Ima oči a ipak ne vidi — 2. deo

Nastavljamo tamo gde smo stali tako što se osvrćemo na Vilijamsovo poricanje da Isusova čuda pružaju natprirodnu, božansku potvrdu da je on Bog u telu.

Jahve Svemogući je došao!

Novozavetni spisi, posebno Marko, pripisuju Gospodu Isusu određene funkcije i uloge koje starozavetni proroci redovno pripisuju jedino Jahveu Bogu. Na primer, Marko beleži kako Isus čudesno ućutkuje pobesnele vetrove i mora samo svojom moćnom rečju, a ta moć je njegove sledbenike ostavila uplašenim i zbunjenim:

„I reče im u onaj dan uveče: Pređimo na onu stranu. I oni, ostavivši narod, uzeše ga kao što bješe u lađi; a i druge lađe bijahu s njim. I nastade velika bura od vjetra; i valovi tako zapljuskivahu lađu da ona već poče da tone. A on bijaše na krmi spavajući na uzglavlju; i probudiše ga i rekoše mu: Učitelju, zar ti ne mariš što propadamo? I ustavši, zaprijeti vjetru, i reče moru: Ćuti, prestani! I utoli vjetar, i postade tišina velika. I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vjere? I strahom se velikim ispuniše, i govorahu jedan drugome: Ama ko je ovaj da ga i vjetar i more slušaju?“ Marko 4:35-41

Jevanđelje takođe izveštava da je Isus hodao po vodi:

„I odmah prinudi učenike svoje da uđu u lađu i da idu naprijed na onu stranu prema Vitsaidi dok on otpusti narod. I rastavši se sa njima, otide na goru da se pomoli. I kad nasta veče, bijaše lađa nasred mora, a on sam na kopnu. I vidje ih kako se muče veslajući, jer im bijaše protivan vjetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htjede da ih mimoiđe. A oni, vidjevši ga gdje ide po moru, mišljahu da je priviđenje i povikaše; Jer ga svi vidješe i prepadoše se. I odmah stade govoriti s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! I uđe k njima u lađu, i vjetar se utiša; i bijahu prekomjerno izvan sebe i divljahu se. Jer ne shvatiše događaj sa hljebovima; pošto im bijaše srce okamenjeno.“ Marko 6:45-52

Ovi odlomci pokreću nekoliko važnih pitanja koja treba da razmotrimo.

Prvo, ponovo vidimo nesposobnost učenika da shvate znake kojima su svedočili sopstvenim očima. To dodatno potvrđuje našu egzegezu da je Isus namerno izabrao da slepom čoveku vrati vid postepeno, kao način da ilustruje prilično spor i dug proces koji je bio potreban učenicima da prevaziđu svoje duhovno slepilo i gluvoću.

Drugo, čuda koja je Isus činio i reči kojima je otkrio sebe učenicima u Marku 6:50 (uporediti Matej 14:27), tj. „ja sam; ne bojte se“, u Starom zavetu se zapravo pripisuju Jahveu.

Na primer, jedino Jahve gazi po talasima mora i ućutkuje vetrove kao pokazivanje svoje suverene moći i vlasti nad stvorenjem:

„On premješta gore da niko i ne opazi; prevraća ih u gnjevu svom; On kreće zemlju s mjesta njezina da joj se stupovi drmaju; On, kad zaprijeti suncu, ne izlazi; on zapečaćava zvijezde; On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; On je načinio zvijezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; On čini stvari velike i neispitljive i divne, kojima nema broja.“ Jov 9:1-10

„Divno nam odgovaraš po pravdi svojoj, Bože, Spasitelju naš, uzdanico svijeh krajeva zemaljskih, i naroda preko mora daleko. Koji si postavio gore svojom silom, opasao se jačinom, Koji utišavaš huku morsku, huku vala njihovijeh i bunu po narodima! Boje se tvojih čudesa koji žive na krajevima zemaljskim; sve što se javlja jutrom i večerom ti budiš da slavi tebe.“ Psalam 65:5-8

„Vidješe te vode, Bože, vidješe te vode i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše. Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strijele tvoje lećahu. Grmljahu gromovi tvoji po nebu; munje tvoje sijevahu po vaseljeni, zemlja se tresijaše i njihaše. Po moru bijaše put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi, i trag tvoj ne poznavaše se.“ Psalam 77:16-19

„Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja oko tebe. Ti vladaš nad silom morskom; kad podigne vale svoje, ti ih ukroćavaš.“ 89:8-9

„Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama, Oni su vidjeli djela Gospodnja, i čudesa njegova u dubini. Kaže, i diže se silan vjetar, i ustaju vali na njemu, Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana; duša se njihova u nevolji razliva; Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje. Ali zavikaše ka Gospodu u tugi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove. On obraća vjetar u tišinu, i vali njihovi umuknu. Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele. Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za čudesa njegova radi sinova ljudskih! Neka ga uzvisuju na saboru narodnom, na skupštini starješinskoj slave ga!“ Psalam 107:23-32

A Jahve je Onaj koji se otkriva kao „JA SAM“, kao način da ohrabri svoj narod da se ne boji, budući da je on sa njima da ih izbavi iz svih njihovih nevolja:

„Ali sada ovako veli Gospod koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: Ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si. Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko rijeka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgorjeti i neće te plamen opaliti. Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu umjesto tebe. Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju. Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti sjeme tvoje i od zapada sabraću te. Kazaću sjeveru: Daj; i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje izdaleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih, Sve koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih. Izvedi narod slijepi koji ima oči, i gluhi koji ima uši. Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih naprijed kazao to ili nam kazao što je bilo prije? Neka dovedu svjedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i reku: Istina je. Vi ste moji svjedoci, veli Gospod, i sluga moj kojega izabrah, da biste znali i vjerovali mi i razumjeli da sam ja; prije mene nije bilo Boga, niti će poslije mene biti. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja. Ja objavih, i spasoh, i naprijed kazah, a nikoji tuđ Bog među vama, i vi ste mi svjedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. Ja sam od prije nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?“ Isaija 43:1-3, 5, 9-13

Stoga je jasno da ovi znaci služe svrsi otkrivanja Isusovog identiteta kao Ovaploćenog Jahvea, božanskog Sina koji je suštinski jednak Ocu. Kako to kaže poznati reformisani hrišćanski učenjak i pastor Džon F. Makartur:

„… Marko izveštava da su ljudi, uz svoje veliko zaprepašćenje, bili i ’veoma uplašeni‘ (4:41). Sada su se više bojali onoga koji je utišao oluju nego što su se bojali same oluje. Mnogi od njih su se susretali sa opasnim olujama, ali nijedan se nije susreo sa takvom natprirodnom moći kakvu je Isus ovde pokazao.

„Nakon što je Bog objavio svoju veliku moć i veličanstvo, Jov je uzviknuo: ’Ušima sam slušao o tebi, a sada te oko moje vidi; zato se odričem i kajem u prahu i pepelu‘ (Jov 42:5-6). Kada je Isaija ’video Gospoda gde sedi na prestolu, visokom i uzvišenom, a skuti njegove haljine ispunjavahu hram‘, on je izjavio: ’Teško meni, jer sam propao! jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana; jer su oči moje videle Cara, Gospoda nad vojskama‘ (Is. 6:1, 5). Nakon što je Danilo ugledao Gospoda, on je posvedočio: ’Nikakve snage ne osta u meni, jer se moja prirodna boja pretvori u samrtno bledilo, i ne zadržah nikakve snage. Ali čuh glas njegovih reči, i čim čuh glas njegovih reči, padoh u dubok san na svoje lice, licem ka zemlji‘ (Dan. 10:8-9). Kada je Petar video kako Isus čudesno pribavlja veliki ulov ribe, ’pade Isusu pred noge govoreći: „Idi od mene, jer sam čovek grešan, Gospode!“‘ (Luka 5:8). Kada se Pavle susreo sa vaskrslim Hristom na putu za Damask, ’pade na zemlju … I premda su mu oči bile otvorene, ništa nije video‘ (Dela apostolska 9:4, 8).

„Božje veličanstvo je toliko silno da, kada on pokaže sebe makar i u malom delu svoje slave, ljudi ne mogu da opstanu u njegovom prisustvu. Ovi učenici su iznenada shvatili da Bog stoji u samom čamcu sa njima, i bili su prestravljeni njegovom moći i njegovom svetošću. Jednom sličnom, kasnijom prilikom Petar je hodao po vodi. Ali kada se vetar podigao, on se uplašio, a Isus ne samo da je pridržao svog malovernog učenika nego je i učinio da vetar prestane. ’A oni koji behu u čamcu pokloniše mu se govoreći: „Ti si zaista Sin Božji!“‘ (Matej 14:29-33)… Isti Hristos koji je utišao Galilejsko more jeste Hristos koji drži svaki atom i svaku zvezdu u njenoj putanji. On održava svemir u ravnoteži i stara se o svakoj biljci i životinji. Jednoga dana on dolazi da obnovi svet koji je greh oskrnavio, da učini potpuno novim nebesa i zemlju. Već sada je on Bog koji daje večni život onima koji se u njega uzdaju, i koji će utišati svaku njihovu oluju i dati snagu za svaku njihovu tragediju.“ (The MacArthur New Testament Commentary Series: Matthew 8-15 [Moody Publishers, Chicago, IL 1987], str. 36-38; podebljanje naše)

Budući da bi Makartur mogao biti previše konzervativan za Vilijamsov ukus, evo šta prevodioci prilično liberalne katoličke New American Bible kažu u vezi sa Markom 6:50:

* [6:50] Ja sam, ne bojte se!: doslovno, „ja sam“. Ovo možda odražava božansku formulu otkrivenja iz Izl 3:14; Is 41:4, 10, 14; 43:1–3, 10, 13. Marko implicira skriveni identitet Isusa kao Sina Božjeg. (Podebljanje naše)

A evo šta pišu u vezi sa Matejevom verzijom Isusovog ućutkivanja vetrova i mora:

* [8:26] Maloverni: vidi belešku uz Mt 6:30. Velika tišina: Isusovo utišavanje mora možda treba da podseti na starozavetnu temu Božje vlasti nad haotičnim vodama (Ps 65:8; 89:10; 93:3–4; 107:29). (Podebljanje naše)

Još jedan prilično izrazito liberalan i kritički izvor, The New Jerome Biblical Commentary, slaže se s tim:

„… zapovedi moru: Isusova sposobnost da vlada morem jeste implicitna izjava o njegovoj božanskoj moći, jer jedino Bog može da vlada morem (vidi Ps 74:13-14, 89:10-12). Isus se obraća moru, a ne učenicima. ćuti, umukni!: Slična formula u 1:25 (gde Isus vrši egzorcizam) ukazuje da Isus ovde ispoljava svoju vlast nad silama zla. velika tišina: Ova crta ukazuje na potpunost i delotvornost Isusovog delovanja u vladanju morem… ko je ovaj … ?: Budući da je jedino Bog mogao da vlada vetrom i morem, pitanje učenika nosi implicitno ispovedanje Isusovog božanstva, barem u meri u kojoj on čini dela koja se u Starom zavetu uobičajeno pripisuju Bogu.“ (Raymond E. Brown, S.S., Joseph A. Fitzmyer, S. J., Roland E. Murphy, O. Carm. [Prentice Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey], str. 607; podebljanje naše)

I:

„… Pristup ovoj priči kao epifaniji/teofaniji najdoslednije odgovara Markovom prikazu. Dvostruki fokus su Isus i učenici: (1) Božanski identitet Isusa nagovešten je njegovim hodanjem po vodama, njegovim prolaženjem pored njih i njegovim rečima ’ja sam‘. (2) Učenici prolaze kroz čitav niz osećanja, koji se završava njihovim zaprepašćenjem i Markovim komentarom o njihovom nerazumevanju pravog Isusovog identiteta… Marko je mislio „po vodi“, a ne prosto „uz obalu“; naturalističko objašnjenje ne može se izgraditi na predlogu epi ovde (vidi 6:47). Stari zavet prikazuje hodanje po vodi kao božansku funkciju (vidi Jov 9:8; 38:16). Prikazivanje Isusa kako hoda po vodi stoga nosi implicitnu tvrdnju o njegovom božanstvu. Hteo je da prođe pored njih: Implicitna hristološka tvrdnja pojačana je upotrebom glagola parelthein, koji je u Septuaginti bio povezan sa tradicijom teofanije (vidi Izl 33:19, 22; 34:6; 1 Car 19:11). Njegova pojava u Septuaginti u Amos 7:8; 8:2 takođe ukazuje da je Isus želeo da pomogne svojim učenicima u njihovoj nevolji… ja sam: U kontekstu samootkrivanja i teofanije, ova fraza mora aludirati na starozavetnu formulu otkrivenja (Izl 3:14; Pnz 32:39; Is 41:4; 43:10) primenjenu na Jahvea, doprinoseći tako implicitnoj hristološkoj poruci celog teksta…“ (Isto, str. 611; podebljanje naše)

Ovo nisu jedina čuda koja je Isus učinio a koja ukazuju na njegov božanski identitet. Druga čuda uključuju njegovo isceljivanje hromih, nemih, gluvih i, kao što smo već videli, slepih:

„I prešavši na zemlju, dođoše u Genisaret i pristadoše. I kad oni iziđoše iz lađe, odmah ga poznadoše I optrčaše sav onaj kraj i počeše na posteljama donositi bolesnike gdje god bi čuli da je on. I gdje god je ulazio u sela ili u gradove ili u naselja, na raskršćima polagahu bolesnike i moljahu ga da se barem skuta od haljine njegove dotaknu; i koji god ga se doticahu, spasavahu se.“ Marko 6:53-56

„I opet iziđe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more Galilejsko kroz krajeve dekapoljske. I dovedoše k njemu gluha i mutava, i moljahu ga da metne na njega ruku. I uzevši ga iz naroda nasamo, metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dotače se jezika njegova; I pogledavši na nebo, uzdahnu i reče mu: Efata, to jest, otvori se! I odmah mu se otvori sluh, i razdriješi se sveza jezika njegova, i govoraše pravilno. I zabrani im da nikome ne kazuju; ali što im on više zabranjivaše, to oni većma razglašavahu. I veoma mnogo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluhe čini da čuju i nijeme da govore.“ Marko 7:31-37

Ponovo, upravo su to čuda za koja Stari zavet kaže da će ih Jahve činiti kada dođe da spase svoj narod i osudi zle!

„Blago onome, kojemu je pomoćnik Bog Jakovljev, kojemu je nadanje u Gospodu, Bogu njegovu, Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži vjeru uvijek, Čini sud onima kojima se čini krivo; daje hranu gladnima. Gospod driješi svezane, Gospod otvora oči slijepima, podiže oborene, Gospod ljubi pravednike. Gospod čuva došljake, pomaže siroti i udovici, a put bezbožnički prevraća. Gospod je car dovijeka, Bog tvoj, Sione, od koljena do koljena. Aliluja.“ Psalam 146:5-10

„Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvjetati kao ruža. Procvjetaće obilno, i veseliće se radujući se i popijevajući; slava Livanska daće joj se i krasota Karmilska i Saronska; ta će mjesta vidjeti slavu Gospodnju, krasotu Boga našega. Ukrijepite klonule ruke, i koljena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašega; osveta ide, plata Božija, sam ide, i spašće vas. Tada će se otvoriti oči slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hrom skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj.“ Isaija 35:1-6

Još nismo završili, budući da imamo još primera u trećem delu našeg odgovora.