Islamska prevara sa božanskim osiguranjem · Apologetizam by Sam Shamoun

Sem Šamun i Johen Kac 1

Basam Zavadi je napisao kratak članak (*) u kojem pokušava da pokaže zašto je odbrana (*) kaznene zamene koju iznosi dr Vilijam Lejn Krejg nezadovoljavajuća.

Preporučujemo da najpre pročitate oba članka, jer će to olakšati razumevanje konteksta Zavadijevog „odgovora“ i našeg pobijanja. Nakon što je izneo priču dr Krejga o čoveku koji je radio u osiguranju, kojom se ilustruje pojam pripisivanja, Zavadi odgovara:

Analogija dr Krejga je manjkava na više nivoa:

 Postoji nekoliko činilaca koji određuju da li će odštetni zahtev iz osiguranja biti uspešan ili ne. Na primer, u slučaju „smrti izazvane opasnom vožnjom“, za osiguranog (ili neosiguranog) vozača nema bekstva od gotovo izvesne zatvorske kazne. Osiguravajuće društvo neće preuzeti nikakvu odgovornost za vozačev nehat i ne može ništa da učini da spase osiguranika od zatvora. U ovom slučaju odgovornost za svoj zločin snosi vozač. Svaki nehat u upravljanju automobilom se, dakle, pripisuje osiguraniku (vozaču). Osiguravajuće društvo preuzima na sebe samo određeni nehat, onako kako je to navedeno u vrsti pokrića (ugovoru) koju je osiguranik potpisao. Osigurani vozač će pred sudom odgovarati za svako zabranjeno delo (zločin) koje je počinio, npr. vožnju pod dejstvom alkohola ili droge itd. To nikako nije slično primeru hrišćanske vere, gde se **SAV** greh (navodno) pripisuje Hristu prilikom njegovog raspeća! **Nema premija ni učešća koje treba platiti i** **nema ograničenja u pogledu vrsta greha/nehata**. **SVE** je oprošteno u hrišćanskoj teologiji.

 Ne postoji garancija da će odštetni zahtev biti uspešan. Čak i ako zahtev bude uspešan i vozačev nehat bude pripisan osiguravaču, npr. u manjoj nezgodi, osiguravajuće društvo je ipak imalo korist od periodičnih premija (a u nekim slučajevima i od obaveznog [učešća](http://www.carinsuranceexplained.com/car_insurance_explained/car_insurance_excess.htm)) koje je osiguranik plaćao. Ukratko, nijedno osiguravajuće društvo neće besplatno preuzeti odgovornost za vaše postupke! Jedini razlog zbog kojeg je osiguravajuće društvo spremno da mu se pripiše deo osiguranikovog nehata jeste to što ono od toga najčešće ima veću korist nego sam osiguranik. Otuda postaje razumljivo zašto bi uopšte pristali na tako nešto.

Zatim pominje analogiju dr Krejga sa sudom i kaže:

Da li hrišćani zaista veruju da je pravda zadovoljena ako se ubica istinski pokajao, a onda se neko dobrovoljno javio da umesto njega podnese njegovu kaznu? To vrlo rečito govori o tome koliko pogubno hrišćanska teologija može da utiče na nečiji način razmišljanja. Zaista nemam šta da kažem na takav apsurd, osim da sažaljevam one koji u tako nešto veruju i da zahvaljujem Bogu što sam musliman.

Upravo ovde Zavadi pokazuje da je podmukao i da malo poštuje istinu. Obratite pažljivo pažnju na njegovu tvrdnju, jer će ona razotkriti da je prevarant kome nije mnogo stalo do poštenja niti do čestitog postupanja: apsurdno je i jadno verovati da je pravda zadovoljena ako se ubica iskreno pokaje, a neko drugi se dobrovoljno javi da umesto njega podnese njegovu kaznu. Rekavši to, Zavadi je u suštini osudio sopstvenog boga i proroka kao apsurdne i jadne.

Zaključak da je Zavadijev argument nepošten, a ne tek neznalački, opravdan je zato što je većina sledećih argumenata o „islamskoj zameni“ već objavljena na sajtu Answering Islam pre nekoliko godina, na primer u ova dva članka: (1) Islamsko učenje o zamenskom pomirenju i otkupu grešnika [2004], (2) Ispitivanje (ne)pravednosti Alaha [2006]. Štaviše, Zavadi je čak pokušao da pobije drugi od ova dva članka (1, 2), tako da teško može tvrditi da za ova predanja nije znao.

Na primer, Muhamed je učio da je hladnokrvnom ubici, koji je ubio stotinu ljudi, oprošteno samo zato što je putovao ka selu u kojem je tražio pokajanje.

Prenosi Ebu Seid el-Hudri:

Poslanik je rekao: „Među ljudima iz Benu Israila bio je čovek koji je ubio devedeset devet osoba. Zatim je krenuo da se raspituje (da li njegovo pokajanje može biti prihvaćeno ili ne). Naišao je na monaha i upitao ga da li njegovo pokajanje može biti prihvaćeno. Monah je odgovorio odrično, pa ga je čovek ubio. Nastavio je da se raspituje sve dok mu jedan čovek nije savetovao da ode u to i to selo. (I tako je krenuo ka njemu), ali ga je smrt sustigla na putu. Umirući, okrenuo je grudi prema tom selu (u kojem se nadao da će njegovo pokajanje biti prihvaćeno), pa su se anđeli milosti i anđeli kazne prepirali oko njega. Alah je naredio selu (ka kojem je išao) da mu se približi, a selu (iz kojeg je došao) da se udalji, i onda je naredio anđelima da izmere rastojanja između njegovog tela i ta dva sela. Utvrđeno je da je za jedan pedalj bliži selu (ka kojem je išao). Tako mu je oprošteno.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, broj 676)

Ovo umanjuje greh. Kazne uopšte nema, dakle, samo se pokaj i to je dovoljno. Gde je tu pravda?

Štaviše, primetite da je „pokajanje“ ovog čoveka teško iskreno. Kada od monaha ne dobija propusnicu, tj. kada mu monah kaže da za njega pokajanje nije moguće, on ga jednostavno ubija i time uvećava svoj greh. Čovek koji bi zaista bio skrušen i istinski nastojao da popravi svoj život i živi po Božjim zapovestima ne bi ubio još jednog čoveka samo zato što mu taj čovek ne daje ono što je želeo. Tim delom pokazao je svu svoju pokvarenost i to da se zapravo nije pokajao.

Ipak, Alah bez ikakvih problema zažmuri na njegov greh i jednostavno zaboravi na njegova ubistva.

Dakle, ako treba da verujemo ovom predanju, u islamu čak nije potrebno ni istinsko pokajanje; očigledno je dovoljno pretvarati se da se pokaješ.

Pošto je Zavadi hrišćansko shvatanje ocenio kao apsurdno i jadno, jedva čekamo da čujemo njegovu ocenu gornje priče.

Lažni prorok Muhamed je dalje učio da će čovek koji nije učinio apsolutno nijedno dobro delo ipak ući u raj samo zato što se plašio da se sretne s Alahom na sudu:

Prenosi Ebu Hurejre:

Poslanik je rekao: „JEDAN ČOVEK JE ČINIO GREŠNA DELA, i kada mu je došla smrt, rekao je svojim sinovima: ‘Posle moje smrti spalite me, pa me smrvite i razvejte prah po vazduhu, jer, tako mi Alaha, ako Alah bude imao vlast nada mnom, kazniće me kaznom kakvu nikada nikome nije dao.’ Kada je umro, njegovi sinovi su tako i učinili. Alah je naredio zemlji govoreći: ‘Sakupi ono što od njegovih čestica držiš.’ Ona je to učinila, i gle! Eto ga (čoveka) kako stoji. Alah ga je upitao: ‘Šta te je navelo da učiniš to što si učinio?’ On je odgovorio: ‘O moj Gospodaru! Bojao sam Te se.’ I TAKO MU JE ALAH OPROSTIO.“ Drugi prenosilac je rekao: „Čovek je rekao: Iz straha od Tebe, o Gospodaru!“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, broj 688)

Prenosi Ebu Hurejre:

Alahov Poslanik je rekao: „ČOVEK KOJI NIKADA NIJE UČINIO NIJEDNO DOBRO DELO rekao je da, ako umre, njegova porodica treba da ga spali i da polovinu pepela njegovog spaljenog tela baci u zemlju, a drugu polovinu u more, jer, tako mi Alaha, ako bi ga se Alah dočepao, kaznio bi ga kaznom kakvu ne bi izrekao nikome među ljudima. Ali Alah je naredio moru da sakupi ono što je u njemu bilo (od njegovog pepela) i isto tako naredio zemlji da sakupi ono što je u njoj bilo (od njegovog pepela). Zatim je Alah rekao (ponovo stvorenom čoveku): ‘Zašto si to učinio?’ Čovek je odgovorio: ‘Iz straha od Tebe, a Ti to (vrlo dobro) znaš.’ I TAKO MU JE ALAH OPROSTIO.“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 597)

Ponovo, ovaj čovek nije pokazao nikakve znake pokajanja. Samo se plašio Alaha, ali nije rekao da žali zbog svojih postupaka niti je pokušao da se pokaje i nadoknadi bilo šta onima kojima je naneo zlo. A da ga nije ni zamolio za oproštaj, Alah mu jednostavno oprašta? Je li to islamska superiorna pravda u poređenju s biblijskim shvatanjem?

Povrh svega, Muhamed je čak rekao da će osoba koja je počinila blud i krađu ipak otići u raj ako umre verujući u islamsko ispovedanje vere!

Prenosi Ebu Zer:
Došao sam Poslaniku dok je bio odeven u belu odeću i spavao. Zatim sam mu se ponovo vratio pošto se probudio iz sna. On reče: „Niko ne kaže: ‘Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha’, i potom umre verujući u to, a da neće ući u Raj.“ Rekoh: „Čak i ako je počinio blud i krađu?“ Rekoh: „Čak i ako je počinio blud i krađu?“ On reče: „Čak i ako je počinio blud i krađu.“ Rekoh: „Čak i ako je počinio blud i krađe?“ On reče: „Čak i ako je počinio blud i krađu, uprkos negodovanju Ebu Zera.“ Ebu Abdulah reče: „To je u času smrti ili pre nje, ako se čovek pokaje i požali i kaže ‘Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha’, biće mu oprošteni gresi.“ (Sahih al-Buhari, tom 7, knjiga 72, broj 717)

Prenosi Ebu Zer:
Poslanik je rekao: Došao mi je Gavrilo i doneo mi radosnu vest da će svako ko umre ne obožavajući ništa osim Alaha ući u Raj. Upitah (Gavrila): ‘Čak i ako je počinio krađu, i čak i ako je počinio blud?’ On reče: ‘(Da), čak i ako je počinio krađu, i čak i ako je počinio blud.“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 579)

412. Ubada ibn as-Samit prenosi da je Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, rekao: „Ko posvedoči da nema boga osim Alaha jedinog, koji nema sudruga, i da je Muhamed Njegov rob i Poslanik, i da je Isa rob Alahov i Njegov Poslanik i reč koju je bacio u Merjem i duh od Njega, i da je Bašta stvarna i Vatra stvarna, ući će u Baštu KAKVA GOD DA SU NJEGOVA DELA.“ [Opšte prihvaćeno] (Al-Imam Ebu Zekerija Jahja bin Šeref an-Nevevi ad-Dimaški, Rijad as-Salihin (Bašte pravednika), 51. poglavlje: O nadi; podebljanje i podvlačenje naše)

Zapravo, Alah je čak rekao jednom čoveku da može činiti šta god poželi jer su mu gresi oprošteni, čime je tog pojedinca podstakao na grešno ponašanje!

Ebu Hurejre prenosi od Alahovog Poslanika (neka je mir na njega) da je njegov Gospodar, Uzvišeni i Slavljeni, ovako rekao: Jedan sluga je počinio greh i rekao: O Alahu, oprosti mi moje grehe, a Alah (Uzvišeni i Slavljeni) reče: Moj sluga je počinio greh, a zatim je shvatio da ima Gospodara koji oprašta grehe i koji poziva (grešnika) na odgovornost za greh. Potom je ponovo počinio greh i rekao: Gospodaru moj, oprosti mi moj greh, a Alah, Uzvišeni i Visoki, reče: Moj sluga je počinio greh, a zatim shvatio da ima Gospodara koji bi mu oprostio greh ili bi ga pozvao na odgovornost za greh. Ponovo je počinio greh i rekao: Gospodaru moj, oprosti mi moj greh, a Alah (Uzvišeni i Visoki) reče: Moj sluga je počinio greh, a zatim shvatio da ima Gospodara koji oprašta grehe ili poziva (ga) na odgovornost za greh. O slugo, čini šta hoćeš. Podario sam ti oproštaj.

Abd al-A‘la reče: Ne znam da li je tri ili četiri puta rekao: „čini šta želiš“. Hadis je prenet i preko Abd al-A‘le b. Hamada s istim lancem prenosilaca. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6642)

Muhamed je dalje rekao da će na Sudnji dan Alah izvesti ljude iz pakla i uvesti ih u Raj uprkos tome što nisu učinili nijedno dobro delo!

„… Poslanik je dodao: ‘Zatim će proroci, anđeli i vernici posredovati, a (na kraju) će Svemogući (Alah) reći: „Sada preostaje Moje posredovanje.“ On će tada zahvatiti šaku Vatre iz koje će izvaditi neke ljude čija su tela izgorela, i oni će biti bačeni u reku na ulazu u Raj, koja se zove voda života.

„‘Rasti će na njenim obalama kao što raste seme koje nanese bujica. Primetili ste kako ono raste pored stene ili pored drveta i kako je strana okrenuta suncu obično zelena, dok je strana okrenuta senci bela. Ti ljudi će izaći (iz Reke života) poput bisera, i imaće (zlatne) ogrlice, a zatim će ući u Raj, na šta će stanovnici Raja reći: „Ovo su oni koje je oslobodio Milostivi. Uveo ih je u Raj a da nisu učinili nijedno dobro delo i a da nisu unapred poslali nikakvo dobro (za sebe).“ Tada će im biti rečeno: „Vaše je ono što ste videli i još toliko uz to.“’“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 532s)

Da stvar bude gora, Alah će tim ljudima koji nisu učinili nikakvo dobro zapravo dati nagradu za svaki greh koji su počinili!

2594. Enes prenosi da je Poslanik rekao: „Alah će reći: ‘Izvedite iz Vatre svakoga ko Me se jednog dana setio ili Me se pobojao dok je bio u stanju greha.’“ (Hasan)

[Ebu Isa reče:] Ovaj hadis je hasan garib sahih.

Komentar:

Sećanje na Alaha i strah od Njega jesu znak nečije vere. Hadis potvrđuje da će čak i one osobe koje u svojoj Knjizi dela nemaju nikakvo dobro osim najslabijeg oblika vere (iman) na kraju biti izbavljene iz Vatre kroz Alahovu dobrotu i milosrđe. (Engleski prevod Džami‘ at-Tirmizija, sastavio imam hafiz Isa Muhamed Ibn Isa at-Tirmizi, od hadisa br. 1897 do 2605, preveo Ebu Halil (SAD), hadise priredio i referencirao hafiz Ebu Tahir Zubejr Ali Zai, konačna redakcija Islamic Research Section Darussalam [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 4, 9. poglavlje: Šta je preneto o tome da „Vatra ima dva daha“ i šta je rečeno o onima koji će izaći iz Vatre od ljudi tevhida, str. 572; podvlačenje naše)

2596. Ebu Zer prenosi da je Alahov Poslanik rekao: „Znam ko je poslednji od stanovnika Vatre koji izlazi iz Vatre i poslednji od stanovnika Raja koji ulazi u Raj. Biće doveden jedan čovek i On će reći: ‘Pitajte ga o njegovim malim gresima, a sakrijte njegove velike grehe.’ Pa će mu biti rečeno: ‘Jesi li učinio to i to tog i tog dana, jesi li učinio to i to tog i tog dana?’“ On reče: „Zatim će mu biti rečeno: ‘ZA SVAKI SVOJ GREH IMAĆEŠ NAGRADU.’“ On reče: „Pa će on reći: ‘O Gospodaru! Učinio sam stvari koje ovde ne vidim.’“ On (Ebu Zer) reče: „Video sam Alahovog Poslanika kako se smeje sve dok mu se nisu videli kutnjaci.“ (Sahih)

Ebu Isa reče: Ovaj hadis je hasan sahih.

Komentar:

Alahova dobrota i milosrđe su bezgranični. NIKAKVA PRAVILA NI ZAKONI GA NE MOGU VEZATI, jer je On Onaj za koga se u Kuranu kaže: „On neće biti pitan za Svoje postupke“ (21:23) ON ĆE STOGA PRETVORITI GREHE U VRLINSKA DELA KOME GOD HOĆE. (Isto, 10. poglavlje: Nešto drugo u vezi s pričom o poslednjem od stanovnika Vatre koji je napušta, str. 573–574; verzal i podvlačenje naši)

Kakva sprdnja s pravdom! Alah ne samo da ne kažnjava zle, nego ih zapravo nagrađuje za njihovu zloću! Kao što je komentator naveo, Alaha ništa ne obavezuje i on je stoga hirovito biće koje može da izopači pravdu. Očigledno, Muhamedov bog nije prosto amoralan, tj. moralno neutralan, nego je zapravo nemoralno, nesveto biće koje takvim učenjima promoviše zloću i otvoreno izopačavanje pravde (ili je to u najmanju ruku Muhamed, budući da se za njega tvrdi da je izrekao ove izjave).

Štaviše, hadisi poput onog u kojem Alah daje čoveku dozvolu da greši koliko god hoće samo zato što mu je oprostio zbog pokajanja zapravo podstiču pojedince da čine gnusna i zla dela. To čini islamskog boga saučesnikom u svim odvratnim, nemoralnim postupcima koje muslimani čine širom sveta, uključujući teške grehe i blud u koje su se upuštali i sam Muhamed i njegovi ashabi.

Uporedite Muhamedova učenja s učenjem istinskog nadahnutog Božjeg sluge, blaženog apostola Pavla:

„Šta ćemo, dakle, reći? Hoćemo li ostati u grijehu da se blagodat umnoži? Nikako! Mi koji umrijesmo grijehu, kako ćemo još živjeti u njemu? Ili zar ne znate da svi koji se krstimo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem, Znajući ovo, da se stari naš čovjek razape sa Njime, da bi se uništilo tijelo grjehovno, da više ne robujemo grijehu. Jer ko umrije oslobodi se od grijeha. Ako li umrijesmo sa Hristom, vjerujemo da ćemo i živjeti sa njime, Znajući da Hristos ustavši iz mrtvih, više ne umire; smrt više ne vlada njime. Jer što je umro, grijehu je umro jednom za svagda; a što živi, Bogu živi. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grijehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, grijeh u vašemu smrtnom tijelu, da ga slušate u pohotama njegovim; Niti dajite udove svoje grijehu za oružje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao oživljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oružje pravde. Jer grijeh neće vama ovladati, pošto niste pod zakonom nego pod blagodaću. Šta dakle? Hoćemo li griješiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Nikako! Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušnost, sluge ste onoga koga slušate: ili grijeha za smrt, ili poslušnosti za pravednost. Ali Bogu hvala što bijaste sluge grijehu pa poslušaste od srca pravilo nauke kojoj se predadoste; Oslobodivši se pak grijeha, postadoste sluge pravednosti. Kao čovjek govorim zbog nemoći vašega tijela. Jer kao što davaste ude svoje da robuju nečistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte ude svoje da služe pravdi za osvećenje. Jer kada bijaste robovi grijeha, slobodni bijaste od pravednosti. Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga čega se sada stidite? Jer je kraj onoga smrt. A sad, oslobodivši se od grijeha i postavši sluge Božije, imate plod svoj na osvećenje, a kraj – život vječni. Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božiji je život vječni u Hristu Isusu, Gospodu našem.“ Rimljanima 6:1-23

„Ili ne znate da nepravednici neće naslijediti Carstva Božijega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, Ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslijediti Carstvo Božije. I takvi bijaste neki; ali se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga našega.“… „Bježite od bluda. Svaki grijeh koji čovjek učini van tijela je, a koji bludniči svome tijelu griješi. Ili ne znate da je tijelo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite, dakle, Boga tijelom svojim i duhom svojim, jer su Božiji.“ 1. Korinćanima 6:9-11, 18-20

„Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani; samo ne slobodu za ugađanje tijelu, nego da iz ljubavi služite jedni drugima. Jer se sav Zakon ispunjava u jednoj riječi, u ovoj: Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga. Ali ako jedan drugoga ujedate i proždirete, gledajte da se međusobno ne istrijebite. Velim pak: po Duhu hodite, i pohotu tjelesnu nećete činiti. Jer tijelo želi protiv Duha, a Duh protiv tijela; a ovo se protivi jedno drugome, da činite ono što ne biste htjeli. Ako ste pak Duhom vođeni, niste pod zakonom. A poznata su djela tijela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost, Idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnjev, prkosi, razdori, jeresi, Zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unaprijed kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslijediti Carstva Božijega. A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vjera, Krotost, uzdržanje. Za takve nema zakona. A koji su Hristovi, raspeše tijelo sa strastima i željama. Ako Duhom živimo, po Duhu i da hodimo. Ne budimo sujetni, izazivajući jedni druge, zavideći jedni drugima.“ Galatima 5:13-26

„Ovo, dakle, govorim i svjedočim u Gospodu da više ne živite kao što žive i ostali neznabošci u praznoumlju svome, Pomračenih misli, otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbog okamenjenosti srca njihovoga. Oni otupjevši predadoše sebe razuzdanosti pa čine svaku nečistotu s pohlepom. A vi tako ne upoznaste Hrista, Ako li ga čuste i u Njemu naučeni biste, kao što i jeste istina u Isusu, Da vi odbacite raniji način života staroga čovjeka, koji propada u željama varljivim, A da se obnavljate duhom uma svojega, I obucite se u novoga čovjeka, sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine. Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udovi jedan drugome. Gnjevite se, ali ne griješite; sunce da ne zađe u gnjevu vašemu; Niti dajite mjesta đavolu. Kradljivac neka više ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono što je dobro, da bi imao davati onome kome je potrebno. Nikakva rđava riječ da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne žalostite Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja. Svaka gorčina i gnjev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite među sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.“ Efescima 4:17-32

„A nadalje, braćo, molimo vas i savjetujemo u Gospodu Isusu, da kao što primiste od nas kako vam se valja vladati i Bogu ugađati, da još više napredujete. Jer znate kakve vam pouke dadosmo kroz Gospoda Isusa. Jer je ovo volja Božija: svetost vaša, da se čuvate od bluda, I svaki od vas da zna držati svoje tijelo u svetosti i u časti, A ne u strasnoj želji, kao i neznabošci koji ne poznaju Boga; I da niko ne prestupa i ne šteti brata svojega u svemu tome, jer je Gospod osvetnik za sve to, kao što vam i prije rekosmo i svjedočismo. Jer nas ne prizva Bog na nečistotu, nego u svetost. Koji, dakle, odbacuje, ne odbacuje čovjeka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svojega vama.“ 1. Solunjanima 4:1-8

„Jer se javi blagodat Božija spasonosna svima ljudima, Koja nas uči da se odrečemo bezbožnosti i zemaljskih požuda, i da poživimo razborito, pravedno i pobožno u sadašnjem vijeku, Očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, Koji dade sebe za nas da bi nas iskupio od svakoga bezakonja, i da očisti za sebe narod izabrani koji revnuje u dobrim djelima.“ Titu 2:11-14

Kakav oštar kontrast! Muhamedova uputstva i uputstva njegovog boga podstiču ubistvo, blud i zloću, dok Pavlova nadahnuta učenja promovišu polnu čistotu, svetost, samopožrtvovanost, bezuslovnu ljubav itd. Muhamed, da upotrebimo reči Jovana Krstitelja, nije bio dostojan ni da Pavlu odreši remen na sandali, a kamoli Gospodu Isusu, koji je bio Onaj koji je preobrazio apostola i osposobio ga da postane sveti i pravedni sasud kojim se poslužio da ostvari svoje suverene namere.

Vraćajući se na pitanje o kojem je reč, izgleda da je razlog zbog kojeg je Muhamed verovao da Alah može jednostavno da oprosti ljudima i dozvoli im ulazak u raj uprkos tome što su počinili gnusne zločine i nikada nisu učinili nijedno dobro delo taj što je Muhamed zapravo mislio da će Alah u paklu kazniti Jevreje i hrišćane za sve zločine koje su počinili muslimani!

Poglavlje 8: BACANJE NEVERNIKA U PAKLENU VATRU UMESTO VERNIKA KAO BOŽANSKA MILOST I MILOSRĐE

Ebu Musa prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Kada nastupi Dan vaskrsenja, Alah će svakom muslimanu predati jednog Jevrejina ili hrišćanina i reći: To je tvoj SPAS od paklene vatre. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6665)

Ebu Burda prenosi od svog oca da je Alahov Poslanik rekao: Nijedan musliman neće umreti a da Alah UMESTO NJEGA neće uvesti jednog Jevrejina ili hrišćanina u paklenu vatru. Omer b. Abd al-Aziz se zakleo: Onim osim koga nema drugog boga, triput, da mu je njegov otac to preneo od Alahovog Poslanika. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6666)

Ebu Burda prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Na Dan vaskrsenja doći će među muslimanima ljudi s GRESIMA TEŠKIM KAO PLANINA, a Alah će IM OPROSTITI i UMESTO NJIH STAVIĆE Jevreje i hrišćane. (Koliko mislim), Ebu Raub reče: Ne znam ko je u nedoumici. Ebu Burda reče: Preneo sam to Omeru b. Abd al-Azizu, na šta on reče: Je li ti to tvoj otac preneo od Alahovog Poslanika (neka je mir na njega)? Rekoh: Da. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6668)

Ovi hadisi pokazuju da je Muhamed zapravo verovao u kaznenu zamenu i potvrđivao je, doduše u prilično izopačenom obliku!

Ono što Muhamedovu (iz)verziju kaznene zamene čini tako nepravednom jeste to što se ti Jevreji i hrišćani očigledno nisu dobrovoljno javili da zauzmu mesto muslimana u paklu, što znači da ih Alah zapravo tera da tamo uđu protiv svoje volje!

Ako Zavadi sada smatra da je apsurdno i jadno to što se neko dobrovoljno javlja da podnese kaznu ubice, šta onda da radi s učenjima svog lažnog proroka, po kojima se ljudi šalju u pakao umesto zlih i gnusnih muslimana, i to protiv svoje volje?

A pošto je Zavadi napao hrišćansko učenje o kaznenoj zameni kao nepravedno, moraće da osudi Muhameda i njegovog boga zato što uče nešto slično. Zavadi mora da prizna da je Muhamed morao biti apsurdan kada je tvrdio da će Alah otkupiti muslimane od vatre time što će Jevreji i hrišćani zauzeti njihovo mesto kazne u paklu. Mora da prizna da je Muhamed morao biti prilično jadan kada je zaista verovao da će Alah kažnjavati Jevreje i hrišćane za grehe vernika, kako bi ubice i silovatelji poput Muhameda i njegovih ashaba mogli dobiti oproštaj i ući u raj!

Još važnije, u svetlu svoje osude kaznene zamene, Zavadi treba da prestane da bude musliman. Mora da napusti lažnog proroka Muhameda zbog toga što uči tako izopačenu i pokvarenu verziju kaznene zamene. U suprotnom, ako Zavadi to odbije da učini, jednostavno će razotkriti sebe kao lažova i varalicu koga ne zanima istina, nego samo napadanje hrišćanstva.

Nadamo se da će Zavadi biti čovek od integriteta i postupiti ispravno tako što će napustiti lažnog proroka Muhameda i prihvatiti Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja. Kada to učini, biće zahvalan i hvaliće svog vaskrslog Gospoda i Spasitelja što ga je izbavio od laži i obmane Alaha i njegovog poslanika.

Hvalim vaskrslog Gospoda Isusa što nisam musliman koji slepo sledi lažnog proroka Muhameda i njegova pokvarena, nemoralna i gnusna učenja!

**
Nekoliko završnih napomena**

Moramo jasno razlikovati ZEMALJSKU kaznu za zločinačka dela (koju izriče i izvršava država) i konačnu BOŽANSKU kaznu na poslednjem sudu za kršenje Božjeg zakona.

Nijedan hrišćanin ne bi tvrdio da ubicu ili prevaranta koji se istinski pokaje i prihvati Isusa kao svog Spasitelja od greha i Gospoda nad svojim životom ne treba kazniti (ovde na zemlji) zato što mu i Bog oprašta.

Vlast države ustanovio je Bog i ona mora suditi po pravdi, na osnovu zakona zemlje.

Dakle, hrišćansko shvatanje ne umanjuje težinu greha i zločina. Mi zastupamo pravdu u ovom životu, unutar pravosudnog sistema, i stoga hrišćanska poruka ne podstiče ljude da vode bezakonit i grešan život zato što nam je „ionako oprošteno“.

Tema gornjeg članka bila je usredsređena na večnu kaznu koju zaslužujemo, ali od koje nas Bog u svom milosrđu i milosti spasava.

A što se te večne kazne tiče, SVI smo krivi. Svaki hrišćanin, svaki musliman, svako.

Niko ne bi dospeo na nebo na osnovu sopstvenih zasluga. Čak i islam to priznaje.

„Kad bi Allah ljude zbog grehova njihovih kažnjavao, ništa živo na Zemlji ne bi ostavio, ali On ih do roka određenog ostavlja, i kad rok njihov dođe, ni za tren ga jedan ne mogu ni odložiti ni ubrzati.“ S. 16:61

„O vernici, ne sledite stope Sotonine; jer ko sledi stope Sotonine – on, zaista, navodi na bestidnost i pokvarenost. A da nije Allahove blagodati prema vama i milosti Njegove, niko od vas nikada ne bi bio čist; ali Allah čisti koga hoće; a Allah sve čuje i sve zna.“ S. 24:21

Bez Alahovog milosrđa, SVI zaslužuju kaznu i otišli bi u Pakao.

Na toj pozadini, pitanje koje treba postaviti kada se porede hrišćanstvo i islam glasi:

Šta je više odraz istinski božanske pravde?

To što biblijski Bog kaznu za greh preuzima na SEBE – starajući se da svako i dalje zna: greh je neverovatno ozbiljna stvar. Kazna za greh mora biti plaćena. Ili,
To što islamski bog jednostavno zaboravi da uopšte kazni određene grehe i pušta muslimane u raj samo zato što su izgovorili šehadu? Ili, kao što ističu izvesni hadisi, to što kažnjava i muči Jevreje i hrišćane za grehe muslimana? Da stvar bude još gora, prema Muhamedu će zaista biti pojedinaca koji nisu učinili nijedno dobro delo, a koji će dobiti nagradu za svaki pojedinačni greh koji su počinili! To znači da Alah nije prosto amoralan, nego nemoralan i nesvet, biće koje izopačava pravdu i promoviše zloću i greh!

**
Dalje čitanje:**

Da li dobrota živi u tebi?

Postskriptum

Basam Zavadi je upravo objavio dodatak svom prvobitnom članku, kojim pokušava da opravda učenja svog proroka koja ne samo da odobravaju i promovišu nemoralno ponašanje nego i podrivaju i napadaju sveti i pravedni Božji karakter. Ono što Zavadijev „odgovor“ čini prilično zanimljivim jeste to što on ne uviđa koliko je zaista očigledno nedosledan. Iskoristiće svaku priliku da napadne poruku Svetog pisma na osnovu onoga što doživljava kao njegova nepravedna i nemoralna učenja, iako to nije ništa drugo do odraz njegovog grubog nerazumevanja i pogrešnog čitanja nadahnutog Svetog pisma. A opet, kad god njegova religija uči nešto slično onome što on sam kritikuje, neće oklevati da to brani! Niti mu je problem da smisli izgovore kojima će opravdati prilično opake i izopačene naredbe Muhamedove!

Da stvar bude gora, Zavadi ponavlja iste argumente u odbranu pravednosti Alaha koji šalje Jevreje i hrišćane u pakao umesto muslimana i iznosi isti prigovor protiv Isusovih reči u Mateju 5:17-20, iako zna da smo njegovu očajničku odbranu i kritiku već pobili i obradili u ovim člancima (1, 2).

Blago rečeno, nije me impresioniralo to što Zavadi jednostavno ponavlja svoje tvrdnje ne odgovarajući na naše odgovore. Ako Gospod da, na ostatak Zavadijevog „pobijanja“, tj. na tačke koje nisu već obrađene u ranijim člancima, odgovoriću u ne tako dalekoj budućnosti.

Ako Zavadi zaista voli Muhameda, onda bi trebalo da nađe drugo zanimanje – osim ako mu namera nije da razotkrije i osramoti svog boga i proroka. Ako jeste, onda podstičemo Zavadija da nastavi da piše članke i „pobijanja“, jer odlično dokazuje da je islam intelektualno i moralno bankrotirao i da je Muhamed lažni prorok koga bi svaki tragalac za istinom trebalo da osudi zbog toga što obmanjuje ljude i odvodi ih od istinitog Boga.