Avelj, i Enoh, i Noje, i Avraam, i mnogi drugi. Jer budući da je kod Boga poredak svega, i osoba i stvari, uređen, reći će se da su mnogi bili predodređeni pre ovog predodređenja Hrista za slavu. I pod tim uslovima ispada da je Hristos niži od drugih ljudi, iako se zapravo pokazuje da je bolji i veći, i stariji od samih anđela. Ili, dakle, neka se sve ovo odbaci, da bi se božanstvo Hristovo uništilo; ili, ako se ovo ne može odbaciti, neka jeretici Hristu pripišu njegovo vlastito božanstvo.“ (O Trojstvu, poglavlje 16. Opet iz Jevanđelja dokazuje da je Hristos Bog)

**
Atanasije**

15. Jer božansko Pismo, želeći da tako razumemo ovu stvar, dalo je takve primere, kao što rekosmo gore, kojima možemo i pritisnuti izdajničke Jevreje i pobiti tvrdnju neznabožaca koji drže i misle, zbog Trojstva, da mi ispovedamo mnoge bogove. Jer, kao što primer pokazuje, mi ne uvodimo tri Počela ili tri Oca, kao sledbenici Markiona i Manija; budući da nismo predložili sliku tri sunca, nego sunca i zraka. I jedna je svetlost od sunca u zraku; i tako znamo samo za jedno počelo; i za Reč, koja sve sazdaje, ispovedamo da nema drugačiji način božanstva nego onaj Jedinoga Boga, jer je od njega rođena. Pre će arijanski bezumnici s razlogom navući na sebe optužbu za politeizam, ili pak za bezboštvo, jer isprazno govore o Sinu kao spoljašnjem i stvorenju, a opet o Duhu kao iz ničega. Jer ili će reći da Reč nije Bog; ili, govoreći da jeste Bog, jer je tako napisano, ali ne svojstven Očevoj Suštini, uvešće mnoge zbog njihove razlike u vrsti (osim ako se, kojim slučajem, ne usude reći da se on samo po učešću, kao i sve ostalo, naziva Bogom; premda, ako je to njihovo mišljenje, njihova bezbožnost je ista, budući da smatraju Reč jednom među svim stvarima). Ali neka nam to nikada ni na um ne dođe. Jer postoji samo jedan oblik Božanstva, koji je i u Reči; i jedan Bog, Otac, postojeći sam po sebi prema tome kako je nad svima, i pojavljujući se u Sinu prema tom_e kako prožima sve stvari,_ i u Duhu prema tome kako u njemu dela u svemu kroz Reč. Jer tako ispovedamo da je Bog jedan kroz Trojicu, i kažemo da je mnogo pobožnije verovati u jedno Božanstvo u Trojici nego u božanstvo jeretika sa njegovim mnogim vrstama i mnogim delovima. (Besede 3 protiv arijanaca)

Sveti Grigorije Čudotvorac

Postoji jedan Bog, Otac žive Reči, koja je njegova samopostojeća Mudrost i Sila i Večni Lik: savršeni Roditelj savršenoga Rođenoga, Otac jedinorodnoga Sina. Postoji jedan Gospod, Jedini od Jedinoga, Bog od Boga, Lik i Obličje Božanstva, Delotvorna Reč, Mudrost koja obuhvata ustrojstvo svih stvari, i Sila koja oblikuje čitavo stvorenje, istiniti Sin istinitoga Oca, Nevidljivi od Nevidljivoga, i Netruležni od Netruležnoga, i Besmrtni od Besmrtnoga, i Večni od Večnoga. I postoji jedan Sveti Duh, koji ima svoje postojanje od Boga, i koji je objavljen kroz Sina, naime ljudima: Lik Sina, Savršeni Lik Savršenoga; Život, Uzrok živih; Sveti Izvor; Svetost, Davalac ili Vođa posvećenja; u kome se objavljuje Bog Otac, koji je nad svima i u svima, i Bog Sin, koji je kroz sve. Postoji savršeno Trojstvo, u slavi i večnosti i vlasti, niti podeljeno niti otuđeno. Stoga u Trojstvu nema ničega ni stvorenoga ni u služenju; niti ičega naknadno uvedenoga, kao da u nekom ranijem razdoblju nije postojalo, a u nekom kasnijem razdoblju je uvedeno. I tako niti je Sin ikada nedostajao Ocu, niti Duh Sinu; nego bez promene i bez izmene, isto Trojstvo ostaje zauvek. (Izlaganje vere)

Da je objašnjenje Efescima 4:6 koje daju oci u skladu sa nadahnutim Svetim pismom, lako se može dokazati razmatranjem sledećih činjenica. Prema Svetoj Bibliji, sam Sin je nad svima, i u svima, i kroz sve:

„Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo.“… „U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“ Jovan 1:3, 10

„U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama.“ Jovan 14:20 – up. 15:4-5

„Ja u njima i ti u meni, da budu usavršeni u jedno, i da pozna svijet da si me ti poslao i da ljubiš njih kao što mene ljubiš.“… „I ja im objavih ime tvoje i objaviću: da ljubav kojom me ljubiš u njima bude, i ja u njima.“ Jovan 17:23, 26

„A ako je Hristos u vama, onda je tijelo mrtvo za grijeh, a Duh je život za pravednost.“ Rimljanima 8:10

„Jer ako ispovijedaš ustima svojim da je Isus Gospod, i vjeruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem vjeruje za pravednost, a ustima se ispovijeda za spasenje. Jer Pismo govori: Svaki koji vjeruje u Njega neće se postidjeti. Jer nema razlike između Judejca i Jelina; jer je isti Gospod sviju, bogat za sve koji ga prizivaju. Jer svaki koji prizove Ime Gospodnje biće spasen.“ Rimljanima 10:9-13

„Sami sebe ispitujte, jeste li u vjeri, sami sebe isprobajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani.“ 2. Korinćanima 13:5

„I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove, Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima, Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem; I sve pokori pod noge njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, Koja je tijelo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu.“ Efescima 1:19-23

„Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“… „Njima Bog htjede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristos u vama, nada slave;“ Kološanima 1:16-17, 27

„Gdje nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos.“ Kološanima 3:11

„Ne za djela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim, Kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našega,“ Titu 3:5-6

Ista Sveta pisma takođe svedoče da je Sveti Duh u svima i da sve ispunjava:

„I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utješitelja da prebiva s vama vavijek, Duha Istine, koga svijet ne može primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama će biti.“ Jovan 14:16-17

„A vi niste po tijelu nego po Duhu, pošto Duh Božiji živi u vama. Ako pak neko nema Duha Hristova, on nije njegov.“ Rimljanima 8:9

„Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?“ 1. Korinćanima 3:16

„Ili ne znate da je tijelo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji?“ 1. Korinćanima 6:19

„Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, Nazidani na temelju apostola i proroka, gdje je ugaoni kamen sam Isus Hristos, Na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; U koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.“ Efescima 2:17-22

„I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom,“ Efescima 5:18

„Dobro zavještanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama.“ 2. Timoteju 1:14

Stoga je jasno da novozavetni pisci, kada pod nadahnućem govore o Ocu kao jednome Bogu ili jedinome istinitom Bogu, nisu nameravali da isključe ni Sina ni Duha iz toga da su takođe istinski Bog. Oni su jasno mislili da je Otac jedan ili jedini istiniti Bog, ne tako da se isključi njegov ljubljeni Sin i njegov slavni Duh, nego pre nasuprot svim onim drugim takozvanim bogovima koje neznabošci pogrešno obožavaju.