Ima oči, a i dalje ne može da vidi – 1. deo

Kao što sam obećao u prethodnoj objavi, odgovoriću muslimanskom takijisti Polu Vilijamsu (Paul Williams) na njegovo očigledno izvrtanje Markovog jevanđelja, u pokušaju da još jednom podrije božanstvo Gospoda Isusa Hrista. Ovoga puta Vilijams se usredsređuje na to kako Hristos postepeno isceljuje slepog čoveka, prema izveštaju u Marku 8:22-26, kako bi pokazao da Isus ne može biti Bog u telu.

Evo šta on kaže:

„Postoji jedan star, prastar argument, danas uglavnom napušten u hrišćanskim krugovima, koji tvrdi da je Isus bio Bog zato što je činio zadivljujuća čuda. Iznenađujuće, taj argument su iz sramote vaskrsli izvesni hrišćani koji redovno posećuju ovaj blog… To je svakako slika Isusa kakvu vidimo prikazanu u holivudskim filmovima i u popularnoj hrišćanskoj fantastici. Ali u Novom zavetu postoje odlomci koji Isusa prikazuju u sasvim drugačijem svetlu. Kao hrišćanin, sećam se da sam osećao trunku nelagode kada sam naišao na te priče…“

A nakon što je citirao odlomak iz Marka, Vilijams odlučuje da tekstu da sopstveni obrt:

„Dakle, da rekapituliramo priču: da bi izveo čudo, Isus pljuje čoveku u lice i stavlja ruke na oči jadnog čoveka na način koji bi bio poznat iscelicima drevnog sveta. Isus nije bio siguran da li ga je pljuvačka iscelila, pa je pitao čoveka da li išta vidi. Otkrivši da je izlečenje bilo tek delimično uspešno, Isus pokušava ponovo i ovoga puta uspeva – nesumnjivo nakon usrdne molitve Bogu da čudo isceljenja bude potpuno.

„Ova priča, ako je istinita (nemamo načina da proverimo njenu autentičnost), prikazuje Isusa u sasvim drugačijem svetlu od hrišćanskih tvrdnji da njegova čuda dokazuju da je on Bog. Ako išta, ova priča pokazuje upravo suprotno: Isus je poput harizmatičnih svetih ljudi koji postepeno, uz posrtanje, izvode isceljenje.“

Dovoljno je reći da Vilijamsovo očigledno pogrešno čitanje teksta otvara mnoge probleme i dodatno ističe činjenicu da ovaj takijista nema šta da traži u kritikovanju Božje Reči, Svetog pisma.

Kao prvo, kako Vilijams sa sigurnošću zna da Isusova namera nije bila da slepog čoveka isceli postepeno? Ima li on pristup umu Hristovom da bi nam sa apsolutnom izvesnošću rekao da je Isus nameravao da slepca isceli trenutno, na prvi dodir? Da li se Vilijams ikada potrudio da makar na trenutak razmisli o tome da je možda bila Hristova volja da čovek postepeno progleda, kako bi to poslužilo kao primer, kao ilustracija nečeg drugog?

Uporedite Vilijamsovo pogrešno čitanje i izvrtanje teksta sa tumačenjem poznatog hrišćanskog reformatora i učenjaka Džona Kalvina:

Čini se da je ovo čudo, koje druga dvojica jevanđelista izostavljaju, Marko preneo prvenstveno zbog te okolnosti da je Hristos vratio vid slepom čoveku ne u trenutku, kako je to obično činio, nego postepeno. To je najverovatnije učinio da bi na ovom čoveku pokazao da ima punu slobodu u pogledu načina svog postupanja i da nije vezan nekim utvrđenim pravilom, tako da ne bi mogao pribeći različitim načinima u ispoljavanju svoje moći. Zbog toga on ne prosvetljuje odjednom oči slepog čoveka niti ih osposobljava da vrše svoju službu, nego im najpre daje mračno i nejasno opažanje, a potom, položivši ruke po drugi put, omogućava im da vide savršeno. I tako je Hristova milost, koja je na druge ranije bila izlivena iznenada, na ovog čoveka tekla takoreći kap po kap. (Kalvinov komentar Biblije; podvlačenje naše)

I uporedite Vilijamsov napad i kritiku metoda kojim se Gospod Isus poslužio da isceli slepog čoveka sa stavom sledećeg komentara:

„Ovo čudo, koje se nalazi samo kod Marka, otvara nekoliko zanimljivih pitanja. Prvo, zašto je Isus izveo čoveka izvan sela pre nego što ga je iscelio? Zašto ga nije iscelio prostim dodirom? Zašto je upotrebio tako neuobičajeno sredstvo kao što je pljuvačka? Zašto čovek nije odmah primio savršen vid? (Ovo je JEDINO isceljenje u jevanđeljima koje se odigralo u etapama.) Najzad, zašto je Isus zabranio čoveku da o čudu govori u selu? Naš Gospod je suveren i nije dužan da nam polaže račun za svoje postupke. Za sve što je učinio postojao je valjan razlog, čak i ako ga mi ne uočavamo. Svaki slučaj isceljenja je različit, kao što je različit i svaki slučaj obraćenja. Neki zadobijaju izuzetan duhovni vid čim se obrate. Drugi isprva vide mutno, a kasnije ulaze u puno uverenje spasenja.“ (Vilijam Makdonald [William MacDonald], Believer’s Bible Commentary, ur. Art Farstad [Thomas Nelson Publishers, Inc., Nashville, TN 1990], str. 1340; velika slova i podvlačenje naši)

Ovo me dovodi do moje druge tačke. Vilijams je propustio da pomene – bilo zato što nije pročitao kontekst, bilo zato što je odlučio da ga iskasapi kako bi napao veličanstvo i slavu Hrista – da je ovo čudo smešteno neposredno nakon oštrog prekora koji je Gospod Isus uputio učenicima zbog njihove nesposobnosti da shvate i razumeju njegovu poruku:

„I ostavivši ih, uđe opet u lađu i otide na onu stranu. I zaboraviše učenici njegovi uzeti hljebove, i nemahu sa sobom u lađi do jedan hljeb. I opominjaše ih govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskoga i kvasca Irodova. I razmišljahu, jedan drugome govoreći: To je što hljeba nemamo. I razumjevši Isus reče im: Zašto mislite da je to što hljeba nemate? 3ar još ne shvatate niti razumijete? Zar je još okamenjeno srce vaše? Imajući oči zar ne vidite, i uši imajući zar ne čujete? I ne pamtite li, Kad onih pet hljebova razlomih na pet hiljada, koliko punih kotarica komada nakupiste? Rekoše mu: dvanaest. A kad onih sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica komada nakupiste? A oni rekoše: sedam. I reče im: Kako ne razumijete? I dođe u Vitsaidu; i dovedoše k njemu slijepa, i moljahu ga da ga se dotakne. I uzevši za ruku slijepoga, izvede ga izvan sela, i pljunuvši mu na oči, položi ruke na njega, i zapita ga vidi li što. I on pogledavši reče: Vidim ljude da idu kao drveće. I potom opet metnu mu ruke na oči, i učini da progleda: i iscijeli se, i vidje sve jasno. I posla ga domu njegovom, govoreći: Niti ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.“ Marko 8:13-26

Zapazite vezu između Hristovog prekora učenicima što imaju oči a ipak ne mogu da vide i sporog, postepenog procesa u kome slepi čovek prima vid. Očigledno je da je isceljenje slepog čoveka trebalo da ilustruje spor, postepen proces u kome su učenici shvatali Isusova učenja.

Zapravo, to je tema koja se ponavlja kroz celo Markovo jevanđelje, budući da je Gospod prikazan kako neprestano mora da prekoreva učenike zbog njihovog nerazumevanja:

„I govoraše im: Ko ima uši da čuje, neka čuje! A kad osta sam, zapitaše ga za ovu priču oni oko njega sa Dvanaestoricom. I reče im: Vama je dano da znate tajne Carstva Božijega, a onima napolju sve u pričama biva, Da očima gledaju i da ne vide, i da ušima slušaju i da ne razumiju; da se kako ne obrate i da im se oproste grijesi. I reče im: Zar ne razumijete priču ovu? A kako ćete sve priče razumjeti?“ Marko 4:9-13

„I kada dođe od naroda u kuću, pitahu ga učenici njegovi za priču. I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Zar ne razumijete da što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga opoganiti? Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh, i izlazi napolje, čisteći sva jela.“ Marko 7:17-19

„I odgovarajući jedan iz naroda reče: Učitelju, dovedoh tebi sina svojega u kome je duh nijemi. I kad god ga uhvati lomi ga, i pjenu baca, i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima tvojim da ga istjeraju; i ne mogoše. A on odgovarajući reče: O rode nevjerni, dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpjeti? Dovedite ga k meni. I dovedoše ga njemu; i kad ga vidje duh, odmah ga stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući pjenu. I upita oca njegova: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz djetinjstva. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš, pomozi nam, smiluj se na nas. A Isus mu reče: Ako možeš vjerovati, sve je moguće onome koji vjeruje. I odmah povikavši otac djeteta sa suzama govoraše: Vjerujem, Gospode, pomozi mojemu nevjerju! A Isus vidjevši da se stječe narod, zaprijeti duhu nečistome govoreći mu: Duše nijemi i gluhi, ja ti zapovijedam, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega! I povikavši i izlomivši ga vrlo, iziđe; i bi kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije. A Isus, uzevši ga za ruku, podiže ga; i ustade. I kad uđe u kuću, pitahu ga učenici njegovi nasamo: Zašto ga mi ne mogosmo istjerati? I reče im: Ovaj se rod ničim ne može istjerati do molitvom i postom. I izišavši odande iđahu kroz Galileju; i ne htjede da ko dozna, Jer učaše učenike svoje i govoraše im da će Sin Čovječiji biti predan u ruke ljudi, i ubiće ga, i kada ga ubiju, trećeg dana vaskrsnuće. I oni ne razumijevahu riječi, a bojahu se da ga zapitaju.“ Marko 9:17-32

Sledeći odlomak je prilično zanimljiv:

„U te dane opet, kad bijaše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, prizva Isus učenike svoje i reče im: Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta da jedu. A ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; jer su neki od njih došli izdaleka. I odgovoriše mu učenici njegovi: Otkud ih može neko nahraniti hljebom ovdje u pustinji? I zapita ih: Koliko imate hljebova? A oni rekoše: sedam. I zapovjedi narodu da posjedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hljebova i zablagodarivši, prelomi, pa dade učenicima svojim da postave, i postaviše narodu. I imahu malo ribica; i blagoslovivši ih, reče da i njih postave. I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica. A onih što su jeli bijaše oko četiri hiljade; i otpusti ih.“ Marko 8:1-9

Odgovor učenika prilično zbunjuje kada imamo u vidu da su, prema Marku 6:33-44, svi oni bili svedoci kako Isus hrani oko 5.000 ljudi, ne računajući žene i decu, sa pet hlebova i dve ribe. Čak su uspeli i da sakupe dvanaest punih korpi hleba i ribe koji su pretekli od tog čudesnog hranjenja!

Pa ipak, uprkos svim tim znacima, učenici i dalje nisu bili u stanju da shvate poruku i Ličnost Isusovu.

Stoga je, u svetlu svih ovih primera, očigledno da je Isus namerno isceljivao vid slepog čoveka postepeno, a ne trenutno, kao način da ilustruje postepeno duhovno poimanje učenika, koji isprva nisu razumeli ono što je Isus govorio i činio.

Ovo objašnjenje je uobičajeno u komentarima na Marka, kao što pokazuju sledeći citati:

„Značaj ove priče za Marka jeste u tome što ona nagoveštava otvaranje očiju učenika. Ovo je drugi od dva događaja koje beleži samo Marko (prvi je 7:24-37) i koji ispunjavaju starozavetna mesijanska očekivanja iz Isaije 35:5-6. Marko oba događaja koristi da bi doveo do punog otkrivenja Isusovog mesijanskog dostojanstva učenicima (8:27-30). I njihove oči su bile otvorene, ne ljudskim opažanjem, nego čudom Božjeg milostivog otkrivenja – koje je bilo isto toliko čudo koliko i otvaranje očiju slepog čoveka.“ (Kenneth L. Barker i John R. Kohlenberger III, Zondervan NIV Bible Commentary Volume 2: New Testament [Zondervan Publishing House; Grand Rapids MI, 1994], str. 166; podvlačenje naše)

„Učenici su bili zaslepljeni za duhovne istine svojom stalnom zaokupljenošću sopstvenim neposrednim telesnim potrebama. Zato je bilo sasvim prikladno da sledeće čudo bude otvaranje očiju telesno slepog čoveka iz Vitsaide, kao slika onoga što će Bog tek učiniti za njih. Isto tako je prikladno da 8:29, neposredno potom, sadrži izveštaj o otvaranju Petrovih očiju za Isusovo mesijanstvo, i da 9. poglavlje sadrži priču o preobraženju. Naravno, izričito nam je rečeno da je Isus tokom svoje službe iscelio mnoge slepe (Luka 7:21), ali ovo određeno čudo beleži samo Marko – što je sasvim prirodno ako se dogodilo u Vitsaidi, rodnom gradu Petrovom (Jovan 1:44), i ako se Marko, makar posredno, oslanja na Petrovo predanje. Nijedno ime nije zabeleženo: sa izuzetkom Vartimeja (10:46), takvi ljudi u jevanđeljima obično ostaju bezimeni, naročito kod Marka.“ (R. Alan Cole, The Gospel According to Mark (Tyndale New Testament Commentaries), ur. Leon Morris [Wm. B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI: Reprinted 1999], str. 199; podvlačenje naše)

„U Markovom izveštaju o isceljenju slepog čoveka u Vitsaidi ne samo vrhunac priče nego čitava pripovest izgrađena je na motivu ‘gledanja’. U engleskim prevodima nekoliko reči upotrebljenih za vid je isto, ali u izvornom grčkom postoji osam različitih reči za devet slučajeva gledanja u 8:23-25! Obilje upućivanja na vid i gledanje predstavlja protivtežu obilju optužbi za slepilo i nerazumevanje u prethodnoj priči. Još jedna veza između ovog čuda i prethodne priče javlja se u Isusovom obraćanju slepom čoveku. Prilikom čuda Isus obično izgovara autoritativnu reč ili donosi objavu. Ovde, međutim, on postavlja pitanje: ‘„Vidiš li šta?“’ (st. 23). To neobično pitanje izgleda kao odjek Isusovih preklinjućih pitanja upućenih učenicima u prethodnoj priči, od kojih je prvo glasilo: ‘„Zar još ne vidite?“’ (8:17). Odgovor slepog čoveka da vidi ljude koji ‘izgledaju kao drveće što hoda’ (st. 24) jeste nagoveštaj da će i sami učenici, Isusovom silom, započeti proces prelaska od slepila ka gledanju.

„Isceljenje slepog čoveka iz Vitsaide jedino je čudo u jevanđeljima koje se odvija u etapama umesto da bude izvedeno u trenutku. Matej i Luka izostavljaju ovo čudo, verovatno zato što je sugerisalo da Isus nije uspeo iz prvog pokušaja. Nužnost ponovljenih dodira, međutim, za Marka ne može značiti nedostatnost sa Isusove strane, budući da Isus na drugim mestima bez neuspeha čini teža čuda (iz ljudske perspektive), kao što je isceljenje gerasinskog opsednutog (5:1-20) ili podizanje mrtve devojčice (5:35-43). Isceljenje u dva koraka u ovom čudu tako ukazuje na proces otkrivenja – koliko za učenike, kako pretpostavljamo, toliko i za slepog čoveka u Vitsaidi. (James R. Edwards, The Gospel According to Mark (The Pillar New Testament Commentary) [Wm. B. Eerdmans Publishing Company, Grand Rapids, MI, 2002], str. 243-244; podebljanje naše)

„Dodir pljuvačke i Isusovih ruku (up. 7:33) preneo je njegove namere i podstakao veru slepog čoveka. Isprva je isceljenje bilo samo delimično: Progledao je (up. 8:25) i video ljude (doslovno „te ljude“, možda Dvanaestoricu) kako se mutno kreću poput drveća koje hoda. Isusovo neobično pitanje, Vidiš li šta?, pokazuje da je TO BILO NAMERNO SA NJEGOVE STRANE (a ne slabost čovekove vere). To je bio prikladan nastavak NJEGOVOG PREKORA UPUĆENOG UČENICIMA (st. 17-21). Čovek više nije bio potpuno slep, ali mu je vid i dalje bio slab. Koliko su mu učenici bili slični!

„Zatim je Isus ponovo položio ruke na čovekove oči. On je pogledao pažljivo (od diablepo; st. 24 ima oblik od anablepo); vid mu je bio vraćen i on je počeo da vidi (od emblepo) sve jasno. Sada je njegov vid bio savršen. To je bio ishod kojem su učenici mogli da se nadaju uprkos teškoćama u samom procesu.“ (John D. Grassmick, „Mark“, The Bible Knowledge Commentary: New Testament, John F. Walvoord i Roy B. Zuck (glavni urednici) [David C Cook Distribution, Ontario, Canada 1983], str. 138; velika slova i podvlačenje naši)

Čak i jedan liberalni prevod Biblije, naime St. Joseph izdanje New American Bible – verzija koju Vilijamsov guru u davi Šabir Ali toplo preporučuje – navodi sledeće:

* [8:22–26] Isusovi postupci i postepeno isceljenje slepog čoveka verovatno imaju istu svrhu kao u slučaju gluvog čoveka (Marko 7:31–37). Neki komentatori to isceljenje smatraju namernim simbolom postepenog prosvetljenja učenika u pogledu Isusovog mesijanstva.

A evo šta o ovom čudu kaže The New Jerome Biblical Commentary, još jedan liberalni Šabirov ljubimac:

„… Ako ijedna priča kod Marka IMA SIMBOLIČKU FUNKCIJU, TO JE ISCELJENJE SLEPOG ČOVEKA U VITSAIDI (8:22-26) (kao i isceljenje Vartimeja [10:46-52]). Na putu će Isus utisnuti učenicima nužnost svoje smrti i vaskrsenja. Ipak, učenici sporo shvataju Isusa. U slučaju slepog čoveka iz Vitsaide, dolazak do vida je postepen i nesavršen; on ne ide za Isusom. Vartimej je isceljen odmah i ide za Isusom putem. Opisivanje ovih priča kao ‘simboličkih’ ne poriče njihovu utemeljenost u istoriji, niti znači da su bile zamišljene isključivo kao alegorijske izjave…“ (Isto, ur. Raymond E. Brown, S.S., Joseph A. Fitzmyer, S. J., Roland E. Murphy, O. Carm. [Prentice Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey 1990], str. 614; podebljanje i velika slova naši)

Da su ovi komentatori u pravu i da je Isusovo postepeno isceljenje vida slepog čoveka bilo namerno, dodatno potvrđuje i sledeći odlomak:

„I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, on i učenici njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slijepi sjeđaše kraj puta, proseći. I čuvši da je to Isus Nazarećanin, stade vikati i govoriti: Sine Davidov Isuse, pomiluj me! I prijećahu mu mnogi da ućuti, a on još većma vikaše: Sine Davidov, pomiluj me! I zaustavivši se Isus reče: Pozovite ga! I zovnuše slijepoga govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te. A on, zbacivši sa sebe haljinu svoju, ustade i dođe Isusu. I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slijepi mu reče: Učitelju, da progledam. A Isus mu reče: Idi, vjera tvoja spase te. I odmah progleda, i otide putem za Isusom.“ Marko 10:46-52

Zapazite da je u slučaju Vartimeja on bio isceljen od slepila trenutno, što potvrđuje da Hristovoj sili ništa nije nedostajalo da odmah isceli i onog drugog slepog čoveka, da je to hteo. Ipak, iz svih ovih primera očigledno je da Isus nije želeo da slepi čovek bude isceljen odmah, nego postepeno, kako bi ilustrovao duhovno slepilo svojih sopstvenih sledbenika koji su, poput slepog čoveka, svoj duhovni vid primali samo postepeno, tokom vremena.

Sada kada smo raščistili Vilijamsovo namerno izvrtanje Marka 8:22-26, vreme je da pređemo na sledeći deo rasprave, u kome ću pokazati da Isusova čuda zaista dokazuju da je on Jahve Bog ovaploćeni.