Isus je jednak Alahu i bolji od Muhameda!

Kuran svedoči:

Muhamed nije jednak Isusu

Ali Isus jeste jednak Alahu!

Kuran uči da onaj ko ne može da stvara nije isti kao onaj koji može da stvara i koji zaista stvara, niti mu je jednak:

„Pa je li onda Onaj Koji stvara kao onaj koji ne stvara!? Urazumite se!“ S. 16:17 A. Y. Ali

„Pa je li onda Onaj Koji stvara kao onaj koji ne stvara!? Urazumite se!“ Muhamed Asad

Ovu tvrdnju čini prilično zanimljivom to što je muslimansko pismo sasvim izričito u prikazivanju Muhameda kao poslanika koji nije bio u stanju da učini nijedno jedino čudo, a kamoli da bilo šta stvori:

„Oni govore: „Zašto mu ne bude spušten od njegovog Gospodara kakav znak.““ „Reci: „Allah je, zaista, u stanju da spusti znak,“ „ali većina njih ne zna.“ S. 6:37 Asad

„Oni se zaklinju Allahom, najjačom zakletvom, da će, ako im dođe kakvo znamenje, sigurno zbog njega vernici da postanu.“ „Reci: „Sva su znamenja samo kod Allaha!““ „A da li vi misilite, da bi oni, kada bi im ona došla, vernici postali?“ S. 6:109 Asad

„A ne šaljemo čuda samo zato što drevni narodi u njih nisu poverovali. Semudu smo kao vidljivo čudo kamilu dali, ali oni u nju nisu poverovali. A čuda šaljemo samo da zastrašimo.“ S. 17:59 Asad

„I govore: „Nećemo da ti poverujemo sve dok ne učiniš da iz zemlje izvor poteče; ili dok ne budeš imao vrt od palmi i loze, pa da kroz njega reke provedeš; ili dok na nas nebo u parčadima ne oboriš, kao što tvrdiš; ili dok nam Allaha i anđele ne dovedeš da ih svojim očima vidimo; ili dok ne budeš imao kuću od zlata, ili dok se na nebo ne uspenješ; a nećemo da verujemo ni da si se uspeo sve dok nam ne doneseš Knjigu da je čitamo.“ Reci: „Uzvišen neka je moj Gospodar!“ „Zar ja nisam samo čovek, poslanik?“ S. 17:90-93 Asad

„i govore:“Zašto mu od Gospodara njegovog nisu neka čuda poslata?” Reci:“Čuda su jedino kod Allaha, a ja samo jasno opominjem.”“ S. 29:50 Asad

Pokojni muslimanski učenjak i prevodilac Muhamed Asad pokušao je, u fusnoti uz Kuran 17:59, da objasni zašto Muhamed nije bio u stanju da učini nijedno čudo:

71 Ova krajnje eliptična rečenica od suštinskog je značaja za smisao Kurana u celini. Kuran na mnogim mestima naglašava činjenicu da prorok Muhamed, uprkos tome što je poslednji i najveći Božiji poslanik, nije bio osposobljen da čini čuda slična onima kojima su, kako se kaže, raniji proroci potkrepljivali svoje usmene poruke. Njegovo jedino čudo bio je i jeste sam Kuran — poruka savršena u svojoj jasnoći i etičkoj sveobuhvatnosti, namenjena svim vremenima i svim stupnjevima ljudskog razvoja, upućena ne samo osećanjima nego i umovima ljudi, otvorena svakome, bez obzira na rasu ili društvenu sredinu, i predodređena da zauvek ostane nepromenjena. Budući da su se raniji proroci uvek obraćali isključivo sopstvenoj zajednici i sopstvenom vremenu, njihova učenja su nužno bila ograničena društvenim i intelektualnim prilikama te određene zajednice i tog vremena; a pošto ljudi kojima su se obraćali još nisu bili dostigli stupanj samostalnog mišljenja, tim prorocima su bila potrebna simbolička znamenja ili čuda (vidi suru 6, napomena 94) kako bi ljude o kojima je reč naveli da shvate unutrašnju istinu njihove misije. Poruka Kurana je, s druge strane, objavljena u vreme kada je čovečanstvo (a naročito onaj njegov deo koji je nastanjivao oblasti obeležene ranijim, judeo-hrišćanskim verskim razvojem) dostiglo stepen zrelosti koji mu je odsad omogućavao da shvati ideologiju kao takvu, bez pomoći onih ubedljivih znamenja i čudesnih pokazivanja koja su u prošlosti, kako gornji stih ističe, isuviše često dovodila do novih, teških nesporazuma. (Podebljanje i podvlačenje naši)

Da bi se videlo koliko je Asadovo objašnjenje slabo i očajničko, dovoljno je primetiti da sam Kuran svedoči kako su upravo Muhamedovi savremenici tražili, štaviše zahtevali, čudo koje bi potvrdilo da je njegova poruka od Boga.

Ovo je pak u oštroj suprotnosti sa Isusom, za koga Kuran kaže da poseduje božansku moć da stvara i da daje život neživim predmetima, kao i mrtvim, beživotnim telima:

„I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara:“ „oblikovaću vam od ilovače“ (annee AKHLUQU lakum mina ALTTEENI) „nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica“; „i izlečiću slepog od rođenja i gubavog“ „i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom“; „i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ S. 3:49 Palmer

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci“ „kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao“, „pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju;“ „i kada si, Mojom dozvolom, od blata“ (wa-ith TAKHLUQU mina ALTTEENI) „nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica“; „i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio;“ „i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve;“; „i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110 Sale

Ovo je utoliko izuzetnije što ova dva odlomka ne dokazuju samo da je Isus superiorniji od Muhameda, nego i pokazuju da Hristos poseduje dah života i moć da stvara i daje život upravo kao i Alah!

Uporedite sledeće tekstove:

„On“ „vas je stvorio od zemlje“ (Huwa allathee KHALAQAKUM min TEENIN) „i rok odredio, a kod Njega je i rok utvrđeni, a vi i pored toga sumnjate.“ S. 6:2 Y. Ali

„Kada je anđelima tvoj Gospodar rekao:“ "„Stvoriću čoveka od gline“ (innee KHALIQUN basharan min TEENIN): „pa kad mu upotpunim oblik“ „i u njega udahnem život“, „vi mu se poklonite“ S. 38:71-72 Y. Ali

Uočite vezu između toga što Alah udahnjuje svoj Duh u čoveka i toga što je Hristos osnažen Svetim Duhom, udahnjuje život pticama od gline i vaskrsava mrtve. Zatim primetite kako se i za Alaha i za Hrista kaže da su stvorili živa bića od gline. Ovo jasno pokazuje da Hristos poseduje isti životvorni Duh koji poseduje i Alah, što objašnjava zašto on može da stvara i da udahnjuje život neživim predmetima na potpuno isti način na koji to čini Alah!

Povrh svega, u stihovima koji se odnose na Hrista Kuran koristi upravo isti glagol za stvaranje koji uvek označava stvaralačko delovanje Boga:

„Glagol khalaqa javlja se 180 puta u Kuranu i uvek se, na raznim jezicima, prevodi kao ’stvarati’. Sa izuzetkom Kurana 20:17 (takhluquna ifkan= vi izmišljate laž), on uvek označava stvaralačko delovanje Boga. U 177 slučajeva subjekat glagola je Bog, dok je u druga dva slučaja (3:49 i 5:110) to Hristos. Očigledno je da je ovo moglo poteći jedino od hrišćana; muslimanska tradicija, koja nije mogla da održi ovo značenje (jedino posvedočeno u Kuranu), tumači ga u smislu ’oblikovati, vajati’. Uz to, radnja ’udahnjivanja’ je, kako u Bibliji tako i u Kuranu, tipična za stvaralačko delovanje Boga.

„Tako oba glagola upotrebljena u ovom stihu odražavaju božansko stvaralačko delovanje, a ne ljudsku radnju grnčara, na primer, čime se potvrđuje hrišćansko poreklo ovog stiha." (Samir Khalil Samir, „6. The Theological Christian Influence on the Qur'an – A Reflection", The Qur'an in its Historical Context, priredio Gabriel Said Reynolds [Routledge Studies in the Qur’an, 2008], str. 146; podebljanje naše)

Muslimani mogu prigovoriti da je Alah taj koji je Isusu podario sposobnost da poseduje život i da ga daje drugima, čime se navodno pobija tvrdnja da mu je Hristos jednak. Međutim, ovaj prigovor ne pomaže muslimanima, nego stvari zapravo pogoršava, jer to znači da je Alah uzeo Isusa za svog sadruga time što mu je dodelio određena božanska svojstva i funkcije.

Drugim rečima, ovaj argument u suštini znači da je Alah kriv za činjenje širka, pošto je Hristu dao pravo da učestvuje u njegovoj božanskoj prirodi i svojstvima. A budući da je to jedini greh koji Alah nikada neće oprostiti,

„Koji vam je Zemlju posteljom, a nebo zdanjem učinio; Koji s neba spušta vodu i s njom izvodi plodove, opskrbu vašu.“ „Zato ne pripisujte Allahu druga božanstva“ „a znate to“. S. 2:22 Quran: A Reformist Translation (QRT)

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo“, „a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Asad – up. Kuran 4:116; 39:65

Ovo znači da je islamsko božanstvo zauvek osuđeno kao mušrik, tj. kao onaj koji pripisuje božanstvo nekome drugom osim Alahu, te stoga mora samo sebe da kazni u paklu!

Uz sve rečeno, ostaje činjenica da, prema islamskom pismu, Isus stvara i daje život na potpuno isti način kao i Alah, pa čak poseduje i dah života kao i Alah.

Otuda Kuran svedoči da Muhamed nije ni približno jednak Hristu, dok istovremeno jasno potvrđuje da je Isus jednak Alahu kako po božanskoj moći tako i po veličanstvu.

Nastavite sa drugim delom.

Povezani članci

Da li je Isus Bog ili nije?
Muhamedov pokušaj kontrole štete