Evsevije o Origenu

U ovoj objavi navodiću odlomke iz Crkvene istorije crkvenog istoričara iz 4. veka Evsevija, o veoma kontroverznom apologeti i teologu Origenu. Evsevije pominje priču o tome kako se Origen sam kastrirao, a takođe je nastojao da opovrgne optužbu da je Origen bio jeretik. Sav naglasak je moj.

Poglavlje 1. Progon pod Severom.

Kada je Sever počeo da progoni crkve, slavna svedočanstva davana su svuda od strane atleta vere. To je naročito bio slučaj u Aleksandriji, u koji su grad, kao u najistaknutije pozorište, dovođeni atlete Božji iz Egipta i cele Tebaide prema njihovoj zasluzi, i zadobijali vence od Boga kroz svoju veliku strpljivost pod mnogim mučenjima i svakom vrstom smrti. Među njima je bio Leonid, koji je nazvan ocem Origenovim, i koji je bio obezglavljen dok mu je sin još bio mlad. Koliko je izuzetna bila sklonost ovog sina prema Božanskoj Reči, kao posledica očeve pouke, neće biti naodmet da se ukratko izloži, budući da su njegovu slavu mnogi veoma slavili.

Poglavlje 2. Origenovo vaspitanje od detinjstva.

1. Mnogo bi se toga moglo reći u pokušaju da se opiše život ovog čoveka dok je bio u školi; ali sam ovaj predmet zahtevao bi zaseban spis. Ipak, za sada, skraćujući većinu stvari, izložićemo nekoliko činjenica o njemu što je moguće kraće, sakupljajući ih iz izvesnih pisama i iz iskaza osoba koje su još žive i koje su ga poznavale.

2. Ono što izveštavaju o Origenu čini mi se vrednim pomena, čak, da tako kažem, od njegovih povoja.

Bila je deseta godina vladavine Severa, dok je Let bio upravitelj Aleksandrije i ostatka Egipta, a Dimitrije je nedavno primio episkopstvo tamošnjih parohija, kao naslednik Julijana.

3. Kako se plamen progona bio veoma rasplamsao, i kako su mnoštva zadobila venac mučeništva, takva želja za mučeništvom obuzela je dušu Origenovu, iako je još bio dečak, da je išao blizu opasnosti, ustremljujući se napred i jureći u sukob u svojoj gorljivosti.

4. I zaista bi kraj njegovog života bio veoma blizu da božansko i nebesko Proviđenje, na korist mnogih, nije sprečilo njegovu želju posredstvom njegove majke.

5. Jer ga je najpre, preklinjući ga, molila da se sažali na njena majčinska osećanja prema njemu; ali kada je videla da se, pošto je saznao da mu je otac uhvaćen i bačen u tamnicu, još odlučnije utvrdio i potpuno zaneo svojom revnošću za mučeništvom, sakrila je svu njegovu odeću i tako ga primorala da ostane kod kuće.

6. Ali, budući da nije bilo ničeg drugog što je mogao da učini, a njegova revnost iznad njegovih godina nije mu dopuštala da miruje, poslao je ocu ohrabrujuće pismo o mučeništvu, u kome ga je podsticao, govoreći: Pazi da ne promeniš svoje mišljenje zbog nas. Ovo se može zabeležiti kao prvi dokaz Origenove mladalačke mudrosti i njegove iskrene ljubavi prema pobožnosti.

7. Jer je već tada nagomilao nemale zalihe u rečima vere, budući da je od detinjstva bio obučavan u božanskom Svetom pismu. I nije ga izučavao ravnodušno, jer mu je otac, pored uobičajenog slobodnog obrazovanja, i njega učinio stvari nimalo drugorazrednog značaja.

8. Pre svega, pre nego što ga je uveo u grčke nauke, uvežbavao ga je u svetim naukama, zahtevajući od njega da svakoga dana uči i recituje.

9. Niti je to dečaku bilo dosadno, nego je bio željan i marljiv u tim izučavanjima. I nije se zadovoljavao učenjem onoga što je bilo jednostavno i očigledno u svetim rečima, nego je tražio nešto više, i već u tom uzrastu bavio se dubljim razmišljanjima. Tako da je zbunjivao svoga oca pitanjima o istinskom značenju nadahnutih Pisama.

10. A otac ga je naizgled prekorevao u lice, govoreći mu da ne istražuje iznad svojih godina, niti dalje od očiglednog značenja. Ali nasamo se veoma radovao i zahvaljivao Bogu, tvorcu svakog dobra, što ga je udostojio da bude otac takvog deteta.

11. I kažu da je često, stojeći kraj usnulog dečaka, otkrivao njegove grudi kao da je Božanski Duh u njima bio zatvoren, i sa strahopoštovanjem ih ljubio; smatrajući sebe blaženim zbog svog dobrog potomka. Ovo i druge slične stvari pripovedaju se o Origenu kao dečaku.

12. Ali kada je njegov otac završio svoj život u mučeništvu, ostao je sa majkom i šestoro mlađe braće, a nije imao ni punih sedamnaest godina.

13. A pošto je očeva imovina bila zaplenjena u korist carske riznice, on i njegova porodica oskudevali su u životnim potrepštinama. Ali je bio udostojen Božanske brige. I našao je gostoprimstvo i počinak kod žene velikog bogatstva, istaknute po svom načinu života i u drugim pogledima. Ona je sa velikom čašću postupala prema jednom čuvenom jeretiku koji je tada bio u Aleksandriji, a rođen je, međutim, u Antiohiji. Bio je kod nje kao usvojeni sin, i ophodila se prema njemu sa najvećom dobrotom.

14. Ali iako je Origen bio u nuždi da se s njim druži, on je ipak od tog vremena davao snažne dokaze svoje pravovernosti u veri. Jer kada je zbog prividne veštine u raspravljanju Pavla — jer takvo je bilo ime tog čoveka — veliko mnoštvo dolazilo k njemu, ne samo jeretika nego i naših ljudi, Origen nikada nije mogao biti nagovoren da mu se pridruži u molitvi; jer se držao, iako dečak, pravila Crkve, i gnušao se, kako to negde izražava, jeretičkih učenja. Pošto ga je otac poučio grčkim naukama, posle njegove smrti posvetio se marljivije i isključivije izučavanju književnosti, tako da je stekao znatnu pripremu u filologiji i bio je u stanju da nedugo posle očeve smrti, posvetivši se tom predmetu, zaradi naknadu sasvim dovoljnu za svoje potrebe u tom uzrastu…

Poglavlje 4. Origenovi učenici koji su postali mučenici.

1. Prvi od njih bio je Plutarh, koji je maločas pomenut. Dok je vođen na smrt, čovek o kome govorimo, budući s njim na kraju njegovog života, umalo nije bio ubijen od svojih sugrađana, kao da je on bio uzrok njegove smrti. Ali ga je proviđenje Božje sačuvalo i ovoga puta.

2. Posle Plutarha, drugi mučenik među Origenovim učenicima bio je Seren, koji je kroz vatru dao dokaz vere koju je primio.

3. Treći mučenik iz iste škole bio je Heraklid, a posle njega četvrti je bio Heron. Prvi od njih bio je još katihumen, a drugi je tek nedavno bio kršten. Obojica su bila obezglavljena. Posle njih, peti iz iste škole, proglašen za atletu pobožnosti, bio je drugi Seren, koji je, kako se izveštava, obezglavljen posle dugog podnošenja mučenja. A od žena, Herais je umrla dok je još bila katihumen, primivši krštenje vatrom, kako i sam Origen negde kaže…

Poglavlje 6. Kliment Aleksandrijski.

Kliment je, nasledivši Pantena, u to vreme vodio katihetsku pouku u Aleksandriji, tako da je i Origen, dok je još bio dečak, bio jedan od njegovih učenika. U prvoj knjizi dela nazvanog Stromate, koje je Kliment napisao, on daje hronološku tablicu, dovodeći događaje do smrti Komoda. Tako je očigledno da je to delo napisano za vreme vladavine Severa, čija vremena sada beležimo.

Poglavlje 7. Pisac Juda.

U to vreme drugi pisac, Juda, raspravljajući o sedamdeset sedmica u Danilu, dovodi hronologiju do desete godine vladavine Severa. Smatrao je da je dolazak Antihrista, o kome se mnogo govorilo, tada bio blizu. Toliko je uznemirenost izazvana progonom našeg naroda u to vreme uznemirila umove mnogih.

Poglavlje 8. Origenov smeli čin.

1. U to vreme, dok je Origen vodio katihetsku pouku u Aleksandriji**,** učinio je delo koje je svedočilo o nezrelom i mladalačkom umu, ali je istovremeno dalo najviši dokaz vere i uzdržanja. Jer je reči, „ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga“ Matej 19:12 shvatio suviše doslovno i u krajnjem smislu. I da bi ispunio Spasiteljevu reč, a istovremeno oduzeo nevernicima svaku priliku za sablazan — jer, iako mlad, sastajao se radi izučavanja božanskih stvari sa ženama isto kao i sa muškarcima — sproveo je delom Spasiteljevu reč.

2. Mislio je da to neće biti poznato mnogima od njegovih poznanika. Ali mu je bilo nemoguće, iako je to želeo, da takav postupak sačuva u tajnosti.

3. Kada je Dimitrije, koji je predsedavao tom parohijom, najzad saznao za to, veoma se divio smeloj prirodi tog čina, i kako je opazio njegovu revnost i iskrenost njegove vere, odmah ga je podstakao na hrabrost i još ga je više nagovarao da nastavi svoj rad na katihetskoj pouci.

4. Takav je bio u to vreme. Ali ubrzo potom, videvši da napreduje i postaje velik i istaknut među svim ljudima, taj isti Dimitrije, savladan ljudskom slabošću, pisao je o njegovom delu kao o najbezumnijem episkopima širom sveta. Ali episkopi Kesarije i Jerusalima, koji su bili naročito značajni i istaknuti među episkopima Palestine, smatrajući Origena u najvišem stepenu dostojnim te časti, rukopoložiše ga za prezvitera.

5. Na to je njegova slava veoma porasla, i njegovo ime postalo je svuda čuveno, i stekao je nemali ugled zbog vrline i mudrosti. Ali Dimitrije, nemajući ništa drugo što bi mogao reći protiv njega osim ovog dela iz njegovog dečaštva, ogorčeno ga je optuživao i usudio se da u te optužbe uključi i one koji su ga uzdigli u prezviterstvo.

6. Ove stvari su se, međutim, dogodile nešto kasnije. Ali u to vreme Origen je neustrašivo nastavljao pouku u božanskim stvarima u Aleksandriji, danju i noću, svima koji su mu dolazili; posvećujući sve svoje slobodno vreme bez prestanka božanskim izučavanjima i svojim učenicima.

7. Severa je, pošto je vladao osamnaest godina, nasledio njegov sin Antonin. Među onima koji su hrabro podneli progon toga vremena i bili sačuvani Proviđenjem Božjim kroz borbe ispovedanja, bio je Aleksandar, o kome smo već govorili kao o episkopu crkve u Jerusalimu. Zbog svoje izuzetnosti u ispovedanju Hrista smatran je dostojnim te episkopije, dok je Narkis, njegov prethodnik, još bio živ…

Poglavlje 16. Origenovo revnosno izučavanje božanskog Svetog pisma.

1. Tako revnosno i marljivo bilo je Origenovo istraživanje božanskih reči da je naučio hebrejski jezik i pribavio kao svoje vlasništvo izvorna hebrejska Pisma koja su bila u rukama Jevreja. Istraživao je i dela drugih prevodilaca Svetog pisma pored Sedamdesetorice. A pored dobro poznatih prevoda Akile, Simaha i Teodotiona, otkrio je i neke druge koji su od davnina bili skriveni — u kakvim zabačenim kutovima, ne znam — i svojim istraživanjem izneo ih je na svetlost.

2. Pošto nije znao njihove autore, jednostavno je naveo da je jedan našao u Nikopolju blizu Akcijuma, a drugi na nekom drugom mestu.

3. U Heksapli Psalama, posle četiri istaknuta prevoda, dodaje ne samo peti, nego i šesti i sedmi. Za jedan od njih navodi da ga je našao u ćupu u Jerihonu u vreme Antonina, sina Severovog.

4. Sakupivši sve njih, podelio ih je na odeljke i postavio ih jedan naspram drugoga, zajedno sa samim hebrejskim tekstom. Tako nam je ostavio primerke takozvane Heksaple. Priredio je i zasebno izdanje Akile, Simaha i Teodotiona sa Septuagintom, u Tetrapli.

Poglavlje 17. Prevodilac Simah.

Što se tiče ovih prevodilaca, treba reći da je Simah bio ebionit. Ali jeres ebionita, kako se naziva, tvrdi da je Hristos bio sin Josifov i Marijin, smatrajući ga pukim čovekom, i snažno insistira na držanju zakona na jevrejski način, kao što smo već videli u ovoj istoriji. Simahovi komentari još uvek postoje, u kojima izgleda da podupire ovu jeres napadajući Jevanđelje po Mateju. Origen navodi da je ove i druge Simahove komentare na Sveto pismo dobio od izvesne Julijane, koja je, kako kaže, knjige primila u nasleđe od samog Simaha.

Poglavlje 18. Ambrosije.

1. Otprilike u to vreme Ambrosije, koji je držao jeres Valentinovu, bio je uveren Origenovim izlaganjem istine, i, kao da mu je um bio obasjan svetlošću, prihvatio je pravoverno učenje Crkve.

2. I mnogi drugi, privučeni slavom Origenove učenosti, koja je svuda odjekivala, dolazili su mu da iskušaju njegovu veštinu u svetoj književnosti. A veoma mnogi jeretici, i nemali broj najistaknutijih filozofa, marljivo su učili kod njega, primajući od njega pouku ne samo u božanskim stvarima, nego i u svetovnoj filozofiji.

3. Jer kada bi opazio da neke osobe imaju natprosečnu inteligenciju, poučavao ih je i u filozofskim granama — u geometriji, aritmetici i drugim pripremnim naukama — a zatim je prelazio na sisteme filozofa i objašnjavao njihove spise. I o svakome od njih davao je zapažanja i komentare, tako da je postao slavan kao veliki filozof čak i među samim Grcima.

4. I mnoge manje učene poučavao je u opštim školskim granama, govoreći da će im one biti nemala pomoć u izučavanju i razumevanju božanskog Svetog pisma. Zbog toga je smatrao naročito potrebnim da i sam bude vešt u svetovnoj i filozofskoj učenosti…

Poglavlje 19. Okolnosti koje se pripovedaju o Origenu.

1. Grčki filozofi njegovog doba svedoci su njegove umešnosti u tim predmetima. Nalazimo česte pomene o njemu u njihovim spisima. Ponekad su mu posvećivali sopstvena dela; a ponekad su svoje radove podnosili njemu kao učitelju na sud.

2. Zašto bismo govorili ove stvari kada čak i Porfirije, koji je živeo na Siciliji u naše vreme i pisao knjige protiv nas, pokušavajući da njima ocrni božansko Sveto pismo, pominje one koji su ga tumačili; i, budući da nikako nije mogao da nađe nisku optužbu protiv samih učenja, u nedostatku argumenata okreće se vređanju i klevetanju njegovih tumača, pokušavajući naročito da okleveta Origena, za koga kaže da ga je poznavao u mladosti.

3. Ali zaista, ne znajući to, on hvali tog čoveka; govoreći istinu o njemu u nekim slučajevima gde nije mogao drugačije; ali izgovarajući laži tamo gde misli da neće biti otkriven. Ponekad ga optužuje kao hrišćanina; a ponekad opisuje njegovu umešnost u filozofskoj učenosti. Ali čujmo njegove sopstvene reči:

4. Neke osobe, želeći da nađu rešenje za niskost jevrejskih Pisama radije nego da ih napuste, pribegle su objašnjenjima nedoslednim i nesaglasnim sa napisanim rečima, koja objašnjenja, umesto da pružaju odbranu tuđinaca, sadrže pre odobravanje i pohvalu njih samih. Jer se hvale da su jasne reči Mojsijeve zagonetke, i smatraju ih proročanstvima punim skrivenih tajni; i pomutivši rasuđivanje uma bezumljem, iznose svoja objašnjenja. Dalje kaže:

5. Kao primer ove besmislice uzmi čoveka koga sam sreo kada sam bio mlad, i koji je tada bio veoma slavan i još uvek jeste, zbog spisa koje je ostavio. Mislim na Origena, koga učitelji ovih učenja veoma poštuju.

6. Jer ovaj čovek, budući da je bio slušalac Amonija, koji je dostigao najveću umešnost u filozofiji od svih u naše dane, izvukao je veliku korist od svog učitelja u poznavanju nauka; ali što se tiče ispravnog izbora života, krenuo je putem suprotnim od njegovog.

7. Jer Amonije, budući hrišćanin i odgajen od hrišćanskih roditelja, kada se predao izučavanju i filozofiji odmah se prilagodio životu koji su zahtevali zakoni. Ali Origen, budući obrazovan kao Grk u grčkoj književnosti, prešao je u varvarsku nesmotrenost. I prenoseći učenost koju je stekao, razmetao se njome, u svom životu ponašajući se kao hrišćanin i suprotno zakonima, ali u svojim mišljenjima o materijalnim stvarima i o Božanstvu bio je poput Grka, mešajući grčka učenja sa tuđinskim bajkama.

8. Jer je neprestano izučavao Platona, i bavio se spisima Numenija i Kronija, Apolofana, Longina, Moderata i Nikomaha, i onih slavnih među pitagorejcima. I koristio je knjige Heremona Stoika i Kornuta. Upoznavši se preko njih sa figurativnim tumačenjem grčkih misterija, primenio ga je na jevrejska Pisma.

9. Ovo govori Porfirije u trećoj knjizi svog dela protiv hrišćana. On istinito govori o marljivosti i učenosti tog čoveka, ali očigledno izgovara laž (jer šta neće učiniti protivnik hrišćana?) kada kaže da je prešao od Grka, i da je Amonije pao sa života pobožnosti u neznabožačke običaje.

10. Jer je Origen učenju o Hristu bio poučen od svojih roditelja, kao što smo gore pokazali. A Amonije je držao božansku filozofiju nepokolebanom i nepatvorenom do kraja svog života. Njegova dela koja još postoje to pokazuju, jer je slavan među mnogima po spisima koje je ostavio. Na primer, delo pod naslovom Sklad Mojsija i Isusa, i druga takva koja se nalaze u posedu učenih.

11. Ovo je dovoljno da pokaže klevetu lažnog tužioca, a takođe i Origenovu umešnost u grčkoj učenosti. On brani svoju marljivost u tom pravcu protiv nekih koji su ga zbog toga krivili, u jednoj poslanici, gde piše ovako:

12. Kada sam se posvetio reči, i kada se slava o mojoj umešnosti raširila, i kada su mi dolazili jeretici i osobe upućene u grčku učenost, a naročito u filozofiju, učinilo se potrebnim da ispitam učenja jeretika i ono što filozofi kažu o istini.

13. A u tome smo sledili Pantena, koji je pre našeg vremena koristio mnogima svojom temeljnom pripremom u takvim stvarima, i takođe Heraklasa, koji je sada član prezviterstva u Aleksandriji. Našao sam ga kod učitelja filozofske učenosti, kod koga je već proveo pet godina pre nego što sam ja počeo da slušam predavanja o tim predmetima.

14. I premda je ranije nosio običnu odeću, odložio ju je i uzeo, i još uvek nosi, filozofsku odoru; i nastavlja revnosno istraživanje grčkih dela. Ovo govori braneći se zbog svog izučavanja grčke književnosti.

15. Otprilike u to vreme, dok je još bio u Aleksandriji, došao je vojnik i predao pismo od upravitelja Arabije Dimitriju, episkopu parohije, i prefektu Egipta koji je tada bio na dužnosti, tražeći da najvećom brzinom pošalju Origena k njemu na razgovor. Poslat od njih, otišao je u Arabiju. I pošto je za kratko vreme ispunio cilj svoje posete, vratio se u Aleksandriju…

Poglavlje 23. Origenova revnost i njegovo uzdizanje u prezviterstvo.

1. U to vreme Origen je započeo svoje komentare na božansko Sveto pismo, na to podstaknut od Ambrosija, koji je koristio bezbrojne podsticaje, ne samo hrabreći ga rečju, nego i pružajući obilna sredstva.

2. Jer je diktirao više od sedam pisara, koji su se smenjivali u određeno vreme. I zapošljavao je ne manje prepisivača, pored devojaka veštih u lepom pisanju**. Za sve njih Ambrosije je u izobilju obezbeđivao potrebne troškove**, pokazujući u sebi neizrecivu ozbiljnost u marljivosti i revnosti za božanske reči, čime ga je naročito podsticao na pripremu njegovih komentara.

3. Dok su se ove stvari odvijale, Urbana, koji je osam godina bio episkop rimske crkve, nasledio je Poncijan, a Zevin je nasledio Fileta u Antiohiji.

4. U to vreme Origen je poslat u Grčku zbog hitne potrebe u vezi sa crkvenim poslovima, i prošao je kroz Palestinu, i bio je rukopoložen za prezvitera u Kesariji od episkopa te zemlje. Stvari koje su se zbog toga uskomešale u vezi s njim, i odluke o tim stvarima od onih koji su predsedavali crkvama, pored drugih dela o božanskoj reči koja je objavio dok je bio u punoj snazi, zahtevaju zaseban spis. O njima smo donekle pisali u drugoj knjizi Odbrane koju smo sastavili u njegovu korist…

Poglavlje 27. Kako su episkopi gledali na Origena.

Bio je tako revnosno naklonjen Origenu, da ga je podsticao da dođe u tu zemlju na korist crkava, a povrh toga posetio ga je u Judeji, ostavši s njim neko vreme, radi napretka u božanskim stvarima. A Aleksandar, episkop jerusalimski, i Teoktist, episkop kesarijski, stalno su ga pohađali, kao svog jedinog učitelja, i dopuštali mu da izlaže božansko Sveto pismo, i da vrši druge dužnosti koje pripadaju crkvenom besedništvu…

Poglavlje 32. Komentari koje je Origen sastavio u Kesariji u Palestini.

1. Otprilike u to vreme Origen je pripremio svoje Komentare na Isaiju i na Jezekilja**. Od prvih je do nas došlo trideset knjiga**, do trećeg dela Isaije, do viđenja zveri u pustinji; na Jezekilja dvadeset pet knjiga, što je sve što je napisao o celom proroku.

2. Budući tada u Atini, dovršio je svoje delo o Jezekilju i započeo svoje Komentare na Pesmu nad pesmama, koje je doveo do pete knjige. Po povratku u Kesariju dovršio je i njih, deset knjiga na broju.

3. Ali zašto bismo u ovoj istoriji davali tačan katalog dela ovoga čoveka, koji bi zahtevao zaseban spis? To smo pružili i u našem pripovedanju o životu Pamfilija, svetog mučenika našega vremena. Pošto smo pokazali kolika je bila Pamfilijeva marljivost u božanskim stvarima, u njemu dajemo katalog biblioteke koju je sakupio od dela Origenovih i drugih crkvenih pisaca. Ko god želi, može iz njega lako saznati koja su Origenova dela doprla do nas. Ali sada moramo nastaviti sa našom istorijom…

Poglavlje 36. Druga Origenova dela.

1. U to vreme, kako se vera širila i naše učenje smelo objavljivalo pred svima, Origen, budući, kako kažu, stariji od šezdeset godina, i stekavši veliku lakoću dugom praksom, sasvim opravdano je dopustio da njegove javne besede zapisuju stenografi, što nikada ranije nije dozvoljavao.

2. Takođe je u to vreme sastavio delo u osam knjiga kao odgovor na ono pod naslovom Istinita reč, koje je protiv nas napisao Kels Epikurejac, i dvadeset pet knjiga o Jevanđelju po Mateju, pored onih o Dvanaest proroka, od kojih smo našli samo dvadeset pet.

3. Postoji i njegova poslanica caru Filipu, i druga Severi, njegovoj ženi, sa nekoliko drugih upućenih različitim osobama. Rasporedili smo u zasebne knjige, do broja od sto, da više ne bi bile razasute, onoliko od njih koliko smo mogli da sakupimo, a koje su ovde i onde bile sačuvane od strane različitih osoba.

4. Pisao je i Fabijanu, episkopu Rima, i mnogim drugim upraviteljima crkava o svojoj pravovernosti. Primere toga imate u osmoj knjizi Apologije koju smo napisali u njegovu korist. (Crkvena istorija, Knjiga VI)

Dodatna literatura

Atanasije o Origenovoj hristologiji (https://www.samshmnthelogy.net/post/athanasius-on-origen-s-christology)

Origen o Božjem nestvorenom Prvorođenom Sinu (https://www.samshmnthelogy.net/post/origen-on-god-s-uncreated-firstborn-son)

Sažetak Origenovog učenja o Trojstvu (https://answeringislam.blog/origens-trinitarianism-summarized/)