Mohamed Hidžab dokazuje da muslimani obožavaju Muhameda!

U prethodnom odgovoru

(https://www.samshmnthelogy.net/post/mohammed-hijab-admits-allah-worships-like-muslims-do) citirao sam priznanje muhamedanca Mohameda Hidžaba da arapska reč koja se u Kuranu koristi da opiše Alahovo moljenje, naime salah, zapravo znači du’a:

“A reč salah zapravo znači du’a. To je koren te reči.” (Trojstvo ili tevhid? https://www.youtube.com/watch?v=yrNMc0VTDUA&t=37s)

Zatim sam naveo konkretna predanja u kojima je njegov prorok navodno izjavio da je du’a sama suština islamskog obožavanja:

296. Izvrsnost molbe

712. Abu Hurejra je preneo da je Poslanik rekao: “Ništa nije draže Alahu od molbe.”

713. Abu Hurejra je preneo da je Poslanik rekao: “Najplemenitiji ČIN OBOŽAVANJA jeste molba.”

714. An-Numan ibn Bešir je preneo da je Poslanik rekao: “Molba JESTE OBOŽAVANJE.” Zatim je proučio: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati!“ (Aiša Bjuli, Al-Adab al-Mufrad al-Bukhari, XXX. Supplication https://aishabewley.netlify.app/adab4#supplicate; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem je moje)

3372. An-Numan bin Bešir je preneo da je Poslanik rekao: “Molba JESTE OBOŽAVANJE.” Zatim je proučio: I rekao je vaš Gospodar: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati! Zaista, oni koji iz oholosti neće da Me obožavaju - ući će, sigurno, poniženi u Pakao.““ (SAHIH)

[Abu Isa je rekao:] Ovaj hadis je hasan sahih. Mansur i Al-A‘meš su ga preneli od Zara, i ne poznajemo ga osim iz Zarovog predanja. [On je Zar Abdulah Al-Hamdani, pouzdan, otac Umara bin Zara.]

Komentari:

Molba JESTE OBOŽAVANJE SAMO PO SEBI, a kao dokaz Poslanik je proučio ajet iz sure Gafir, „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati! Zaista, oni koji iz oholosti neće da Me obožavaju - ući će, sigurno, poniženi u Pakao.““ Ovaj ajet pokazuje da je nemoljenje Njegovih blagodati znak preziranja. Budući da je molba SUŠTINA OBOŽAVANJA, a bez svoje suštine molba nije ništa drugo do beživotno izgovaranje. (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, sastavio imam hafiz Abu Isa Muhamed Ibn Isa At-Tirmizi, od hadisa br. 3291 do 3956, preveo Abu Halijl (SAD), hadise priredio i referencirao hafiz Abu Tahir Zubair Ali Za’i [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 6, 45. Knjiga molbi od Alahovog Poslanika, str. 102-103 https://sunnah.com/tirmidhi/48/3; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem je moje)

Tu počinju Hidžabove nevolje. U debati je Dejvid Vud izjavio da se muslimani zapravo mole Muhamedu svaki put kada obavljaju svoje dnevne molitve, budući da je on naredio svojim sledbenicima da obavljaju ono što se obično naziva tešehud:

Ibn Abas je preneo: Alahov Poslanik nas je učio tešehudu isto kao što nas je učio suri iz Kurana, i govorio bi: Sve što se izriče rečima, svi činovi obožavanja i sve dobre stvari pripadaju Alahu. Mir NEKA JE S TOBOM, o Proroče, i Alahova milost i blagoslovi. Mir neka je s nama i sa čestitim Alahovim slugama. Svedočim da nema boga osim Alaha, i svedočim da je Muhamed Alahov Poslanik. U predanju Ibn Rumba (reči glase): “Kao što bi nas učio Kuranu.” (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 0798 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=004&translator=2&start=0&number=0788)

Jahja mi je preneo od Malika, od Ibn Šihaba, od Urve ibn az-Zubejra, od Abd ar-Rahmana ibn Abd al-Karija da je čuo Umara ibn al-Hataba kako govori, dok je s minbera učio ljude tešehudu: “Recite: Pozdravi pripadaju Alahu. Čista dela pripadaju Alahu. Dobre reči i molitve pripadaju Alahu. Mir NA TEBE, Proroče, i milost Alahova i Njegovi blagoslovi. Mir neka je s nama i sa slugama Alahovim koji su salihun. Svedočim da nema boga osim Alaha. I svedočim da je Muhamed Njegov sluga i Njegov poslanik.”

‘At-tahiyatu lillah, az-zakiyatu lillah, at-tayibatu wa’s-salawatu lillah. As-salamu ALAYKA ayyuha’nnabiyyu wa rahmatu’llahi wa barakatuhu. As-salamu alayna wa ala ibadi’llahi s-salihin. Ash-hadu an la ilaha illa ‘llah wa ash-hadu anna Muhammadan abduhu wa rasuluh.” (Malik’s Muwatta, knjiga 3, broj 3.14.56 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=3&translator=4&start=0&number=3.14.56)

Evo šta je Hidžab odgovorio u svom prvom periodu za pobijanje:

“Postoji hadis u Buhariji koji kaže da kad god neko izgovori sala nad nebijem, što znači blagoslove i hvalu proroku – blagoslove nad prorokom – anđeo će to poneti i predati mu! To ne znači da on čuje svuda! Anđeo to prenosi naokolo! To je iz Alahove volje, i ako to niste znali, sada znate.”

Dovoljno je reći da ovo ne odgovara na stvarni prigovor, već samo dodatno uvećava problem za ovog davagandistu.

Kao prvo, ovo se uopšte ne dotiče pitanja zašto se muslimani u svom salatu mole mrtvom čoveku, kada bi to trebalo da bude srce islamskog obožavanja.

Štaviše, Muhamed je otišao toliko daleko da je podsticao svoje ashabe da nastave da se mole za njega i nakon njegove smrti, jer je tvrdio da će mu Alah omogućiti da vidi i čuje njihove molbe. Muhamed je dalje obećao da će takvu osobu lično pozdraviti i prizvati Alaha u njeno ime.

Sledeća predanja su sva uzeta iz zbirke Riyad as-Salihin, Knjiga o moljenju Alaha da uzvisi spomen Alahovog Poslanika (https://sunnah.com/riyadussaliheen/15). Sva naglašavanja velikim slovima, kurzivom i/ili podvlačenjem su moja:

Aus bin Aus je preneo:

Alahov Poslanik je rekao: “Među najboljim vašim danima jeste petak; zato tog dana što češće molite Alaha za mene, jer će mi vaše MOLBE biti POKAZANE.” Upitan je: “O Alahov Poslaniče! Kako će ti naši blagoslovi biti POKAZANI kada se tvoje raspadnuto telo pomeša sa zemljom?” On odgovori: “Alah je zabranio zemlji da proždire tela proroka.” [Abu Davud].

Sunnah.com referenca: knjiga 15, hadis 3

Referenca arapsko/engleskog izdanja: knjiga 15, hadis 1399

Abu Hurejra je preneo:

Alahov Poslanik je rekao: “Ne pretvarajte moj grob u mesto svetkovine, i molite Alaha za mene, jer me vaša MOLBA dosegne gde god da ste.” [Abu Davud].

Sunnah.com referenca: knjiga 15, hadis 5

Referenca arapsko/engleskog izdanja: knjiga 15, hadis 1401

Abu Hurejra je preneo:

Alahov Poslanik je rekao: “Kad god me neko pozdravi, Alah vrati dušu u moje telo (u grobu) i ja uzvratim njegov pozdrav.” [Abu Davud].

Sunnah.com referenca: knjiga 15, hadis 6

Referenca arapsko/engleskog izdanja: knjiga 15, hadis 1402

Abu Hurejra je rekao da je Alahov Poslanik rekao: “Kad god me neko pozdravi mirom, Alah će mi vratiti dušu da bih mogao da uzvratim pozdrav.”

Abu Bekr ibn Abi Šejba navodi da je Abu Hurejra rekao da je Alahov Poslanik rekao: “ČUĆU svakoga ko me blagoslovi na mom grobu. Ako je neko daleko i blagoslovi me, i to mi se prenosi.”…

Ibn Umar je rekao: “Mnogo se molite za svog Proroka svakog džumu’e. To mu se od vas donosi svakog džumu’e.” Jedna verzija glasi: “Niko od vas me ne blagosilja a DA MI NJEGOVA MOLITVA NE BUDE POKAZANA kada je završi.”

Al-Hasan ibn Ali je rekao da je Poslanik rekao: “Blagosiljajte me gde god da ste. VAŠA MOLITVA će me dosegnuti.”

Jedan od njih je spomenuo da se ime onoga ko blagosilja Proroka POKAZUJE Proroku kada to učini.

Al-Hasan ibn Ali je rekao: “Kada uđete u džamiju, pozdravite Proroka. Alahov Poslanik je rekao: ‘Ne pretvarajte moju kuću u mesto Bajrama i ne pretvarajte svoje kuće u grobove. Blagosiljajte me gde god da ste. VAŠA MOLITVA će me dosegnuti gde god da ste.’”…

Sulejman ibn Suhajm je rekao da je u snu video Poslanika i upitao ga: “Alahov Poslaniče, prepoznaješ li pozdrav onih koji ti dolaze?” On odgovori: “DA, I ODGOVARAM IM.” (Kadi Ijad Ibn Musa al-Jahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta’rif huquq al-Mustafa (Healing by the recognition of the Rights of the Chosen One), prevela Aiša Abdarahman Bjuli, englesko izdanje [Madinah Press, Inverness, Škotska, U.K., treće izdanje 1991, meki povez], str. 262-263; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem je moje)

Obratite pažnju na Muhamedove reči da mu se molbe i molitve njegovih sledbenika pokazuju, jer to potvrđuje da muslimani ne pozdravljaju samo mrtvog čoveka (što je već dovoljno loše), nego mu se zapravo neposredno mole!

To nije sve. Islamski učenjaci su na osnovu Kurana 4:64 tvrdili da muslimani mogu čak i da posete Muhamedov grob kako bi lično od njega zatražili zagovorništvo! A prema nekim izveštajima, upravo su to neki muslimani i činili:

Jednako je neophodno imati poštovanje i uvažavanje prema Proroku posle njegove smrti kao što je to bilo dok je bio živ. To znači iskazivati ga kad god se spomene Prorok, njegov hadis ili suna, kad god neko čuje njegovo ime ili bilo šta o njegovom životu ili o tome kako su se ponašali njegova porodica i rođaci. To uključuje i poštovanje prema Ljudima njegove Kuće (ahl al-bejt) i njegovim ashabima…

Abu Humajd je rekao: “Abu Džafer, emir al-mu’minin, imao je raspravu s Malikom u Prorokovoj džamiji. Malik mu reče: ‘Emire al-mu’minin, ne podiži glas u ovoj džamiji. Alah je poučio ljude kako da se ponašaju rekavši: „ne dižite svoje glasove iznad Verovesnikovog glasa“ (49:2) On hvali ljude rečima: „One koji utišaju glasove svoje pred Allahovim Poslanikom – a to su oni čija je srca Allah prekalio u čestitosti – čeka oprost i nagrada velika.“ (49:3) On kudi ljude govoreći: „onih koji te glasno dozivaju“ Poštovanje prema njemu kada je mrtav isto je kao i poštovanje prema njemu dok je bio živ.’”

“Abu Džafer je time bio postiđen. Upitao je Malika: ‘Abu Abdulahu, da li se okrećeš prema kibli kada upućuješ molbu ili se okrećeš prema Alahovom Poslaniku?’ On odgovori: ‘Zašto bi okretao lice od njega kada je on TVOJE SREDSTVO i sredstvo tvoga oca Adama ka Alahu na Dan ustajanja? Ja se okrećem ka njemu i MOLIM GA da posreduje, i Alah će uslišiti njegovo posredovanje. Alah kaže: „A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu“’” (4:64) (Kadi Ijad, str. 237-238; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem je moje)

Iako je ovaj ajet (64) objavljen povodom određenog događaja koji se odnosio na licemere, njegove reči ipak daju opšte pravilo koje propisuje da će svako ko se predstavi pred Svetim Prorokom, a on se pomoli za njegov oprost, sigurno biti oprošten. A ‘prisustvo pred Prorokom’, kakvo bi bilo tokom njegovog blagoslovenog života na ovom prolaznom svetu, IMA ISTO DEJSTVO I DANAS, jer poseta svetim prostorima Prorokove džamije i čin ‘predstavljanja’ sebe PRED BLAGOSLOVENIM STANOVNIKOM POSVEĆENOG MAUZOLEJA POTPADA POD OVO PRAVILO.

Sejjidna Alija je rekao: “Tri dana nakon što smo svi završili sa sahranom Alahovog Poslanika, došao je jedan seljak i pao pored blagoslovenog groba. Gorko plačući, pozvao se na ovaj određeni ajet Kurana I OBRAĆAJUĆI SE BLAGOSLOVENOM GROBU, rekao je: ‘Alah Svemogući je u ovom ajetu obećao da će grešniku, ako se predstavi pred Alahovim rasulom, a rasul odluči da se pomoli za njegov oprost, biti oprošteno. Zato, evo me, predstavljam se PRED TOBOM ne bih li bio blagoslovljen TVOJOM molitvom za moj oprost.’ Ljudi koji su tada lično bili prisutni kažu da je, kao odgovor na preklinjanje seljaka, iz posvećenog mauzoleja odjeknuo glas s rečima… Oprošteno ti je.” (al-Bahr al-Muhit) (Muftija Šafi Usmani, Maariful Quran, tom 2, str. 486; naglašavanje velikim slovima je moje)

I na kraju:

“Alah upućuje grešnike da, kada počine greh, dođu Alahovom poslaniku i zatraže oprost u njegovom prisustvu, a zatim da ga zamole da on zatraži oprost za njih. I zaista, ako bi to učinili, Alah bi im se smilovao i imao milosti prema njima, i zbog toga je rekao „oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“

A šejh Mansur as-Sabag je u svojoj knjizi “Savršenstva” (aš-Šema’il) naveo dobro poznato (čuveno) predanje od Utbija:

“Sedeo sam kraj Prorokovog groba i došao je jedan beduin i rekao: ‘Mir s tobom, o Alahov Proroče. Čuo sam da Alah kaže: „A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ I došao sam ti tražeći oprost za svoj greh, uzimajući te za zagovornika kod svoga Gospodara.’

“Zatim je počeo da recituje stihove: ‘O ti najbolji od onih čije su kosti sahranjene u al-Ka’i, od slatkih mirisa tih kostiju čitav predeo al-Ka’e i Akamua postade namirisan. Sebe žrtvujem grobu u kome počivaš, u njemu je čistota i u njemu je nesaglediva darežljivost.’

“Zatim je beduin otišao i savladao me san. I video sam Proroka u snu, i on reče: ‘Ja Utbi, pođi za beduinom i prenesi mu radosnu vest da mu je Alah oprostio.’” (Ibn Kesir, Tafsir of Qur’an al-Adheem [Dar al-Fikr, Bejrut, 1992/1412], tom 1, str. 643)

Dakle, muslimani se ne mole samo mrtvom čoveku, nego se tom mrtvom čoveku mole i na njegovom grobu!

Stoga, budući da je pet dnevnih molitvi samo srce islamskog obožavanja, i budući da bi prizivanje trebalo da bude sama suština molitve, to znači da muslimani zapravo obožavaju Muhameda kada mu govore u svom salatu i kad god lično prizivaju njegovo zagovorništvo. To posebno važi kada posećuju Muhamedov grob da bi razgovarali sa čovekom koji je mrtav približno hiljadu četiri stotine godina!

A šta je sa Hidžabovim odgovorom da anđeo prenosi molitve muslimana Muhamedu dok je on u svom grobu?

Čini se da sledeće predanje potkrepljuje Hidžabovu tvrdnju:

13 Knjiga o zaboravnosti (u molitvi)

(46) Poglavlje: Upućivanje selama Proroku

Preneseno je da je Abdulah rekao: “Alahov Poslanik je rekao: ‘Alah ima anđele koji putuju Zemljom prenoseći mi selame moga umeta.’”

Ocena: SAHIH (Darussalam)

Referenca: Sunan an-Nesa’i 1282

Referenca u knjizi: knjiga 13, hadis 104

Engleski prevod: tom 2, knjiga 13, hadis 1283 (sunnah.com https://sunnah.com/nasai/13/104; naglašavanje velikim slovima je moje)

Sa ovom podvalom postoji nekoliko problema. Prvo, kao što gore navedena predanja jasno kažu, Muhamed i vidi i čuje sve molitve koje su mu upućene. Prema tome, da bi anđeli omogućili Muhamedu da i ČUJE i VIDI ljude koji mu se mole, oni moraju biti sveznajući i sveprisutni. U suprotnom, kako bi mu mogli pokazivati te molitve?

Tako je Hidžab, umesto da reši problem, uspeo samo da stvari još više zamrsi, jer je u suštini (doduše nesvesno) pripisao isključivo božanske osobine duhovnim stvorenjima i stoga je kriv za neoprostivi greh, naime širk! (up. 2:22; 4:48, 116)

To me dovodi do sledeće tačke. Kako bi Muhamed mogao da istovremeno vidi i čuje sve te molitve, ako i sam nije sveznajući i sveprisutan? Uostalom, Alah ipak mora da ga obdari božanskom sposobnošću da vidi i čuje svaku pojedinačnu molitvu koju mu anđeli iznose.

Stoga prvobitni argument Dejvida Vuda i dalje stoji. Budući da Muhamed lično posmatra i sluša preko milijardu muslimana širom sveta kako se mole Alahu i njemu samom, to znači da je islamski prorok odjednom postao sveznajući i sveprisutan.

Hidžab sada mora da se izbori s činjenicom da ga njegovi sopstveni navodno autentični izvori ostavljaju s problemom konačnih stvorenja, poput Muhameda i anđela, koja poseduju jedinstvene božanske osobine za koje se pretpostavlja da pripadaju jedino Alahu, što je očigledno kršenje njegove omiljene selefijske doktrine tevhid al-esma ve-sifat!

Na kraju, Hidžabu i dalje ostaje dilema obožavanja koje se ukazuje mrtvom čoveku. Imajte na umu da je molitva (salah) obožavanje, i da bi du’a (prizivanje/molba) trebalo da bude suština molitve/obožavanja. Prema tome, kad god se muslimani poput Hidžaba mole svom mrtvom proroku i/ili ga prizivaju, oni mu ukazuju samo srce islamskog obožavanja!

Raščlaniću ovo za Hidžaba i njegove drugove, ne bi li konačno shvatili poentu koju je Vud pokušavao da im prenese:

Molitva (salah) jeste obožavanje koje se ima dati jedino Alahu.
Prizivanje/molba (du’a) jeste srce muslimanskog obožavanja, zbog čega se jedino Alah sme prizivati/moliti.
Preko milijardu muslimana moli se Muhamedu u svojih pet dnevnih molitvi, obraćajući se neposredno čoveku koji je mrtav otprilike hiljadu četiri stotine godina.
Muslimani takođe prizivaju Muhameda, pa čak i posećuju njegov grob u Medini do dana današnjeg, da bi lično tražili njegovo zagovorništvo.
Prema tome, muslimani mrtvom čoveku prinose isključivo obožavanje koje se ima dati jedino njihovom bogu.
Kao takvi, muslimani su Muhameda pretvorili u polubožanstvo, u još jednog ilaha (božanstvo) uz muslimanskog boga.

Jasno je da je ova debata postala veliko poniženje za ovog muhamedanca, jer se njegove tvrdnje i prigovori obijaju o njegovu glavu. Njegov pristanak da debatuje s Dejvidom Vudom ispostavio se kao odluka koja mu je okončala karijeru, jedna od najgorih grešaka njegovog kratkog davagandističkog života.

Dodatna literatura

Prorok haosa i idolopoklonstva, 1. deo (https://answeringislam.info/authors/shamoun/chaos_idolatry1.html)